PRELISTAVAMO za vas (izdvojeni članci)

First topic message reminder :

Ne znam ko koliko često čita novine , pa mi palo na pamet da imamo i ovako nešto...Jednostavno , copy-paste članak iz novina koji nam se učini zanimljiv ...Koga zanima, pročitaće, a još jedna tema ne smeta...


:329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340:

AstrinaKomsinica ::

Samouka ::

Да би спречио већи скандал и пропитивање одакле Шкрбићу новац за стан у једном од најскупљих градова на свету, Додик је сменио свог министра здравља и послао га у Београд, где чека да постане нови амбасадор БиХ у Србији.[/b]

Moja ti, da bi sakrio sta je on, Sumar sve pokrao po Bosanskoj Krajini, zajedno sa svojim hababima. Fuj, kad ga se sjetim koji je goljo bio, nista sem njive nije znao, a sad "prodaje" Posavinu, i pola Banjaluke,,,,E to je taj javasluk koji ne razumijem da narod koji ga "prati" ko ovce nikako da skonta. Nije on tu da se bori za njih, nego za svoju debelu straznjicu. Kao u ostalom i svi koji sjede na nekim pozicijama sirom jadne zemlje. Fuj.

A sa druge strane:


POTREBNO HITNO PRENOĆIŠTE ZA PORODICU KOJA JE DANAS IZBAČENA NA ULICU (Beograd)

Pre 3 sata - Ljudi imamo veliki problem....!!!! Malog Dejana su danas sa porodicom i trudnom majkom izbacili iz prostora u kome su do sada živeli.... Od ovog trenutka su bez krova nad glavom... HITNO HITNO HITNO nam je potrebna konkretna pomoć, konkretan predlog ili rešenje.... Večeras nemaju gde da spavaju.... (John T. Milton)

KONTAKT : 061-6194688 Dejanov brat Perica

Majka treba da se porodi u avgustu. Ako neko ima bilo kakav prostor koji bi se mogao smatrati krovom nad glavom (šupa, podrum, garaža bilo sta) i primio bi jednu porodicu koja je ostala bez krova nad glavom i večeras nema gde da spava, NEKA KAŽE U KOMENTARU ILI OKRENE KONTAKT TELEFON!


[You must be registered and logged in to see this image.]

Мађарска позвала ММФ да напусти земљу!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Мађарска влада на челу са премијером Виктором Орбаном је одлучила затворити канцеларију ‘ММФ’ у Будимпешти и тиме дала до знања да жели да прекине све односе са том међународном финансијском институцијом.

Гувернер Мађарске централне банке, Gyorgy Matolcsy 15. јула је директорици Међународног монетарног фонда, Кристин Лагард, упутио писмо у којем позива ‘ММФ да затвори свој уред у Будимпешти, јер како Мађарска још ове године намерава да исплати сав дуг пре уговором предвиђеног рока до краја 2014. не постоје никакви разлози који би оправдали присуство уреда, који је због потписаног уговора о зајму надзирао монетарну политику у Мађарској ‘.

ММФ се са своје стране огласио ‘како мандат њихове представнице у Будимпешти, Ирине Ивашченко, ионако истиче, те да од тренутка када земља домаћин донесе овакву одлуку, средишњица ММФ-а не намерава да тражи њену замену и повући ће се до краја августа ове године’ .

Однос између ММФ-а и Мађарске је од самих почетака био у најмању руку напет. Сукоб с ММФ-ом је узроковао сукобе и на релацији Будимпешта-Брисел и на рачун Виктора Орбана су због контроверзи у изменама мађарског устава стизале оптужбе из ММФ ‘како је у земљи створио опасну климу у којој је могућ повратак фашизма’.

Иако је мађарски устав измјењен с неколико крајње контроверзних амандмана, с друге стране се мора признати како се мађарски премијер преузимајући надзор над Мађарском централном банком, национализацијом пензијског система и увођењем високих пореза великим компанијама ипак успео супротставити свемоћи ‘Тројке’ (ММФ / ЕСБ / ЕУ ), но тиме је починио ‘смртни грех’ због чега се Мађарској чак пријетило санкцијама предвиђеним за земље чланице ЕУ.

Овакав случај још није забележен у Европској Унији и Виктор Орбан се сложио с иницијативом свог сарадника из странке ‘ФИДЕСЗ’, бившег министра привреде и актуелног гувернера МСБ, Gyorgy Matolcsy.

