Ljubavna poezija.....

Requiem za palog anđela


Možeš mi reći da u bezglasju
Često zalutaš
kad sričem slogove tvoga imena
I da se uzalud borim protiv vremena
koje na našim telima gravira
Nebeske istine u strahu od smrti.

Možeš mi reći da je moja tišina laka
Poput niti paukove mreže
A teža od sedam smrtnih grehova
I ja ću od nje satkati pesmu i pokriti te
Kad neman noći teškom šapom poklopi nebo
I u krzno svoje sakupi zvezde kao čičke.

Možeš mi reći da sam slobodna
A duša sam slepa koja čuje samo zlo kad se govori o svetlosti
Duša koja noćima ne spava i čiji su okovi tragovi nebeski
božjih karuca sto u sumrak ispisuju molitve najvećih grešnika
I postaju vapaj upućen tebi.

Mžzeš mi reći da bih trebala da te saslušam
Kada se budem pravila da te ne čujem
Sakrivsi uši rukama
Kao što deca sakrivaju po džepovima
male sedefne školjke sto izbaci mora utroba.

Možeš mi reći kako sam grešila
I ja ću na svoja ramena
Težinu neba, ako treba, prihvatiti
I ti ćeš opet biti u pravu a ja ću se osmehnuti

Osmehnuću se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana
i one budu krvarile kao nekada moje srce.
Osmehnuću se jer moja će duša pevati
U tišini sto tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi
I doći ću tebi kao što kap kiše dolazi zemlji
U krugu večnom
Isparavanja i padanja
I tada, na dlan ćes me topao dočekati
Kao suzu izdajnicu što beži preko obraza
I u sećanjima potražiti moje ime
Kao što bi tražio uvojak kose
Il`neki davno naučen stih.

Možeš mi reći da su tvoji dani podeljeni
Na dane sećanja i dane življenja
A nećeš znati da su svi moji dani - dani preživljavanja
sećanja davnih oživljavanja
što kopne na izmaku noći.

Možeš mi ponovo reći da bi mi srce u kutiji dao
Da ga pored kreveta čuvam
dok na baršunu kao na odru
Mirno počivaju snovi.
A ja bih mogla,
mogla bih da ti kažem da te još uvek sanjam, da te još uvek volim,
Ali reći ništa neću, ćutaću,
Jer ja i kada ćutim - ćutim o tebi.

M.Simoković

NA MOJE RAME NASLONJENA

Na moje rame naslonjena
bila si mi desno krilo.
Kao da bi razastrla
svoje milo, crno perje,
dizale me tvoje reči
u svetlo i belo nebo.
Uzbuđenje. Tišina.
Sad sedim za svojim stolom,
iz ramena krv mi teče,
odsutnost me tvoja boli...

Atolaguire Manuel

Postupaj nježno sa mnom

Drži me rukama kao dragu malu stvar
i pazi da ne zadrhte

Ako želiš da lupiš sa mnom o pod
od sakupljenih komadića
nikad me više nećeš slijepiti u mene

Odmakni tvrdu ljusku iza koje stojim,
pogledaj me stvarnu:
vjetrovima išaranu
suncima isprženu
kako treperim na tvom dlanu kao svijeća


Pazi da ne dođu kiše... i ugase me...


Silvija Balija

-Reci kako me voliš.
-Hoću.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u šeširu.I volim te u žaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavaš .I kad radiš povijena. Volim te kad jaje lepo mutiš. Volim te čak i kad kašiku ispustiš.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od početka. I kad kosu svoju češljem lepo deliš.

I u opasnosti. I kad se veseliš. Na moru. U gorama.U kaljačama. Bosu. Danas. Juče. I sutra.I danju i noću.I u proleće kad dolaze nam laste.
-A leti kako me voliš?
-Kao srž leta , zna se.

-A da li me voliš u jesenje dane.
-Čak i onda kad gubiš kišobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

Konstantin Galcinjski

Gutljaj


Daj mi bar jedan gutljaj
iz tvoje čaše ja da srknem
da liznem staklo glatko
gde su ga ljubile usne tvoje
Pa kada padne noć
kad se smrkne
da sanjam da te ljubim
Da te ljubim slatko
da mi u san dodu
najlepše boje
i da umrem
al da me streljaju oči tvoje
kao trnjine
Da crknem kao kuče
ne bi mi žao bilo
da si mi dala juče
da si mi dala tek jedan gutljaj
iz tvoje čaše ja da srknem



Branislav DimitriJevic

TUGA

Tuga ima šape od svile, i hod mačiji.
Plovim nebesima, sretan, dok milujem kosu
djetinju, a ona se, niotkud, prikrade, posred mi
duše legne: pretvori me - u avetinju.

Zaboravim, ponekad, ko sam i šta sam, dok
žmirim, i puštam da muzika, u jeziku nijema,
kovitla me i opija. Odnekud, niotkud, preplavi me ona,
kao kakva nježna krvopija. Da mi kaže ko sam. I da
ne da baš ono šta hoću: da to ne znam, i da me nema.

