PRELISTAVAMO za vas (izdvojeni članci)

First topic message reminder :

Ne znam ko koliko često čita novine , pa mi palo na pamet da imamo i ovako nešto...Jednostavno , copy-paste članak iz novina koji nam se učini zanimljiv ...Koga zanima, pročitaće, a još jedna tema ne smeta...


:329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340:

Jak je igrac i mislim da ce uspeti.Ako bi uspeo da raskrinka glavne,a vidim da je na dobrom putu,ja cu biti "zaprepascena"!
Covek kome su maltretirali porodicu,hapsili ,manipulisali i naneli veliku moralnu stetu ili je tu da se "osveti" ili se hvata neka mnogo mocnija riba jer se za njih uvek tretira manji mamac?
Vreme ce pokazati svoje.Ja sam na strani pravde u svakom slucaju.

Pa trebalo bi, obzirom da je Stanković patolog a zdravstvo nam je ništa drugo no leš u raspadanju, nadajmo se....

Poginuo pevač Darko Radovanović Kako nezvanično saznajemo, prvo su se sudarila dva automobila marke "mercedes". Od siline udara jedan automobil je podleteo pod šleper mađarskih registracija, a dvojica muškaraca koja su se u njemu nalazila poginuli su na licu mesta.

/






Drugom automobilu je otpao točak i on je odleteo desetak metara od mesta sudara. Vozač je sa teškim povredama odvezen u Urgentni centar. Saobraćaj u smeru prema Ostružnici je obustavljen, a policija obavlja uviđaj. Reporteri "Blica" su na terenu i očekuje se više informacija o ovoj tragediji

Za hranu na groblju kazna do 75.000



Izvor: Beta



Beograd -- Odbornici Skupštine grada Beograd usvojili su izmenjenu odluku o uređenju i održavanju grobalja i sahranjivanju.
Tom odlukom su povećane kazne za ostavljanje hrane na grobnim mestima i paljenje sveća izvan za to predviđenog mesta.Kazne
za građane povećane su i do deset puta, odnosno sad iznose od 2.500 do
75.000 dinara, za pravna lica kazne su od 50.000 do million dinara i za
preduzetnike od 5.000 do 250.000 dinara. Među novinama je i
to što će umesto komunalnih inspektora ubuduće mandatne kazne na licu
mesta naplaćivati komunalni policajci u iznosu od 5.000 za građane i po
20.000 za pravna lica i preduzetnike.

Među novim
zabranama je i zabrana reklamiranja prizvoda i usluga u vidu kataloške
prodaje, flajera i vizit karti na grobljima u vreme sahrane.

SKANDAL IZVREĐALI NAS ZBOG EJMI
AMERIKANCI: SRBIJA JE ZLO!
amo se dogodilo etničko čišćenje. Zar im je koncert Ejmi Vajnhaus gori od toga, pitala se američka komičarka Čelsi Hendler u emisiji[You must be registered and logged in to see this image.]

Ameri pljuvali po Srbiji!
Komičarka Čelsi Hendler u svojoj emisiji „Čelsi lejtli“ ocrnila je Ejmi Vajnhaus zbog blamaže na beogradskom koncertu, a onda se ustremila na Srbiju i ministra odbrane Dragana Šutanovca.

- U toj zemlji se dogodilo etničko čišćenje. Zar im je koncert gori od toga?! Kako je Srbima uopšte dopušteno da idu na koncerte?! - upitala se ova američka komičarka.

Ona je srpskog ministra odbrane, koji je na svom Fejsbuk profilu napisao da je Ejmin koncert sramota i razočaranje, nazvala boljševikom.

- Kako to da Srbi uopšte imaju Fejsbuk?! Znate šta, vaša zemlja je sramota i razočaranje - poručila je Čelsi i dodala da je Dragan često boljševičko ime.

Njen kolega u studiju upitao je da li je Dragan Šutanovac „onaj tip koji je prebio Rokija“, na šta je ova odgovorila da jeste. Gosti u emisiji su sve vreme podsećali na zločine i etničko čišćenje koji su počinjeni tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. I nisu mogli da se načude činjenici da je Ejmi za početak evropske turneje odabrala baš Beograd, pa su prokomentarisali da je ona možda mislila da ide u Kazahstan.

Niko od državnih organa u Srbiji juče nije želeo da komentariše ovu emisiju.




E pa Kolumbo...poljubiš me sad u Kalimera!!

Na krivoga beda... Može vam se.. Hirošime vam, Nagasakija vam,
Vijetnama vam, Avganistana vam, Iraka vam (i vaših zlostavljanja iračkog stanovništava), Libije i ko zna gde ćete se zaustaviti!?

Zbog pijane pevaljke i rekorda gledanosti samo jedne vaše emisije
celi narod, već dovoljno nakažnjavan, okarakterisaste kao zveri.

A naši političari ćute i ne progovaraju. Umesto da traže izvinjenje i odštetu jedne od najgledanijih televizija, ili misle da nas treba kažnjavati još dovođenjem pijanih i drogiranih pevača i pevačica a mi to da ne primećujemo!

Samouka ::

SKANDAL IZVREĐALI NAS ZBOG EJMI
AMERIKANCI: SRBIJA JE ZLO!
amo se dogodilo etničko čišćenje. Zar im je koncert Ejmi Vajnhaus gori od toga, pitala se američka komičarka Čelsi Hendler u emisiji[You must be registered and logged in to see this image.]

Ameri pljuvali po Srbiji!
Komičarka Čelsi Hendler u svojoj emisiji „Čelsi lejtli“ ocrnila je Ejmi Vajnhaus zbog blamaže na beogradskom koncertu, a onda se ustremila na Srbiju i ministra odbrane Dragana Šutanovca.

- U toj zemlji se dogodilo etničko čišćenje. Zar im je koncert gori od toga?! Kako je Srbima uopšte dopušteno da idu na koncerte?! - upitala se ova američka komičarka.

Ona je srpskog ministra odbrane, koji je na svom Fejsbuk profilu napisao da je Ejmin koncert sramota i razočaranje, nazvala boljševikom.

- Kako to da Srbi uopšte imaju Fejsbuk?! Znate šta, vaša zemlja je sramota i razočaranje - poručila je Čelsi i dodala da je Dragan često boljševičko ime.

Njen kolega u studiju upitao je da li je Dragan Šutanovac „onaj tip koji je prebio Rokija“, na šta je ova odgovorila da jeste. Gosti u emisiji su sve vreme podsećali na zločine i etničko čišćenje koji su počinjeni tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. I nisu mogli da se načude činjenici da je Ejmi za početak evropske turneje odabrala baš Beograd, pa su prokomentarisali da je ona možda mislila da ide u Kazahstan.

Niko od državnih organa u Srbiji juče nije želeo da komentariše ovu emisiju.




E pa Kolumbo...poljubiš me sad u Kalimera!!

Na krivoga beda... Može vam se.. Hirošime vam, Nagasakija vam,
Vijetnama vam, Avganistana vam, Iraka vam (i vaših zlostavljanja iračkog stanovništava), Libije i ko zna gde ćete se zaustaviti!?

Zbog pijane pevaljke i rekorda gledanosti samo jedne vaše emisije
celi narod, već dovoljno nakažnjavan, okarakterisaste kao zveri.

A naši političari ćute i ne progovaraju. Umesto da traže izvinjenje i odštetu jedne od najgledanijih televizija, ili misle da nas treba kažnjavati još dovođenjem pijanih i drogiranih pevača i pevačica a mi to da ne primećujemo!

Mislim da su vasi politicaru u pravu sto cute. Chelsea je poznata po svojoj odvratnosti. I sta onda odgovoriti na tako nesto, ili da se bolje izrazim TAKVOM NEKOM.
Nisam gledala emisiju (niti je normalan svijet ikad gleda), ali mogu da zamislim. Isprva, kad je tek pocinjala, kad je polako skakala sa SNL daske, hajde kao i imala je nekog sarma. Ali to je naravno bilo cisto opipavanje teritorije; kako najlakse zaraditi. Sada, postala je vulgarna, cak i odvratna farsa za night show. To pokazuje i vrijeme prikazivanja njenog programa, kao i gledanost.
I ne samo ona, ima njih na stotine koji su zapoceli pod krinkom "napokon neko ko zna", da bi zavrsili u sigurnom kosu "losers".
Zato draga, ne obracaj paznju, i ne uzbudjuj se. Da je Chelsea toliko sigurna u ono sto prica (citaj samu sebe) ne bi imala toliko plasticnih operacija, niti bi pokusavala da izlijeci frustracije sa vulgarnostima:)
Prodjes, vidis, primjetis (mozda malo povratis), i idemo dalje:)
Svijet je ipak suvise rijetko lijep da bi ga prljali gubitnicima:)

Prodjes, vidis, primjetis (mozda malo povratis), i idemo dalje:)
Svijet je ipak suvise rijetko lijep da bi ga prljali gubitnicima:)

ŠUTANOVAC: ČELSI, NE ZNAŠ TI NIŠTA O SRBIMA!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ministar odbrane Dragan Šutanovac na Fejsbuku je prokomentarisao emisiju američke komičarke Čelsi Hendler.

- Poštovani prijatelji, emisija koju je vodila „komičarka” Čelsi i kod mene, kao i kod vas, izazvala je istu reakciju! Neduhovito, bahato, površno, ružno... Komentarisati jednu zemlju ili narod mogu samo oni koji o nama ništa ne znaju ili žele da nas uvrede... i izazovu našu pažnju i gnev! Imajući u vidu da je reč o slobodnoj formi pojačanoj fejk aplauzima plaćene publike nisam želeo da uzvratim na način na koji se upravo očekuje od „necivilizovanih” Srba! Glavu gore, idemo dalje, ako već ne znaju ko su bili Tesla, Pupin, Milanković, naučiće ih Novak Đoković!

Novi modni trend u Japanu

KROFNOGLAVCI UBRIZGAVAJU VODU POD KOŽU





Nedelja, 26. Jun, 2011.|

Autor:





[You must be registered and logged in to see this image.]
TOKIO - Baš su lepi!
Japanski tinejdžeri imaju novu ekstremnu zanimaciju: pod kožu glave im
se ubrizgava slani rastvor koji „naduva” kožu, pa mogu da je oblikuju
kako žele.

Ne brinite, efekat traje samo jednu noć i potpuno je bezopasan. Ipak, u
noćnim klubovima sve su češći prizori ovakvih „demona”. Za sada je ovaj
trend zaživeo u Tokiju i Osaki, ali se širi i prema ostalim japanskim
gradovima.

E , za čega je pa ovo dobro... [You must be registered and logged in to see this image.]

Jelena Lengold-Politika

Prva Plejboj Turkinja

Možda nije muškarac taj koji nas pokriva, već priroda sama, čuvajući nas od potpune ravnodušnosti pred golom ženskom dojkom




Mnoge svetske novine je ovih dana posetila jedna naizgled banalna i nevažna vest: Prva Turkinja koja se skinula za „Plejboj”. Kažu mediji ovako: „Skidanjem za nemačko izdanje ’Plejboja’ uzburkala je javnost i izazvala burne reakcije svoje familije. Majka s njom ne priča, a ona smatra da se ovim potezom oslobodila”. Narečena Turkinja, doduše stanovnica Nemačke, što joj se u ovom slučaju uzima kao izvesna olakšavajuća okolnost, inače je prelepa crnka duge kose i savršenih proporcija. Odokativnom metodom procenjujem da je u njenim grudima ipak malo silikona, ali šta mari, danas je to i onako kozmetička intervencija, u rangu našminkanih trepavica i izdepiliranih intimnih zona.

Pa se nešto mislim tim povodom, do kog li će veka na ovoj planeti trajati ta najsmešnija od svih smešnih farsi, javna sablazan i moralno procenjivanje nagog ženskog tela? Estetska procena je doduše politički nekorektna u današnje doba, mada je holivudski nezaobilazna i jači vam je adut ako posedujete lepotu od svega što ste u životu postigli. Sa time se još nekako i mirim jer kapiram da je estetski momenat jači od nas, nagonski težimo onome što percipiramo kao lepo i poželjno.

Ali sa moralnom procenom imam izvestan problem. Već čujem glasove koji bi sad ovu stvar doterali do apsurda pa uzviknuli: „Pa šta sad hoćete da kažete, da li bi žene trebalo da idu gole ulicom možda?” Budite spokojni, žene to nikad neće raditi, ako ništa drugo, a ono iz higijenskih razloga. Koja bi žena, moliću vas lepo, gole guze sela na sedište gradskog prevoza? Nema šanse. Neće one to raditi ni zbog vremenskih uslova, malo je tih mesta na planeti gde bi se moglo ići bez odeće po čitavu godinu, a mi ovde u Srbijici svakako nismo takvo mesto. Dunuće košava, pašće neki prolećni pljusak, obući će se one, ne brinite. Tako da ja nemam taj strah da će Beogradom ikada hodati gole žene. Više me zanima dokle će trajati rat između dve nepomirljive struje: jednih koji skraćuju suknje i proširuju ženama deholte, i drugih koji se nad ovim javno ili u svoja četiri zida sablažnjavaju?

Šta je zapravo sablažnjivo u ženskoj nagoti? Evo nas uveliko u 21. veku (znam, ofucan je to argument ali moram i ja da upotrebim sva raspoloživa oružja), da li je moguće da je sveta tajna ženskog tela i dalje vladajući princip? I kako to mi žene treba da shvatimo? To mi tek nije jasno. Da li nam je to kazna, okov ili možda kompliment? Nekad mi se čini ovako, nekad onako.

Istoričari romantičarskih aspiracija su ponekad skloni da tvrde da su svi ratovi na svetu otpočinjali zbog žena. Nisam sigurna da u ovo verujem, ali zanimljivo zvuči, makar kao teorija. U pokušaju da se sačuva žensko telo, ženska nevinost i ženska čast, štošta je izmišljano i činjeno, od sada već komičnih pojaseva nevinosti do istinskih horora sakaćenja intimnih delova ženskog tela. Kad pomislim na sve to, prođe me jeza. Pročitala sam mnoge knjige o svemu ovome, sociološke, psihološke, antropološke, i opet nisam našla zadovoljavajući odgovor na pitanje zašto žena mora da sačuva svoju čednost? Da li je sve zaista tako banalno, da li je zaista sve to samo zato da bi muškarac vladao svetom?

Teško mi je da poverujem u to. Slutim da ima barem još jedan sloj u svemu tome i da se on odupire racionalnom ili feminističkom objašnjenju, baš zato što je duboko psihološki i instinktivan. Strah me je i da pomislim sledeću misao, a kamoli da je ispišem, pa ipak ću to uraditi jer sam kolumnista-avanturista: da li je možda ipak prirodno da žena ostane tiha čežnja i polupokrivena tajna? I ako jeste, zašto je to tako? Ne znam, možda je i ovo greška, samo nagađam i glasno razmišljam. Suočavam svoje feminističko i svoje atavističko biće i puštam ih da se bore kao dve bube zatvorene u tegli.

Prva Plejboj Turkinja je izjavila da ju je javno svlačenje oslobodilo. I ja joj verujem. Ako ništa drugo, oslobodilo je možda nekih neplaćenih računa. A iskreno se nadam da je oslobodilo i u nekom dubljem smislu. Bilo bi lepo da je oslobodilo i njenu porodicu, koja sa njom danas ne govori. Bilo bi lepo da je ovo svet u kome bi se majka gole lepotice ponosila svojom zgodnom ćerkom i pokazivala slike komšinicama uz kafu isto kao što pokazuje slike sa maturskog bala svoje dece. Bio bi to jedan sasvim drugi svet, skoro pa naučnofantastični!

Jedino što u ovoj maštariji brine jeste činjenica da se u zemljama koje su se prve seksualno oslobodile i koje su takoreći izmislile erotsku industriju dogodio jedan pomalo zastrašujući apsurd: erotika je izgubila na značaju. Jednostavno rečeno, golotinje ima kol’ko hoćeš, ali više nikoga ne uzbuđuje.

Možda je odgovor na sva ona gore postavljena pitanja upravo tu! Možda je to ono što čuvaju pojasevi nevinosti, taj večno uzbudljivi plamen otkrivanja sakrivenog? Možda nije muškarac taj koji nas pokriva, već priroda sama, čuvajući nas od potpune ravnodušnosti pred golom ženskom dojkom? Jer, ako se to desi, onda smo ga nagrabusili, skroz.
Jelena Lengold[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvi intervju po povratku iz Haga

Šljivančanin: Izljubio sam se sa Gotovinom

B92 | 09. 07. 2011. - 19:56h
| Foto: AP | Komentara: 40

BEOGRAD -- Žao mi je svih žrtava sukoba u
Jugoslaviji, ali nisam kriv za Ovčaru, rekao je za B92 bivši oficir JNA
Veselin Šljivančanin u prvom intervjuu po povratku iz Haga, koji je
Televizija B92 emitovala večeras.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Radost posle saopštavanja oslobađajuće presude



Dva dana po povratku iz Haga, gde je odslužio predviđeni deo kazne od
deset godina, oficir nekadašnje JNA Veselin Šljivančanin kaže da nije
odgovoran za mučenja i ubistvo hrvatskih zarobljenika na Ovčari.