Кристин Лагард, подсећа како је отворила своје представништво у Мађарској у тренутку када је земља пролазила кроз тешку економску кризу и пред претњом државног банкрота. У годинама које су следиле различите владе десног центра које су владале земљом прихватиле су финансијску помоћ у износу 20 милијарди евра, између осталог и од Светске банке. До краја ове године ће Мађари вратити последњу рату зајма у износу од 2,2 милијарди евра и дакле, како пише гувернер, ‘од тог тренутка је разговор завршен’.

‘Почетком 2013. је ММФ завршио с процедурама везаним уз надзор отплате зајма и од сада па надаље нема никаквог разлога да би имао канцеларију овде у Будимпешти ‘, поручује Matolcsy.

Аналитичари овај потез тумаче као почетак кампање за парламентарне изборе који ће се у Мађарској одржати у пролеће 2014. и отплатом дуга, те стицањем независности у односу на ‘међународне центре моћи’ Орбан жели мађарској јавности послати јасну поруку како се он и ФИДЕСЗ знају бринути за мађарске националне интересе.

Током свог мандата је Орбан често и оштро критиковао ММФ због начина којим је управљао кризом, као и због претерано оштрих мера штедње којима је условио зајам. Оптуживао је ММФ ‘како жели узети новац од пензионера и поклонити га банкама’, но треба рећи како је у исто време док су трајали сукоби вербални на релацији Будимпешта-ММФ, Виктор Орбан затражио додатни зајам у износу од 15 милијарди евра којим је у Мађарској хтио основати ‘Фонд сигурности’, но из Вашингтона никад није стигао одговор на тај захтев.

Гувернер МСБ, Gyorgy Matolcsy, тврди како се 2008. морао обратити ММФ-у и ЕУ због погрешки које су починиле пређашње владе које нису биле у стању да предвиди последице светске економске и финансијске кризе.

‘Мађарској је добро дошла та помоћ, али како је монетарни систем у Мађарској тренутно стабилан и дефицит не прелази прописану границу од 3% БДП-а, сад се земља налази у посве другим околностима које указују како је канцеларија ММФ-а у Будимпешти непотребан’ , тврди бивши министар привреде и актуелни гувернер МСБ, а то потврђују и званични подаци о свим трансакцијама између Мађарске и ММФ-а.

Сукоб с Европском Унијом
Неслагање мађарског премијера с међународним финансијским центрима се претворило у отворени сукоб с институцијама ЕУ што се видело почетком овог месеца током заседања Европског парламента на којем се расправљало о евентуалним кршењима људских права и слобода у Мађарској.

‘Борио сам се против комунистичког режима и не желим више поновити то искуство. Ми у Мађарској не желимо Европу у којој ће се водити брига о земљама која подразумева ускраћивање слобода. Не желимо Европу у којој моћни могу искоришћавати слабије и у којој се само мале земље морају да односе с поштовањем према великима, а не и обратно. Борићемо се против свих оних који желе да наметну неку врст царства, јер не верујемо у Европу потчињених него у Европу слободних ‘, овом изјавом је Виктор Орбан одбацио све оптужбе које су на његов рачун стизале из Брисела и то је учинио у великој дворани Еуропског парламента у Стразбуру где је учествовао у расправи о резолуцији која је требала осудити ‘кршење темељних права прописаних регулативом Европске уније од стране Републике Мађарске’.

У току дискусије око нацрта резолуције “Комисије за људска права ЕУ” састављене на основу извештаја еурозаступника из Португалије, Руја Тавареша, Мађарску се оптуживало за кршење људских права, дискриминацију мањина, уплитање у рад правосуђа, углавном свега оног што су Мађари изгласали у четири измене устава у само годину дана.

Посланици у Европском парламенту су мађарским званичницима препоручили да промијене спорне одлуке у мађарском уставу у противном би Савјет министара могло да сугерише да се ограниче нека од права Мађарске као земље чланице ЕУ, укључујући и право гласа у Савету Европе.

Орбан се није дао уплашити и изјавио је ‘како се ради о опасној намери да се утврде нови критеријуми у осудио пуноправне чланице који нису предвиђени ниједним уговором’.

‘Немам никаквих илузија око исхода гласања овог извештаја, но сви они који подигну руку за његово усвајање злоупотријебили су свој положај. Ово извештај је нетачно и изразито офензивно према Мађарској ‘.

‘Ви кажете да браните Мађаре. Од кога их браните? Ви сте члан ЕУ, Мађарска је чланица ЕУ и Ви само морате да обезбедите функционисање правне државе у вашој земљи ‘, Виктору Орбану је током расправе поручио Ханес Свобода.

