Moj stih za danas je...(STIH DANA )

First topic message reminder :

Nije to nagovaranje, rodjeni moji.
Ko nece dalje da cita - nek slobodno zazmuri.
Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje koje nestrpljivo zuri,
pitanje vece od brda,
i jedna treperava dusa sto veruje u cuda,
i ako se u vama neke lepote talasaju
i neke svetlosti radjaju,
onda je sasvim svejedno da li zmurite
ili ne zmurite
jer cuda se vec dogadjaju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zaista,tako i uradim...Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes.  

MOJA TE REČ DOTAKLA

Moja te reč dotakla
u trenu kad si odlučila
da ne veruješ nikome ko je
odrastao i ko pokušava
da te ukroti.

Kao ptica nevidljiva,
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori na pad.

Jer jesen je. Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.

Kao da gledaš veliku reku
u predvečerje koja odnosi
bele lađe, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
možda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek.

---

Pero Zubac

Voli me dok sa živ
kad ne budem tu – šta će mi čudo?
Lep osmeh podari i reč,
ostani uz mene dugo, dugo.

Dodaj mi sreće tren
i vetar nek’ duva jugo,
zauvek srcu budi lek,
ne daj me nikom drugom.

"Voli me, dok sam još tu,
kroz zemlju se ne vidi svet,
čak i kada orao ponosno leti sam,
ipak je tužan njegov let.

Voli me – voleću te i ja,
nek’ sve to traje dugo, dugo,
kao na ušću reke dve,
budimo zajedno, moja drugo!"

---

(Apsolutno Romantično)

leto lepo,
leto leti,
leto brzo i proleti,
a bogami lakse i uleti,
,,,,,,,,

Nažalost dođu časovi kada čovek nije previše veseo i nema volje ni za što. Tada mu je najlepše pročitati tužni stih, koji ga potakne na pozitivno razmišljanje i pokaže mu da nije baš sve crno na ovome svetu. Tužni stihovi su prikladni i za razmišljanje o mnogim životnim situacijama, u kojoj se nađemo, jer baš dosta tužnih stihova dolazi iz stvarnog života.

N.N

KURVA

Za ženu priznajem samo kurvu
Poštene nek se ne naljute,
Jer zbog njih izgubih svu radost svoju,
Zbog njih izgubih svoje pute.

Kurva mi dade sve sto joj tražih
Sve slasti jedne žene
I nikad ne pokuša da mi ukrade
Ni delić uspomene

Uvek je volela da me nadje
Okruzena čašama vina
I nikad ne pokuša da se snadje
Da bi sa mnom dobila sina

Za ženu priznajem samo kurvu,
postene neka se ne naljute.  

Sergej Aleksandrovič Jesenjin

Zvijezde padaju i danju
samo nije svako sposoban da ih vidi.

(da li bi Radovic?)

"Nikada nećeš razumjeti tu prazninu u mom srcu. Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti. Nikada nećeš znati razumjeti tu maglu u mom pogledu. Kad odlutam, kad zastanem u pola riječi, u pola koraka. Uvijek ću ti ostati daleka. Uvijek ću ti odgovoriti: Nije mi ništa, a svašta mi je."

Tajne su tu zato
da ih neko nasluti
postoji rec koja vredi
tek kad se odcuti
Bogu je kanuo caj
svud je prsnuo sjaj

Jedan platan ce ostati zlatan
ona kroz smeh cvrsto
svoju kajdanku stisce
ne drhti on, to je samo
to uvelo lisce
blazeno Miholjsko leto
jedno i sveto za njih
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ispod nemirna dva-tri čuperka
varnica blista u crnom oku.
Gledam je gde me kroz osmeh merka
i već je stigla u jednom skoku.

SAČEKUŠA


Čekaj me garantovano ću doći
Samo me čekaj dugo
Jer sa mnom nema zezanja

Čekaj i kada radioaktivne kiše
Budu padale s oblaka
I kada paklene vrućine pripeku

Ti čekaj i stavi šešir
Da se ne šlogiraš od čekanja
Čekaj me garantovano ću doći
Samo budi uporna

Ako budem opravdano sprečen
Javiću ti se preko vibera

Čekaj me kao zadnji autobus
Za Marinkovu Baru
I ja ću sigurno doći

Čekaj me kao baba penziju
I ljubi mi sliku svake noći
Čekaj me i nemoj da poveruješ
Da me u kafanama viđaju
To su torokuše i zlobnici
Ni oni se meni ne sviđaju
Ne dozvoli rodbini i prijateljima
Da ti nadu pokvare

Čekaj me kada poveruju da sam umro
I oni kojima dugujem pare
Čekaj me garantovano dolazim

Sve smrti su za mene slabe
Ko mene čekao nije 
Taj je živeo džabe
Čekaj me i svima pokaži
Koliko si uporna i moralna

Neka naprosto kažu
Ta je čekati znala
Kao da nije normalna.

Sve je manje onih ljudi koji su u stanju da samom svojom pojavom neguju našu dušu i probude ono najbolje u nama.

Takvih je pun internet, filmovi, muzika, knjige, ali u realnosti ih je sve manje.

Oni svojom pojavom, stavom, rečima, istog momenta izmame naš osmeh i uvedu nas u neku posebnu dimenziju u koju nismo uvek spremni sami da uđemo.

