Sluga Jernej i njegovo pravo, ili ti izem ti(srpsko) pravosuđe!

Mora da plati 220.000 zato što je branio sina od napasnika

Dve godine posle samoubistva četrnaestogodišnjeg Alekse koji je bio žrtva vršnjačkog nasilja, sud je kaznio njegovog oca sa 220.000 dinara, zato što je svog sina zaštitio u školi, pišu Naše novine.



Bojan Janković, otac Alekse Jankovića (14), koji je pre dve godine nakon vršnjačkog nasilja izvršio samoubistvo, moraće da plati 220.000 dinara jer je prilikom jednog od napada na njegovog sina pokušao da ga odbrani.

Sud prilikom donošenja presude nije uzeo u obzir to da je Aleksa bio maltretiran i što škola i policija u Nišu nije učinila ništa povodom toga pa je otac malog Alekse bio primoran da reaguje.

"Ova presuda je strahovito uzdrmala našu porodicu i stavila nam so na otvorenu ranu. Ipak sam ponosan što sam postupio kao otac i otišao da spasavam svoje dete"- priča Janković.

Bojan Janković je osuđen zbog nanošenja lakših telesnih povreda maloletniku koji je maltretirao njegovog sina. On je tog dana otišao sa sinom do porodice dečaka koji je maltretirao Aleksu da bi se mirnim putem rešio problem, ali kada je zapretio policijom i on i njegov sin su bili napadnuti.

Janković kaže da je neverovatno da sud nije uzeo u razmatranje sve događaje koje je imao predočene kroz presudu Prekršajnog suda školi i direktorki Suzani Popović Ickovski koji su kažnjeni sa 500.000, odnosno 50.000 dinara.

Sud u Nišu je presudio da Bojan Janković treba da plati 170.000 dinara troškova advokata optužbe i 50.000 dinara na ime kazne. Direktorka škole se pojavila na suđenju kao svedok protiv njega.

"Taj iznos je za nas ogoman i ne znamo kako ćemo da ga platimo. Ali to je ništa u odnosu na osećaj ponovnog ubijanja našeg Alekse" - priča Janković.

Aleksa je čak osam puta bio prebijen, imao je potres mozga, hematome, modrice po glavi i telu, povredu noge, primao je infuziju, lomili su mu naočare, a o svemu su bili obavešteni direktorka škole, psiholog, razredni starešina, školski policajac, Policijska uprava Niša, ali niko nije učinio ništa da to nasilje spreči. Posle više meseci fizičkog i verbalnog zlostavljanja Aleksa se 10. maja 2011. godine ubio skokom sa trećeg sprata zgrade u kojoj je živeo.



Izvor: Naše novine


I još malo "pravde"

Ministarstvo pravde neće da plati odštetu porodicama ubijenih gardista

Državno pravobranilaštvo i Ministarstvo pravde nisu prihvatili da se porodicama Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, ubijenih gardista u Topčideru, isplati odšteta koja je pravosnažno dosuđena, pa će familije do novca doći prinudnom naplatom.





- Porodice ubijenih mladića primorane su da odštetu dobiju prinudnim putem. To će uraditi kroz izvršni postupak, uz primenu sredstava prinude, i plaćanje sudskih taksi. To će izazvati dodatne troškove jer će Ministarstvo i državni obveznici plaćati troškove izvršnog postupka, takse i advokatske troškove. Platiće i angažovanje Odseka za prinudno izvršenje Narodne banke Srbije - kaže za “Blic” advokat Predrag Savić, zastupnik porodica ubijenih gardista.


On navodi da je iz dopisa od 1. aprila Državnog pravobranilaštva, koje zastupa Ministarstvo pravde, odbijeno mirno izvršenje naplate i praktično sprovođenje odluke Ustavnog suda Srbije.


- Ustavni sud je doneo odluku u februaru o nadoknadi zbog nematrijalne štete kršenja osnovnog ljudskog prava na život, kao kršenja prava na pravično suđenje od strane Višeg suda i Višeg tužilaštva u Beogradu. U pitanju su simbolične naknade od po 5.000 evra svakoj porodici - objašnjava Savić.


Advokat navodi da roditelji sada moraju Prvom osnovnom sudu u Beogradu da pišu predlog za donošenje rešenja o izvršenju i da traže da se skine novac sa računa Ministarstva pravde. U rešenju Državnog prvobranilaštva navodi se da odluka Ustavnog suda izvršna, pa nema potrebe za mirnim rešenjem spora i porodice ubijenih se upućuju na izvršni postupak.


Dva mladića ubijena su 5. oktobra 2004. u blizini vojnog objekta Karaš na Topčideru, dok su bili na redovnoj straži.

Ne znam zašto se čudiš ? To su iste one sudije koje su za vreme Slobe oslobađale "zemunce" ,nisu sudili "navijačima" i popovima ,a kada su ih demokrate uklonile iz pravosuđa -Srpska Napredna ih je vratila . I sad lepo rade kao prije -od zloglasnog I Opštinskog u Bgd ,do Apelacionog i Ustavnog .
To je više nego vidljivo -krimosi slobodno šetaju ulicama .