Ни након изјава осталих заступника и оптужби ‘како он не брани интересе мађарског народа, него своје личне’, Орбан се није дао омести и након што је извештај усвојено мађарски премијер је Европску Унију упоредио са Совјетским Савезом и Варшавским пактом, те свима присутнима поручио:

‘Од распада совјетског империја ниједна страна сила се није тако отворено уплитала и у супротности са међународним правом угрожавала независност Мађарске’.




   

Мађарска и Виктор Орбан након пада Берлинског зида
Након пада Берлинског зида 1989. су се у Мађарској преко две деценије смењивале владе од социјалистичких до либералних, од проевропских до националистичких. У 23 година ‘слободне’ Мађарске је један човек био присутан у свим сазивима мађарског парламента и тај је човек актуелни премијер Виктор Орбан. Још као младић је био изузетно активан у политичком животу Мађарске и био део антикомунистичке и либералне струје, због чега све време имао подршку великих европских земаља и Сједињених Држава.

На првим изборима у Мађарској Виктор Орбан и његова Демократско-либерална странка су били у опозицији и то све до 1998. када је успео да победи на изборима. Тада посвећује више пажње проблемима у домовини, а мање онима у Европи. Та промена у политичкој мисли је од неких дефинисана као ‘политичка издаја’ и на
његов рачун су уследиле бројне критике, било од старне западних медија, пре свега аустријских, немачких и енглеских). Оптуживан је за антисемитизам, да прогања ромску националну мањину и да
Мађарском жели владати аутократски.



Иако је привредни раст и повећање броја запослених у Мађарској створило нови средњи слој, 2002. губи изборе од кандидата социјалиста, непознатог и без икакве харизме економиста Петера Медгиесиа. Политички је поражен и 2006., а владе које су земљу водиле до 2010. су се жестоко залагале за улазак Мађарске у ЕУ. Будимпешта је своју судбину везала за Брисел 2004., иако није постала чланицом еуро-зоне.

Одмах по уласку у Европску Унију монетарна полика Мађарске је претрпела тежак ударац. Због правила у приватизацијском процесу и због обавезе поштовања конкуренције Мађарска се држава морала одрећи највећих и најпрофитабилнијих фирми. 2010. Орбан по други пут побеђује на изборима и одмах се нашао у ситуацији да мора да настави са оним што је у погледу фискалне политике са ЕУ договорила претходна влада.

Мађарска се сада налази у неповољној ситуацији јер дефицит у односу на БДП према уговору ЕУ не сме прелазити 3%, а сва предвиђања говоре како ће он у 2013. износити 3,3%. Премијер и влада тврде ‘како дефицит неће бити већи од 2,7%’.

Орбан тврди ‘како су државне финансије у реду и како неће бити никаквих повећања пореза којима би се оптеретили грађани, те мали и средњи предузетници и како неће бити резања јавне потрошње’. Гласноговорник владе, Андрас Гиро-Сас, гарантује како ће влада, ако буде било потребно, обуставити радове и блокирати већ предвиђена улагања, као на пример обнову трга Лајоша Кошута на којем се налази зграда парламента и изградњу новог стадиона у Будимпешти. Уколико то не буде довољно, влада намерава да повећа порезе банкама и увести прирез на финанацијске трансакције.

Још једна од одлука коју су тешко примили Европа и медији је увођење пореза на профит највећим компанијама у земљи, а које су скоро све у рукама странаца и које су активне у кључним секторима: финансијском, телекомуникацијама и продаја прехрамбених производа. Због тог декрета је Виктора Орбана и његову владу на суду у Стразбуру тужило 13 мултинационалних компанија које послују у Мађарској.

У 2011. години је мађарска влада спровела ре-национализацију пензијских фондова који су били у рукама приватника, а који су вредели 10 милијарди евра. Те је фондове 1998. на препоруку ММФ-а увела тадашња социјалдемократска влада и они су у ствари били први корак ка приватизацији јавног здравства. Половина од тог новца је потрошена на смањење јавног дуга, а друга половина, што је у ствари био профит који се акомулирао у 12 година постојања фондова, подељено је онима који су у њих уплаћивали свој новац. Орбан је успео изнова ући у посед нама добро познате нафтне компаније МОЛ, чије је дионице 2009. купила руска компанија Сургутнефтегаз повезана са Кремљом.

У марту ове године је парламент је усвојио уставне амандмане о којима смо говорили и њима влада има веће овласти јер је умањена улога Мађарског уставног суда. Одмах по изгласавању измена устава, председник Европске комисије, Жозе Мануел Барозо, затражио је од Будимпеште да се покрену преговори како би се утврдило да ли је нови мађарски устав компатибилан са принципима и правом Европске Уније.