Šljivančanin je dodao da on ne izražava kajanje za zločine za koje je optužen, pošto "znam da nisam počinio te zločine".

Šljivančanin je rekao da se pozdravio sa svima, između ostalog i
sa Antom Gotovinom, sa kojim se izljubio, a on mu je poželeo srećan put.

Odluku o Šljivančaninovom oslobađanju sud je doneo jednoglasno, a
njegova odbrana jedina je pred Haškim tribunalom uspela da izdejstvuje
promenu pravosnažne presude pošto je uverila sud da je Žalbeno veće,
koje je Šljivančaninovu prvostepenu kaznu od pet godina zatvora povećalo
na 17, pogrešilo.

Predsednik Tribunala navodi da je Šljivančanin "izrazio žaljenje
zbog svih užasnih događaja, ne samo u Vukovaru, već širom teritorije
bivše Jugoslavije". Šljivančanin, međutim, "nije izrazio kajanje za
svoje zločine, zato što ne povezuje sudbinu žrtava sa svojim
delovanjem".



Sudija u odluci navodi i da se Šljivančanin primerno ponašao u
pritvoru, gde je redovno pomagao u biblioteci i bio vrlo uključen u
reorganizaciju pritvora u korist svih pritvorenika.

Šljivančanin je naveo da mu je teško bilo kada je odlazio iz
Haga, i da se sa svima družio bez obzira koje su nacionalnosti i zašto
su tamo.

Šljivančanin je rekao da se pozdravio sa svima, između ostalog i
sa Antom Gotovinom, sa kojim se izljubio, a on mu je poželeo srećan put.

Ljajić mu puno pomogao

Bivši oficir JNA Veselin Šljivačanin je takođe naveo da želi
da se sretne sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem,
koji mu je mnogo pomogao dok je bio u pritvoru.

..........

Oni se tamo druže ,slave i ljube -a mi se i dalje koljimo po raznim forumima zbog njih . [You must be registered and logged in to see this image.]

Evo zašto su nacisti izduvali u ratu

HITLEROVCI SILOVALI LUTKE

Utorak, 12. Juli, 2011.|

[You must be registered and logged in to see this image.]
BERLIN - Zavucite bavarsku kobasicu u plastičnu lutku!
Ovo je bilo naređenje očajnog Adolfa Hitlera početkom Drugog svetskog
rata, kad mu je predočeno da su se njegovi vojnici masovno zarazili
sifilisom i gonorejom od prostitutki s kojima su prekraćivali duge dane
na frontu.

Hitler je, da bi se sprečila još veća epidemija seksualno prenosivih
bolesti, naručio pravljenje „sintetičkih utešivača“, kako su zvanično
nazvane plastične lutke na naduvavanje.

Lutke su, pokazuju novootkriveni dokumenti, bile namenjene pre svega
nemačkim vojnicima u Parizu, gde je situacija s bolestima bila
dramatična.
„Najveći problem za nas u Parizu je ogroman broj kurvi, koje kupe
klijente u barovima, plesnim dvoranama i na drugim lokacijama. Naša je
dužnost da sprečimo da rizikuju svoje zdravlje“, govorio je tada šef SS
Hajnrih Himler.

Hitler je, pokazuju dokumenti, lično odobrio projekat nazvan
„Borghild“, a lutke su bile plavuše sa plavim očima. One su ubrzo
napravljene i testirane, a Himler je bio toliko zadovoljan dizajnom da
je naručio 50 komada za svoju jedinicu.

Projekat je napušten 1942. godine, jer su nemački vojnici masovno
odbijali da nose lutke sa sobom, iz straha da bi ih Britanci, ukoliko iz
zarobe, izvrgli ruglu. Ipak, sa smrću projekta nije umrla i sama ideja.
Hitlerove plavokose i plavooke lutke za seks poslužile su kasnije kao
osnov za pravljenje najpoznatije lutke na svetu - „barbike“.

.. e vala svasta..

Skandal sa malverzacijama, kokainom i orgijama sa divljim psima!

[You must be registered and logged in to see this image.]




Katarina Kresal podnela je ostavku na mesto šefice policije i zamalo srušila Pahorovu Vladu



Njen dečko povezuje se sa tranvestitskim doktorom koji je organizovao lanac pseće prostitucije
Katarina
je već u prvom razredu osnovne škole sanjala kako će postati lekarka.
Desetak godina kasnije posetila je Bežigradsku gimnaziju u Ljubljani i
počela da sanja o nečemu drugom. Taj san joj se i ostvario.
Postala
je prva predsednica neke slovenačke parlamentarne stranke, magazin
Obrazi proglasio ju je 2009. Političarkom godine, magazin Jana dao joj
je laskavu titulu Slovenke 2009., a sve donedavno bila je ministarka
unutrašnjih poslova Slovenije.






Ona je Katarina Kresal - jedna od najmoćnijih žena u Sloveniji



[You must be registered and logged in to see this image.]






Optuživali
su je da šmrče kokain, pomaže majci i rodbini u raznim prevarama i
malverzacijama, dopušta svom službenom vozaču da jjeu vozi brzinom od
200 kilometara na sat i ljubi se sa advokatom kojeg je deo medija
direktno povezivao sa seksualnim orgijama sa psima bulmastifima. Ona je
sve njihove napade do sada preživela. Neokrznuta. Pre desetak dana
podnela je neopozivu ostavku na mesto ministarke unutrašnjih poslova i
Vladu premijera Boruta Pahora dovela u krizu.






Životinjske orgije



[You must be registered and logged in to see this image.]






Iako
je advokat Senica oduvek tvrdio da nema veze sa politikom, neki
slovenački mediji upravo njega, zbog velikog uticaja i poznanstava sa
brojnim slovenačkim političkim i poslovnim moćnicima, smatraju
najzaslužnijim za Katarinin ulazak u visoku politiku. Naime, liberalni
demokrati su te iste godine u martu bili pred potpunim slomom.
Stranku
je podržavalo svega 2 posto građana i onda su se dosetili - trebamo
dovesti ženu. Njen izbor za šeficu Liberalnih demokrata Slovenije u junu
2007. godine uzburkao je slovenačku političku scenu. "Nedužna, lepa i pametna" pravnica, kako su je prozvali kolege, uspela je da konsoliduje stranku i da je uvede u parlament na izborima 2008.
Nova
koaliciona Vlada na čelu sa Borutom Pahorom imenuje je ministarkom
unutrašnjih poslova. Krenula je žestoko. Prvo je odlučila da reši
problem izbrisanih, odnosno ljudi koji su 1992. godine izgubili sva
prava jer nisu zatražili slovenačko državljanstvo. Iako je opozicija
zbog toga protiv ministarke uložila interpelaciju, ona je preživela
parlamentarnu raspravu.






[You must be registered and logged in to see this image.]



Saša Baričevič



Preživela
je i napad Crkve i tradicionalista koji su se na nju obrušili jer
aktivno podržava prava heteroseksualnih i homoseksualnih familija.
Ojačala je zakonodavstvo o zaštiti žena i dece od nasilja, vožnji pod
uticajem alkohola i pokrenula borbu protiv organizovanog kriminala.
A
onda su počele afere. Mediji su nju, odnosno njenog životnog partnera
Miru Senicu direktno povezivali sa aferom Bulmastifi koja je mesecima
tresla slovenačku političku pozornicu. Naime, tog 2. februara 2010.
godine rano ujutro podivljali psi rase bulmastif Atlas, Joy i Atos
rastrgli su svog vlasnika dr. Sašu Baričeviča u njegovoj garaži u
Oržanovoj ulici u Ljubljani. Besno režanje i stravično zapomaganje
probudilo je jednu komšinicu koja je, ne sluteći što se događa, odmah
pozvala policiju. Specijalci su ušli u garažu i zatekli stravičan
prizor. Baričevič je ležao na podu go, rastrgan, a krv je šikljala na
sve strane. Jedan pas je ubijen na licu mesta. Doktoru Baričeviču više
se nije moglo pomoći. Nekoliko dana kasnije na nekim slovenačkim veb
portalima procurile su fotografije njegovog izgriženog tela, a iz
policije je procureo i jedan morbidan detalj - pokraj Baričevičeva tela
pronađen je veštački penis sa remenjem za učvršćivanje oko bokova.
Tada je usledio novi šok. Ispostavilo se da je doktor Baričevič zapravo rođen kao žena - Maja Baričevič.
Godinama je uzimao muške hormone. Ali, to nije sve. Obdukcijom nad
psima pronađene su povrede tkiva koje upućuju na seksualno
zlostavljanje, a bulmastifi su bili sodomizirani više puta. I to ne samo
tog kobnog dana.




Nestali kartoni



[You must be registered and logged in to see this image.]






Budući
da su u garaži navodno pronađeni i tragovi sperme, inspektori su
posumnjali da je u seksualnim orgijama sa psima učestvovala barem još
jedna muška osoba. Jedno je bilo sigurno - sperma nije bila Baričevičeva
jer on nije imao penis. Uskoro se policiji javio jedan očevidac koji je
video muškarca kako iz Oržanove ulice juri velikom brzinom. Mediji su
tada počeli da špekulišu da bi taj muškarac mogao da bude upravo advokat
Miro Senica. Pokojni doktor Baričevič bio je ugledni lekar i suvlasnik
dijagnostičkog medicinskog centra Barsos. Poznavao je kompletnu estradnu
i političku elitu, pa tako i advokata Senicu. I to jako dobro.
Naime,
kad su Baričevičevi bulmastifi 2006. godine napali slučajnog prolaznika
Stanislava Megliča i gotovo ga nasmrt izgrizli, veterinarska struka i
nadležne institucije tri su puta izdale nalog da se agresivne i
krvoločne životinje eutanaziraju. Tada u pomoć priskače advokat Senica,
koji iskorišćava nedorečenost zakona i spašava opasne životinje.
Nekoliko
dana nakon smrti doktora Baričeviča, slovenački mediji objavili su da
je upravo advokat Senica te noći bio izgrižen i da se nekoliko minuta
nakon krvoločnog napada pojavio u klinici Barsos iz koje su tada navodno
nestali neki lekarski kartoni.
Mediji su svoje tvrdnje
potkrepljivali činjenicom da se zbog vidljivih povreda nije pojavio ni
na njegovoj sahrani, već je sa ministarkom Kresal otišao na skijanje.
Osim toga, počele su da kruže priče da je krug onih koji su bili
uključeni u aferu Bulmastifi mnogo širi i da seže do samog vrha
slovenačke političke elite. Slučaj se pretvorio u pravi društveni
skandal. Ministarka je deset dana ćutala. Kad je shvatila da se aferi ne
nazire kraj i da može imati dalekosežne posledice za njenu stranku,
odjednom je počela živahno da komunicira sa medijima. No, na njenom licu
više nije bilo osmeha. Na prvoj konferenciji za novinare porekla je
svaku povezanost nje i njenog partnera sa aferom.
- Postala
sam glavni akter priče sa kojom nemam ništa. Ako se radi o seksualnom
zlostavljanju životinja, takav čin mi je grozan i gnusan i apsolutno ga
osuđujem. Miro Senica nije bio na mestu događaja i za nesreću je saznao
od mene - izjavila je. Nikada nije dokazano da je adbokat imao veze sa tim slučajem.






Afera sa kokainom



[You must be registered and logged in to see this image.]






I
dok se afera Bulmastifi još nije ni stišala, ministarka unutrašnjih
poslova već se našla u središtu novog skandala. U martu 2010. uhvatile
su je njene vlastite Cobre u Audiju A8 koji je autoputem jurio brzinom
većom od 200 kilometara na sat. Policajci su ga pratili čak 30
kilometara. Šokirali su se kad su na zadnjem sedištu ugledali svoju
ministarku. Službeni vozač kažnjen je sa 500 eura i 9 kaznenih bodova.
Novinari su je tada napali jer se upravo ona u javnosti zalagala za
povećanje sigurnosti na putevima.
A onda, krajem godine, novi šok.
Neki veb portali i blogovi objavili su informaciju kako je ministarka u
novembru 2010. boravila u klinici za odvikavanje Ljubljanskog kliničkog
centra zbog predoziranja kokainom. Katarina se tada testirala na sve
droge i test je bio negativan.




Elementi korupcije





[You must be registered and logged in to see this image.]




Ali,
to nije sve. Mediji su objavili i informaciju kako je državno
tužilaštvo protiv njene majke podignulo optužnicu zbog prevare jer je
navela fiktivan broj članova udruženja fizioterapeuta kako bi im
poboljšala status. Kritičari tvrde da ju je ćerka u tome podržavala.
Isto tako, komisija za sprečavanje korupcije podigla je kaznenu prijavu
protiv Katarininog strica Rajka Rotnera, takođe zbog afere Baričevič.
Ali,
Katarina ni zbog jedne od tih afera nije odstupila sa dužnosti
ministrake. Ostavku je prošle srede dala jer je nezavisna komisija za
suzbijanje korupcije u svom izveštaju navela da postoje elementi
korupcije u ugovoru koje je njeno ministarstvo sklopilo sa poduzetnikom,
inače prijateljem Senice, o zakupu prostorija za rad Nacionalnog
istražnog ureda, policijskog odela za progon težih oblika privrednog i
drugog kriminala.
Slovenački dnevnik Finance nedavno je objavio
kako je Kresal bila produžena ruka bogatih Slovenaca koji su preko nje
ostvarivali političku moć. Njeni kritičari pak tvrde da iza njenog
ulaska u politiku stoji interesna grupa koja je usko povezana sa
advokatom Senicom. I dok se na nju opet obrušavaju svim raspoloživim
"oružjem", ona se mudro povukla, u tišini skuplja političke bodove i
priprema se za nove parlamentarne izbore.

.
LDP

Porodična drama u Novom Beogradu

SVEKAR RANIO SNAJU PRELJUBNICU U JU BIZNIS CENTRU




Ponedeljak, 29. Avgust, 2011.|

Autor: Zorica Nikolić


Tomislav S. (72) iz Beograda iz pištolja ranio snaju
Milicu S. (50), a kad mu je nestalo municije, davio ju je rukama, dok ga
je žrtva grebala po licu







[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD - Borba za život!
Tomislav S. (72) iz Beograda uhapšen je zbog sumnje da je, juče oko
8.15 sati, u lokalu u Ju biznis centru u Novom Beogradu, hicem iz
pištolja ranio snaju Milicu S. (50).

Pucnjavi je prethodila žučna rasprava na parkingu, a potom i jurnjava
sve do lokala. Policija pretpostavlja da je starac potegao oružje jer je
otkrio da snaja, navodno, vara njegovog sina. Milica S. je, pukom
srećom, zadobila samo prostrelnu ranu nadlaktice.

- Čuo sam svađu i vrisak na parkingu. Žena je zapomagala: „Tomo, nemoj
me ubiti, molim te“. Taj deda je pucao na sve strane. Jedan metak uleteo
je u lokal „Štamparija“, ali srećom, niko nije povređen. Žena je počela
da beži! Metak ju je pogodio. Trčala je krvava! Starac je povikao: „Gde
ćeš„, seo u „pežo 406“ i krenuo za njom - priča jedan od očevidaca.

Milica S. pokušala je spas da nađe u obližnjem lokalu. Međutim, pomahnitali svekar istrčao je iz kola i uleteo za njom.

- S vrata je izbacio radnika iz te firme. Kada mu je nestalo municije,
ranjenu Milicu S. je svekar udarao i davio rukama. Ona ga je, u
samoodbrani, grebala po licu. Policija je jedva uspela da ga odvoji od
nje - priča naš izvor iz istrage.











Dotrčale Miličine ćerke

Prema rečima zaposlenih u Ju biznis centru, odmah nakon pucnjave na lice mesta dotrčale su dve ćerke Milice S.
- Jadna deca! Obe su plakale i dozivale majku, koju su lekari unosili u
vozilo Hitne pomoći. Jedna devojka pozvala je nekog mobilnim telefonom i
kroz jecaje rekla: „Deda je upucao mamu“ - priča jedna od zaposlenih.

Spasla ga kafa

Jedan od metaka koje je pomahnitali svekar ispalio uleteo je kroz izlog
u lokal „Štamparija“, odbio se i udario u drugu stranu. Vlasnik Rajko
M. je, na sreću, izbegao tragediju, jer je u tom trenutku kuvao kafu.
- Hteo je da zakuva kafu, pa je čučnuo. Da je kojim slučajem stajao, metak bi ga pogodio u glavu - priča jedan od zaposlenih.




[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ružičasta imperija postaje imetak najbogatijeg Mađara
Mitrović prodaje „Pink“ Sorosu!


Utorak - 30.08.2011

U želji da svoje ružičasto carstvo dovede
do preko potrebne stabilnosti, unapredi poslovanje i dobije jakog
strateškog partnera, Željko Mitrović je odlučio da deo TV „Pink“ proda
kablovskom operateru SBB, čiji je vlasnik Džordž Soros, nezvanično
saznaje „Alo!“ iz dobro obaveštenog izvora!

