Ljubavna poezija.....

First topic message reminder :

Ceznem da me dodirom poneses do
ivice neba, gde sve prestaje.
Ceznem da osluskujemo vetrove u liscu i
prve korake mlade gazele.
Budi ONA u mom bicu,
koracaj tiho da ne probudis oluje
uspavane dugim cutanjem.
Poravnaj poleglu travu, uzdrhtalu na prve stope.
Otvori mi oci poljupcem i ucini da se ne plasim,
ne drhtim od nepoznate munje
koja ce mi probiti srce.
Osluskuj moje disanje kao govor brezovih suma i
sapni mi da si staza na koju slobodno mogu da zalutam.
Otmi mi misli o prolaznosti, o gubicima i ocaju.
Zgrabi me kao barku i odnesi na pucinu,
daleko....
da u zagrljaju tvojih talasa osetim svu tezinu
neba pod zvezdama.

Rade Drainac
"NASA LJUBAV"

Noc me ta u mladosti stize,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje covek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke lize?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtacem snova.
I mada mi davno rece sve,
Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet.. izvan te kobne zene
U mojoj dusi nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I vec sam od toga kao mesec zut,
Pa se opet neobjasnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.

Ne znam vise da li je to ljubav,
Ili zagonentni culni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O recni brzak.

Pesma za mene, pesma za tebe

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Zaboravi......!!??
Zaboravi njegovo ime...
Zaboravi njegovo lice....
Zaboravi njegove poljupce...
Zaboravi ljubav koju si jednom poznavala...
Zaboravi ga kad čuješ da puštaju vašu pjesmu...
ZAPAMTI KOLIKO SI PLAKALA SVAKE NOĆI...!
Zaboravi kako ste bili bliski jedno drugom....
ZAPAMTI DA JE ON IZABRAO NJU.....!
Zaboravi njegov hod....
Zaboravi naćin na koji je pričao.....
Zaboravi stvari koje ti je govorio.....
ZAPAMTI OTIŠAO JE....!
Zaboravi njegov osmijeh....
Zaboravi njegov glas....
Zaboravi miris njegove kose....
Zaboravi naćin na koji te grlio.... ZAPAMTI DA JE ON VEČERAS S NJOM.....!
Zaboravi vrijeme koje je tako brzo prošlo...
Zaboravi ljubav koja je bila...
Zaboravi kako je rekao da te nikada neće ostaviti....
ZAPAMTI DA JE OTIŠAO & DA TE NIKADA NIJE VOLIO....!
....i tako ces ga najlakse preboljeti....!!

MOJE MALO NAJMILIJE


Ništa nije kao prije,
Ništa od tebe
Ostalo mi nije.

Sve mi smeta,
sve me boli
Jer nemam nikog
Da me voli.

Nemam tebe
Pored sebe,
Da mi kažeš
Da me voliš
I da budem tvoja
Da me moliš.

Bez tebe ni život
smisla nema,
ni mene
bez tebe nema.

Ja bi samo
Da je kao prije
Da mi suza lice
Više ne mije.

I kad pričaš
Lijepe riječi
I kad laži
slušam tvoje,
ništa važno mi nije
samo da si tu
moje malo najmilije.

TKO TE VOLIO NE BI


Znam da imam
Mnogo mana
I da mi ljubav
Nije jača strana.

Al pokušat ću
Još jednom
Tvoja biti
Pa ću vidjeti
Što će mi se zbiti.

Spoznaja će biti ta
Da sve prije tebe
Nije vrijedilo ništa.

Sve tvoje laži i fraze
Zaboravit ću
Dok me tvoji prsti maze.

Kad tvoj dodir
Osjetim na sebi
Pomislit ću:
“ Ma, tko te volio ne bi!“

Jer kad me rukama zagrliš,
Usnama poljubiš
I kad osjetim
Otkucaje srca tvog,
Oprostit ću ti sve
Jer ti si čovjek života mog!