У Бриселу су измене устава дословно назвали ‘државним ударом’ и тврдили су да су измене усвојене против воље народа и опозиције. Наравно, када је пре осам година парламент потписивао приступање Европској Унији, воља мађарског народа није била пресудна за бриселске ехнократе и Европску комисију.

Нема сумње како ће Брисел да учини све како би контроверзног мађарског премијера спречио да покида окове којима су претходне владе мађарски народ везале за Међународни монетарни фонд и Светску банку, а да ли се у Виктора Орбана ради о популистичкој демагогоји или ће наставити да иде путем који води Мађарску у пуну независност (али на којем доноси и врло дискутабилне законе) остаје нам да видимо.


   

Bravo, terajte belosvetsku mafiju iz dvorišta, a onda sopstvenim snagama use i u svoje kljuse.

Ovo je jedan od boljih clanaka. E jos kad bi svi vidjeli drvo pored sume,,,,,,

AstrinaKomsinica ::

Ovo je jedan od boljih clanaka. E jos kad bi svi vidjeli drvo pored sume,,,,,,

 Ovi naši ne umeju ni da prepišu od drugih, pošto očigledno ništa ne znaju.

Socijalistička utopija u stvarnosti? Španjolski grad egzistira bez policije, kriminala i nezaposlenosti

[You must be registered and logged in to see this image.]

Marinaleda je malen gradić u Andaluziji na jugu Španjolske koji na površini od 25 kilometara kvadratnih broji oko 2 700 stanovnika. U smislu političke akcije i osvještenosti, stanovnici Marinalede su vjerojatno daleko ispred ostatka Europe. Ovo je razlog zbog kojeg se mnogi razočarani Španjolci žele doseliti u ovaj grad i razlog zašto privlači brojne turiste iz svih krajeva svijeta. Ne zovu je bez razloga njeni mještani 'Mekom za socijaliste' ili 'komunističkom oazom u kapitalističkoj pustinji'. Stanovnici Marinalede ne boje se izraziti svoja politička uvjerenja. Umjesto blještavih reklama i brendova – ulična umjetnost u obliku grafita i murala s porukama podrške i solidarnosti sa zemljama poput Kube i Venezuele. Ulice nose nazive slavnih boraca za radnička prava: Fermín Salvochea, Salvador Allende, Federico Garcia Lorca i Pablo Neruda samo su neka od tih imena.

Dok se ostatak Španjolske bori s domaćom oligarhijom i stranim bankama koje su preuzele zemlju, odluke u ovom gradiću donose se direktno demokratskim putem na tjednim sastancima koje obično pohađa oko 300-400 ljudi. Dok je nezaposlenost u Španjolskoj dosegla stopu od 27%, a u Andaluziji čak 35%, u Marinaledi je ostvarena gotovo puna zaposlenost. Navala za useljenjem je tolika da je uvedena lista čekanja za useljenje – a čeka se i po dvije godine. Do sada je izgrađeno oko 350 kuća, a u iduće dvije godine trebalo bi ih se izgraditi oko još 250.

Prva bitka koju su stanovnici Marinalede poveli jest bila ona za kontrolu nad vodom 1970-ih godina, a pokrenuo ju je Sindikat poljoprivrednih radnika 'SOC' s objašnjenjem kako je 'hrana pravo, a ne biznis', te da se 'prirodni resursi moraju vratiti zajednici kako bi ih ona koristila i radila na njima'. Ovu bitku su dobili s takvom lakoćom da su potom odmah prešli na borbu za zemlju.


Tvornica u Marinaledi
Ovaj korak pokazao se kao teži, ali nakon 12 godina borbe, izborili su se za 1 200 hektara zemlje od andaluzijskih vlasti na kojoj su osnovali poljoprivredni kolektiv, a od 2000. godine i tvornicu. I danas se ponosno prisjećaju kako su pobijedili jednog lokalnog moćnika koji je u svojim rukama imao 17 000 hektara zemlje od Andaluzije do Extremadure. 'Okupirali smo mu zemlju, blokirali smo promet i izvršili pritisak na vladu. Otišli smo i na dva aerodroma te uspjeli okupirati prostor za slijetanje i uzlijetanje. Policija nas je izbacila, no opet smo se vratili. Išli smo i do andaluzijskih vlasti u Sevilli, išli smo nacionalnoj vladi u Madrid, protestirali smo... sve kako bismo vratili zemlju u svoje ruke', prisjeća se Juan Manuel Sánchez Gordillo, današnji gradonačelnik Marinalede.