Umijem, kad duša poželi i hoće, skloniti se u
kristalno carstvo samoće. Da ne poludim, odagnavam
iz sebe čio, predobri i teški, svemir ljudi. Učim govor
zvjerinja i bilja. Da to bude moje življenje i zbilja.
Ona se odnekud dovuče, jezikom zmije i kandžom
mačke, žecne i zagrebe, žestoko, duboko, ko prstom
u oko. Zaboli, zaboli ko suza dječija. Avaj, avaj, avaj!
i tisuću još puta: avaj! To li je, Bože, sudba ovječija?
To li je, Bože življenje ljudsko, tegobno i bijedno?

Zaplovim ponovo u nebesa, milujem, ponovo
kose djetinje. Vabim je, neka dode, nek čini šta hoće.
Biće mi svejedno.

Zar nismo,
otkad se znamo,
ja i ona - jedno?

Abdulah Sidran

Tišina

Ako ikada odeš,

ostavi
vrata duše odskrinuta
da se makar kroz daljinu
ugrejati mogu
kao beskućnik na plamenu sveće.

Ako ikada odeš,

ostavi
širom otvorene oči
da se makar u tapkanju mraka
dalekoj svetlosti
kao grešnik klanjati mogu.

Ako ikada odeš,

ostavi
stope na snegu
da se makar u topljenju sunca
po nevidljivim tragovima
kao prokletnik orjentisati mogu.

Ako ikada odeš,

ostavi
tišinu svemira
da se
za smrt pripremiti mogu.

J.Letic

ZAJEDNO ĆEMO SVUĆI TIJELA

Ne guši krik poljupcima
pusti glas
pusti glas u noć
neka misle da radjamo se
neka misle da umiremo
udahni me
svu me udahni
popij
do dna
do dna dna
zajedno ćemo svući tijela
i smijat ćemo se
i smijat ćemo se i plakati
zajedno
jos samo malo
jos samo malo se drži
za moje ruke od svjetla

Enes Kišević

ŽELJE


Htio bih, da sam čisto jezero jutra,

A ti sunce, koje se u njemu ogleda.



Htio bih, da sam izvor na kraju livade,

A ti cvijet, koji se smiješi njemu.



Htio bih, da sam zelen trn u grmu,

A ti ruža, koja ga obasjava rumenilom.



Htio bih, da sam maleno zrno pijeska,

A ti ptica, koja ga brzo pronalazi.


Hafiz

Kad zaboraviš moj tihi predosećaj
Da će rat svršiti pre nego dođe red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedeljno svežoj posteljini,
I nežno se slivali jedno u drugo...

Kada, kažem, zaboraviš sve to,
Tada možeš reći, tada ću možda poverovati
Da si me dobro zaboravio.

Gvendolin Bruks

U sumrak

U sumrak pevaju devojke. Njini su glasovi meki i dahnu svezinom
cveca i ljubavi. Njina pesma blaga, kao behar opada. Ona ima nešto
od mojih ljubavi: davno, toplo i lepo. Ona podseca na sarajske
sumrake, kad jablanovi sjaju u crvenom zlatu, kao vitke ponosne
žene.

Kao rumene latice zasiplju me glasovi. Pevaju lepo. To lici na
pozdrav od starih prijatelja, na spomen onoga sto proziveh u
ljubavi i zanosu. One pevaju, u suton, kao sreća moja da mi rupcem
mase.

Ali srce je moje tamno jezero koga ništa ne dize i u kome se
niko ne ogleda.

Prva Andriceva objavljena pesma u "Bosanskoj vili" od
30. septembra 1911. godine)

SKUŠENJE

Otvori me
kao kutiju keksa
trag detinjstva.
...stavi me na jezik
da se cedim polako
napolju
će teške kiše
sve ostalo je lako

Uživaj u okusima
uzimaj
me ustima
deo po deo
kreni od stopala
od malog prsta
ja
volim tako
napolju će kiše
nebo u mojim grudima uzdiše
a ti
kreni lagano
naviše

Pusti da te navodim mislima
dok tražiš
moje slabosti
dražiš slabine
slaba sam na tebe
tu, na mojoj
koži
na pupku belom
preporodi me
u ovo vreme šejtana
dok
napolju su kiše
poliži veru sa mog temena
samo ne žuri
ugasi
sva svetla
napolju grmi
u meni seva
ovo je vreme kiša
neljudske
ljubavi
i Božanskog gneva.

BELLA LE BETSI

KAD OSTARIMO

Kad ostarimo,
kada nam suton počinka
zastruji tiho kroz srca ujednačenim dahom,
kad oko bude gledalo malaksalo i blago,
viđajući hladnije boje i pahuljaste obrise,
kad ruke, pri stiskanju,
meke u staračkij zboranosti,
praštajući se sve više, prožme zebnja i strah,
kada se mozak,
skočanjen od saznanja, bude sve više ledio,
a topli lepet golubijih krila nade
ne bude više dodirivao valove srećnih misli,
kad se namsto ruže
mrazovac zabledi...
Sunce, sunce!
I ti ćeš mi tad izbledeti,
ti koju sad volim detinjskim obožavanjem.
J e d n u toplotu samo,
j e d n u ljubav samo,
samo j e d n u ću veru tada
zadržati trajno:
Tebe ,
isčezla u snu
svetice.