-
Proteklih dana Mitrović se sastao sa čelnim ljudima SBB-a, koji su
zainteresovani da otkupe udeo u njegovoj firmi, s tim da bi on i dalje
ostao većinski vlasnik. Taj dogovor odgovara obema stranama, pa je sva
prilika da će ugovor ubrzo biti potpisan - kaže naš sagovornik i
pojašnjava:
- S obzirom na to da Željko ima velika potraživanja, koja ne može da
naplati od klijenata, na ovakav korak se odlučio zbog jačanja svoje
imperije, koja je u poslednju godinu dana zapala u krizu. Opšte je
poznata činjenica da je kablovski operater izuzetno jak i moćan na našim
prostorima, pa je ovo logičan potez Mitrovića, koji je odlučio da mu
upravo SBB bude strateški partner u daljoj budućnosti. On je odlučan u
nameri da „Pink“ ima lidersku poziciju među komercijalnim televizijama, a
i SBB ima jak interes u ovoj transakciji. Naime, ova firma namerava da
krajem godine, kada zakon to dozvoli, počne da se bavi i fiksnom
telefonijom, za šta već priprema teren i infrastrukturu, tako da će joj
biti potreban jak medijski uticaj - završava naš izvor.
Inače, novom jesenjom programskom šemom ružičasta televizija je
pokrenula preko dvadesetak novih projekata, uključujući nove serije i
šou programe, za koje je izdvojen veliki novac, jer ih je „Pink“ radio u
sopstvenoj produkciji. Pošto će „Pink“ od SBB-a sigurno dobiti značajnu
finansijsku injekciju, nema sumnje da će se Mitroviću isplatiti
ulaganja, a i Soroseva firma će svakako biti na dobitku.


Ovim povodom pokušali smo da stupimo u kontakt sa obema zainteresovanim
stranama, ali ni Mitrović ni nadležni u SBB-u do zaključenja broja nisu
reagovali.



Povukao kapital iz B92?!


Kako se pisalo i pričalo, jedan od najznačajnijih finansijera B92 bio
je upravo Soros, zbog čega je ta medijska kuća često prozivana za
antisrpsko delovanje u Srbiji. Direktor „devedeset dvojke“ Veran Matić
sastajao se sa Sorosem, o čemu svedoče njihove zajedničke fotografije.
Ipak, kada je grčki magnat Minos Kirjaku odlučio da kupi B92, mogla se
čuti priča da je Soros povukao svoj kapital iz te televizije.



Za Sorosa nema krize!


Džordž Soros je mađarski Jevrejin rođen 1930. u Budimpešti, a
obogatio se berzanskim spekulacijama. Političko delovanje širom sveta
uglavnom je usmeravao preko Fonda za otvoreno društvo, osnovanog 1979.
godine. Kako se priča, Soros, između ostalog, finansira „Hjuman rajts
voč“, Radio „Slobodnu Evropu“, Veslija Klarka, Džordža Buša seniora,
Međunarodni tribunal u Hagu, a od domaćih političara, najveći uticaj
imao je na predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića i članove njegove
partije.
Zanimljivo je da se njegov kapital, kako su mediji objavili sredinom
avgusta, od početka svetske ekonomske krize 2008, koja je pogodila mnoge
belosvetske bogataše, o sirotinji raji da i ne govorimo, uvećao za čak
10 milijardi dolara!

Ekipa VIP

Rakijice, rako, ja te volim jako


Nenad Milosavljevic
29. 8. 2011. у 20:02
U državi u kojoj Palma brani evropske integracije, demokrata
Đilas osporava ljudska prava sugrađanima homoseksualcima, a bivši
radikal Toma biva veći evropejac od celog DS-a, nije čudno to što
saobraćajni policajci dodeljuju čoveku nagradu zato što je u svoju krv
upumpao 3,9 promila šljivovice.
Država koja nema more, a osniva agenciju za istraživanje pomorskih
nesreća, logično se ne stidi ni svojih službenika koji nagrađuju ono što
bi trebalo da kažnjavaju.
Državi, u kojoj policajci odbijaju da brane svoje sugrađane koji žele da
legitimno izraze svoj protest, logično ne smeta to što isti njeni
policajci odaju priznanje poroku koji svakog dana odnosi žrtve.
Od države u kojoj okoreli kriminalci iskupljuju svoju dušu i otkupljuju
svoju slobodu nošenjem plastičnih narukvica i u kojoj se građanima
zabranjuje da očiste zagađenu reku, ne može se očekivati ništa dobro.
Jer, država u kojoj ništa nije normalno, nenormalne stvari nagrađuje i vrednuje kao poželjne.
Zato se nećemo iznenaditi ukoliko država uskoro počne da kažnjava
građane koji poštuju zakon i moralne norme. Možemo se samo nadati da
nas, u našoj malenkosti, neće primetiti i da joj, svojim pukim
postojanjem, nećemo dati povoda da nas kazni.
U suprotnom, moraćemo svi da se promangupiramo i počnemo da lažemo,
krademo, zlostavljamo, korumpiramo, pijemo, bijemo, drogiramo se,
ubijamo, ratujemo i silujemo, a sve to ne bi li nas naša draga država
pomazila po glavi i nagradila nas.

Tada valjda više nećemo da se osećamo glupo kad nam neki saobraćajac u Blacu napiše kaznu zato što nismo vezali pojas.

Utvara kod Bora?! Vozačima se prikazala lebdeća žena sa bidermajerom

Beta | 31. 08. 2011. - 14:53h | Komentara: 287

Nekoliko vozača automobila iz Bora prijavilo je Policijskoj upravi u Boru da je na novom putu Bor-Zaječar videlo lebdeću pojavu u obliku žene sa bidermajerom, potvrđeno je agenciji Beta u policiji.

Osobe koje tvrde da su sinoć videle tu pojavu vozile su se različitim automobilima, a u policiji je rečeno da oni nisu jedini koji su im rekli da su videli tako nešto.

Jedan od očevidaca je opisao agenciji Beta da su videli ženu u venčanici koja je držala bidermajer i pružala ga ka kolima.

- Svo troje smo bili užasnuti prizorom. Pružila je ruku na svega pola metra od automobila koji se kretao. Umalo da sletimo s puta - rekao je sagovornik agencije Beta.

Kako je rečeno, istu pojavu su videle i osobe koje su se vozile automobilom koji ih je pretekao i koji ih je potom sačekao na ulazu u Bor kako bi proverili da ne haluciniraju.

Agenciji Beta je u policiji potvrđeno da je bilo nekoliko prijava sličnog događaja ali da policijska patrola na tom nenaseljenom mestu nije primetila ništa neobično.

:witch:

"Deža vi" Srbija!

Svake godine u septembru iste teme - škola, ogrev, Kosovo, Parada ponosa, SB UN, EU..., i svake godine nam političari obećavaju "bolji život". Ali, umesto boljeg života, mi svake godine dobijemo “tesnu kožu” iz koje bismo, da možemo, najradije iskočili. S media portal istražuje ko su "glavni dizajneri" srpske stvarnosti, koja je iz godine u godinu sve surovija.
Znate ono kada vam se učini da ste nešto/nekoga već videli ili čuli, kao da ste to već doživeli i sada gledate samo “reprizu”. Tada se uglavnom kaže “imao sam deža vi”. Ako živite u Srbiji, ne morate da znate francuski da biste znali šta znači ta reč. Građani Srbije su sigurno najčešće izloženi ovoj pojavi - dobrodošli u "deža vi" zemlju!

Najveća zahvalnost za to što postadosmo “francuzi” pripada našim političarima. Koji god kanal da uključite, novine da otvorite, internet stranicu da pogledate, čekaju vas isti ljudi sa istim izjavama. Svake godine u ove vreme nas sačekaju i iste teme - škola, ogrev, Kosovo, SB UN, EU..., i svake godine nam političari obećavaju, obećavaju i obećavaju isto - bolji život! Ali, umesto boljeg života mi svake godine dobijemo “tesnu kožu” iz koje bismo, da možemo, najradije iskočili.

I dok oni i dalje čitaju sa istog papira, realnost u Srbiji je svakog septembra sve sumornija. Dok smo prošle godine očekivali i nadali se da će status kandidata stići najkasnije do kraja 2011, ovih dana nam je, naročito posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel, sve jasnije da od toga - nema ništa! Ona nam je jasno dala do znanja da "Srbija u EU ne može dok ne reši problem Kosova". Svima je jasno šta za Nemačku u ovom slučaju znači “rešiti”. Predsednik Tadić je rekao da "neće izdati narod na Kosovu". Prognoze su bile da će Srbija u EU 2018. Sada je i to nerealno. Ali, da počnemo redom.

Gej parada VS Palma

Uvek nas razvesele i nasmeju ove vesele teme “duginih boja”. To svakako lepše zvuči od inflacije. Prošle godine su političari izjavljivali da se društvo promenilo i da je Srbija spremnija.

Koliko je spremna za gej šetnju videlo se 11. oktobra kada je Beograd osvanuo razbijenih izloga, srušenih žardinjera, semafora i zapaljenih kontejnera.... Sudeći po ovogodišnjim izjavama i raspoloženju, sačekaćemo mi podosta dok se slobodno ne zavijori šarena zastava.

Lider JS Dragan Marković Palma poznat je kao protivnik održavanja "Parade ponosa" i živopisnim izjavama o gej populaciji. Jednom prilikom je izjavio da "ako homoseksualci treba da vode Srbiju u Evropu, bolje je da čuvamo ovce i ostanemo tu gde jesmo".

Marković je 6.10.2010. rekao da nije neophodno da u Srbiji bude organizovana gej parada, ustvrdivši pritom kako je "siguran da to nije uslov za ulazak Srbije u EU". Da li je i danas siguran da nije?!

- Jedinstvena Srbija nema ništa protiv tih ljudi, ali neka oni svoju seksualnu orijentaciju ispoljavaju u četiri zida. Mi nikada nećemo podržati održavanje gej parade - rekao je tada Marković, dodajući da je "siguran da Dačić deli njegovo mišljenje, ali da kao ministar policije mora da garantuje bezbednost svih građana".

Palma je ostao dosledan svom stavu; čak je polovinom avgusta ove godine opet pomenuo ministra policije:

- Moj stav o gejevima je ostao nepromenjen, a siguran sam da i Dačić o njima misli isto kao i ja...

Saradnja sa Hagom - EU

Jedine promene, ali bez ikakvog efekta, desile su se u saradnji sa Hagom. Uhapšeni su i poslednji haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić. Potpuna saradnja sa Hagom dugo je bio uslov na putu ka EU. U to vreme su nam svi govorili da "Kosovo neće biti uslov" i da "niko neće tražiti od Srbije da prizna nezavisnost Kosova". A mi, naivni, verovali?!

Mladić i Hadžić su dobili ćelije u Hagu, a mi - pohvale za njihovo hapšenje. Status kandidata za članstvo u EU - još nismo. Predsednik Tadić je posle hapšenja Mladića samouvereno izjavio:

- Mladić je uhapšen, na potezu je EU, jer mi smo svoj deo dogovora ispunili! Hapšenjem Mladića Srbiji su otvorena sva vrata ka EU!

Potom je EU očekivano poručila: “A Hadžić?”, što je uslovilo da se predsedniku Tadiću nakon hapšenja Gorana Hadžića očekivanja potpuno promene: danas ih - nema!
- Iz EU ne očekujem nikakvu reakciju ovim povodom. Ovo je bila naša moralna obaveza, učinili smo ovo zbog građana Srbije, zbog žrtava, zbog pomirenja, zbog promene sistema vrednsoti na ovim prostorima... Ponavljam, nikakvi pritisci u vezi sa hapšenjem Karadžića, Mladića i Hadžića uopšte nisu imali značaj. Pritisci nisu bili delotvorni, oni nemaju nikakav značaj ni kad je reč o Kosovu i Metohiji, jer mi ne funcionišemo pod pritiscima - rekao je Tadić.

Pošto mi ne funkcionišemo pod pritiscima, kako to predsednik lepo reče, biće zanimljivo videti šta će naši političari uraditi posle veoma jasnih poruka Angele Merkel. Kako će uspeti da ne podlegnu pritiscima, a da istovremeno i dalje "guraju" devizu “I Kosovo i EU”. Naći će naši političari neko rešenje. Bliže se izbori.

Kosovo - najskuplja srpska reč

Problem nad problemima. Problem za koji, kako se sada čini, niko nema rešenje. Bar ne ono koje bi bilo prihvatljivo za sve. Tu je naš predsednik da nas svojim smirenim, odmerenim glasom uveri, kao i svih prethodnih godina, da "Srbija nikada neće priznati Kosovo".

Predsednik Tadić je to poručio prošlog septembra u Njujorku na sednici SB UN.

- Pozicija Srbije se nije promenila. Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ni eksplicitno, ni implicitno. To je i u našem Ustavu - rekao je Tadić na 65. zasedanju Generalne skupštine UN.

Od tada se mnogo toga promenilo: administrativni prelazi Jarinje i Brnjak više nisu pod našom kontrolom, vrši se pritisak na Srbiju da ukine institucije na severu Kosova. Ipak, i ove godine pred sednicu SB UN naš predsednik je obećao:

- Srbija neće napustiti svoj narod na KiM. Srbija, takođe, neće odustati ni od evrointegracija. Ako ćemo mi u srpskoj ili evropskoj političkoj javnosti dobiti zahtev da se Srbija opredeli, moj odgovor će biti da Srbija neće odustati ni od jednog svog legitimnog interesa - izjavio je Tadić 25. avgusta 2011.

Da li će tako ostati, videćemo možda već sledećeg septembra.

Inflacija - deflacija

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je 15. septembra 2010. da se "inflacija postepeno vraća u planirane okvire". Najavio je da će "cene poljoprivrednih proizvoda u 2011. manje rasti", imajući u vidu da su tokom 2010. osetno uvećane.

I premijer Mirko Cvetković se bavio finansijskom matematikom:

-Stopa inflacije biće u planiranom okviru od šest odsto, plus-minus dva odsto.

On je tada poručio da "Vlada ima aktivnu politiku po pitanju cena osnovnih namirnica" i da će "učiniti dodatni napor da zaštiti najsiromašnije delove stanovništva".

Teško da su najsiromašniji delovi stanovništva osetili tu “zaštitnu politiku” naše Vlade. Ono što je sigurno je da se prognoze i nadanja guvernera i premijera nisu ostavrila. Poskupela je hrana, gorivo, mlečni proizvodi, struja, telefonska pretplata...

Šoškić je u julu ove godine bio još optimističniji:

- Inflacija će na jesen biti nula odsto, a moguća je i deflacija.

Jedva čekamo!


Bojana Vuković
S media

Hapšenje bivših pripadnika JSO

Izvor: B92, Tanjug


Beograd -- Danas sprovedena akcija hapšenja nekoliko
pripadnika nekadašnje JSO zbog pobune te jedinice u novembru 2001.
Ministar Ivica Dačić potvrdio hapšenje trojice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dačić
je potvrdio da je policija privela trojicu bivših pripadnika Jedinice
za specijalne operacije: Veselin Lečić, Mića Petraković i Vladimir
Potić.
Kako B92 saznaje, privedeni su i Dragan Krsmanović i Dragiša Radić.
Oni
su privedeni u prostorije Policijske uprave Beograd u Ulici 29.
novembra. Njima može da bude određeno policijsko zadržavanje, a mogli bi
i da posle davanja iskaza budu pušteni na slobodu.

Hapšenje obavljaju specijalne jedinice policije, po nalogu Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal.

Ovo je početak hapšenja koja bi trebalo da dovedu do otkrivanja
političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića, ubijenog 12. marta
2003.

U akciji koja je počela oko 15 sati, uhapšena su petorica
nekadašnjih oficira JSO pod sumnjom da su učestvovali u organizovanju
pobune Crvenih beretki novembra 2001. godine.

B92 saznaje i da
su novom istragom o pozadini ubistva premijera Đinđića obuhvaćeni i
bivši komandant te jedinice Milorad Ulemek Legija, kao i Zvezdan
Jovanović i Dušan Maričić Gumar, koji su već u zatvoru gde služe
maksimalne kazne zbog ubistva premijera, ali i drugih krivičnih dela.

Kako su naveli izvori B92, istraga pokušava da izbegne bilo kakve
političke kvalifikacije već se usmerila samo na lica koja su zaista
organizovala pobunu Crvenih beretki.
Takođe, u tužilaštvu saznajemo da je specijalni tužilac za
organizovani kriminal Miljko Radisavljević podneo i nove prijave za sve
one koji su lagali tokom suđenja za ubistvo premijera Đinđića, a bili su
ovlašćena lica i govorili su u ime državnih organa i institucija.

Hapšenje obavljaju specijalne jedinice policije, po nalogu specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal.

Policija navodi da je od petorice uhapšenih, Veselin Lečić sada
pripadnik BIA, a nekada je bio pomoćnik komandanta JSO zadužen za
kontraobaveštajni sektor. Navodi i da su Mića Petraković i Dragoslav
Krsmanović sada pripadnici Žandarmerije, Vladimir Potić je žandarm iz
Protivterorističke jedinice, dok je Dragiša Radić, sada penzioner.

Sva ova imena nalaze se u krivičnoj prijavi Srđe Popovića, advokata Mile Đinđić, podnetoj 11. novembra prošle godine.