'Vjerujem u to da je dom pravo svakog čovjeka, a ne nečiji privatni biznis', tvrdi, aludirajući na špekulante koje smatra odgovornima za krizu na tržištu nekretnina zbog koje su mnogi ostali bez svojih domova i počinili samoubojstvo. Također napominje kako se u vremenima krize najbolje vidi uspjeh socijalističke ideje. 'Svi su oni poimali tržište kao boga koji je sve pokretao svojom nevidljivom rukom. Nije uopće bilo govora o tome da država igra ulogu u ekonomiji. No, danas uviđamo kako ekonomija mora biti u službi čovjeka', a na posprdne usporedbe s utopijom koje dolaze od kritičara odgovara: 'Utopije su najplemenitiji snovi koje čovjek može imati. Snovi o jednakosti, snovi o tome da svatko ima pravo imati krov nad glavom jer je čovjek, a ne predmet kojim se netko može poigravati. Snovi o tome da prirodni resursi ne trebaju biti u službi multinacionalnih korporacija, već u službi ljudi. Ove snove mi želimo pretvoriti u realnost. Najprije u okolini u kojoj živimo, a kasnije u Andaluziji i konačno, u cijelom svijetu'.


Juan Manuel Sánchez Gordillo, gradonačelnik Marinalede
Juan Manuel gradonačelnik je Marinalede od 1979. godine, a od 2008. zastupnik Ujedinjene ljevice u andaluzijskom parlamentu. Odrastao je promatravši siromašne radnike iz svoga kraja kako odlaze trbuhom za kruhom u Njemačku ili Francusku – 'inače bi bili nezaposleni. Situacija je bila očajna. Bili smo okruženi privatnom zemljom. Andaluzija je nalikovala na Latinsku Ameriku: 50% zemlje bilo je u rukama 2% stanovnika. Zemljoradnik u Španjolskoj i zemljoradnik u Latinskoj Americi imaju istog neprijatelja' - tvrdi.

Nakon Francove smrti 1975. godine, počeo je organizirati novi sindikat, radničku partiju i tjedne sastanke. Lokalno stanovništvo počelo je okupirati zemlju, na što bi ih policija uhitila, no čim bi ih pustila cijeli proces počinjao bi ispočetka. Sam Gordillo završio je u zatvoru 7 puta, a dva puta je preživjeo pokušaj atentata od strane desničarskih ekstremista.

Prošle godine iskoristio je svoj imunitet kako bi sudjelovao u velikim akcijama krađe hrane iz supermarketa koju su potom dijelili siromašnima napominjući kako je sramotno to što 30% stanovnika Andaluzije nema za kruh dok se istovremeno hrana u supermarketima baca. U njegovom uredu ne nalazi se slika španjolskog kralja, već Che Guevare, i to odmah pored barjaka Republike Španjolske – kaže kako odbija simbole monarhije jer su u Marinaledi svi republikanci. Često se u javnim obraćanjima pojavljuje s palestinskim šalom oko vrata, a po pitanju vanjske politike također ističe svoje zalaganje za pravo na samoodređenje Sahrawi naroda u Zapadnoj Sahari.

intervju s gradonačelnikom Marinalede:

Prosvjednici su kolektivizirali zemlju te danas prosječna mjesečna plaća za zaposlenike iznosi 1200 eura mjesečno – možda se ne čini puno, no kad se pogleda cijena stanovanja koja kod njih iznosi 15 eura mjesečno, jasno je kako se s takvom plaćom može sasvim pristojno živjeti. Grad također osigurava pristup besplatnom internetu, vodi i jeftinoj skrbi. Fascinantan je i sportski sadržaj u ovom gradu s jedva 2000 stanovnika – dva nogometna terena, košarkaški teren, teren za tenis, squash i odbojku, te bazen. Svi su oni besplatno na raspolaganju stanovnicima (osim bazena za koji se plaća godišnja naknada). Marinaleda ima i svoju crkvu, no sudjelovanje u crkvenim aktivnostima je općenito slabo.

U ovom gradu ljudi sami sebi grade kuće, a jedan od njih je i 42-godišnji David Gonzalez Molina. Nakon što je najmanje dvije godine proveo kao registrirani građanin Marinalede, od lokalnih vlasti dobiva materijal potreban za izgradnju kuće, a tek nakon što ju izgradi počet će plaćati 15 eura mjesečno toj istoj vladi kako bi se refundirali troškovi korištenog materijala. Naravno, budući da ne znaju svi graditi kuću, vlasti u pomoć šalju profesionalne građevinare i arhitekte koji pomažu u izgradnji. Kuće se ne mogu prodati, čime se spriječava mogućnost profitiranja.