Ajmo malo o zakonima!
Iz ličnog iskustva znam da ako voziš neregistrovan auto, makar to bilo i samo 100 m od kuće, dobiješ 3 meseca zabrane, 15.000 dinara i 6 kaznenih poena u vozačkoj!
To je minimalna kazna, bez mogućnosti zamene za uslovno...sudija je tu nemoćan!
Vrlo je verovatno da i u ovom slučaju postoje neke zakonske odredbe koje dovode do ovako bizarnih presuda, ali nikako ne odobravam.
Naprotiv, užasnuta sam kao i svako normalan u ovoj zemlji!
I ne samo to, osećam se nebezbedno.
Dakle, ne samo sudije, treba menjati i zakone.
Da je ovo Amerika, roditelji nesrećno nastradalog dečaka iz Bele Crkve, odrali bi od para i HTP Fontana i opštinu Vrnjačka Banja i ko zna koga još sve!
Ali, naši zakoni predvidjaju minimalne kazne za ubice, a maksimalne za onoga ko ukrade kutiju keksa!

Ne čudim se ja, ali prosto bih se osećala ružno da ne pomenem, da ne prozovem veliku PRAVNU NESIGURNOST koju gradjani imaju!!!

Hajde da se setimo i slučaja iseljavanja vatrogasca i njegove porodice u Beogradu, gde on ima svu regularnu dokumentaciju za stan ali postoji advokatica koja takodje ima regularnu dokumentaciju i naravno uz pomoć Mire Trninić sudije (iz starog zaveta), stan dobija advokatica a vatrogaščeva porodica ISELJENJE!

Zlostavljaju ti dete, kazne te jer ga braniš. Ubiju vojnike, zločinac se ne otkriva i "nadoknadjuju" štetu novcem, koji ne daju. Imaš regularnu dokumentaciju i može da te iseli ko hoće!!!!

Dokle! Zaista dokle više?!

Samouka ::

Dokle! Zaista dokle više?!

Dok ne postanemo pravna država .
Nije to došlo u tu Nemačku ili Švajcarsku preko noći, nego je tamo tako već 50 godina .Generacije se vaspitavaju da se država i zakoni poštuju .
U Engleskoj probaj da udariš policajca .Kod nas ih balavci psuju i pljuju .
Probaj u Americi da ne platiš porez -ideš u zatvor taman da si Obamin tata.
Korumpirani sudija ili advokat više nikada ne dobiju licencu ,bilo gde u normalnom svetu .
Kod nas javni tužilac sarađuje sa kriminlanim klanovima ,a njihove ubice imaju pasoše i legitimacije državne bezbednosti .
Zakoni postoje ,baška sad kad ih prepisujemo -samo ne postoji poštovanje tih istih zakona ,niti mehanizmi da se sprovode ,jer su svi u "dilu" .A da bi se pokazalo kako se poštuju -onda se to demonstrira na sirotinji ,krajnje licemerno .

Mi ćemo postati pravna država samo pod uslovom da 5o godina budemo pod šerijatom.

MARKO SE VRAĆA KUĆI? Srbija plaća sudske troškove Slobinom i Mirinom sinu, slučaj odbačen jer je zastareo?!

Posle maratonskih 12 godina od početka suđenja, troškovi postupka protiv sina bivšeg predsednika SRJ i petorice njegovih saradnika koštaće građane Srbije minimum 10 miliona dinara

Sudske troškove postupka protiv sina bivšeg predsednika SR Jugoslavije Marka Miloševića i petorice njegovih saradnika, koji se vodio zbog premlaćivanja trojice “Otporaša”, moraće da plate građani Srbije iz svog džepa!



Visokom savetu sudstva predmet je prosleđen još 8. marta prošle godine. Međutim, oni ga do danas nisu vratili, iako je spise u par navrata potraživao i Ustavni sud Srbije, zbog rešavanja ustavne žalbe koju su podneli Sokolović i Veljković – kaže Dobrica Živković, predsednik Osnovnog suda Požarevac.

Osim zastupnika “Otporaša” i veštaka medicinske struke, sudske troškove potraživaće i advokati Marka Miloševića i njegovih saradnika.

Da su svi oni troškove mogli da dobiju prošle godine, ukupna suma bila bi daleko manja. Ovako, ona će biti znatno uvećana i prema slobodnoj računici kretaće se oko 10 miliona dinara, jer je 1. januara ove godine stupila na snagu nova advokatska tarifa, koja je u nekim segmentima viša i do 50 odsto.

- Ne mogu da preciziram krajnju sumu, jer će se zahtevi za naplatu troškova podneti tek nakon vraćanja predmeta, ali se sigurno radi o višemilionskim iznosima – kaže advokat Dušan Cvejić, zastupnik Nebojše Sokolovića.

Sve u svemu, nemar Osnovnog suda u Požarevcu, koji je dozvolio zastarevanje postupka, kao i nemar Visokog saveta sudstva, koji iz nepoznatih razloga predmet drži već 14 meseci, na kraju će, ni krivi, ni dužni, platiti građani iz svog džepa.

Podsećamo da su osim Sokolovića, u tuči premlaćeni i “Otporaši” Momčilo Veljković i Radojko Luković. Za Veljkovića je sud smatrao da je zadobio lake povrede, pa je to delo zastarelo 2006, dok je Luković, najteže povređeni, poginuo pre pet godina, nakon čega je požarevačko pravosuđe sprečilo njegovu porodicu da nastavi proces.

(D. K.)
Izvor Telegraf

Privatni izvršitelji: Prvih godinu dana rada

Kada su prošle 2012. godine privatni izvršitelji počeli da rade, država je tvrdila da će ova nova profesija rasteretiti sudove, omogućiti brže izvršenje sudskih presuda i efikasniju naplatu potraživanja za komunalne usluge. Godinu dana kasnije, građani koji duguju za komunalije plaćaju neobrazloženo velike troškove i nagrade za rad izvršitelja, koji su u potpunosti svaljeni na dužnike.