Neopterećeni sobom, deluju spontano, vrcavo, šta god da kažu to je komedija, praznik, erupcija optimizma.

Uživanje je gledati ih i slušati.

U njima nije ubijen život, nada, vera, volja...

Oni ne moraju da budu ne znam kakvog spoljašnjeg izgleda ili uglađenosti ali moraju da imaju srce i dušu.

U njihovim očima staje čitav svet, u emociji koju nose kriju se sva moguća pomirenja...

Kada gledaš njihove oči kao da gledaš daleka mora i okeane...

Kada slušaš njihove reči kao da ti najdivnija melodija miluje dušu.

Oni bude takav spokoj u nama da smo u stanju satima da ih slušamo.

Trčimo za njihovim društvom.

Zahvalni smo svetu što postoje i što nose sa sobom, u sebi, neku tako divnu radost i oduševljenje da smo ponosni što ih uopšte poznajemo.

Nažalost, sve je manje takvih ljudi...

Epoha u kojoj živimo stvare proračunate, bahate, isprazne ljude. Bez emocija, bez otvaranja, i kada se neko otvori, to je više kuknjava za propuštenim, ili isfolirano prenemaganje, nego pesma duše.

Takvi samo kradu energiju, a ne daju ništa. Večito nezadovoljni, ogorčeni, ljuti, spremni da ujedu za svaku sitnicu...

Zatvoreni su, skučeni, sazidani u svojim frustracijama koje vrlo često isplivavaju na površinu.

Nedostaje im ukorenjenost u nešto dublje, veće.

I večeras si sama. I ne samo večeras.
Videh te u gradu, danas, u prolazu, kako šetaš.

Ljudi napolju žive svoje živote, po dvoje, znaš već kako to ide
A ti nekako po strani, u svom filmu.
Primetio sam smešak na tvom licu, pitam se samo da li je pravi.
Volim da te gledam dok hodaš, prija mi lagana igra tvojih koraka.
Ni da imam sto života ne bih mogao da pogodim šta misliš.
Uvek si nekako sama, i odsutna, i kada si sa drugima.
To te čini privlačnijom i drugačijom.
Kao da je samoća tvoje zanimanje.  
Jedino tada si sva nekako svoja.
Često se srećemo i nikako da se stvarno sretnemo.
Neko mora da zastane i prvi progovori
Ti uvek negde žuriš, navodno, a ja uvek besposlen.
Posebno večeras kada mi posebno nedostaješ.

Stih dana a ne poema dana.

U mom svemiru, u mom bolu neraskidivih veza, u bunilu insomnije, u mraku...nema razloga. Pa ipak paranoja mi iscrtava likove u ovoj tmini, u svakom cosku. Smese mi se. Nema razloga za strah, sapucu u meni. Jos sedam otkucaja...

Život je tužna arija
i sve mi je teži što sam starija.
Život je zamka prirode
jer nije isti za sve...

Viktorija - Arija

Ponovo kiša, jesen usred zime
Ili proleća, ni sam ne znam šta je
Ponovo praznina...
U večerima poput ovih
Kada nedostaje toliko toga
Draga lica, neke mirne luke i obale
Da mi je jedna Ti
Sve bi mi bilo lakše
Lakše bih disao
Lakše bih živeo
Lakše bih se radovao
Na kraju svega bila bi Ti,
Na početku svega bila bi Ti,

Šorom sredom svima majku redom
Al ne svima samo dušmanima

„Bilo je milijun malih stvari koje kada su se dodale jedna na drugu, značile su da smo stvoreni da budemo zajedno… i tada sam znao“ - Tom Hanks, „Sleepless In Seattle“

Kijara-brm ::

„Bilo je milijun malih stvari koje kada su se dodale jedna na drugu, značile su da smo stvoreni da budemo zajedno… i tada sam znao“ - Tom Hanks, „Sleepless In Seattle“

Ovome bih dodao maestralni film "Forest Gamp "
Po scenariju ,uprkos svemu -baš se to desilo.
Kraj jeste tragičan ,ali ipak ...ostalo je to dete ,i ono "stvoreni" se ipak u nekom manjem vremenskom okviru i ostvarilo.

Prvo su došli... je pesma koja se pripisuje pastoru Martinu Niemölleru (1892–1984) i koja govori o ćutanju i nereagovanju nemačkih intelektualaca nakon uspona nacista na vlast i početka politike "čišćenja" usmerene protiv različitih grupa društva



Kada su nacisti došli po komuniste,
ja sam ćutao;
jer nisam bio komunista.
Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao;
jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
ja se nisam pobunio;
jer nisam bio sindikalac.
Kada su došli po mene,
nije preostao niko da se pobuni.
Varijacija
Prvo su došli po komuniste, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio komunista.
Zatim su došli po bolesne, takozvane neizlečive, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio mentalno bolestan.
Zatim su došli po Jevreje, a ja se nisam pobunio,
jer nisam bio Jevrejin.
Onda su došli po mene, ali tada više nije bilo nikoga
da se zauzme za mene.

---
Pesma je aktuelna i danas (posebno danas ,u Srbiji )

Oprosti ako možeš. Nemoj oprostiti ako ne želiš. Bitno je samo da ti tvoja odluka donese mir.

''Ja sam Crvenkapa koja večera vukove.''