Jednom mjesečno u gradu se obilježava tzv. Crvena nedjelja (Domingo Rojo) kada netko na plenumu iznese ideju o tome kako bi grad mogao postati još bolji ili ljepši. Ukoliko ideja bude prihvaćena, volonteri obave taj posao. Nekad se radi o čišćenju ulica ili popravcima na kućama, a nekad i o gradnji kuće ili stvaranja umjetničkih djela (jedan od primjera je slavni mural Che Guevare). Nedavno je uvedena i tzv. Zelena nedjelja (Domingo Verde) čija je svrha promicanje ekologije.

Grad ima i svoju vlastitu televiziju i radio kanale, a nedavno je gošća u studiju bila i sama Che Guevarina kćer. Gradonačelnik Gordillo smatra kako mlade treba preusmjeriti od konzumerističkog društva prema drugim vrijednostima – solidarnosti i drugarstva, a manifestacije, radio i televizija trebaju poslužiti upravo promoviranju tih vrijednosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Policija ovdje ne postoji. 'Prema španjolskom zakonu, mi bismo, prema broju stanovnika, trebali ovdje imati između 4 i 7 policajaca. No, mi ih ne želimo ovdje. Jer, baš zato što se sve zasniva na dobrovoljnoj bazi, jer se zajedno borimo i zajedno krojimo naše živote, postoji vrlo visok stupanj koegzistencije', objašnjava Gordillo.


'Utopije su najplemenitiji snovi koje čovjek može imati', smatra gradonačelnik Gordillo
Vanessa Romero doselila se ovdje iz Barcelone nakon što su ona i njen muž izgubili poslove. Tvrdi kako su je privukli mogućnost zaposlenja i usluge poput vrtića koji košta oko 17 dolara mjesečno. Sada ona i njen muž zarađuju po 1500 dolara mjesečno. 'Ako gradić poput ovoga, koji ima upola manje resursa od drugih gradova, može zapošljavati svoje stanovnike, kako onda to da to ne mogu druga mjesta?', pita se.

Na pitanje o protivnicima ovakve politike u gradu te samog gradonačelnika, jedan od aktivista, Nikolas, tvrdi kako ih nitko ne dira. 'Mi ih puštamo na miru, ako oni nisu zainteresirani za sudjelovanje, to je njihov problem'. Dio nezadovoljnih odlučio se preseliti, a dio njih je ostao. Neki upućuju kritike na rad gradonačelnika, optužujući ga da je samo ravnomjerno rasporedio bijedu umjesto da je obogatio grad, te da je i sam postao lokalni moćnik protiv kakvih se nekada borio. No, gradonačelnik Gordillo opovrgava ove tvrdnje navodeći kako čak ne posjeduje ni auto, a njegova kuća mu je jedino bogatstvo koje ima.

'Mi smo trn u oku protivnicima jer pokazujemo da postoji alternativa modelu privatnog vlasništva. Priključivanje i podrška radnika iz drugih sektora čini političare i biznismene nervoznima. Prijete nam i žele nas ukloniti, no mi živimo u Europi i ne mogu nas fizički eliminirati kao što to rade u drugim, nerazvijenim dijelovima svijeta. Ovdje su na snazi sofisticiranije metode poput diskreditiranja, ucjena, hapšenja i sl.'.

Ipak, čini se da primjer Marinalede (još) nije zaživio u drugim španjolskim gradovima – npr. susjedni gradovi poput Estepe i Osune ni ne pokazuju takve tendencije. No, stanovnici Marinalede se ne predaju – šalju svoje delegate u druge gradove u kojima potom šire informacije o svojim iskustvima te pomažu u organiziranju prosvjeda. Salvador Becera, antropolog na sveučilištu u Sevilli, tvrdi kako je gradonačelnik Gordillo uvelike doprinjeo socijalnom izjednačavanju u ovoj zajednici, no napominje kako njegova vizija nije u skladu s vremenom – budućnost Andaluzije ne leži u poljima, već u industriji i uslugama. 'Trenutno im ovo prolazi jer je ekonomija u krizi, no što ako neki od njih dobiju priliku obogatiti se? Da li bi oni onda ostali u ovom malom raju koji je Gordillo stvorio?', pita se.

No, Gordillo odgovara: 'Imamo izbore svake četiri godine. Ako me ljudi konstantno odabiru, i to u velikoj većini – onda sigurno nešto dobro radim'.

Izvor: Advance Hr

Sutra bih otišla tamo da živim. Ništa bez socijalizma.

DIRLJIV STATUS NA FEJSBUKU
Oboleo od raka: Ja sam kasica za dobrovoljni prilog. Hvala vam, ne zbog mene nego zbog mojih!