Pišu: Filip Rudić i Jovan Ristić, novinari agencije Beta



Privatni izvršitelji su uvedeni Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), a stručnjaci sa kojima je agencija Beta razgovarala ukazuju da brojne odredbe tog zakona nisu usklađene međusobno, sa Ustavom i drugim zakonima, i ostavljaju mogućnost za kršenje prava građana na pristup pravdi i na suđenje u razumnom roku.



Podaci do kojih je došla agencija Beta, na osnovu izjava sagovornika i sopstvenog uvida, ukazuju na rizik da građani pretrpe štetu nesrazmernu svom dugu, pri čemu im je mogućnost da ovu štetu nadoknade izuzetno otežana.



U periodu od 2010. do donošenja zakona 2011. godine iz nacrta ZIO uklonjena su dva pravna leka: žalba i pravo na odlaganje postupka. Mada je proklamovana težnja bila da se dužnik spreči u zloupotrebi procesnih prava, uspostavljena je potpuna nadmoć poverioca.



Profesorka Pravnog fakulteta univerziteta Union Vesna Rakić Vodinelić upozorava da zbog ovog zakona država može biti tužena Sudu za ljudska prava u Strazburu.



"Vansudsko izvršenje jeste brže, ali njegovi troškovi su veći, i prevaljivaće se na teret građana, što je problematično. Ako dođe do povrede nekog od ljudskih prava, na primer na privatnost ili na pravično suđenje, broj pritužbi građana pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu će se bitno povećati", rekla je Rakić Vodinelić agenciji Beta.



Prema njenim rečima, zakon sužava mogućnosti građana da se bore protiv zaključka o izvršenju, akta koji donosi privatni izvršitelj na zahtev poverioca, i kojim počinje postupak naplate duga.



"Kada je Zakon o izvršnom postupku izmenjen 2004. godine, poverilac je postao dobar momak, a dužnik loš momak. Međutim, ova rešenja su 2011. godine, u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, pojačana do apsurda", kazala je Rakić Vodinelić.



Ona ističe da je u postupku namirenja dugova za komunalije "jak poverilac suprotstavljen slabom dužniku" i dodaje: "Procesne šanse bi morale biti ujednačene, a sada su u potpunom dizbalansu u korist onog ko je ekonomski moćan".



Visoki troškovi



U procesu izvršenja gomilaju se troškovi postupka, koje na kraju plaća dužnik. On takođe plaća i rad poveriočevog advokata, koji šalje privatnom izvršitelju predlog za pokretanje postupka naplate duga. Ovi troškovi se paušalno određuju najmanje na 6.000 dinara, što je minimalna tarifa za rad advokata.



Potom privatni izvršitelj donosi zaključak o izvršenju, u kojem se dužniku nalaže da u roku od osam dana plati, pored duga, troškove donošenja zaključka (najmanje 3.000 dinara), troškove dostave zaključka (300 do 900 dinara), nagradu izvršitelju za uspešno sprovođenje izvršenja (najmanje 3.000), troškove advokata poverioca, kao i nagrade za pojedine radnje koje izvršitelj preduzima tokom vođenja postupka.



Nagrade izvršitelju za sastavljanje zahteva za pribavljanje podataka o imovini dužnika, kao i zahteva za pribavljanje podataka o identitetu i adresi dužnika od državnog organa, iznose najviše 6.000 dinara, a za obavljanje terenske provere adrese dužnika izvršitelju se nagrada uvećava za 50 odsto, kako je određeno Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama za rad izvršitelja.



Prema istom Pravilniku, dužnik ima pravo na popust od 50 odsto na izvršiteljski honorar ako plati dug u roku od osam dana, ali dokumentacija koju je Beta pribavila od građana pokazuje da pojedini izvršitelji ne obaveštavaju dužnike o tome i odmah traže pun iznos.



Ako izvršitelj preduzima službenu radnju izvan kancelarije, dužnik mora da mu plati 1.200 dinara za svaki započeti sat odsustvovanja, dok se za fotokopiranje spisa izvršitelju plaća 60 dinara po stranici.



Nagrade i troškovi izvršitelja rastu u zavisnosti od visine duga, a mogu i nadmašiti vrednost osnovnog potraživanja. Prema dokumentaciji do koje je došla agencija Beta, u jednom mestu u unutrašnjosti, izvršitelj je za dug od oko 1.700 dinara naplatio nagradu i troškove u iznosu od 11.000 dinara.



Pravo na (ne)odlaganje



Građani imaju samo pet radnih dana da ulože prigovor na zaključak, ali time se ne odlaže zaplena dela plate ili penzije, odnosno popis, procena i zaplena imovine. Jednom kada se odredi zaplena plate nikakav prigovor nije dozvoljen.



Iz Zakona je takođe uočljivo da se izvršenje ne može zaustaviti prigovorom čak ni i u slučaju nepravilnosti.



Prema rečima Roberta Sepija iz stručne službe kancelarije Zaštitnika građana, od početka primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju Zaštitnik građana je primio veći broj pritužbi na rad izvršitelja, kao i na sam Zakon, zbog kojih je izvršena analiza njegovih odredbi.



"Na osnovu analize postojećih odredbi Zakona osnovano se može postaviti pitanje postoje li delotvorni pravni lekovi u izvršnom postupku", rekao je Sepi.