Popović je tada rekao da ta krivična prijava može da pomogne istrazi o
političkoj pozadini atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića 12.
marta 2003.

"To je jedno teško krivično delo protiv Ustava i
bezbednosti koje je ostalo neistraženo. A ta oružana pobuna, ona je u
stvari bila uvod u atentat. I ja mislim da se u tom slučaju oružane
pobune može naslutiti nešto i o političkoj pozadini samog atentata",
rekao je Popović.

Kompletan sadržaj te prijave je prvi objavio B92.


Krivična prijava tereti Milorada Ulemeka, Zvezdana Jovanovića,
Dušana Maričića i još četiri pripadnika komande nekadašnje JSO da su
zajedno sa nekadašnjim vođom zemunskog kriminalnog klana Dušanom
Spasojevićem novembra 2001. organizovali pobunu.

Jedinica koji
je bila u sastavu MUP-a Srbije otkazala je poslušnost i pod punim
naoružanjem i sa 24 borbena vozila hamer blokirala Gazelu tražeći da se
hapšenje i izručenje haških begunaca reguliše zakonom.

U krivičnoj prijavi se navode i imena danas uhapšenih nekadašnjih pripadnika JSO.

Pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića pre državnih organa bavio se Insajder B92.



Zanimljivo....sada ,toliko godina kasnije je "pobuna " ? Pa sam tadašnji predsednik Vojislav dr Koštunica je izjavio da je "to legitimno pravo zaposlenih da štrajkuju u svojim radnim uniformama "

A nikako puč ...što bi inače bilo sasvim normalno svugde -samo ne u Srbiji.

I ove sad pohapsili -a Acu Tomića ne ?

Ma smešno ,zaista........

Ko plaća medije?


Autor


[You must be registered and logged in to see this image.]
Predrag Blagojević



Novinar.

Urednik Južnih vesti.




Juče sam pročitao izveštaj jednog državnog organa o pritiscima na medije i još ne mogu da verujem da je takav dokument uopšte objavljen!

Savet za borbu protiv korupcije prezentovao je Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. Prvi put je zvanično saopšteno da država i političari kontrolišu medije!

"Više ne postoji medij iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije, jer pod snažnim pritiskom koji stiže iz političkih krugova, mediji prećutkuju događaje ili o njima izveštavaju selektivno i nepotpuno", jedan je od zaključaka kojim je Izveštaj otpočet.

U dokumentu od 40 i kusur stranica izneto je ono o čemu se do sada šaputalo i to u "visokim krugovima".

Naravno, "pritisak" više nije kad policija upadne u redakciju ili država tuži medij. Za neupućene, sada se to radi kroz finansijsku "pomoć".

Konačno je neko progovorio o tome.

Dokument je sastavljen 19. septembra, a prezentovan javno krajem prošle nedelje. Ali, danas sam shvatio da se broj ljudi koji su za to čuli meri promilima, a tražeći vest o objavljivanju Izveštaja bio sam zaprepašćen - osim dnevnog lista Danas, nijedan medij nije objavio ni slovo o tome!

U čemu je fora?

Po prvi put u dokumentu državnog organa objavljeni su podaci o vlasništvu nad nacionalnim televizijama, radio stanicama i najtiražnijim dnevnim listovima i lukrativnim tajnim ugovorima koje Vlada ima sa medijima i agencijama, a od cifara koje se navode se vrti u glavi svakom normalnom čoveku.

Obilato koristeći rupe u Zakonu o javnim nabavkama, vlast medijima daje milionske sume novca bez ikakve kontrole, i sve to van očiju javnosti.

Kao dokaz da postoji veza između novca koji vlast daje i podaničkog položaja medija prema vlasti, Savet za borbu protiv korupcije navodi i primere kada je to telo saopštavalo informacije o raznim manipulacijama, ali koje mediji nisu prenosili. Pri tom, navodi se u Izveštaju, upravo pojedinci koji je Savet proglasio odgovornim za mahinacije dobijali su dodatni prostor u medijima za afirmativne priče o sebi.

Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije nije obuhvatio Niš i niške medije. Iskreno, ne verujem da bi građani bili preterano iznenađeni kada bi videli koji mediji dobijaju novac i od koga. To se, uveren sam, vidi. Podatak koji bi izazvao pažnju bile bi cifre.

Na kraju, ne mogu da se otmem utisku da živimo u "strogo kontrolisanim uslovima", kako god to tumačili.





Kako god to tumacili, izadje na isto...

Devedeset godina od završetka Prvog svetskog rata
Pobeda zavijena u crno

Ljudski gubici Srbije u Prvom svetskom ratu bili su daleko veći od bilo koje zaraćene strane i iznosili čak 28 odsto ukupnog stanovništva

[You must be registered and logged in to see this image.]


Izvor: Aleksandar Nedok, Milisav Sekulić, Epilog Prvog svetskog rata u brojkama, posebni broj časopisa „Vojnosanitetski pregled”, br. 65 (,,Srpski vojni sanitet 1917-1918’’)

Povodom razgovora sa unukom maršala Franšea D’Eperea, pukovnikom Kristijanom de Gatinom, objavljenim 5. novembra u „Politici”, na našem sajtu je osvanulo reagovanje jednog čitaoca koji upućuje na interesantan članak objavljen tog dana u francuskoj štampi.

U tom prilogu su navedeni podaci o žrtvama Velikog rata, pa se navodi da je od 1914. do 1918. godine bilo više od osam miliona poginulih i umrlih i oko 600.000 nestalih. Od toga su gubici Nemačke bili 1,9 miliona, Rusije 1,7 miliona, Austrougarske 1,54 miliona, Francuske 1,4 miliona, Engleske 869.000, Italije 750.000, SAD 116.000 i Belgije 41.000 poginulih i umrlih.

Na tom spisku se nije našlo mesta za Srbiju, kao da i nije učestvovala u Prvom svetskom ratu i kao da u odnosu na broj stanovnika u tom ratu upravo ona nije imala najveće žrtve.

Nije jednostavno odgovoriti na pitanje zašto se te žrtve ignorišu, ali nas i to obavezuje da podsetimo kako je srpska pobeda bila zavijena u crno.

U opustošenoj zemlji, kako je to svojevremeno ustanovio istoriopisac Vasa Kazimirović, „ni platna nije bilo dovoljno da bi se na svakoj kući, iz koje je neko poginuo ili bio ubijen, mogao istaći crni barjak, po prastarom običaju”.

Silno ljudstvo je Srbija izgubila u Prvom svetskom ratu, a o ukupnim žrtvama je u istoriografiji relativno često i dugo raspravljano.

Već je na Konferenciji mira u Parizu Srbija saopštila podatak da je u ratu izgubila 1.247.435 ljudi, što je bilo 28 odsto od celokupnog broja stanovnika 1914. godine.

U stenografskim beleškama sa sednica Narodne skupštine od 31. maja i 1. juna 1921. godine, naročito u izlaganju poslanika Živote Milojkovića, navodi se da je od 852.000 vojnika, koliko je Srbija pozvala pod ratnu zastavu, poginulo na ratištima ili umrlo od rana i epidemija 402.435 vojnih obveznika (gotovo 50 odsto mobilisanih). Tako velike vojne gubitke, u odnosu na broj stanovnika, nije imala ni jedna druga država učesnica rata.

Kada je reč o civilnom stanovništvu, gubici su iznosili 845.000, uključujući žene, decu i starije osobe. Samo je epidemija tifusa 1914-1915. godine odnela oko 360.000 života.

Kada je reč o ukupnim žrtvama, u pomenutoj skupštinskoj raspravi iznet je veći broj žrtava (1.356.000) od onog saopštenog na Mirovnoj konferenciji.

Kada se ovim podacima dodaju i teški invalidi, nesposobni za samostalni život u mirnodopskim uslovima, gubici Srbije bili su čak 1.511.415 ljudi. Oko 500.000 nedorasle dece ostalo je bez hranioca, a često i bez oca i bez majke.

Profesor dr Aleksandar Nedok i general-major u penziji Milisav Sekulić, na nedavnom naučnom skupu o „Srpskom vojnom sanitetu”, održanom u amfiteatru Vojnomedicinske akademije, izneli su rezultate sopstvenih istraživanja o ukupnim žrtvama Srbije u Prvom svetskom ratu.

Ukupni vojnički gubici bili su 402.435 (kao što navodi i Kazimirović), a gledano po ratnim godinama, 1914. je poginulo i umrlo 69.022 oficira i vojnika, do septembra 1915. bilo ih je 56.842, od septembra 1915. do marta 1916. poginulo je i umrlo 144.842 oficira i vojnika srpske vojske, od aprila do decembra 1916. godine taj broj je iznosio 7.208, godine 1917. poginulo je i umrlo 2.270 vojnika i oficira, a 1918. njih 7.000.

U bolnicama u okupiranoj Srbiji od 1915. do 1918. godine umrlo je 34.781 bolesnih i ranjenih, a u istom tom periodu u zarobljeničkim logorima umrlo je i ubijeno 81.214 zatočenika.

Nedok i Sekulić se oslanjaju na već navedenu procenu o 1.247.435 ubijenih i umrlih vojnika i civila, iznetu na Konferenciji mira u Parizu (28 odsto ukupnog stanovništva Srbije).

Rezultati istraživanja dr Aleksandra Nedoka i generala Milisava Sekulića govore, pored ostalog, da su posmrtni ostaci 85.856 srpskih vojnika poginulih ili umrlih u Prvom svetskom ratu rasuti čak u 18 država, u 1.815 grobnica.
Sl. K.
objavljeno: 08/11/2008

Izvor:Politika 22.oktobar.


Malo li je? A gde je II svetski rat, pa ovaj što smo imali?

Tijeri Mesan: RAT PROTIV LIBIJE PLANIRAN NEPOSREDNO POSLE “11.SEPTEMBRA”


Sirijska televizija je 6. oktobra 2011. prikazala specijalnu emisiju sa francuskim publicistom, autorom svetskog bestselera “11. septembar 2001. – Velika prevara” Tijeri Mesanom i predsednikom politikološkog centra Réseau Voltaire. Mesan je preneo svoje iskustvo iz Libije, u koju je otputovao kao novinar pokušavajući da stvori objektivnu sliku onoga, što je video na televiziji. Evo šta je tom prilikom rekao.

Video sam da onih događaja o kojima su svi pričali u stvarnosti nema. Nije bilo revolucije protiv Gadafija, dešavalo se nešto sasvim drugo […].

Odluka o ratu protiv Libije doneta je pre deset godina, i to nije imalo nikakve veze sa nedavnim događajima i „Arapskim prolećem“. Odmah posle 11. septembra, bukvalno četiri dana posle toga, na sastanku u Kemp-Dejvidu Bušova administracija je odlučila da napadne sedam zemalja, jednu za drugom: Avganistan, Irak, i kao poslednju – Iran. Te detalje je svojevremeno objavio Vesli Klark, bivši glavnokomandujući NATO, koji je bio protiv tog plana.

Svih godina koje su usledile Libijci su se trudili da vode pregovore, da nađu zajednički jezik sa Vašingtonom, misleći da će tako izbeći rat. Međutim, to je sa njihove strane bilo pogrešno jer je ono najvažnije što su SAD želele bilo – da se utvrde u Libiji, da formiraju u njoj svoju vojnu bazu, kako bi zatim mogle da se šire po čitavoj Africi. Koliko god se Gadafi trudio, nije postigao nikakav rezultat. Samo se setite – 2003. godine, odmah posle pada Bagdada, na Libiju je napravljen jak pritisak. Tada je Gadafi odlučio da zemlju učini otvorenijom i stupio je u pregovore sa Vašingtonom, prihvatio je njihove ekonomske uslove i tako uklonio napetost koja je dotle postojala u njihovim odnosima. Međutim, SAD su nastavile da se pripremaju da istovremeno napadnu dve zemlje – Libiju i Siriju. Istina, položaj Sirije je bio drugačiji, ona je imala međunarodne sporazume koji su Sirijcima dozvoljavali da se zaštite. Šta se u stvari desilo?

Vašington se obratio Francuskoj i Velikoj Britaniji tražeći od njih da u vojnim dejstvima protiv Libije one vode jer Obama nije mogao da u očima američke javnosti opravda novi rat […].

ZLOČINI „USTANIKA“

A u Libiji Gadafi je imao podršku najvećeg dela stanovništva. Bio sam sa mnogo ljudi koji su po tradiciji predstavljali opoziciju Gadafiju, ali su mu se zbog osećanja patriotizma pridružili u njegovoj borbi protiv agresije NATO. Prvog jula je u Tripoliju održan veličanstven skup. Tripoli je grad sa ukupno 1,5 milion stanovnika, a na skupu je bilo 1,7 milion ljudi. Značilo je da su ljudi došli sa svih strana kako bi demonstrirali svoju podršku borbi protiv NATO.

Zatim, video sam zločine koje su napravili oni koje su zvali „ustanicima“. U stvarnosti to nisu bili ustanici, to su uglavnom bili strani plaćenici. Libijaca koji su se naoružali protiv Gadafija bilo je veoma malo. Glavnu masu boraca činili su najamnici, naoružani američkim i izraelskim oružjem. Osim toga, značajno je bilo i prisustvo Al Kaide. U Libiji je bilo i ranije grupacija Al Kaide, koja je isporučivala borce Iraku i bila uticajna. To su bili pobornici najjačeg nasilja. Kada bi napadali sela (tačnije – napadao je NATO, a borci Al Kaide su ulazili posle njih), oni su bili drogirani i činili su užasne zločine. Muškarcima su odsecali glave, ženama grudi, i sve to javno kako bi videlo što više svedoka, kako bi zaplašili stanovništvo. Terali su svojim postupcima narod da beži, sve više šireći vlast komiteta osnovanog u Bengaziju. Libija je zemlja koja nema mnogo stanovništva, najviše šest miliona , od kojih je dva miliona pobeglo napustivši svoje kuće.




[You must be registered and logged in to see this image.][code]

Projekat za Novi Bliski Istok”(“Project for the New Middle East”) američkog general-pukovnika Ralfa Pitersa iz 2006. godine: crnom bojom označene zemlje koje treba da steknu nove teritorije, crvenom bojom označene zemlje koje gube teritoriju, sivom bojom označene zemlje čija teritorija se ne menja

O radu stranih novinara u Libiji mogu da kažem samo jedno: svi su zajednički lagali. To su bili novinari velikih kanala – BBC, SNN, France-24, France-TV (Al Džazire u to vreme nije bilo, nisu joj dozvolili). Obično, kada bi televizijska grupa dobila akreditaciju, to je uvek bilo za dvoje: novinara i snimatelja. A ovamo ih je dolazilo po troje, četvoro, ponekad i po sedam ljudi, i videlo se da to nisu novinari jer su se pojavljivali ljudi sa nabildovanim mišićima i po njihovom izgledu je moglo da se shvati da su to dobro istrenirana vojna lica, mada su imali akreditaciju medija… Video sam kako fabrikuju laži. U libijskoj vladi su se vodile oštre diskusije o tome šta da se radi sa tim ljudima. Neki, na primer J. Šakir, poznati libijski novinar, govorili su da ih treba prognati. Ali Sejf al-Islam Gadafi smatrao je da, ako se sva ta publika izbaci napolje, o onome što se u Libiji dešava će uopšte prestati da se govori. I ukoliko se to desi – jednostavno će sve u zemlji da bude uništeno.

Smatram da je to bila najozbiljnija greška. Kad smo diskutovali ko je pravi a ko ubačeni novinar, i ja sam počeo da tražim po Internetu ko je ko. Razjasnilo se da su pravi novinari bili samo oni koji su nastupali pred kamerama, a ostali su bili vojna lica. Tada su libijske tajne službe rešile da hvataju elektronsku poštu svih novinara koji rade u glavnom pres-centru i otkrili su nezamislive stvari: čak su i pravi novinari održavali vezu sa MI-6, sa francuskim tajnim službama, Mosadom. Sve su to bili agenti. Tajne službe Libije su došle do neverovatnog dokumenta – nečeg sličnog udžbeničkom priručniku, koji je izdala privatna vojna kompanija Aegis (engleski pandan američke kompanije Blackwater). Postalo je jasno da su svi ti „novinari“ predstavljali jednu jedinu grupu, i da su radili zajedno. U priručniku je konkretno navedeno da, kada Amerikanci počnu napad kako bi razrušili Tripoli, tri sata pre toga sve novinare treba udaljiti iz libijskog glavnog grada jer Gadafi može da ih uzme za taoce. Postojao je i plan evakuacije prema kome je Aegis imao tajnu bazu u Tripoliju i koristio pomoć turskih tajnih službi. Sve novinare je trebalo brzo prebaciti u luku i odatle ih ukrcati na brodove NATO, i to tačno tri sata pre napada na Tripoli.