Kao kula od pijeska,
srušili se snovi,
Nestali su temelji,
Nije ostao čak ni trag…
More je završavalo još jednu priču,
Izbrisao ga val,
Samo je Bog znao,
Koliko si mi bio drag…
Dugo je more šutjelo,
Upijalo moje riječi,
Ja sam mu pričala o jednoj ljubavi,
Jednom dječaku,
A ono meni o izgubljenoj sreći…
Pitala sam more
Što se to zbilo,
Zašto je tajnu od mene krilo,
Al´ pravog odgovora nema,
Ostala je samo sjena
Prošlog vremena…

Suze krijem, one padaju,
samo one moju tajnu poznaju,
suze krijem, ne dam da me slome,
govore ti da u moje dolaziš snove…
Ne želim sebi priznati to,
mada znam, da života imam sto,
opet bi samo tebe voljela,
svake noći samo tebe čekala…
Suze krijem, pjesme piše,
iz srca svoga tugu brišem,
mada želim tvoje poljupce,
jer samo ti znaš, moga srca ulice…
Suze krijem, one čežnju skrivaju,
samo se tebi, one raduju,
od svih ljubavi ja ću bježati,
svakog dana samo tebe čekati

TEBI LJUBAVI

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...
Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.
Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.
Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?

MOŽDA

Dovuci jednostavne riječi
pred moja vrela stopala
i natjeraj me da klečim.
Da im se divim i slavim ih.
Možda tada odrastem.

Možda se ipak
i usudim
da ti jednog dana kažem previše (ili sve).
Pustim vino sa usana da poteče
i krvavo crvenu haljinu
obučem za izlazak.
Do tad ću pričati sa jastukom.
Ti ne spavaš na njemu.

Nema te ni danas.
i trešnje u grudima su sve zgaženije.
Otrgo si mi misli od mene same
pa ne znam gde su otišle.
Ali znam da ih niko ne čeka.
A moglo je jednostavnije.

Noći su prekratke za one koji umieju da sanjaju.
A snovi su nekad toliko stvarni da ostaju urezani u kožu.
Mirišete poslje na njih, nosite ih uvjek sa sobom kao dragi privjezak.
Nekad se i ne mora buditi.
Dok god imate saputnika.
Šiler

Želim te sad tu...želim te u svakom svom snu...
Želim ponovno ljubiti usne tvoje...usne koje su nekada bile moje...
Želim te samo za sebe...za druge mi se je..
Želim da tvoje srce kuca za srce moje...
kao što moje srce kuca za srce tvoje...
Želim ti reći da mi se srce nada...
da češ me voljeti nekada kao ja tebe sada...



Želim te kraj sebe jer te sanjam noćima...
Želim te kraj sebe jer ludim za tvojim smeđim očima...
Želim te kraj sebe jer si ti moj zrak...
Želim te kraj sebe jer me strah kad padne mrak...
Želim te kraj sebe jer si ti gospodar moga sna...
Želim te kraj sebe jer si ti taj koji me uzdiže s dna...
Želim te kraj sebe jer nemam više snage da se za tvoju ljubav borim...
Želim te kraj sebe jer si ti taj kojega volim...



Opet zbog njega patim, al sve ću da mu vratim...
Misli da ga ne volim više, ali moje srce ne može da ga izbriše...
Opet mi zbog njega duša vene i ostaju mi samo uspomene...
Suze će iz mojih očiju teči, al što osjećam neću mu reći...
I dalje ću zbog njega plakati noćima i skrivati suze u svojim zelenim očima...



Suze mi na licu teku jer on grli drugu neku...
Uopće mi nije lako, al nažalost je tako...
Srce ga moje voli, pa me sve od tuge boli...
Kada ga vidim s nekom drugom, duša mi je začinjena tugom...
Smijem se da nitko ne shvati koliko moje srce pati...



Što ako sutrašnji dan nikada ne dođe?!
Što ako mi život bez njega prođe?!
Dali će on ikada znati, da sam mu svoju ljubav htjela dati?!
Dali će mu ikada na pamet doći
da sam kroz boli morala sam proći?!
Dali će mu napokon biti jasno
da ga volim, il da vičem glasno?!
Dali će ikada znati koliko ga moje srce voli?!
Ili će to saznati tek kada umrem od boli?!