Na pitanje koja se Ustavom i međunarodnim konvencijama zagarantovana ljudska i građanska prava krše ili mogu biti prekršena sprovođenjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Sepi je odgovorio: "pravo na suđenje u razumnom ruku i pravo na pristup pravdi".



Sagovornici agencije Beta takođe ukazuju da ne samo što prigovor ne odlaže izvršenje, već nije ni moguće tražiti izuzeće izvršitelja, kao ni vraćanje predmeta u pređašnje stanje.



U slučaju da uoči nepravilnost u postupanju izvršitelja, dužnik se sa zahtevom za ispravljanje mora prvo obratiti tom istom izvršitelju, a ako on u roku od pet radnih dana ništa ne učini, obraća se sudu.



Nije, međutim, propisano u kom roku sud mora da se izjasni o dužnikovom zahtevu za uklanjanje nepravilnosti. Čak i ako odluka suda bude u korist dužnika, Zakon o izvršenju i obezbeđenju u članu 74 propisuje da će se nepravilnosti u radu izvršitelja otkloniti "ako je to moguće".



Zakonom je, kako ukazuje Robert Sepi, takođe određeno da predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv izvršitelja pred disciplinskom komisijom mogu podneti Ministarstvo pravde, predsednik suda za čije je područje izvršitelj imenovan i predsednik Komore izvršitelja a na osnovu izvršenog nadzora, kao i pritužbi i inicijativa stranaka u postupku, njihovih zastupnika i punomoćnika.



"Iz toga je vidljivo da građani - sami ili preko punomoćnika - ne mogu neposredno da pokrenu disciplinski postupak, dok, primera radi, to mogu učiniti kada je reč o advokaturi ili pravosuđu", rekao je Sepi.



Procena imovine



Zakon takođe propisuje da izvršitelj, ukoliko dođe do zaplene imovine, sam odlučuje šta zaplenjuje. Veštačenje radi utvrđivanja prave vrednosti imovine nije dozvoljeno, a prema članu 38. ZIO, zaplena počinje odmah po dostavljanju rešenja dužniku.



"Činjenica je da izvršitelj procenjuje imovinu i da to radi bez angažovanja stručnih lica. Postoji opasnost od prodaje vredne dužnikove imovine u bescenje, a isto važi i u slučaju prodaje nepokretnosti", rekla je agenciji Beta Dragica Somborac iz advokatske kancelarije Horovic iz Novog Sada.



Somborac ocenjuje Zakon kao surov, dodajući da se ono što je njime predviđeno "kosi sa osnovnim ljudskim prvima i slobodama i ostavlja dužnika na milost i nemilost poveriocu i izvršiteljima".



"Akcenat je stavljen na brzinu, nauštrb kvaliteta, zakonitosti i pravičnosti. Rokovi su suviše kratki, dužnikova prava su maksimalno sužena, gotovo da ih ni nema", rekla je Somborac agenciji Beta.



Privatnim izvršiteljima data je "neograničena sloboda, koja može dovesti do nesagledivih posledica", kaže Somborac i dodaje da je osnovni problem Zakona o izvršenju i obezbeđenju to što "nije poboljšao sistem prinudne naplate; možda ga je samo učinio nepravičnijim".



Kakva država, takav i zakonodavac!!!

Beograd: Starica mesec dana živi u parku?!
B. CARANOVIĆ | 24. jun 2013. 22:02

Nadu M. (75) sin i unuk izbacili iz stana u novobeogradskom Bloku 45 u kojem je obitavala od 1988. Bojim se da još jednu noć dočekam pod vedrim nebom




VIŠE od mesec dana starica Nada M. (75) živi u novobeogradskom dečijem parkiću, nedaleko od stana iz kog je izbačena. Na ulici je završila trećeg dana Uskrsa, kada su je sin Goran i unuk Miloš isterali. A, Centar za socijalni rad nije reagovao...

Na travi oboda parka, u novobeogradskom Bloku 45, na raširenom džemperu sedi gospođa Nada, pored nje flaša vode i dve torbe sa stvarima. To joj je sva imovina, koju je, kaže, pokupila iz stana, u očajanju, kada su joj sin jedinac i unuk kog je čuvala "kao oči u glavi" naredili da izađe napolje iz stana u kom je živela više od četiri decenije. Molila je Gorana i Miloša da joj daju vremena da se snađe, spakuje, ali nije bilo milosti.

- Već sutradan se u stan uselio kupac, koji je odmah počeo da ga renovira - priča Nada i prevrće po dokumentima, kojima želi da dokaže da ima prava na svoj krov nad glavom.

- Ne znam kako su ga prodali, pa ja imam pravo na polovinu stana. Od 1988. sam tu živela sa pokojnim bivšim mužem Milivojem i sinom. Suprug je bio vojno lice, a ja trgovac, ali nikada nisam radila, jer mi je branio. Te godine smo se razveli, jer je našao drugu. A oženio se sa trećom. Od marta 2011. godine, kada je umro, počinju sve nevolje. Polomiše se oko imovine, šta je čije, ko će šta da uzme. A ja završih na travi.

Od razvoda, Nada je primala alimentaciju, koja je nakon smrti supruga preinačena u penziju. Suma od 13.800 dinara pripada njoj. Drugi isti toliki deo - drugoj supruzi.