Teško oboleli maldić iz BiH objavio je status na fejsbuku koji je dirnuo ceo region... Kada pročitate njegove reči, shvatićete kako se osećaju bolesna deca za koju se ovih dana skupljaju prilozi na svaki mogući (i nemogući) način.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Rodjendan slavio u bolnici.

Dakle, iako znamo ime mladića koji je napisao ove reči, one odlično opisuju makar deo agonije i strepnje, kao i zahvalnosti koje osećaju bolesna deca...
Verujemo da će njegove reči dirnuti i vas, pa prenosimo njegov status u celosti:
- Ja sam taj, “onaj mali” što ima rak, ma znaš onaj što se za njega pare skupljaju da preživi. Da, to sam ja. Ja sam ta kasica za dobrovoljni prilog u vašim bankama, žiro račun, humanitarni koncert i humanitarni broj.. to je moj broj, to je moj život i moja stvarnost. Da, to sam ja.
Al` ja sam i taj što je djetinjstvo proveo po bolničkim hodnicima, rođendane “slavio” u bolničkoj sobi, svjetsko nogometno prvenstvo pratio iz bolničkog kreveta (prekidale me medicinske sestre da mi izmjere temperaturu)….. I ja sam još onaj što je ispio život iz svojih najmilijih, kao što ga ova “moja” bolest ispija iz mene.
Volio bih ja da nije tako, volio bih da nikad niste čuli za mene i da me poznaju samo familija, prijatelji i komšije, ili da ste čuli za mene ali po nečemu lijepom! Da sam, Bog dao, “onaj mali” što je napustio školu jer ga “nije išla”, a ne zbog bolesti, ma da sam sve samo ne “onaj što ima rak”. Žao mi je što sam vam na teretu, što vas svi mole u moje ime da mi pomognete, što vas i ja molim u svoje ime da pomognete, nije meni zbog mene… meni je da moji ne ostanu bez mene, ne mogu im to nikako napraviti! Vidio sam kad su moji “prijatelji po postelji” otišli, vidio sam koja je tuga iza njih ostala i to moja mama ne bi podnijela, kako da joj to uradim?! Ko bi od vas to svojoj majci uradio!
Zato sam odlučio uspjeti, i kada to sve prođe završit ću i fakultet, pa da se i moja mati može ”po kahvama” hvaliti sa mnom, a ne samo da priča o receptima koji liječe rak; i imat ću svoju porodicu i svoju djecu i pričat ću im, sve ću im reći… kako im je otac jednom davno bio bolestan, kako se “izvukao”… - ljudi su mu pomogli!! Svi su bili tu za njega, i nikada, baš nikada im to nije zaboravio...

[You must be registered and logged in to see this link.]



Albanac Fred Binaku, koji je optuzen za dilovanje droge i sluzio zatvorsku kaznu od decembra prosle godine, je iskopao nozem rupu ispod zatvora u Hamaru, i kao u filmovima, pobegao jutros rano. Nakon sat vremena je primeceno njegovo begstvo i sad ga trazi cela drzava.  Inace, ovaj zatvor je izgradjen jos 1863 i na linku mozete videti kakvu konstrukciju ima  







[You must be registered and logged in to see this image.]

I žena i komšije su mislili da je poludeo. A onda su ostali bez teksta
Blic | 14. 01. 2014. - 11:23h | Foto: Imgur | Komentara: 60
Kanadu je ove zime pogodila ekstremna hladnoća, zbog koje mnogi stanonovnici nisu smeli da napuštaju svoje kuće. Temperature su se spuštale čak na minus 25 stepeni celzijusa. Jedan stanovnik Severozapanog Ontarija nije, međutim, dozvolio da mu hladnoća pokvari život. Došao je na suludu ideju.
Ovaj Kanađanin prvo je iz kuće izvadio sve plastične posude koje je mogao da nađe i napunio ih vodom. Vodu je onda obojio u razne boje, a posude ostavio da se smrznu na polarnoj hladnoći napolju. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
 
 
 
 
Iznosio je po 30 blokova dnevno, praveći nove serije ledenih kocki na svakih 12 sati. Za to su mu bile potrebne debele rukavice. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Tokom četiri nedelje, kocki se prilično nakupilo. Njegova već zabrinuta žena već je ozbiljnije počela da brine kada su blokovi zaprečili prilaz kući. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Ali, to ga nije sprečilo. Stitzali su novi i novi blokovi. I komšije su počele da zagledaju šta to radi. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
A onda je počeo da zida. Gradnja je trajala gotovo šest punih noći. Radio je teški posao na temperaturama dobrano ispod nule. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Od bljuzgavice i snega napravio je malter, koji se na tako niskim temperaturama smrznuo gotovo trenutno. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
I konačno, njegova konstrukcija počela je da dobija oblik. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Tako je nastala najlepša ledena tvrđava koju je komšiluk ikada video. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Pod svetlom postavljenim unutar tvrđave, ovo izgleda kao pravi ledeni dvorac iz bajke. 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Komšije koje su sumnjičavo gledale našeg junaka kako slaže ledene kocke naizgled bez ikakvog plana, sada rado dolaze u njegovu čarobnu tvrđavu, da se ugreju i druže. 
[You must be registered and logged in to see this image.]