NOVINARI NAVODE RAKETE

France-24, zvanični kanal francuske vlade, potpisao je ugovor sa komitetom iz Bengazija o tome da će mu pomagati u radu sa medijima i u obezbeđenju međunarodnih veza za pobunjenike. Odnosno, francuski novinari su tvrdili da daju objektivne informacije, a u stvari su podržavali bunu. Novinarima tog TV-kanala je bilo dozvoljeno da se pojavljuju svuda, oni su se automobilima odvozili u mesta koja su upravo bombardovana, išli su u različite delove Tripolija, a na kraju je utvrđeno – kad god bi se ti novinari pojavljivali u bilo kom delu grada, na primer, da bi pogledali ovu ili onu državnu zgradu – 15 minuta posle njihovog odlaska počinjalo je bombardovanje upravo te zgrade. To jest, „novinari“ su služili kao lica za navođenje.

Došlo je do jednog užasnog slučaja. Svi znaju da se NATO bavi svim onim čime se bavi i Izrael – ubistvima pojedinih rukovodilaca, ubistvima njihovih porodica. Ako ne mogu da ubiju lidera, oni im ubijaju žene i decu. Jedan od visokih libijskih vojnih rukovodilaca imao je porodično slavlje, na koje je pozvano i nekoliko novinara. Ne zna se ko tačno, ali je jedan od njih spustio kofer GPS u dečju sobu. Kad je noću avijacija NATO bombardovala tu kuću, bombe su padale pravo u dečje sobe i sva su deca ubijena.

U jednom od malih libijskih zaselaka došlo je do masovnog ubistva. Zaseok je bio na bregu i natovci su morali da ga uklone kako bi obezbedili slobodan prolaz za „ustanike“. Sravnili su ceo breg i uništili selo. Libijske vlasti su saopštile da je to ratni zločin. Predstavnici NATO su odgovorili – ne, oni su, kao, imali tačnu informaciju da su se tamo krili vojnici. Libijci su se obratili svim novinarima iz pres-centra sa molbom da odu na to mesto kako bi se utvrdila istina. Kada su stigli, videli su da je tamo prava klanica, svuda su ležala iskidana tela. Onda su se ti novinari, snabdeveni specijalnim telefonima, povezali sa štabom NATO u Briselu kako bi odatle dobili instrukcije. Oficiri NATO su im diktirali tekstove članaka govoreći šta da napišu: kao, objekat je bio vojni, ali se tamo slučajno našlo nekoliko civila, što niko nije znao, i sl. To jest, sve je predstavljalo preduzeće za proizvodnju laži.

Al Džazira je napravila televizijski studio u Kataru, u kome je izgrađena imitacija Zelenog trga i trga Bab el-Aziza u Tripoliju. Zatim je NATO počeo da bombarduje grad. To je bio neprekidan potok vatre, bombardovano je sve, dva dana zemlja nije prestala da podrhtava, a Al Džazira je sve vreme vrtele slike iz studija na kojima su „ustanici“ uz likovanje stupali na Zeleni trg. Posle je šef pobunjeničkog „prelaznog saveta“ izjavio da je to bilo „ratno lukavstvo“.

Libijske specijalne službe nisu uspele sa tim da izađu na kraj. Nisu znale kako da reaguju. To je bila toliko vanredna situacija da niko nije uspeo da se snađe. Ograničili su se slanjem nekoliko novinara. Jednom je, na primer, Gadafi imao sastanak sa vođama plemena u hotelu gde je bio smešten pres-centar. Amerikanci ga love da ga dokrajče, a on se pojavljuje u pres-centru, koji ne može da se bombarduje, jer su u njemu svi njihovi novinari. Niko nije znao ni kad je Gadafi ušao unutra ni kako je iz njega izašao. Zaključeno je da postoje tajni prolazi, a noću su pronašli jednog novinara iz „Vašington posta“ u podrumu u kome je – bos, sa ultrazvučnim aparatom u rukama – pokušavao da nađe podzemni ulaz kroz koji je Gadafi ušao. Momka su poslali.

ISKUSTVO LIBIJE KORISTI SIRIJI

Svi televizijski kanali zemalja NATO su tesno sarađivali između sebe, a Libija je imala samo svoj kanal, kome su Amerikanci prekinuli vezu sa satelitom, tako da Libijci nisu mogli ništa da emituju u inostranstvo. Sve je bilo potopljeno u okean laži. Evropljani su bili ubeđeni da je u Libiji došlo do revolucije, da je Gadafi ubijao ljude i da je vojna intervencija sasvim normalna stvar. Nisu shvatali da je to bila kolonijalna ekspedicija, odnosno da se Zapad vraća svom kolonijalističkom iskustvu.

Sad se vidi da se te iste metode i ta ista propaganda vrti na satelitskim kanalima, ovog puta protiv Sirije. Sada Al Džazira montira specijalne studije koji su kopija trga Abasida i Omeida u Damasku, to jest, spremaju se da ponove ono što su uradili sa Libijom.

U Libiji ljudi koji su sarađivali sa NATO nisu imali pojma kako će se sve završiti. Rezultat je da je ubijeno više 50.000 ljudi, da je više od 200.000 ranjeno, da su 2.000.000 postali izbeglice. Da li uopšte možete da zamislite šta će biti u Siriji? […].

Libijsko iskustvo je izuzetno važno zbog toga što je u početku bilo predviđeno da se Sirija i Libija napadnu istovremeno. Nisu uspeli, ali niko na svetu nije hteo da zaštiti Gadafija – svi su poverovali televiziji. U Libiji su u jeku napada ostali samo ambasadori Venecuele, Kube i Sirije […].

Francuska i Velika Britanija su još u novembru 2010. godine potpisale ugovor kojim se predviđa formiranje zajedničkog ekspedicionog korpusa. Taj ugovor ima prilog o zajedničkoj vojnoj obuci sa spiskom svih jedinica koje će u tome učestvovati. Scenario „obuke“ je sledeći: „Radi spašavanja civila koje maltretiraju tirani, britanske snage treba da izvrše upad u Severnu Afriku. Dokument precizira da će vojna obuka započeti 21. marta 2011. godine. Britanska armija je napala Libiju 19. marta. To znači: od novembra 2010. godine svi su tačno znali šta će se desiti i pripremali su se za rat […].

Međutim, koren je mnogo dublji. Taj rat je, kao što sam već rekao, planiran od 2001. godine i planirale su ga SAD. Englezi i Francuzi su u tom poslu samo podizvođači. Potpuno istu stvar su SAD nameravale da naprave u Siriji, ali za sada ne mogu iz dva razloga. Prvo, trebalo je da od samog početka na licu mesta koncentrišu ogromnu količinu oružja. U Libiji su uspeli da osvoje arsenale oružja, a u Siriji nisu, tako da su morali da oružje šalju preko Jordana, Libana i Turske. To znači da nisu imali mogućnost da nanesu jedan snažan odlučujući udarac. Sada posmatramo kako se grupe plaćenika premeštaju po teritoriji Sirije napadajući čas ovde, čas onde, ali ne nanose glavni udarac.

Drugo, Libija je bila izolovana, a Sirija vodi široku politiku povezivanja sa drugim zemljama. Radi se ne samo o Iranu i Rusiji. Videli smo kako je u Savetu bezbednosti UN uradio posao veto Rusije i Kine. Odnosno: za sada je Sirija uspela da se sama zaštiti, ali sve je to vrlo klimavo. Jer Amerikanci se neće zaustaviti na učinjenom. Libijci su se prevarili misleći da će uspeti da se sami štite. Ali svet je zamišljen malo drugačije.

(korišćeni izvor: “Fond strateške kulture”)

GRANIČNA OBILjEŽJA CRNE GORE U REJONU ČAKORA POD SVE UČESTALIJIM NAPADIMA SA KOSOVSKE STRANE


Albanci pomjeraju granicu ~Kosovski Albanci trude se da prikažu kako je granica na Čakoru, što, ako bi bilo prihvaćeno, znači da Crna Gora gubi oko pet kilometara sadašnje teritorije


Granična obilježja između Crne Gore i Kosova na području Kotlova, u plavskoj opštini, po tvrdnjama stanovnika tog kraja, na udaru su Albanaca koji godinama upadaju sa kosovske strane, lome ih i pokušavaju da izbrišu dokaze da je granica na tom mjestu. Prema informacijama koje su "Danu" dostavili mještani sela u Gornjem Polimlju, Albanci sa Kosova nesmetano kradu šumsku građu i trude se na svaki način da prikažu kako je granica sa Crnom Gorom na Čakoru, što, ako bi bilo prihvaćeno, znači da Crna Gora gubi oko pet kilometara sadašnje teritorije.
Građani koji su nam se obratili tvrde da je javna tajna, a o čemu pišu i kosovski mediji, da vlast na Kosovu ne priznaje državnu granicu u Bjeluhi (Kotlovi) već smatraju da je ona na Čakoru, gdje je bila granica između Turske i Crne Gore, od Berlinskog kongresa do 1912.godine.
Naši sagovornici smatraju da je nevjerovatno da se državni organi Crne Gore ne oglašavaju povodom ovih upada sa kosovske strane, a kako navode, ovaj dio granice niko ne čuva, to jest, nema vidljivog policijskog prisustva na terenu. O ovim se incidentima ne piše prvi put, budući da je juna prošle godine javljeno da su sva obilježja koja su označavala ulazak na teritoriju Crne Gore iz pravca Kosova u pograničnom području kod Rožaja, u mjestu Stubica, uništena. Iz Uprave policije "Danu" je rečeno da će se o ovom pitanju zvanično oglasiti idućih dana.
Crna Gora je oktobra 2008. godine priznala Kosovo, uprkos protestu Srbije, ali i činjenici da velika većina svjetskih država ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. U oktobru 2009. godine, MUP je saopštio da su znakovi obavještenja, sa natpisom „Crna Gora, dobrodošli" na ulasku u Crnu Goru i „Crna Gora, doviđenja", na izlasku iz nje, na srpskom i engleskom jeziku, postavljeni prema svim susjednim državama iz pravno-administrativnih razloga.
Ministri unutrašnjih poslova Kosova i Crne Gore, Ivan Brajović i Bajram Redžepi, nedavno su kazali da će administrativna granica koja je između Crne Gore i Kosova postojala u bivšoj SFRJ, sada postati državna.
Međutim, granica između Kosova i Crne Gore, bar za Albance koji žive u pograničnom pojasu, još nije faktički definisana, budući da su pokrenuli upade na crnogorsku teritoriju. Uz to, više stotina mještana Rugovske klisure, koja se nalazi u blizini granice sa Crnom Gorom, prošle godine je javno tražilo da se linija razgraničenja između Crne Gore i Kosova vrati na, kako su saopštili, avnojevske granice. Iako su na Kosovu Albanci saopštili da se protive odluci da KFOR čuvanje granice povjeri kosovskoj policiji, prema tvrdnji mještana Gornjeg Polimlja, upravo su nakon tog čina pojačani upadi na crnogorsku teritoriju.
Početkom septembra ove godine, delegacija Vlade Crne Gore na čelu sa ministrom Brajovićem prisustvovala je činu predaje kontrole kosovske granice prema Crnoj Gori kosovskoj policiji. Brajović je ranije rekao da su pregovori o lokaciji otvaranja graničnog prelaza između Kosova i Crne Gore već počeli, te da ne očekuje probleme kada je u pitanju demarkacija granice, čija je dužina između 75 i 80 kilometara.
EKIPA "DANA"

Siništaj: Riješiti problem
Šef kluba albanskih partija Vaselj Siništaj rekao je da vjerovatno ima upada i provokacija, iako, kako je istakao, lično nema nekih konkretnijih saznanja o tome.
- Ne treba praviti veliku buku, već stišati situaciju i bez odugovlačenja riješiti problem. Vrijeme je da se definišu granice, a onda se zna ko treba da ih čuva. Najveća sreća bi bila da ljudi s obje strane mogu nesmetano da cirkulišu - kazao je "Danu" Siništaj.

PzP: Prijaviti svaki incident
Predsjednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević rekao je "Danu" da nema konkretnijih saznanja o dešavanjima na granici između Crne Gore i Kosova.
- Ipak, ukoliko građani imaju informacija da je došlo do incidenata, pozivam ih da mi se jave i izvijeste me o čemu se radi. Potom ću, pošto sam član Odbora za bezbjednost i odbranu u parlamentu, intervenisati kod nadležnih državnih organa da se utvrdi o čemu je zaista riječ, i ko je to eventualno povrijedio crnogorsku državnu granicu - kaže Medojević.

Stanić: Režimu odgovara haos
Prema ocjeni poslanika Nove srpske demokratije Novice Stanića, dva su razloga zbog kojih se na problem bezbjednosti gra­nice sa Kosovom ne gleda kao na nešto važno od strane crnogorske vlasti.
- Vlast u Crnoj Gori je povezana sa organizovanim kriminalom i njoj odgovara da je ta granica porozna, i da organizovani kriminalci mogu da nesmetano sarađuju i s jedne i s druge strane. To je jedan razlog, a drugi je što nema te stvari što vlast u Crnoj Gori neće uraditi da bi se dodvorila međunarodnom faktoru, koji je priznao lažnu državu Kosovo. Šta onda znači tih pet ili šest kilometara crnogorske teritorije, a posebno ako omogućavaju da se nesmetano prelazi preko granice. Imajući to u vidu, ovaj problem za vlast nije posebno bitan - kazao je Stanić.

SNP: Vlada da reaguje
Funkcioner SNP-a Goran Dašić rekao je da je njegov i stav te partije da su granice Crne Gore i njen teritorijalni integritet nepovredivi, kao i svake druge države članice Ujedinjenih nacija.
- Smatramo da vlasti u Prištini, kao što javno ističu, treba i u praksi da pokažu poštovanje prema međunarodno priznatim granicama Crne Gore. SNP, kao sistemska i državotvorna partija, poziva Vladu Crne Gore i nadležne državne organe, da se maksimalno posvete ovom, veoma važnom pitanju - kaže Dašić.

Izvor:Politika Dan-OnLine


Ju, ma nije valjda? Ulcinja mi ne verujem u projekat velike Albanije, nek vam je Milo em drago od mene.

Auto put za Kosovo i Albaniju
Izvor: Beta, Tanjug

Priština -- U blizini Suve Reke, u centralnom delu Kosova, danas je otvorena prva deonica autoputa "Ibrahim Rugova" od 38 kilometara, koji povezuje Kosovo sa Albanijom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Presecanje vrpce, na oko 500 metara od granicnog prelaza Morina, na prvoj deonici autoputa obavili su kosovska predsednica Atifete Jahjaga i premijer Hašim Tači uz predsednika vlade Albanije Saljija Berišu i američkog kongresmena Eliota Endžela.

Kosovski premijer Hašim Tači rekao je da put predstavlja veliki projekat u istoriji Kosova, te da je strateška investicija za razvoj infrastrukture i ekonomiju i povezivanje Kosova, Albanije i čitavog regiona.

Predsednica Kosova je rekla u govoru da se gradi "delo koje su Albanci i Kosovari oduvek želeli".

"Uklanjaju se poslednje barijere koje su ometale slobodu kretanja, da bismo bili zajedno i da bismo izgradili sve puteve saradnje. Ovaj auto-put je značajan objekat za nasu državu pošto jos više približava dva naroda", rekla je Jahjaga.

Fotografije sa otvaranja deonice auto puta koji povezuje Kosovo sa Albanojim možete pogledati u našoj Galeriji.

Albanski premijer Beriša je "put nacije" ocenio kao političko, ekonomsko i socijalno "svanuće" za Kosovo i istakao da put ujedinjava Albance.

"Auto-put povezuje sve Albance u idealu ujedinjenja. Ovaj put ima veliki značaj za Albance jer preko njega Kosovo doprinosi miru, stabilnosti i regionalnim integracijama", kazao je albanski premijer, ukazavši da se "otvaraju granice i ruši barijera prošlosti".

Na svečanosti su govorili i kongresmen Eliot Engel i ambasador SAD na Kosovu Kristofer Del. Za kongresmena Endžela otvaranje autoputa znači da je Kosovo sada bliže Evropi.

Auto-put dužine 117 kilometara od Vrbnice do Merdara treba da bude izgradjen u roku od 36 meseci i koštaće 700 do 800 miliona evra. Prva deonica od 38 kilometara, zajedno sa eksproprijacijom zemljišta je koštala 310 miliona evra.

U budžetu za 2012. godinu predvidjeno je da se za izgradnju auto-puta i eksproprijaciju potroši 290 miliona evra.


Projekat Velika Albanija na sceni...Mašala!!! Nisam osvetoljubiva, samo
igra mečka pred svačijom kućom!

Uvjek je bilo lijepse mostove i putevi graditi nego ih rusiti.

Dolinac ::

Uvjek je bilo lijepse mostove i putevi graditi nego ih rusiti.

Prepisuješ od našeg velikog neimara i naivca Mrkonjića. :rlol:

Sreća te se završi sa rekonstrukcijom Gazele.

RUSKA VODITELJKA POKAZALA SREDNJI PRST OBAMI


[You must be registered and logged in to see this image.]

MOSKVA - Ruska voditeljka TV 24 novosti Tatiana Limanova pokazala je
srednji prst u emisiji koja je išla uživo dok je čitala vest o samitu
lidera APEC na Havajima nakon što je pročitala ime američkog predsednika
Baraka Obame.

Ona je tokom najave vesti, mislivši da je slika već krenula i da ona više nije u kadru, pokazala srednji prst.