ZBRINjAVANjE Prema rečima Marijane Damjanović iz Centra za socijalni rad, ova ustanova je upoznata sa slučajem Nade M., ali se u konkretnom slučaju radi o osobi koja je procenjena kao sposobna da štiti svoja prava i interese. Tako, iz Centra dodaju da su mere njenog zbrinjavanja bile blagovremeno pripremane, ali su se tek dodatnim savetodavnim radom stekli uslovi za realizaciju smeštaja u Prihvatilište za odrasla lica.

- To su mi sva primanja koja imam, ali nedovoljna za život - priča ova žena.

- Sin koji je živeo sa mnom i kada se razveo od žene, vratio kod mene na Novi Beograd, uglavnom nije radio i sama sam se snalazila da nam obezbedim hranu, a njemu cigarete. Prodavala sam heklane stvari, donosila hranu iz narodne kuhinje. Od smrti mog bivšeg supruga, kao da se đavo uselio u dušu mog sina, vikao je na mene, tukao me... A na kraju sa svojim jedincem i izbacio na ulicu.

Kako ova starica kaže, najteže su joj padale ledene majske noći, pa ih je provodila na autobuskoj stanici. Tamo je bilo malo toplije. Paklene vrućine poslednjih dana, priča ona, jedva je izdržala.

- Nisam znala šta da radim. Pokušala sam da nađem to prihvatilište u Kumodraškoj, ali nisam znala kako - priča baka.

- Kod prijateljica sam se tuširala i prala veš. Bojim se da još jednu noć dočekam pod vedrim nebom, to mi je najstrašnije, samo da imam negde da prespavam. Ali, neću da se predam i da klonem duhom, pa takvo mi je i ime - Nada, stalno se nadam da će biti bolje.

SIN PRIJAVIO DA GA ZLOSTAVLjA... PO prijavi sina Gorana da ga majka Nada zlostavlja i da je neuračunljiva, lekari Hitne pomoći, psihijatri, socijalni radnik i policija su 8. decembra 2011. došli i odveli Nadu na pregled na VMA. U lekarskom izveštaju piše da je "starica dobrog mentalnog zdravlja, ali lošeg fizičkog stanja, zbog posledica života u teškim socijalnim uslovima".


CENTAR "NIJE USPEO DA JE NAĐE"

NADU je naša ekipa odvezla u Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici. U prijemnoj ambulanti su nam rekli da su i oni čuli da baka spava u parku u Novom Beogardu, ali da Centar za socijalni rad nije uspeo da je pronađe. Naša reporterska ekipa je, međutim, lako došla do nje. Prema rečima stručnog saradnika Prihvatilišta Marije Vujičić, ako ne budu uspeli pokušaji da se vrati u porodicu, ona će biti smeštena u Dom penzionera.

VODILI JE U MENTALNU USTANOVU

KOMŠINICA Neda Miljević, koja je svakog dana sa prozora gledala staru ženu kako se muči na travi, pere veš na prskalicama, spava na klupi, prijavila je slučaj policiji.

- Odatle su me uputili na Hitnu pomoć da bi je, iako psihički zdravu, prevezli u mentalnu ustanovu - kaže Neda.

- Zvala sam i Prihvatilište u Kumodraškoj, ali su mi rekli da oni deluju samo po preporuci Centra za socijalani rad. Pa zar je moguće da niko neće da se pobrine za staricu!
Vesti iz Rubrike

 
Šta od drugih očekivati kada te sin i unuk izbace na ulicu??? O čemu mi pričamo o kakvom patriotizmu? O kojoj državi??? Koja domovina??? Gde je pravna država ili ti domovina da zaštiti ovo nedužno stvorenje???

Darijan Musić (26) osuđen je danas u Višem sudu u Novom Sadu na 35 godina zatvora zbog ubistva novosadske manekenke Vladislave Červenko. Musić je mirno saslušao presudu, a potom se obratio majci: "Ništa ne brini mama. Meni je u zatvoru kao na ekskurziji."
DOBRO JUTRO SRBIJO!

Niko nije kriv za paljenje džamije

Beograd -- Prvi osnovni sud u Beogradu nikog od 9 optuženih nije osudio za paljenje Bajrakli džamije 17. marta 2004. . Troje osuđeno za učešće u neredima ispred džamije



To su vođa navijača Partizana Miloš Radisavljević Kimi, njegov otac Rade i Bojan Hrvatin. Oni su dobili kazne od po 4 meseca zatvora za učešće u skupini koja je u neredima u noći između 17. i 18. marta ispred Bajrakli džamije povredila 20 policajaca, od kojih dvojicu teže. Ostali su oslobođeno svih optužbi.

Radisavljevići i Hrvatin osuđeni su za krivično delo učestvovanje u grupi koja vrši nasilje, odnosno jer su kamenicama gađali policajce zajedno sa drugim NN licima, probili policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove.

Tokom postupka nije dokazano da je bilo ko od okrivljenih zapalio džamiju ili oštetio imovinu u većem obimu, rekla je sudija Ivana Ramić, obrazlažući presudu.

"Nesporno je njihovo prisustvo tamo, ali to nije dovoljno za osudu", napomenula je ona.

“Sud se kreće u okvirima optužnice, osudio je trojicu za koje smatra da su učestvovali u grupi koja je nanela teške povrede policajcima, a za ostale nije dokazano tokom postupka da su izvršili radnje i dela koja im se stavljaju na teret ali koji su obuhvaćeni optužnim aktom“, objasnila je Ramićeva.