Slobodna sam kao ptica jer je on bio varalica...
Bio je lažov i gad, al unatoč tomu volim ga i sad...
I dok mene suze na licu peku ona grli drugu neku...
Dok mene srce boli on drugoj govori da je voli...
Sve će mu se to vratiti i on će jednoga dana zamnom patiti...
Al ja ću i dalje hodati sa smješkom i ponosno mu reći da ga smatram svojom najvećom greškom....

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vesna Parun Ne pitaj više

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava. [You must be registered and logged in to see this image.]

ukradi me
nećeš požaliti

oboje znamo da godinama već vrebaš
na izdajnički drhtaj moje ruke
dok otupjelim srpom žanjem klasje vremena
i otkose želja vežem u jalovo snoplje bezvolje

stoga ohrabri se
sačekaj me na rubu šume
ukalupljenih misli
pa kad krenem putem za kojeg tek slutim
da ka razočarenju vodi
(ili gore još – u ravnodušnost)
iskorači preda me
i uhvati me čvrsto
kad pod nogom zašušte
nemiri godinama potiskivani

pa iako sam se nagledala svih čuda ovoga svijeta
nek ostanem iskreno iznenađena ugledavši tebe
s licem dječaka
očekivanjima muškarca
i prstima lopova

otmi me
jer samo tako pripasti ti mogu

na sigurno me spremi
jer krhka sam i lomna
u kut pogleda možda
za raskoši nekih ljubačastih sutona
titraj glasa dok moje ime izgovaraš
razigrani ritam tvojih koraka
smjesti me na rub osmijeha
namamljenog spoznajom da konačno si
dotaknuo snove

ukradi me vremenu koje nam ne pripada
kojem mi ne pripadamo
pa u vječnost ponesi miris raskošnih mojih bedara
dok prebireš po koži glatkoj
kao po strunama lutnje oštećene
prstima svojim

ja čekam...

Na raskrscu



Na raskrscu slucajno biram put
i dospijem uvijek onamo gdje me ocekuju.

Volim ljeto.
Kao ruke mladica koji ozdravlja
i polako ustaje iz zute sjete soba
ruke ljeta za suncem ispruzene,
nudeci mu zanesene obrise naseg tijela,
libido ptica i med hladovine.

I jesen volim.
Ima dobrote u gustom sjaju rujanskih
perivoja, u broncanoj vazi listopada dok
se puni crvenom zvonjavom veceri i boja.

I zima katkad posjeduje mekocu prve ljubavi
u dugoj tajni trulog djecjeg sna,
sa zebnjom bjeline koja sve oprasta
i sve je kadra da zapocne iznova.

Ali, masta bilja bila je okrutna
kada je dodala jedno godisnje doba
koje zivi samo od prozracnog rasula snijega,
od njezne smrti sviju pocetaka.
Daljino puna nesporazuma!
Blizino lisena slatke groznice cekanja!
Paucino poljupca, prag srca si mi oplela.
Proljece, kako si u svemu sto
nam nudis nemilosrdno!

Na raskrscu slucajno biram put
i dospijem uvijek onamo
gdje je upravo izdahnulo proljece
na usnama zednih ljubicica.

Vesna Parun

Kud plove uspomene
nikad necu saznati
gdje god se okrenem
svud se nalazis ti

Nekad me bude strah
da se probudim
a da te ne vidim

Sve moje pobjede
i zlatne medalje
nista mi ne znace
kad sam bez tebe
sve je drugacije
kad si uz mene


Al' sta imam ja od tog
kad mi nije dao Bog
da te sretnem ranije
da ti kazem sta mi je

Sa mojih usana
ti nikad nisi cuo laz
u mojim ocima
ti nisi vidio zlo

I kad bih padala
i kad bih letjela
samo bih sa tobom

Zdravko Colic-Da ti kazem sta mi je

Pozovi me, jer ponekad,
Bojim se da ću putevima
Kojima ide život,
Zaboraviti tvoj glas,
Da ću zaboraviti radost bez tebe,
U nekoj noći
Besanoj, bezimenoj,
Onoj bez meseca i mira,
Dugoj bez kiša i šapata vetrova....