Pretpostavlja se da je 'poruka' bila upućena nekom kolegi iza kamere, prenose mediji.

Nezgodno je što je prst pokazala tokom vesti o Baraku Obami i samitu APEC-a.





Pogledajte! [You must be registered and logged in to see this image.]

Svaki komentar je suvisan:)

EPO | FRONT
IGOR I ARIJANA, ETO NAMA BOLJIH DANA:

Još će Mile u Bihać na noge nekom baliji da otkupljuje mladu!? O, gospode, šta to radiš narodu serpskom?
Utorak | 22.11.2011.
Dodikovi intimusi su sigurno prebacivali šefu ovu privatnu ,,stvar“. Ali, sad, kad su djeca pred oltarom, red je ,,nedostatak“ pretvoriti u prednost. Začepiće usta sarajevsko-teheranskoj čaršiji kako je Milorad zlo! Sa osmjehom i puni aikido ideja, utrčavaju i istrčavaju iz kabineta Miloradovi savjetnici



Piše: Dragan Bursać

Arijana Demirović, mlada Bišćanka, trebala bi se udati za dečka iz Laktaša, Igora Dodika. Ova vijest zaslužuje kakvu predzadnju stranicu lokalnih novina, gdje na olovom popljuvanom papiru ,,ispadaju“ novovjenčani. Ali ovo nije obična ljubavna priča, pa mora ići visoko, visoko naprijed. Na naslovnice.

Jer, Arijana Demirović nije bilo ko, ona je kćerka nekadašnjeg nogometaša Irfana Demirovića, a sada prvog čovjeka bišćanskog ,,Triglav osiguranja” i, što je još važnije, Igor Dodik je sin Milorada Dodika, nekadašnjeg premijera, a danas...ma dobro, znate sve o Dodiku. Igor je takođe poznat kao nezaposleni student, koji je stekao kreditne preduslove kako bi podigao 3 miliona KM za nake jabuke. Treba djetetu, šte ćete, a i ima jakog žiranta.

Sedma sila se digla na noge. Konačno je došlo do sljubljivanja politike, trača, žutila i ljubavne priče u jednu informaciju! Konačno, vijest koju mogu čitati i stari i mladi, i oni sa nešto škole i oni koji su hodali oko iste. Podjednako će biti zainteresovani i profesori i frizerke. Krajina je dobila svog Romea i Juliju! Informativci užurbano prenose podatke žutaćima, žutaći informativcima pikanterije. Mediji u Bosni su poslije neuspjelog projekta ,,skok preko Portugala“ dobili novu homogenu priču. Istina? Koga boli briga za istinu.

A, ljudi komentarišu. Tim bolje.

Cinici tvrde kako nema ništa od te ljubavi, kako se samo sedma sila hrani glupostima. Oni otvorenijeg duha kažu kako, ono, ima ljubavi, ali brak između ovo dvoje mladih, to ne biva. Nepopravljivi romantici se kunu da će ljubav pobijediti, a matičar posao odraditi.

Pravovjerni u oba tabora, i Demirovićevom i Dodikovom, tvrde da nema šanse da se Bošnjakinja i Srbin, i to iz tako uglednih familija, orode. Ne biva. Ne ide. Mogu i ona i on probrati među stotinama ,,svojih“, pa da sve bude kako spada. I po Bogu i po Allahu. Pita se pošten bišćanski pravovjeran svijet šta to bi jednom uglednom sportisti da pusti dijete za Kaurina. Školovao je malu daleko od ovog vilajeta, u Italiji, na prestižnom milanskom Univerzitetu Bokoni. Možda je to i greška Irfanova. Jer na tom, kao i na ostalim bjelosvjetskim koledžima, ima svakakve mlađarije. A mladost ludost, pa ko koga dohvati. Ljubav ne pita za godine, porijeklo, a pogotovo naciju. Istu muku deveraju i banjalučki nacionalisti. Dumaju kako je Igor mogao naći cura na svaki prst po stotinu. Lijep, pametan, obrazovan mladić. I, eto, ode u tu Italiju. Ma, mogao je, kad je već morao, i kakvu strankinju, i katolkinju, nije to sramota, još i bolje. Da se vidi kako su Dodikovi internacionalno raspoloženi i prema svijetu otvoreni. Ali, kud baš od čitave planete da ,,zakači“ Arijanu, iz centra Bihaća? Arijanu, navijačicu bosanske reprezentacije. Fanatikosicu! Noćna mora!

I kud baš sad? Pa, zar malom nije jasno da se vodi proces sakupljanja dokaza protiv Atifa Dudakovića. Ne, ne, to ne biva. U odnosu na Arijanu i Igora, Romeo i Julija su bezbrižna djeca koja nisu imala gotovo nikakve prepreke za brak. Pih, čudna mi čuda, dvije familije u Veroni koje se ne vole. Pa, to je ovdje predbračni podrazumijevajući faktor. Koje se to dvije porodice vole u našem Oboru? Mislim, ako se vole, nešto mute, pa se samo prave da se vole. Tako to ide.

Građanski liberali, ljubitelji raznoraznih diskursa, pohitaše da ispitaju diskurs čovječnosti i ljudskosti u ovoj vezi. Već se čuje i sa Vrbasa i sa Une kako je sasvim normalno da se dvoje mladih u ljubavi uzmu. Ovo je samo pokazatelj kako se može razdvojiti profesionalno od privatnog. Konačno i lijeva građanska opcija može reći nešto lijepo za Milorada Dodika. Vidi se da je čovjek vaspitao svoju djecu bez bilo kakvih nacionalnih predrasuda. Sličan odgoj je dao, očigledno, i Irfan Arijani. Nije Dodik, nacionalistička zvijer. To mu je samo posao. On je običan čovjek, skoro, skoro kao i mi smrtnici.

Uzbuna na dvoru

Dodikovi intimusi su sigurno prebacivali šefu ovu privatnu ,,stvar“. Ali, sad, kad su djeca pred oltarom, red je ,,nedostatak“ pretvoriti u prednost. Začepiće usta sarajevsko-teheranskoj čaršiji kako je Milorad zlo! Sa osmjehom i puni aikido ideja, utrčavaju i istrčavaju iz kabineta Miloradovi savjetnici.

,,Sad kad je Arijana naša i Bihać je naš. A naš Bihać, nedosanjan san, znači i da nam je Dudaković na dlanu“, gotovo se otima sa usana mladih SNSD-lavova.
I volio bi, možda Milorad, da to prođe kao privatna stvar. Što bi se reklo, u krugu porodice. Ali ne može. Nije Milorad što i običan čovjek. Za njegov bol u želucu zna čitava država. A šta je malo gastritisa u odnosu na bošnjačku snahu u familiji? Zna sve to Milorad. I zna da su rijetki oni koji ovih dana u njemu ne vide multinacionalnog ,,tatu“ na svadbi.

Zna takođe da ima onih ,,prijatelja“ koji mu već zamjeraju što ga je Incko nazvao potencijalnom ,,lokomotivom u regionu“. Pa, zar ima išta gore nego da te Incko pohvali dok ga tjeraš iz OHR-ovog čadora, pitaju se Milini jastrebovi? Izgleda da ima.

Još će Mile u Bihać na noge nekom baliji da otkupljuje mladu!? O, gospode, šta to radiš narodu serpskom? Nije dosta što si ludim Rusima dao ideju da kosovske Srbe presele u Sibir, nego praviš i sprdnju sa malim Igorom, mumlaju naci-lokalci po čaršiji banjalučkoj.

A ,,ozbiljni analitičari“ se već pitaju kakvu će sudbinu imati Bosna i Republika Srpska sa Arijanom Demirović na Dodikovom dvoru? Hoće li to uticati na Miloradov posao lokalnog nacionaliste i provokatora? Hoće li Dodik, zbog Arijaninih, da se približi prvo Lipovači, a onda, logično, Zlaji? I koji vrag se uopšte prije neki mjesec sastajao sa Hamdijom Lipovačom? Sad je valjda svima jasno da to nema veze sa njim nego je išao da osmotri teren mladinih u poštenu familiju Demirovića.

Tek, budalaštine i teorija zavjere frcaju na sve strane.

I niko na bijelom svijetu ne zna ko su Igor Dodik i Arijana Demirović, a ponajmanje znaju da će se vjenčati. Ali, eto, stanovnicima Obora, osuđenim jedni na druge, to je nekako važno i bitno. Pored sve gladi, neimaština, otpuštanja, štrajkova, prevara i laži, to im je jaako bitno. Narodu, koji je još uvijek u srednjem vijeku, koji još prebrojava krvna zrnca i slične ludorije, u 21. vijeku je od ,,vitalnog nacionalnog interesa“ svadba Igora i Arijane.

Nema svadbe, nema veze

Jedan član Dodikove familije koji je, naravno, želio da ostane anoniman, izjavio je kako je Igor suviše mlad za brak.

- On ima samo 24 godine i nije mu vrijeme da se ženi. On i Arijana studiraju zajedno i to je sve!

Otac Arijanin, Irfan Demirović, takođe na tom fonu, rekao je da od toga nema ništa.

- To nema blage veze s istinom i smiješno je da čaršijska naklapanja komentiram ili demantiram. Nije nimalo ugodno roditeljima slušati takve neutemeljene priče.

Dakle, i tog čuda za tri dana dosta. Narod je dobio svoju porciju trača.

A sad, bijedo, dobar ti dan!

6uka/DEPO PORTAL/a.k.

Preko psa do antibiotika
11. decembar 2011. 12:31 > 12:38

Stroga pravila Ministarstva zdravlja o zabrani kupovine antibiotika bez recepta i nisu toliko stroga s obzirom na to što se lekovi u apotekama bez problema dobijaju ako kažete da su vam potrebni za psa.
Da je pas najbolji čovekov prijatelj odavno se zna, ali da može biti od velike pomoći svom gazdi ako ga uhvati prehlada, dobije upalu uha ili sinusa šokiralo je i Beograđanku Mirjanu Ivković.

“Imala sam upalu sinusa i nisam mogla da odem do lekara po recept jer sam bila pod temeperaturom. Izašla sam do apoteke koja je u prizemlju zgrade u kojoj živim i zamolila za „alfacet" koji mi lekari inače stalno daju jer imam hroničan problem. Ali, apotekarka me je odbila. To me je toliko iziritiralo da sam pozvala drugaricu koja je veterinar da je zamolim da mi preko kolega nabavi recept. Ona mi je, međutim, rekla da mogu da dobijem lek ako kažem da mi treba za psa. To me je začudilo, ali sam rešila da probam, pa sam se spustila stotinak metara niže niz ulicu do prve sledeće apoteke i tamo dobila lek bez problema“, priča za „Press“ ova Beograđanka.

Sada se pitam da li je normalno da ovako funkcioniše zdravstveni sistem jedne zemlje. Ovo je prosto neverovatno“, čudi se Mirjana.

U to su se uverili i novinari “Pressa“ koji su uz izgovor da pas ima kijavicu, stomačne tegobe ili upalu uha, u većini apoteka dobili željeni antibiotik.

U Ministarstvu zdravlja nisu odgovorili na pitanje kako je moguće da se tako lako obore “stroga pravila" koja su ona postavili u vezi sa prodajom antibiotika.


Međutim, lekari i farmaceuti u razgovoru za list kažu da to samo pokazuje da na tržištu lekova vlada veliki haos, do kojeg su dovela sistemska rešenja. Farmaceut Vukosava Stevanović iz udruženja “Farmaceutsko jezgro" smatra da uvođenje kontrole potrošnje antibiotika nije dalo nikakve rezultate i da se oni i dalje prodaju i propisuju na vrlo problematičan način.


“Antibiotici se prodaju bez recepta samo uz pomoć papirića koje potpiše lekar, bez ikakvih podataka o pacijentu, naziva zdravstvene ustanova, bez pečata i faksimila lekara... U bivšoj Jugoslaviji antibiotik je morao da ide uz recept, bilo veterinara, lekara ili stomatologa. A sada, ne samo antibiotici već gomila lekova prodaju se mimo režima izdavanja lekova zato što institucija recepta ne postoji i ne poštuju se propisi“, objašnjava ona. Zorica Marković, predsednica Udruženja “Klub zdravlje", kaže da je jasno koliko je zakon loš.

“Naša specijalnost je da pravimo zakone sa raznim felerima. Nigde u svetu ne može da se kupi antibiotik bez recepta. Ali pošto kod nas čekanje na recept traje dugo, a privatne apoteke nisu izjednačene sa državnim, dok u svetu u bilo kojoj apoteci možete uzeti lek na recept bez obzira da li je privatna ili državna, stvara se potpuna konfuzija. Sve je to jako loše“, rekla je za "Press" Zorica Marković.

Ni u privatnim ni u državnim apotekama antibiotici više ne bi smeli da se prodaju bez recepta ili izveštaja privatnog lekara

Propisi koji to zabranjuju na snazi su još od 2004, ali su ih apotekari, mahom privatni, donedavno uglavnom zanemarivali

Pooštravanje mera izdavanja antibiotika usledilo je zato što je Srbija među vodećim zemljama u Evropi po potrošnji antibiotika

Lekari upozoravaju da je neophodno podići svest građana o ovome, a trebalo bi poraditi i na svesti apotekara

Kako je uništena srpska privreda: A od „Jata" - 30 miliona €

Zastarela potraživanja - Velike srpske kompanije „Jat", „Petrohemija Pančevo", „Ikarbus", BIP i „Azotara Pančevo" čak 115 miliona evra vode kao zastarela i nenaplaćena potraživanja
[You must be registered and logged in to see this image.]
Velike srpske kompanije „Jat", „Petrohemija Pančevo", „Ikarbus", BIP i „Azotara Pančevo" napravile su dugove od ukupno 457 miliona evra, a u isto vreme čak 115 miliona evra vode kao zastarela i nenaplaćena potraživanja prema drugim firmama.

Press ekskluzivno otkriva da najveće dugove imaju „Petrohemija Pančevo" (240.000.000 evra), „Jat" (130.000.000 evra), zatim „Azotara Pančevo" (70.000.000 evra), pa „Ikarbus" (17.000.000). U kolikoj je precizno dubiozi BIP zasad nema podataka, ali se zna da je reč o takođe višemilionskim iznosima.

Zbog nagomilanih potraživanja ova preduzeća su pokretala sudske sporove, pa BIP tako čeka na čak 65.000.000 evra u arbitražnom postupku. Ali, u „Jatu" su, recimo, dozvolili da ostanu „kratki" za 30 miliona evra, pošto im strane kompanije upravo toliko „dođu" na ime otpisanih i nenaplaćenih potraživanja.

- Suština je da često nisu ni hteli da naplate ta potraživanja - objašnjava za Press profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Zdravković: Beskrupulozno bogaćenje

Miroslav Zdravković zaključuje da će se ovaj proces završiti „kada više ne bude bilo plena - velikih javnih preduzeća".

- Tada će i nastati pravi problemi između izgladnele većine i onih koji su postali bogati u ovoj preraspodeli. Problem bi mogao da se reši ukoliko bi poreska policija stekla informatičku infrastrukturu kojom bi svake godine mogla da vrši proveru sa jedne strane prijavljenih poreskih prihoda, a sa druge strane promene vrednosti imovine pojedinaca i porodica. Ukoliko ima bitnog odstupanja sprovode se istraga i ispitivanje na koji način su stečeni.


„Sport" težak milione

- Uzroci propasti velikih javnih preduzeća su različiti, ali među najvažnijim je loša procena njihovih vlasnika, odnosno nesposobnost da na adekvatan način odgovore na svakodnevne tržišne izazove. Na drugom mestu je prilično raširena praksa uništavanja preduzeća kroz izvlačenje kapitala, odnosno njegovo prebacivanje na račun drugih firmi u zemlji ili inostranstvu. Korišćeni su brojni mehanizmi kao što su: uplata avansa za robu koja nikada i ne stigne u preduzeće, prodaja robe koja se nikada ne naplati, prodaja dela imovine, odnosno zemljišta, mašina, zatečenih zaliha za koje novčana protivvrednost nikada ne bude uplaćena na račun preduzeća. Naravno, u svim ovim slučajevima izvučeni kapital, odnosno velike sume novca završe na računima ćerki firmi na egzotičnim ostrvima - objašnjava profesor Savić.

Kako on kaže, prema odomaćenom srpskom biznis scenariju „najbolje je da se pravimo ludi", u velikim firmama u Srbiji se odlično znalo šta se radi.

- Velika javna preduzeća su kao veliki potrošači dogovarali „dodatne" usluge, plaćajući realno višu cenu od tržišne, uz dogovor da se ta razlika uplati rukovodstvu preduzeća ili stranci koja kontroliše to preduzeće. Neretko je korišćena i strategija namernog zastarevanja potraživanja, koja su otpisivana u bilansima preduzeća, ali su dužnici uplaćivali umanjena potraživanja na račune onih koji su pravili takve aranžmane. Iz svih ovih primera se nedvosmisleno može zaključiti da je u protekloj deceniji nemilice arčena društvena svojina, stvarana više decenija. Srbija će, nažalost, i u narednim godinama plaćati cenu katastrofalnog modela privatizacije, zbog čega njegovi kreatori, ali i ministri, odnosno resorni činovnici objektivno moraju da snose odgovornost - kategoričan je Savić.