Oto Julijus Birbaum

Zimska svjetlost

Kažu
Da je moja ljubav
Besmislena i pogrešna
Na bol osuđena

Kažu
Da si žena obična
Nepredvidiva i hirovita
Da me vječno ostavljaš

A ne znaju
Bijedni
Da te takvu volim

Tomislav Tomić

HTIO BIH...

Htio bih, da si miris ciklame,
Ja da sam lahorac sneni,
Došla bi noc otajstvena, silna,
Ti bi se svijala k meni.
Il da si cista molitva djeve,
Vedra ko bozija miso,
Mene bi našla sunca u zraci,
Zlatom bih stazu ti riso.
Htio bih, da sam plavetno nebo,
Ti da si svjetlica mala,
Uvijek u mojoj skrita bi grudi
Nocu ko zvjezdica sjala.
Il da si kruna drhtava srebra,
Ja da sam talas ledovit,
Bura bi divlja, raznijevši mene,
Rasula zivot tvoj skrovit.
Htio bih, da si sva samo duša,
O kojoj mašta mi snila,
Moju kad svijet bi ispio dušu,
Dušom bi ti mi tad bila.


Dragutin Domjanic

TRAG

ŽELIM:
DA POSLE SNOVA
NE OSTANE TRAG MOJ NA TVOM TELU.

DA PONESEŠ OD MENE SAMO
TUGU I SVILU BELU
I MIRIS BLAG.....

PUTEVA ZASUTIH LIŠĆEM SVELIM
SA JABLANOVA.

Miloš Crnjanski

Secaj me se

Secaj me se kada zora bela
Sunce u svoj dvor zacaran vodi;
secaj me se dokle ispod vela
srebrnoga noc snivajuc hodi;
uzdrhtis li kad te zadovoljstvo zove
ili senka mami u vecernje snove,
cuj iz tamnog granja
glas kako odzvanja:
Secaj me se.

Secaj me se kad volja sudbine
zauvek te rastavi od mene,
kad od tuge,godina,daljine
ovo srce ocajnicko svene.
Za moju se tuznu ljubav ti pomoli.
Sta su prostor ili vreme kad se voli!
Dok je moga srca
vecno ce da grca:
Secaj me se.

Secaj me se kada slomljenoga
srca budem u san vecan pao;
secaj me se kad vrh groba moga
cvet usamljen bude nezno cvao.
Videti me neces;ali neumrlim duhom
Ko verna sestra ja cu da te grlim
Cuj u nocnoj tami
Glas ko jecaj sami:
Secaj me se...


Alfred De Mise

Pesma zeni

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
moja rec u sumu;moj korak, i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna,nema i daleka-
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna,kao mladost; neka
tvoj sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo sto dusa prosneva;
poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
ti bese misao moja ocarana;
simbol svih tastina porazan i leden.

A ti ne postojis,nit si postojala;
rodjena u mojoj tisini i cami,
na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.



Jovan Ducic

Ljubavna pesma



Kako da dusu sputam, da se tvoje
Ne takne. Kako, mimo tebe, njom
Da grlim druge stvari i daljine?

Ah, rado bih je sklonio na koje
Zaboravljeno mesto usred tmine,
U neki izgubljeni kut, u kom’
Nece je tvoje njihati dubine.

Al’ ipak, sve sto dodirne nas dvoje
Ko gudalo nas neko spaja, koje
Iz dveju struna jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirac drzi nas?
O, pesmo slatka



Rajner Marija Rilke

Kerolin Ris

PISMO JEDNE ŽENE


Koračam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu čašu
U tvom odelu tražim odlutalu toplotu
Pogledom dotičem sve što si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho

Blagosiljam dane kad čuvaš svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reči koje smo ikad rekli
Sećam se zaveta tvojih očiju

Tvoj se poslednji dodir još ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suočavam umorna srca
Tromih nogu

To što smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bih te sačekala.

BLISTAVE KAPI


Uzalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

Ko god mi svrati na konak sniće
Sunce u ptičje perje skriveno.
I tvoje venčano ruho biće
Mojim mislima prošiveno.

Kad stresem se sa blistave kapi
Uskršnjeg vina tvojih godina
Zemlja će preda mnom da razjapi
Bezube čeljusti pukotina.

I zalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

Dobrica Eric

Volim te - Paul Eluard

Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pucine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog cednih životinja kojih se covjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim.
Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Izmedju nekad i danas.
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom.
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam uciti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja.
Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoc svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda.

HALJINA

Niko ne vidi na njoj tvoje ruke
kada prolazim ulicom
Niko ne vidi na njoj tvoje prste
kad je vratim kući
Maleno dugme je opet ušiveno
i zakopčani svi snovi visoko do vrata
Ja ovu haljinu nežno skidam
ja ovu haljinu pažljivo oblačim
Ona za mene moć mađije ima
volela bih da tvoje ruke na njoj
mogu da pokažem svima.

Mira Alečković