Iz sjaja plavetnila put beskraja i nemira

Misli mi lutaju.

Ubijam laznu nadu u sebi.

Sama sam.

Suza kajanja neprimetno se iskrada

u senku noci, bol je nanovo tu.

Na ivici bezdana zatrepere moji nemiri,

kao gospodar ruga mi se strah.

Mozda moja suza nosi nespokoj tvoga sna,

Mozda moji nemiri okuju i tvoje hrabro musko srce

I zbog toga tebi, jednom bar tesko bude.

E yo... imam jedno srce, aha... a njega cuvam za tebe... ja imam jedno srce

Ja imam jedno srce, a njega cuvam za tebe
Ono je puno ljubavi za sve dane sto slede
Ne mozemo biti drugovi, jer teces mi kroz vene
Sve sto imam dao bih da si sada uz mene
Hiljadu puta pao bih, ali bih se dizao
U svim suzama iz oka tvoje ime sam iznizao
Hiljadu puta pisao najlepse pesme o tebi
Nebo prepuno zvezda, a mi kao zaljubljeni
Tvoja lepota koja pleni me ostavlja bez teksta
Ja zelim tvoju ljubav, to nesto vise je od seksa
Kad te vidim ne znam gde sam, izbacis me iz ose
Oci sjaje kao trava nakon jutarnje rose
Miris novog proleca, bas k'o miris tvoje kose
"Sta ima novo" - "Nema nista, vidimo se posle"
A ja bih rek'o tako mnogo, al' ne mogu recima
Veruj mi nisam kriv - tvoja lepota me sprecila.

Ja imam jedno srce - a njega cuvam za tebe
Ja imam jedno srce - za sve dane sto slede
Ja imam jedno srce - samo za tebe i mene
Ja imam jedno srce - ne dozvoli da vene.

Ja imam jedno srce - a njega cuvam za tebe
Ja imam jedno srce - za sve dane sto slede
Ja imam jedno srce - samo za tebe i mene
Ja imam jedno srce - ne dozvoli da vene.

Ja imam jednu ljubav - ona se zove tvojim imenom
Urezano u srce, duboko u dusi skriveno
Telo k'o saliveno, gledam te dok koracas
Potpuno si me sludila, ne znam da li shvatas
Potpuno si me zbunila, ne znam da li razumes
Sve sto zelim u zivotu je da s' tobom budem
Da s' tobom zivim, da bez tebe umrem
Da s' tobom sanjam i na javi snove budne
Ma daj mala, to sam ja ortak N
Ma daj mala, budi moja svaki tren
Jer ja verujem u ljubav i ti veruj u isto
I volecu te svim srcem, iskreno i cisto
Jedno za drugo mi smo, potpuno savrseni par
I dalje zajedno nismo - ne znam u cemu je stvar
I dalje si za mene nebo i s' neba Boziji dar
Sve sto zelim u zivotu je da tebi ljubav dam.

Ja imam jedno srce - a njega cuvam za tebe
Ja imam jedno srce - za sve dane sto slede
Ja imam jedno srce - samo za tebe i mene
Ja imam jedno srce - ne dozvoli da vene.

Ja imam jedno srce - a njega cuvam za tebe
Ja imam jedno srce - za sve dane sto slede
Ja imam jedno srce - samo za tebe i mene
Ja imam jedno srce - ne dozvoli da vene.

Ja imam jedan problem - kad god se napijem ja tebe zovem
Na tudjim licima trazim tvoj osmeh
Uvek kad te ugledam nadam se "Srescu te opet"
Pogledi nam se tope, a ti nastavis sa hodom
Malena poljubi me, sta je to sa tobom
Svojim usnama ubij me, nacini me robom
U svojim rukama grli me da bi se osecao dobro
Jos jedno jutro budim se, ne znam sta cu sa sobom
Dani duzi od robije, znamo se sve ove godine
Samo pruzi mi ruku i na kraj sveta vodim te
Neka usne se spoje i reci cu ti "Volim te"
Poslusaj srce moje, ono kucanjem zove te
Da svratis mi u snove sve
Jer te nema na javi, lepe trenutke ne kvari
Sve sto zelim da ti kazem je u mome srcu ustvari.