Sudija je rekla da je ključno za osudu bilo što je osuđene svedok prepoznao da su bili deo grupe koja je nanela povrede dvadesetorici policajaca, koji su tom prilikom teško povređeni.

Radetu Radisavljeviću sud je današnjom presudom opozvao raniju uslovnu osudu od šest meseci zatvora i izrekao mu je jedinstvenu kaznu od osam meseci zatvora. Hrvatinu je, takođe, izrekao jedinstvenu kaznu od 15 godina zatvora, jer je on ranije pravosnažno osuđen za ubistvo navijača u vozu.

Optužbi su oslobođeni Stefan Čubrović, Nikola Marinković, Goran Mitić, Boris Mitrašević, Stefan Radević i Vladan Broćić. Tužilaštvo je sredinom maja odustalo od krivičnog gonjenja još devetorice optuženih.

Oštećeni - Islamska zajednica upućena je na parnicu radi ostvarivanja naknade štete, dok je sud naložio da Radisavljevići plate sudske troškove.

Sudija je posebno naglasila da je ovaj slučaj poznat kao "suđenje za paljenje džamije", iako se optuženi terete za učešće u grupi koja je povredila dvadeset policajaca.


Na prvobitnoj optužnici je bilo 20 osoba, ali je Tužilaštvo u samom finišu procesa odustalo od krivičnog gonjenja desetorice i preciziralo optužnicu.

Miloš Radisavljević Kimi jedan je od vođa navijača Partizana, koji je odležao kaznu zbog pretnji Brankici Stanković, novinarki Insajdera. U njegovu odbranu je tokom suđenja za paljenje Bajrakli džamije stao i beogradski muftija Muhamed Jusufspahić, tvrdeći da je Radisavljević sprečavao napad na džamiju, pa je i pravni zastupnik Islamske zajednice u Srbiji tražio od suda da ga oslobodi krivice.

Beogradska Bajrakli džamija zapaljena je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, u demonstracijama koje su u Beogradu izbile zbog nasilja nad Srbima na Kosovu.

Tada je provaljeno u dvorište, razbijeni su prozori i zapaljena džamija. U neredima je do temelja izgorela i biblioteka sa više od 7.000 knjiga, a iz džamije je ukradeno 50.000 evra.

Optuženima se na teret stavljalo da su u Gospodar Jevremovoj ulici, gde se nalazi džamija, učestvovali u skupini koja je zajedničkim delovanjem zapalila džamiju, pričinivši tako štetu od 23 miliona i 650 000 dinara, oštetili okolna vozila i uništili inventar iz džamije.



Danilović: Sramna presuda za džamiju

Punomoćnik Islamske Zajednice Srbije Rajko Danilović smatra da je sramna današnja presuda kojom niko nije osudjen za paljenje Bajrakli džamije i najavljuje tužbu protiv države za naknadu štete Islamskoj zajednici.

Danilović je novinarima ispred Palate pravde rekao da po ovoj presudi niko nije kriv za paljenje džamije, čija je biblioteka sa 7.000 knjiga do temelja izgorela u neredima izmedju 17. i 18. marta 2004. godine.

“Vlast koju je personifikovao Koštunica, oni nisu obuhvaćeni i ovo je smešan postupak. Ovo je postupak za neke druge stvari. Nijedan policajac koji je bio šef ili iz vrha policije nije saslušan. Zašto? Pa, da bi sakrilo šta je naređeno, povlačenje policije“, smatra Danilović.

Generalni sekretar Rijaseta IZ Srbije Eldin Ašćerić najavio je da će IZ pokrenuti novi postupak zbog paljenja džamije, jer se ona "nije sama zapalila".

“Ono što je Islamska zajednica ogorčena jeste na samu optužnicu gde se ne pominje organizator jer nije ovo bilo tako spontano, nije se džamija sama zapalila od sebe. Ne pominje se organizator, podstrekivač, ni odšteta džamiji i Islamskoj zajednici koja je oštećena, tako da je to sledeće pitanje kada će da se pokrene taj postupak“, poručio je Ašćerić.

On je novinarima ispred Palate pravde rekao da je i sudija sama rekla da je ovaj predmet samo kolokvijalno bio poznat kao paljenje džamije.

"Ovo suđenje je bilo za skup koji čini nasilje, a za to je moglo da bude optužen bilo ko, ko se te noći zatekao ispred džamije ili na ulici", smatra Ašćerić.

Jedan od branilaca Jugoslav Tintor, s druge strane, ocenjuje da je javna tajna da je pravi krivac policija koja je propustila da obezbedi džamiju.

“Činjenica je da je Žandarmerija dobila naređenje da tog dana ne nosi suzavce i gas maske, da su imali 20 patrona suzavaca, džamija bi ostala čitava. Ovim postupkom policija pokušava da skrene pažnju javnosti sa sosptvenih propusta“, smatra Tintor.

Zaprećena kazna za učešće u grupi koja vrši nasilje je od šest meseci do pet godina zatvora.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava ukazuje da su trojici osuđenih izrečene kazne ispod minimuma.

“Ne šalje se jasna poruka da je učestvovanje i ovakvo nasilje nedopušteno, već naprotiv da ovakvo nasilje se podržava“, ocenjuje on.

Tužilaštvo i osuđeni imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u roku od osam dana.