JEDAN OD NAJPOZNATIJIH NOVINARA DANAŠNJICE
[You must be registered and logged in to see this image.]

Umro Christopher Hitchens: Strastven, zavodljivog stila i tašt. Zbog njega su se kupovale novine

Autor: Adriana Piteša

Nakon nešto više od godinu i pol borbe s bolešću jedan od najpoznatijih novinara i intelektulaca današnjice umro je u četvrtak u bolnici u Houstonu


ZAGREB - Nisam fatalist i nisam rezigniran, ali sam realističan. Statistike mi baš i ne idu u prilog. Nije puno ljudi preživjelo rak jednjaka i dobilo priliku govoriti o tome, barem ne zadugo. Sastavni dio priče je i to da ću sasvim sigurno morati proći užasnu torturu, zbog koje ću poželjeti umrijeti. Taj dio ne možete izbjeći - citat je to iz mračnog, sjajnog teksta koji je Christopher Hitchens prošlog ljeta objavio u matičnim novinama Vanity Fairu.


Nakon nešto više od godinu i pol borbe s bolešću jedan od najpoznatijih novinara i intelektualaca današnjice umro je u četvrtak u bolnici u Houstonu.

Rođen u Velikoj Britaniji 1949., Hitchens je u svijet novinarstva ušao nakon studija na Cambridgeu i Oxfordu gdje se zarazio idejama političke ljevice. U ranim tridesetima seli se u Ameriku, kojom je još kao klinac bio fasciniran, gdje tekstovima, prvo u The Nationu a zatim u Vanity Fairu, stječe svjetsku slavu.


To su bili antologijski članci poput onoga o Majci Terezi kao lažnoj dobrotvorki i prevarantici, ili pak otrovni komentari o Kissingeru, Clintonu i Reaganu. Radikalni ljevičar nakon 11. rujna doživio je obrat, podržao je rat u Iraku, pristajući, prema vlastitom priznanju, uz pozicije neokonzervativaca, što mu “aristokracija angloameričke ljevice” kao jednom od svojih najartikuliranijih glasova nikad nije oprostila.

“Bilo je to kao da Papa kaže da više nije katolik”, napisao je jučer Peter Wilby u Guardianu. Nije se radilo o kratkotrajnoj zaluđenosti. Hitchens je pompozno prihvatio i američko državljanstvo 2007. godine, a poznat je i njegov sumanuti pokus s mučenjem vodom nakon kojeg je revidirao svoje mišljenje o postupku koji su u Guantanamu popularizirali Amerikanci u prošlom desetljeću. “Pogriješio sam, to jest tortura”, ustvrdio je.
Vještina pisanja

Ipak, treba napomenuti da priča oko Hitchensa i Busha nije bila tako jednostavna, a bilo bi i nepravedno reći da se odrekao baš svih ideala iz mladosti. No, ni u jednom nekrologu ne propušta se napomenuti kako će Hitchensa svijet, barem oni koji su voljeli njegove tekstove, pamtiti kao osobu proizašlu iz najbolje tradicije velikog novinarstva. Poklonika starih pravila “čitaj prave knjige, druži se s pravim ljudima, postavljaj prava pitanja”. Strastven, angažiran, iznimno obrazovan, superiornog, zavodljivog stila, osoban, tašt i autoironičan, Hitchens je bio jedan od onih autora zbog kojeg se novine kupuju. Autor čiji se tekstovi prepričavaju i čitaju naglas i kojem čak ni najljući protivnici nisu mogli osporiti vještinu baratanja riječima. Pamtit će ga se i kao strastvenog polemičara. “Poziv na polemiku i piće baš nikad ne odbijam”, volio je ponavljati. Nikad nije postao laka meta, a rijetki su oni koji su iz verbalnih srazova s njim mogli izaći neokrznuti.

Nije imao srama kad su teme u pitanju: od visoke politike, preko knjiga i glazbe, do naizgled trivijalnijih tema poput duhovitosti žena ili popravka zuba. Vodio je život iz stereotipa o novinarima: puno je pio, puno pušio.

“Sam sam usmjerio Kosca na sebe”, izjavio je u jednom intervjuu nakon što se saznalo za njegovu bolest. U svoj dirljivi nekrolog Graydon Carter, urednik u Vanity Fairu, uključio je tako i anegdotu o podužem ručku na kojem su bili, a na kojem alkohola nije manjkalo. Vratili su se u redakciju, a Hitchens je za manje od pola sata isporučio tri kartice teksta. Čitatelji na njega nisu ostajali imuni. “Kad biste čitali njegove tekstove, osjećali ste kao da piše samo za vas. Kao rezultat toga mnogi su osjećali da ga poznaju. Šećući se s njime ulicama New Yorka ili po aerodromskom terminalu, osjećali ste se kao da pratite filmsku zvijezdu”, piše Carter.

Statusu intelektualne zvijezde sigurno nije odmogla ni razorna kritika organizirane religije u knjizi “Bog nije velik”, kad je uskočio u ulogu najpoznatijeg američkog ateista, a za njega su saznali i oni koji ga ranije nisu čitali.

Najveći strah koji je imao,ponavljao je, bio je strah od gubitka sposobnosti pisanja, što je i tematizirao u svom posljednjem tekstu za Vanity Fair, objavljenom 7. prosinca, a u kojem se bavio Nietzscheom i ismijavao maksimu “što te ne ubije, to te ojača”.
Pisanje kao život

“Tipkam ove riječi nakon što sam dobio injekciju kako bih pokušao ublažiti bol u ramenima, rukama i prstima. Glavna posljedica je obamrlost ekstremiteta, koja me preplavljuje vrlo zbiljskim strahom da bih mogao izgubiti sposobnost pisanja. Bez te sposobnosti, unaprijed sam siguran, moja ‘želja za životom’ bit će uvelike umanjena. Često pompozno ponavljam kako pisanje nije samo moj životni stil, nego i moj život, i to je istina. ...Osjećam da se moj identitet raspada dok kontempliram nad mrtvim rukama i gubitkom alata za pisanje i mišljenje.
jutarnjilist,hr

INTERVJU: Milorad Dodik
BiH će se raspasti

[You must be registered and logged in to see this image.]

Citat :

Dejtonski sporazum je istorijski, ali on nije samo zaustavio rat, nego je uspostavio i novi politički sistem u BiH. Za tih 16 godina RS je prošla period od osporavanja do prihvatanja, a međunarodna zajednica od tvrdnje da je Dejton odličan do skrivene namere da ga modifikuje, i to uvek na štetu RS i pravljenje BiH kao unitarne zemlje - kaže u razgovoru za „Blic“ povodom 16 godina od potpisivanje Dejtonskog mira Milorad Dodik, predsednik RS.

- RS je pod najezdom nepravnog delovanja visokih predstavnika preživela određene gubitke. RS je morala 2005. i 2006. da sabere svoje bilanse i da odluči na koju stranu će ići - na priču o daljem gubitku nadležnosti ili da odbije snažno sve te promene. Reč reforma u tim okolnostima, za RS je značila gubitak nje same. Danas je njena politička pozicija daleko bolja od svih dosadašnjih. RS je danas u BiH neusmnjivo adresa na kojoj se mi pitamo i bez nas ne mogu mnoge odluke da budu donesene.


Šta to treba da radi u narednim godinama - i vlast i opozicija - da RS ostane ovako stabilna?

- Bosna i Hercegovina je podeljena zemlja. Kada to kažem, znam da će to izazvati ogromne reakcije. Ali nisam samo ja taj koji to govori. To mnogi govore. Na kraju krajeva, to govori realnost. BiH je značajno podeljena po svim elementima - kulturološki, teritorijalno, politički, sportski... Funkcioniše jedino jedinstvena moneta.


Rekli ste da bi u slučaju širih ustavnih promena u BiH, mogao da se primeni model Britanije.

- Ovde su stvari jasne - imate Dejtonski sporazum, neku BiH koja je u Dejtonskom sporazumu, očuvan teritorijalni integritet i međunarodni subjektivitet. BiH, prema Dejtonu, nema nijedno unutrašnje pitanje za koje je nadležna. Druga situacija je realna praksa: danas imamo deset ministarstava od kojih se sedam bavi unutrašnjim pitanjima. Po Dejtonu, BiH ima samo predsedavajućeg Saveta ministara, MIP i ministra za ekonomske odnose s inostranstvom. U Federaciji hoće veće promene. Sasvim je legitimno da Tihić i Lagumdžija to traže, ali je sasvim legitimno da i mi to činimo. Zato smo rekli da u novom dijalogu o tome, pošto želite da srušite dejtonsku strukturu i hoćete ustav po modelu unitarne zemlje, i mi imamo svojih zahteva. Ako hoćete te ustavne promene i ako je to po vama politički legitimno, onda je legitimno da i mi kažemo da je BiH za nas neželjeno društvo, da nikada nismo preboleli što ste nam srušili Jugoslaviju i što ste nas odvojili od Srbije.


Može li BiH opstati?

- Arogancija bosanskih muslimana u političkom smislu je u toj meri izražena prema Srbima i Hrvatima, da niko ozbiljan ovde ne veruje u mogućnost opstanka BiH iz prostog razloga što je akcenat muslimanske politike u BiH da se obračuna sa Hrvatima, da nestanu u političkom smislu, kao konstitutivni narod, i zato se predlaže ova priča o proporcionalnosti. Bosna i Hercegovina će se podeliti i prirodno raspasti. Njoj ne može pomoći niko. BiH je u fazi raspadanja.


Koliko mislite da taj proces podele još može da traje?

- Zavisno od konstitucije, to može biti brže, a može sporije. Biljka kada se raspada ona to brže uradi, kao organsko telo. A ako je to politički monstrum, kao što je BiH, onda to malo duže traje.


Kako vidite budućnost Srbije i njen izlazak iz ove krize?

- Srbija je zemlja u kojoj žive Srbi i prisvajam je u mentalnom i etničkom smislu. Kao predsednik ne mogu da komentarišem unutrašnjopolitičke događaje u Srbiji. Naravno da bih voleo da je Srbija daleko moćnija i snažnija. Mislim da Srbija prolazi ono što je RS prolazila u početku. Ponekad neke strukture imaju naivno verovanje u dobročinstvo Zapada. Ja sam tu veru izgubio davno. U Srbiji imate jedan broj ljudi u nevladinom sektoru i nešto u politici koji je spreman da se prostre pred Evropom da rade šta hoće, samo nam dajte unutra. Pa kada te uzmu tako istrošenog, onda ne vrediš ništa.


A kako vidite odnos prema EU?

- Voleo bih da vidim u Srbiji odrešitiji stav u vezi s Evropskom unijom. Dobro, neće nas Evropa, pa šta?! Mi ovde kažemo da nam je prioritet RS, a ne EU. Ako je EU znak da mi treba da izgubimo nadležnosti - hvala Evropi. Evropa je cinična i nepravdena prema Srbiji, pokazala je loše namere i Evropa ne zaslužuje korektan odnos Srbije prema njoj. Srbija mora da povrati karakter i ponos. Srbija mora da se objedini u odbrani jedinstvenog stava o tome šta je Srbija, dokle će se unutra tući na pitanju Kosova. Evropski put je neka vrsta škole u kojoj nisu izbačene batine kao način vaspitanja i veoma često smo videli batinu Evrope. Ali, nije ta batina da bismo bili bolji, već poslušniji. Ta unutrašnja politička podela u Srbiji i bavljenje politike iz mržnje jednih prema drugima dovešće do još veće katastrofe u Srbiji. Nažalost.


Mislite li da će to eventualno razdruživanje proteći mirno?

- Hoće, naravno! To će biti činjenica. Zato me čudi kad vidim medije i neke političare u RS kako jauču da nema Saveta ministara. Moje pitanje je njima - a šta će vam Savet ministara?! Savet ministara je antidejtonski ovakav kakav jeste. Zašto je interes RS da ima antidejtonski organ? Šta bi bilo da se, evo sada, formira Savet ministara?! Šta bi bilo drugačije? Ništa!


Izvor: Follow Link

Kranebiter najavio povlačenje Hipo banke iz bivše Jugoslavije

Kranebiter najavio povlačenje Hipo banke iz bivše Jugoslavije Beta – 19.12.2011 12:19 ZAGREB – Austrijska Hipo Alpe Adrija banka počeće sredinom 2012. prodaju svojih podružnica u zemljama bivše Jugoslavije, najavio je predsjednik uprave te banke Gotvald Kranebiter. Hipo banka će za balkanske podružnice tražiti milijardu i po evra, što jedva da odgovara knjigovodstvenoj vrijednosti banaka, piše austrijski mjesečni časopis “Trend”. Kako je objavljeno na sajtu Index.hr, Kranebiter je tom časopisu rekao da će banka povući četiri milijarde evra neaktivne imovine iz podružnica u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Crnoj Gori i BiH kako bi se olakšala njihova prodaja. “Hipo se priprema za prodaju jer stanje ne dozvoljava da se robuje dogmama”, objasnio je Kranebiter.

Izvor: nezavisne.com

Vlada Francuske "vadi" silikone
Izvor: Tanjug

Francuske vlasti naložiće ove sedmice ženama koje su ugradile oštećene implante u grudi da ih uklone zbog sumnje da izazivaju rak.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Medicinski stručnjaci navode da će do kraja nedelje zvaničnici pozvati sve žene - njih 30.000 sa faličnim implantima kompanije PIP da ih uklone.

PIP je zatvoren, a njihovi proizvodi zabranjeni su prošle godine kada je otkriveno da su koristili neodobreni silikonski gel zbog koga je veliki broj implanta pucao.

Zdravstveni radnici saopštili su da je osam slučajeva raka, mahom raka dojke, prijavljeno među ženama sa PIP implantima.

"Izuzetno je važno da žene koje imaju PIP implante odmah posete svoje lekare", rekla je portparolka vlade. Policija je dobila oko 2.000 žalbi od žena koje su ugradile falične implante i otvorila je istragu protiv firme.

BORIS DEŽULOVIĆ: Naivni Ljubo iz Siska poklonjenim kunama ne gleda u nule, ali mi moramo upitati: otkud nadbiskupu Bozaniću 150 tisuća kuna?

Vrag će znati tko je nesretnog čovjeka onomad zajebao, ne zna se ni kad se to dogodilo, ni gdje, ne zna se ni tko je uopće taj jadnik - osim imena ništa se zapravo o njemu ne zna – tek, i danas za nekog bolno naivnog čovjeka kaže da je Ljubo iz Siska. “Nisam ti ja Ljubo iz Siska!”, reći će tako netko kad želi sugovorniku staviti do znanja da nije budala, i da nađe nekoga drugoga da ga zajebava, piše Boris Dežulović za Slobodnu Dalmaciju .

“Nisam ti ja Ljubo iz Siska!”, rekao bi mi stari kad bih mu mrtvački ozbiljnim glasom objašnjavao kako je u katastrofalnom potresu na Lučcu zgrada Osnovne škole Bruno Ivanović srušena do temelja, pa nismo imali nastavu. Svaki pokušaj da priču s potresa na Lučcu nekako skrenem na Ljubu bio je bezuspješan, i nikad tako nisam saznao tko je nesretnik iz Siska kojega je narodna predaja zabilježila kao najveću i najnaivniju budalu u cjelokupnoj povijesti Balkana.

Godinama me to mučilo, pitao sam i istraživao, ali bez ikakvog rezultata. Najbliže što sam mu se u istrazi približio bilo je u ožujku 2003. godine, kad je tadašnji ministar gospodarstva Ljubo Jurčić na televiziji izrazio zadovoljstvo prodajom željezare Sisak ruskom Mečelju. “To je on!”, pomislio sam, “Ljubo iz Siska!” I zaista, Mesićevi mufljuzi iz Mečelja povukli su se iz željezare samo godinu dana kasnije, a naivni Ljubo iz Siska nakon toga je najprije bio viđen za SDP-ova premijera, kad ga je iznenada zamijenio nepoznati Zoran Milanović, pa za SDP-ova predsjednika Republike, kad ga je iznenada zamijenio nepoznati Ivo Josipović.

Ipak, nije Jurčić bio taj: ovaj Ljubo je bio naivan, ali nije bio iz Siska. Trag je, međutim, bio dobar. Držao sam oko na sisačkoj željezari i konačno ga ugledao prošlu subotu. Bio je to on, izvan svake sumnje: još uvijek živog, iako vidno propalog, novinari su ga uhvatili na svečanosti blagoslova novoizgrađene crkve u sisačkom naselju Caprag.

S posla na okrjepu

Samo dan ranije, u petak, bio je među devetsto šesnaest posljednjih radnika nekad slavne sisačke željezare, potpisao je papire o raskidu ugovora o radu i ostao bez posla, a onda sutradan zajedno s kardinalom Josipom Bozanićem molio kruh naš svagdašnji u divovskom betonskom hangaru Svete Marije Kraljice Mira.