Ja imam jedno srce - a njega cuvam za tebe
Ja imam jedno srce - za sve dane sto slede
Ja imam jedno srce - samo za tebe i mene
Ja imam jedno srce - ne dozvoli da vene.

Ja imam jedno srce - a njega cuvam za tebe
Ja imam jedno srce - za sve dane sto slede
Ja imam jedno srce - samo za tebe i mene
Ja imam jedno srce - ne dozvoli da vene.


.. IMAM JEDNO SRCE A NJEGA CUVAM SAMO ZA TEBEE... VOLIM TEE...

Molitva


Molim za sunce u tvojim
oèima,
za dodir koji budi
treptaj života,
za tebe jedina ljubavi
moja.


Molim da ruže ne venu
kao seæanje,
da nijednu suzu ne
puste više.


Molim za tvoje reèi
satkane od želje,
za naše duše obojene
tugom.


Molim da samoæa ne boli
više,
da doðeš u moj svet,
da svaka nada postane
stvarnost,
da svaki tren sa tobom
bude veènost.


Molim da tvoje ruke
otope led moga života,
da vreme izbriše boli,
da srce zakuca još jaèe.


Molim da ne živim od
seæanja koja se gase,
da nikada postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.


Vesna Parun


[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Razne ljubavi prodju kroz nas zivot...samo neke su tu da ostanu, iako...izgubljene, zauvijek.
My sweet soul, yes, for you only

Jos uvjek srce zadrhti
kada sretnem neznanca
ti si, predosecam

Jos uvjek iste pjesme
sretne sa prizvukom tuge
pisem za tebe

I mogu pobjeci od svih
i sakriti se pred svima
ali ne od sebe

Trebas mi u rana jutra
ona nasa ...prije zore
ja te trebam

U kasne sate sklopim oci
tvoja sam...nizasto na svetu
taj osjecaj nedam...

[You must be registered and logged in to see this image.]

1.



U sobi praskozorja umesto zidova su naša tela
Ulovljena u svojim skrovištima: shvati
Konačno shvati da je otvoren prostor manji od mladeža
Da bismo disali umesto prozora otvarali smo širom svoja lica
A umesto kroz vrata napolje smo izlazili kroz dodir

Posle si dugo češljao moju kosu: tako pada kiša
A još kasnije smo igrali šah belo-crna polja bila su kao sunca i meseci
Razmenjivali smo tela i već je nastupila noć
Ali budući čak zajedno blizu da bliže ne može biti
Čak i tada smo očekivali nešto kao da se nikada nismo sreli
Kao da nas je u tom bivanju zajedno nešto preduhitrilo...

Sećate li se dragi gospodine,
kako smo plesali
po kaldrmi
neke zemunske ulice
jedne noći
potpuno sami.?
Sećate li se,
možda i nismo bili
baš sasvim sami,
onako omadjijani
mesečinom i vinom
taksistima
koji su nam
uporno svirali,
slučajnim prolaznicima
koji su se
možda i smejali?
A mi smo plesali,
nežno se obrazima
dodirivali
i pomalo ljubili.
Ne znam tačno koju ste
melodiju pevušili
dok je crvena haljina
cvilela parajući nebo
pod vašim prstima.
Ne pamtim kojom ste
me ulicom poveli
do Dunava,
pamtite li vi kako je
shumela reka,
vrbu koja je spustila
grane da nas sakrije,
da nas sačeka?
Voleli ste me te noći,
to dobro pamtim
i dobro znam!
Voleli ste me, zbilja
voleli..
a onda morali
kući poći!!
Vi ste imali
Ko da vas čeka,
meni je samo
ostala reka,
crvena haljina neka
sačuvana, tek
eto onako...
Voleli ste me
dragi gospodine
šapnuli ste mi to,
a sada,
želim
samo da znam
pamtite li me
ili ste mogli
sa svakom tako?