"Tužilaštvo blokira izvršenje presude nad Veljom Ilićem"


 Republičko javno tužilaštvo onemogućilo je izvršenje pravosnažne presude protiv predsednika Nove Srbije Velimira Ilića, u tužbi koju je protiv njega bio podneo novosadski novinar Vladimir Ješić, izjavio je agenciji Beta Ješićev pravni zastupnik Vladimir Horovic.



ešić je Ilića tužio i zatražio odštetu jer ga je na snimanju intervjua za novosadsku Televiziju Apolo 2003. godine u prostorijama Nove Srbije u Beogradu Ilić šutnuo nogom, vređao, psovao i pokušao da ga fizički napadne.

 
Viši sud u Novom Sadu presudio je u Ješićevu korist što je potom potvrdio i Apelacioni sud. Presuda je postala pravosnažna 21. marta ove godine. Po toj presudi Ilić Ješiću treba da isplati 1,3 miliona dinara.
 

Do izvršenja, međutim, nije došlo jer je Republičko javno tužilastvo zatražilo da mu se dostave spisi predmeta.
 
"Na taj način, pošto je sud morao to da učini, Tužilaštvo je onemogućilo izvršenje presude", rekao je Horovic.
 
Dodao je da je Viši sud u Novom Sadu potom tražio od Tužilaštva da mu se predmet privremeno hitno vrati, kako bi se mogla izvršiti presuda, ali Tužilaštvo to do danas nije učinilo.
 
Horovic je objasnio da Tužilastvo predmet može držati tri meseca, odnosno do 21. juna, a potom Tužilaštvo može podići zahtev za zaštitu zakonitosti, o kojem bi trebalo da se izjasni Vrhovni kasacioni sud.
 
"Tužilaštvo je već time što je, i pored insistiranja Višeg suda da mu se na pet minuta vrati predmet, onemogućilo Ješića da ostvari svoja zakonita prava da traži prinudnu naplatu. Takvim postupanjem, Tužilaštvo, koje treba da štiti zakonitost, zapravo onemogućava primenu zakona u pogledu zakonitog prava na prinudnu naplatu potraživanja", kazao je Horovic.
 
Ocenio je da bi bio "dodatni skandal" ukoliko Tužilaštvo odluči da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti. Vladimir Ješić je agenciji Beta rekao da će novac od presude, koliko iznosi odštetni zahtev, uplatiti u humanitarne svrhe, za pomoć Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku.
 
"Nadam se da će Ilić biti kažnjen kako se više ne bi ponovilo to što je učinio novinaru na radnom zadatku", rekao je Ješić.
 
On je podsetio da je pravosuđe omogućilo Velimiru Iliću da uloži žalbu na presudu tri godine nakon što je Opštinski sud u Novom Sadu 2006. godine pravosnažno presudio da Ilić Ješiću treba da isplati odštetu od 9,5 miliona dinara.
 
Ješić je upitao kako je Ilićeva žalba iz 2009. godine mogla biti usvojena, kada su svi žalbeni rokovi bili istekli i podsetio da je protiv Ilića podneo i krivičnu prijavu zbog istog slučaja, ali se Ilić tada pozvao na poslanički imunitet i tako "izbegao" suđenje.
 
Nasilnik koji je Ilića napao 2010. godine na ulici u Beogradu vrlo brzo je uhapšen a kasnije i osuđen na dve godine zatvora, kazao je Ješić.



Toliko o pravosuđu! Zaštićeni vepar!

RAZNELA SE PLINOM: Starica htela da digne u vazduh soliter u Lapovu!

Veselka Tošev, invalidska penzionerka sa tuđom negom, bivša radnica ŽTP iz Lapova, poručivala je da živa neće napustiti stan LAPOVO - Od pre osam godina, otkako su „Železnice Srbije“ pokušavale da je po izvršnoj sudskoj presudi isele iz stana, Veselka Tošev, invalidska penzionerka sa tuđom negom, bivša radnica ŽTP iz Lapova, poručivala je da živa neće napustiti stan koji su svojevremeno, ona i njen muž Sava Stamenković, takođe radnik železničkog čvora u Lapovu, dobili na korišćenje.

Ceo tekst: http://www.media1.rs/drustvo/crna_hronika/1375045/2535829/RAZNELA_SE_PLINOM_Starica_htela_da_digne_u_vazduh_soliter_u_Lapovu




Tu pretnju je ostvarila prvog dana nove godine u ranim jutarnjim satima, kada je u tom stanu, gde je živela sama, prvo aktivirala jednu petardu, a zatim i jednu od četiri pripremljene plinske boce. Njen stan je potpuno izgoreo, a ona zadobila smrtonosne opekotine, od kojih je posle četiri dana preminula u kragujevačkom Kliničkom centru.

Obećala da živa neće izaći iz stana

Veselka Tošev je sahranjena na groblju u Lapovu, a njene komšije u soliteru, takoreći u centru varoši, odahnule su, izbegavši najgore i upućuju osude na adresu nadležnih organa kako smatraju, čijim je nečinjenjem mogla da se dogodi tragedija većih razmera i koja je izbegnuta - za dlaku.

- Veselka je danima najavljivala da živa neće napustiti stan i da će sebe dići u vazduh. Za grejanje je koristila TA peć, a u stan je gomilala plinske boce, da ih u određenom trenutku aktivira, ali niko nije reagovao - kaže prvi komšija Bogdan Blagojević, železnički radnik u penziji.

Tog jutra, po rečima Blagojevića, čula se slabija eksplozija u Veselkinom stanu.