Vrlo slatko i veoma kreativno.

Čobanin sa 500.000 lajkova

Rumunski pastir Gita Danuletiu (28) prilagodio se modernim tehnologijama. Pašnjak na koji vodi ovce najčešće bira po jačini signala mobilne telefonije da bi bio u kontaktu s porodicom.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Pastiri u Rumuniji u proseku zarađuju 300 evra
On čuva ovce na zabačenim rumunskim poljima, svira frulu i nosi kaljače. Voli da igra fudbal, oženjen je i ima ćerku, a kontakt sa porodicom održava preko mobilnog telefona sa tač skrinom i internetom. Koristi i tablet računar kako bi napravio fotografije ovaca, šume i hrane koju sam priprema u kotliću, a zatim ih objavljuje na Fejsbuku. Na ovoj društvenoj mreži Gita je dosad prikupio skoro pola miliona lajkova. Rumuni su se toliko zainteresovali za njega, da je odlučio da u februaru organizuje druženja sa fanovima u rodnom mestu.
 
- Debeli prsluk od ovčjeg krzna, malo rakije i tablet su sve što mi treba da preživim dan - kaže on.
 
 
 
 
Kuću napušta u zoru, kada sa svojim stadom, ovčarskim psom i natovarenim magarcem kreće put pašnjaka. Tamo se ponekad zadrži i do šest nedelja, pa kad god može bira mesta koja su pokrivena mobilnom mrežom kako bi mogao da se čuje sa suprugom. Spava samo par sati i to napolju, pod drvetom, bez obzira na vremenske uslove.
 
Za vreme komunizma, pastiri su u Rumuniji bili među najbogatijima.

Mene je ovaj video odusevio, nadam se da ce i vas. Obavezno pogledajte!

Domino vežba" tajlandskih marinaca će vas ostaviti bez daha


Sve vojske sveta trude se da na paradama oduševe gledaoce, ali vežba tajlandskih marinaca nešto je što se retko kad viđa.



Obučeni u paradne uniforme, oni su pokazali šta umeju na Paradi oružanih snaga, koja je održana 18. januara u oblasti Satahip.



Na snimku koji je postao hit na Internetu oni su izveli fascinantnu "domino vežbu", uz melodiju pesme "The Final Countdown"

[You must be registered and logged in to see this link.]

Super su bas   

odlični su:))

[You must be registered and logged in to see this link.]


Napeto na relaciji Rusija- Svedska.

[You must be registered and logged in to see this link.]

u tom gradicu mi sin radi i izlazi cesto navece....sreca sinoc nije bio tamo.

Ja na portal da otvorim clanak kad cvrc , nema ga . Sad ovde , jel to neko mene zajebava
Nekad je pametno sedeti doma .

Nocas zovu prijatelji sina i pitaju je li sve u redu,je li se nalazi na bezbjednom,tako da sam nocas vec cula za tu vijest,bilo je 3 mrtvih,a jutros eto 5.Nista jos ne daju u javnost ali je teror iskljucen,prije ce biti osveta licne prirode.

Uhapšen prevarant u Somboru, da li ga prepoznajete?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Policija u Somboru uhapsila je B. V. (48) iz Sombora koji se tereti za krivično delo prevare u kome je oštetio građane za 9.300 evra i 35.000 dinara, a na predlog javnog tužioca sudija mu je odredio pritvor do 30 dana.

B.V. se bavio prodajom filtera za prečišćavanje vode i na području Sombora i Subotice od građana u dužem periodu uzimao je unapred novac, dovodeći ih u zabludu, ali nije isporučivao robu niti je vraćao novac.

Jednom sugrađaninu je prodao filtere za 900 evra, a potom od njega u dva maha pozajmio ukupno 8.000 evra kako bi navodno preuzeo robu na carini.

Od svojih klijenata je tražio i da ulože novac u biznis sa filterima.

Policijska uprava Sombor sumnja da ima više oštećenih nego što je do sadašnjim radom utvrđeno pa je pozvala da prevaru prijave.

Izvor: Alo

Ne mogu se odlučiti da li ovo spada u temu religija, medicina ili sex?
[You must be registered and logged in to see this image.]