Ne plashim se ljubavi koja kida i lomi, 
niti se bojim osmjeha tvog.
Ne bojim se ruku tvojih koje me grle,
niti se bojim ochiju tvojih....
Bojim se samo da nikada voljeti necu tako,
kao shto volim tebe...
bojim se sjecanja koja me jutrom bude,
bojim se snova sa kojim lijezem nocu sama  bez tebe...
                      
                   


                   
               

           
           
           
       
   
       
           
           
               
                   
                   
                   
                   
                       

Nezvani gost - Mira Aleckovic

Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
Ja nikada ne zovem ljubav,
ona mi dođe sama.
Nezvani gost donese
ponekad više radosti.
Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
I kad te ne zovem,
na tebe ipak čekam.
Uđi, meni su uvek
snovi dragi gosti.
Žena je uvek nekog
željna i sama.
I žena uvek sanja.
Uđi; reći će: sanjari.
Uđi; reći će: lude.
A ima ih koji će reći
da smo starinska deca
što namerniku s puta
iznose hleb i so.
A sve je novo u meni...
U ove dane snova
ja ništa nemam
sem želje da život bude
dolinom topline ljudske
put njihov respleteni
kojim dolaziš i ti,
nezvani gost.

Pismo Hermioni



Uzglavlje ti namešta ruka ovo što piše.
Zato odmori glavu i čitaj svoj san sve tiše.
Jer onaj što te voli
Razdire svoju dušu ne bi li prestale boli.
Sve se nekako nadam da isto oboje snimo.
I šta sad da činimo?
Odista, ne znam šta bi tu moglo da se radi.
Pišem ti zato tek tako, u nekoj mutnoj nadi.

Kažu da živiš sasvim fino,
da si se promenila, kažu, da blistaš k'o vino.
Ali umeš, izgleda, i da se skriješ u neki kutak,
Kada se dremljivi svet opusti za trenutak,
Pa plačeš, malo u tami.
A to i mene mami.
Odista ne znam šta bih ti mogao reći,
Ali već vidim da nije sva sreća ni u sreći.

On te zasmejava, izvodi te u društvo, i sve je na nivou,
Postupa s tobom lepo, život ti liči na šou.
Kada treba da je jak, on je jak tebe radi.
A kad te ljubi, i to je nešto novo, uvek drukčije sladi.
Samo, da l' ti se nekad, onako, greškom, otelo moje ime,
Tek da me udahneš s njime?

Ne znam, odista šta tu treba da radim, a to nas dvoje
kao da nikad ni znali nismo.
Zato ti, samo, šaljem malo ljubavi uz ovo pismo.


David Bowie (prevod Dragoslav Andrić)

Rekao je: Ne umem ja da volim...
Ne umem da misao pretočim u reči koje tražiš...
Leptiru stresem prah s`krila...
Odlazim kad god sam na korak da stignem...

Govorio je, ali me je neizrečeno, osmehom negde skriveno...zadržalo u čekanju...

SUSRET

Kad ugledam gdje mi
U susret koracas
vidim plahu kosutu
Kraj sumskog izvora.
Moju dusu obuzme
Silna radost zivota
Izvadivsi ludo srce,
Na dlanu bih ga pruzio
Tebi...

---

---

Dragutin Tadijanovic
                Odlazis.....

i znam da sa sobom sve ces poneti
i nije ti vazno,nije te briga
kako cu ja sve to podneti. ....a ti mi eto sad odlazis
zurnim korakom kao da od mene bezis
ka novim ciljevima tezis. jer bez tebe ja ne licim na sebe-vec na SIBIRSKOG TIGRA....                                                                                                    

NASA TAJNA

O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo poznanik bio
ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.

Necu im reci da li iz osame, zedji, umora,
ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod bolelo.

Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah spajao nase ruke;
ni da li zvuke smeha voleli smo vise
od suma suza.

Necu im reci ni jedan slog jedini,
sta je moglo, ni da li je moglo nesto,
da uplete i sjedini duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.

Nikome necu reci kakva se zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo kao sume nase s proleca;
ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.

Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.