- Verovatno je bacila petardu, a zatim se od strahovite eksplozije zatresao deo zgrade sa 12 stanova, sa šezdesetak stanara - opisuje Blagojević. - Verujemo da je komšinica bila pustila gas iz jedne boce, pa je, srećom, od četiri boce eksplodirala samo jedna. Ne smemo ni da zamislimo šta bi se dogodilo da su aktivirane sve.

U bloku sa 12 stanova na svima su popucala stakla i gustim dimom oštećeno pokućstvo, a u drugom delu zgrade, sa još toliko stanova, nije bilo štete.

- Pre strahovite eksplozije penzionerka se pojavila na terasi i počela dozivati u pomoć, ali se brzo našla u plamu.

U Centru za socijalni rad upoznati sa slučajem

U Centru za socijalni rad u Batočini bili su upoznati sa ovim slučajem i kažu da su preduzeli sve što su mogli, iako Toševa nije bila njihov štićenik.

- Reč je o osobi koja nije bila socijalno ugrožena, jer je redovno primala penziju. Intervenisali smo kada je trebalo da joj se obezbedi smeštaj i predlagali joj da je smestimo u dom za stare. Međutim, ona je sve predloge odbila - kaže Milica Brkić, direktorka Centra


Nek ti je laka zemlja i svaka ti cast! Lokalnim olosima je baš stalo do tvog stana koji si dugogodišnjim radnim stažom otplatila bar dva puta, odvajajući za stambene fondove.
Centar za socijalni rad je inače uvek upućen u slučaj, naročito posle tragedije. Bitno je da imaju negde registrovano i da sa sebe otaljaju svaku odgovornost.

Da ne kopiram. Pročitajte blog sa B92 o apsurdu pravosuđa koje sa 10.000 dinara kazni neprofitnu organizaciju a sa 50.000 Filipa Vukšu samo zato što su o svom trošku sredili neka autobuska stajališta. Postoji i akcija da se momcima na neki način pomogne.

Mali mi je ovaj gradonacelnik2

Na blogu ćete naći i linkove ka ranijim Filipovim akcijama.

SVE JE MIRISALO NA KRVOPROLIĆE! Maka nabio Šešelju pištolj u stomak jer ga je optuživao za ubistvo Boška Buhe!


CRNA HRONIKA
03.06.2022. 23:38h
Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, mogao je da postane žrtva klana Amerika jer se zamerio jednom od njegovih vođa Željku Maksimoviću Maki, piše Srpski telegraf. Naime, Maksimovićevo ima se u to vreme, maltene, i nije pominjalo u javnosti sve dok ga Šešelj nije javno prozvao u medijima.

- Željko Maksimović, zvani Maka, ubio je 10. juna 2002. generala policije Boška Buhu. Dokaze da je Maksimović ubio Buhu dobio sam direktno iz policijskih izvora, od časnih ljudi koji rade u policiji. Maksimović pripada gangstersko-mafijaškom klanu - rekao je navodno tada Šešelj.

Prema rečima, izvora, Maka je poludeo, pogotovo što ga je Šešelj u svakoj prilici prozivao. Govorio je da se radi o najobičnijoj kukavici koja ne sme nikom da stane na crtu i da se krija iza svojih ubica, koje šalje u likvidacije.

- Kako bi mu se osvetio i, kako je pričao, "naučio debelog pameti", odlučio je da upadne pravo u Magistrat u Zemunu, sedište radikala, gde umalo nije izbio pravi rat - svedoči naš sagovornik.

Sa obezbeđenjem je došao na vrata, gde ga je dočekalo do zuba naoružano radikalsko obezbeđenje. Kada su videli mafijašku ekipu, Šešeljevi telohranitelji su potegli pištolje i sve je mirisalo na krvoproliće. Maka je, međutim, uspeo da smiri uzavrele strasti i tražio je da vidi Šešelja lično da bi se izbegao sukob.

- Lider radikala je nastupio drsko, u svom stilu, i upitao nezvanog gosta šta radi tu. Maka je munjevito reagovao, potegao pištolj, gurnuo ga u stomak nasmrt prebledelom Šešelju i kroz zube procedio: "Je li, šta ti, debeli, pričaš po Zemunu?!" Šešelj je zamuckivao i pokušavao da se opravda, ali Maksimović nije odustao sve dok nije dobio obećanje da to više nikad neće uraditi. Tada se ekipa pokupila i ostavila pokisle radikale - svedoči sagovornik Srpskog telegrafa.

Nedugo posle ovog incidenta protiv takozvane Makine grupe podignuta je optužnica za Buhino ubistvo. Na suđenju koje je počelo 16. septembra 2003. pred Specijalnim sudom Nikola Maljković i Vladimir Jakšić su oslobođeni, ali su pobegli posle prvostepene presude, dok je Maka od tada, pa do danas nedostupan srpskom pravosuđu. Dve godine kasnije je Vrhovni sud poništio oslobađajuću presudu i vratio postupak na početak, ali više nije imao kome da sudi, pa se za proces više nije čulo.

Da je Šešelju malo falilo da izgubi glavu, dokazuje događaj iz marta 1995, kada je Maka iz čista mira u Beogradu sa četiri hica ubio policajca Gorana Radulovića (29). Navodno, Maksimović je na ulici pokazivao pištolj drugu, a kada je policajac prišao da ga legitimiše, Maka je zapucao i usmrtio ga. Kasnije se pravdao da je mislio da Radulović hoće da ga ubije, a ceo slučaj je kasnije okvalifikovan kao nužna odbrana!

----
Treba li komentar ?

Samo u Srbiji-pravnom Batustanu .