Divan se historijski krug zatvorio tako ovoga vikenda: župa u Capragu nastala je, naime, davne 1961., kada je tu niknulo golemo naselje za radnike socijalističkog metalurškog giganta, i u njemu, kako se to kaže, potreba za duhovnom okrijepom umornih metalaca. Točno pedeset godina kasnije, i posljednji od trinaest hiljada predratnih radnika željezare dobili su otkaze, ali zato su već sutradan – i to doslovno sutradan – dobili suvremeni novi pogon za duhovnu okrijepu.

I više od toga: nadbiskup zagrebački Josip Bozanić na svečanom je otvaranju nove sisačke dušokrijepionice odlučio bivšim radnicima željezare pokloniti stotinu i pedeset tisuća kuna . Kardinal je novac uručio sisačkom biskupu Vladi Košiću, poručivši s oltara kako je »Crkva je s narodom i želi dijeliti sudbinu naroda, te biti u blizini onima kojima je potrebna«.

Tada se ukazao on. “Nadbiskup Bozanić je jedini iz Zagreba, iz takozvanih viših struktura, koji pita za nas, koji nam nudi ne samo riječi utjehe, nego i konkretnu pomoć”, rekao je reporteru Slobodne Dalmacije jedan potreseni bivši radnik Željezare Sisak. Novinar mu nije naveo ime, ali ja sam znao tko je on. “Konačno!”, uzviknuo sam. “Ljubo iz Siska!”

Ljubo iz Siska, naime, dobar je, pošten i vrijedan čovjek, ali bolno naivan. Sam Bog zna koliko se puta zbog te svoje naivnosti posvađao sa ženom. I kad je ono u ljeto 1999. željezaru kupovao korejski Samsung, a on govorio kako će im sada konačno krenuti i kako će dogodine u ovo doba sa sinom na more, i kad je 2001. željezaru kupio austrijsko - ruski Trubo Impeks, a on uvjeravao ženu da će dogodine u ovo doba sin imati nove patike, i kad je 2003. željezaru kupio ruski Mečelj, a on uvjeravao ženu da će dogodine u ovo doba sin na fakultet, i kad je 2007. željezaru kupio američki CMC, a on uvjeravao ženu da će im dogodine u ovo doba i sin dobiti posao u čeličani.

- Dogodine u ovo doba – gorljivo je tako ove subote Ljubo uvjeravao ženu pružajući joj nadbiskupovu kuvertu s novcem – sin će nam u novoj crkvi držati mladu misu!

Nesretni Ljubo iz Siska nije, naravno, pitao nadbiskupa - poklonjenim kunama, uostalom, ne gleda se u nule, nije ni lijepo ni pristojno, nitko uostalom neće reći da novac nije završio u dobrim rukama - ali kako ni Ljubina žena ni ja nismo odveć pristojni ljudi, nismo mi Ljubo iz Siska, iskoristit ćemo priliku dok radnici željezare u posvećenoj tišini betonske krijepionice zahvaljuju Bogu i kardinalu, i upitati: otkud Josipu Bozaniću stotinu i pedeset tisuća kuna?

Odakle je, naime, taj novac, koji je gladnim i poniženim radnicima tako široko darovala Njegova Uzoritost, sve “dijeleći sudbinu naroda”? Otkud nadbiskupu Bozaniću dvadesetak hiljada eura viška, da se njima javno reklamira poput najgoreg predizbornog kabadahije, pa da to radi javno, pred novinarima, smješkajući se u kamere, sve grleći nesretnog Ljubu i ostale “kojima je potreban"?
Milijuni, milijuni

Crkva je, kako znamo, neprofitna organizacija, i kao takva u cijelosti ovisi o milodarima svojih vjernika, te o proračunima države i lokalne samouprave. Dobro, nešto malo i o dividendama od svojih poslovnih ulaganja, ali da tu ima profita, ne bi valjda Crkva svake godine dobijala od Države tri stotine pedeset milijuna kuna, i još barem osamdeset od raznih vladinih ministarstava.

Da ima Crkva para, ne bi joj, najzad, Poglavarstvo grada Siska 2008. godine za “Investicijski program izgradnje Crkve Svete Marije u Capragu” iz gradskog budžeta uplatilo pola milijuna kuna.

Tri godine kasnije nadbiskup Bozanić - na blagoslovu crkve sagrađene i novcem radnika željezare - velikodušno im poklanja stotinu i pedeset tisuća kuna! Njegova Uzoritost, da se ne zajebavamo, samo je Siščanima vratila njihovu lovu, i to prikazala kao široku gestu Crkve koja je “s narodom i želi dijeliti sudbinu naroda”, zajeb kakvoga bi čovjek očekivao od nekog sitnog prevaranta iz malih oglasnika, ali ne i od poglavara Crkve u Hrvata.

Dok je, međutim, starog, dobrog Ljube iz Siska, nema straha za sitne prevarante, piše Boris Dežulović za Slobodnu Dalmaciju.

Uhapšena zbog sumnje za ratni zločin

Monika Simonović uhapšena je u Prijedoru zbog sumnje da je u logoru Luka u Brčkom počinila ratni zločin nad nesrpskim stanovništvom kada je imala samo 16 godina.

Policija Republike Srpske potvrdila je da je u Prijedoru uhapsila Moniku Simonović (36) po međunarodnoj poternici zbog sumnje da je u logoru Luka u Brčkom tokom rata u BiH počinila ratni zločin nad muslimanskim i hrvatskim logorašima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U to vreme Simonovićeva je imala samo 16 godina.

Poternica za Simonovićevom raspisana je 2005. godine po naredbi Osnovnog suda Brčko distrikta. Uhapšena će tokom dana biti predata Tužilaštvu distrikta.

Prema pisanju medija, Simonovićeva je tokom rata bila devojka Gorana Jelisića, zvanog Adolf, koga je Haški tribunal osudio na 40 godina zatvora zbog zločina u brčanskom logoru Luka.

Takođe se spekuliše da je posle rata živela u Srbiji pod lažnim imenom, te da poseduje državljanstvo BiH i Srbije.

Prema pisanju medija, Monika Simonović otkrivena je praćenjem telefonskih poziva, a uhapšena je u kući u Prijedoru gde je živela u vanbračnoj zajednici.

rts

Do sada nezabilježeni zločin u hrvatskim bolnicama dogodio se prije dva dana u Zagrebu,objavljuje Jutarnji list

Strava u Vinogradskoj: Pacijent (64) pokušao silovati dječaka (10) na Odjelu pedijatrije


ZAGREB - Do sada nezabilježeni zločin u hrvatskim bolnicama dogodio se prije dva dana u KBC-u Sestre milosrdnice. Bludnik (64) pokušao je seksualno napastovati desetogodišnjaka, ali u tome je srećom spriječen. I žrtva i zlostavljač bili su pacijenti Očne klinike, ali na odvojenim odjelima - za odrasle, odnosno djecu.

Zgranuti i prestrašeni
Srećom, gnusne namjere 64-godišnjaka spriječili su zaposlenici bolnice i odmah pozvali policiju koja je privela napasnika. Policija je potvrdila da je 20. prosinca iz bolnice privela 64-godišnjaka zbog bludnih radnji počinjenih nad 10-godišnjim djetetom.

U bolnici su još u šoku jer se nešto slično nije dogodilo ni u toj, ali ni u nekoj drugoj zagrebačkoj bolnici.

- Trideset godina radim kao psihijatar i pratim zlostavljanja mladih, ali ni ja se ne sjećam da se nešto slično ikada dogodilo u Hrvatskoj. Vjerojatno to trebamo zahvaliti činjenici da su pedijatrijski odjeli potpuno odvojeni od onih za odrasle, ali ovo je upozorenje da pažnje nikad dosta - kaže psihijatar u Poliklinici za zaštitu mladih grada Zagreba dr. Domagoj Štimac.

I dva dana nakon nemilog događaja u bolnici vlada zavjera šutnje i nitko ne želi govoriti o tom strašnom činu premda su svi zgranuti i, moglo bi se reći, prestrašeni.

‘Ne možemo stražariti’
U bolnici kažu da je “sve u rukama policije koja je odmah došla i uhitila napasnika”. Ipak, neki zaposlenici bolnice, koji žele ostati anonimni, kažu kako u svojoj dugogodišnjoj praksi ne pamte ružniji događaj i to ih je potaknulo na razmišljanje o tome koga sve liječe i što bi sve mogli učiniti njima ili pacijentima razni kriminalci, uključujući i seksualne zlostavljače.

Navikli su na ekscese pri zbrinjavanju alkoholiziranih pacijenata, ali ovo je monstruozni čin za koji kažu da ne znaju kako bi ga u buduće mogli prevenirati.
***
Kretenčina bolesna

Počinju parovi...

"Sutra u 21 sat na televiziji Happy startuje druga sezona reallity show-a Parovi. I ove godine će se deset VIP parova boriti za opstanak u naj luksuznijem reallityu ikad prikazanom na ovim prostorima. Novina je da će ove sezone pobednički par čekati nagrada od neverovatnih milion eura što je rekord u domaćoj produkciji ne Srbije već regiona i stan na vračaru.
Pored rukometašice Cece Kitić, Playboy zečice Martine Rajić i pevača Mikija Jevremovića, u luksuznu vilu Laneta Gutovića useliće se i Marko Miljković, Nikola Paunović, Sonja Kocić i Slađana Đorđević Bucka.
Najveće iznenađenje je ulazak bivše rukometašice Cece Kitić sa suprugom Milanom Magićem, ali i „Playboy” zečice Martine Rajić sa princem iz Ugande Mišom Mijingom."

No comment!!!! :jezzz:

[You must be registered and logged in to see this link.]

POLICE u prodavaonicama su prazne, cvjeta šverc iz susjednih država, a na crnom tržištu maslac postiže basnoslovne cijene - u internetu se za kilogram traži između 20 i 60 eura", piše Deutsche Welle o nestašici maslaca u Norveškoj koja traje već mjesecima, a koja je dovela do toga da ove godine gotovo i da nema tradicionalnih keksa i kolača za božićne i novogodišnje blagdane.

Pogrešno procijenili

Kako piše DW, osim povećane potražnje s maslacom kao i zbog vremenskih prilika, mnogi glavnim krivcem smatraju zadružno poduzeće Tine, koje nije samo glavni proizvođač mlječnih proizvoda u Norveškoj, nego po nalogu države i svojevrsni regulator tržišta.

Štoviše, ta je tvrtka izrazila žaljenje zbog problema u opskrbi te su priznali da su potrebe ove godine pogrešno procijenjene.

Krivac i država odnosno uvoz i carina

"No, jedan od krivaca je i država, odnosno njezina politika zaštite domaće mliječne industrije. Naime, u Norveškoj su na snazi vrlo visoke carine za uvoz iz inozemstva. Vlada je sada te carine za razdoblje do ožujka iduće godine snizila za čak 80 posto, a također je privremeno ukinula i kvote za mlijeko koje su bile uvedene kako bi se spriječila pretjerana proizvodnja", napominje se u tekstu u kojem se dodaje kako je susjedna Švedska ove godine imala problema u opskrbi maslacem, ali ga je riješila jednostavno - uvozom iz drugih dijelova Europske unije.

"To za Norvešku, koja nije članica EU-a, nije tako lako", zaključuje se u tekstu



[You must be registered and logged in to see this image.]



Ne znam pod koji naslov da stavim ovu vest, da l u smejaonicu il glupost dana?

Tacno je jedino da se desila nestasica iz razloga sto Norvezani ne jedu hleb ako ne namazu preko margarin, a onda je poslednjih meseci eksplodirala moda niskokarbonatne dijete ( varijacija na temu Atkins), tako da neka statistika govori da je cak 40% nacije na istoj!

Ali to je bilo samo u nekim marketima, dan , dva u Oslu, mislim.. Ali ove nebuloze nema kolaca zbog nestasice , pa kosta do 60 eura, nemaju veze sa zivotom. Ima ga koliko hoces, i kosta, malopre sam kupila, onaj za kolace i jedan za mazanje, od 1-2 eura su, zavisi od marke.

Zapazi pa zadnju recenicu! Sve sto ce da potrce u EU, ako ne zbog drugog a ono zbog margarina! ( inace 8 od 10 kazu NE za EU, tek da se zna...)

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Poslednji tango u Parizu" :zlz:

SEKS SA LJUBAVNIKOM JOJ DOŠAO GLAVE: Žena iz Sarajeva umrla u hotelskoj sobi u Istočnom Sarajevu
Petak | 23.12.2011.


R. O. (34) iz Sarajeva preminula je preksinoć u sobi Hotela „Beograd“ u Istočnom Sarajevu, u kojem jer bila sa svojim ljubavnikom R. M.

Obdukcijom je utvrđeno da je žena umrla od posljedica moždanog udara. Ljubavnici su došli iz Kantona Sarajevo u hotel 'Beograd', u Istočnom Sarajevu.

Kako Press RS saznaje, R. O. je sa suprugom i dvoje maloljetne djece živjela u Sarajevu, a sa R. M., koji je, takođe oženjen, duže vrijeme je bila u ljubavnoj vezi. Njih dvoje su u srijedu došli u Hotel „Beograd" i iznajmili sobu. Nešto kasnije R. M. je pozvao hitnu pomoć jer je R. O. pozlilo. Nažalost, kada je medicinska ekipa stigla u hotel, R. M. je već bila mrtva.

Po nalogu dežurnog tužioca Okružnog tužilaštva u Istočnom Sarajevu njeno tijelo je prebačeno u bolnicu Kasindol, gde je juče urađena obdukcija, koja je pokazala da je riječ o prirodnoj smrti.

Sarajevski patolog Hamza Žujo kaže da na tijelu preminule R. O. nisu pronađeni nikakvi tragovi nasilja, koji bi ukazivali da je ubijena.

- Obdukcija je pokazala da je umrla zbog krvarenja u mozgu, odnosno od posljedica moždanog udara - navodi Žujo.

Više detalja nisu željeli da otkrivaju ni u CJB Istočno Sarajevo. Kratko su potvrdili da je policija u srijedu uveče obaviještena da je u hotelu „Beograd" preminula R. O., nakon čega je obavljen razgovor sa muškarcem koji je bio sa njom, kao i sa osobljem hotela.

Zaposleni u Hotelu „Beograd" juče nisu želeli da komentarišu ovaj događaj, navodeći da nemaju ovlašćenja da daju izjave.


DEPO PORTAL - BLIN/a.k.



Eto, nikad se ne zna kad ces i kako na onaj svijet?!

Dvoglava beba - u stvari blizanci
Izvor: Tanjug

Beba sa dve glave, koja je rođena ove sedmice u Brazilu, u stvari su blizanci koji dele jedno telo i lekari neće raditi operaciju njihovog razdvajanja, preneli su mediji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Blizanci, rođeni u ponedeljak i nazvani Ježuš i Emanuel u čast predstojećeg Božića, imaju odvojene mozgove i kičmenu moždinu ali dele unutrašnje organe zbog čega izgledaju kao beba sa dve glave.

Nila Dahas iz bolnice u gradu Belem saopštila je da lekari ne planiraju operaciju razdvajanja, jer ona nije moguća ne samo iz fizičkih već i etičkih razloga.

Ovakvi blizanci su izuzetno retki. U SAD 1990. godine rođene su bliznakinje Ebi i Britani Hensel i za sada one žive relativno normalan život u Minesoti.


Da bi ih razdvojili, roditelji bi se morali odlučiti koju glavu da odsjeku. Ovakvu odluku donijeti mislim da je prosto nemoguće.

koliki je budŽet dovoljan srpskoj porodici
Koliko je neophodno za budžet: Za sreću je potrebno 120.000

Bez dugova: Lepo živeti po srpskim standardima znači dobro se hraniti, otplaćivati kredit na vreme, ići na letovanje i zimovanje, ponekad izaći u pozorište ili bioskop i odgajati jedno dete.


Iako nezadovoljni ekonomskim standardom, građani Srbije za sebe tvrde da su srećni
Prosečnoj porodici u Srbiji mesečno je potrebno najmanje 120.000 dinara da bi mogli malo lagodnije da žive, izračunali su ekonomski stručnjaci. Lepo živeti po srpskim standardima znači dobro se hraniti, otplaćivati kredit na vreme, ići na letovanje, ponekad izaći u pozorište ili bioskop i odgajati jedno dete. Ovakvim životom živi petina stanovništva, ostali su siromašniji ili daleko bogatiji.
Da bi porodica mogla sebi da priušti pored prosečne potrošačke korpe i još neke male radosti koje život čine lepšim, mesečni kućni budžet moraju da pune oba roditelja.

Odnos potrošačke korpe i zarade

2008. decembar 1,17 %
2009. decembar 1,30 %
2010. decembar 1,33 %
2011. jul 1,43 %
- Ove podatke treba pažljivo analizirati. S obzirom na to da društvo kreira potrebe, čovek može da živi i sa pet hiljada dinara mesečno, samo je pitanje kakav je to život. Ipak, da bi jedna prosečna porodica živela u nekim uslovima koji bi je zadovoljili, tu treba pored onih osnovnih troškova poput hrane i troškova stanovanja uračunati i odvajanje novca za bar deset dana na moru tokom leta, kao i nekih sedam dana zimovanja na nekoj planini. Takođe, treba da imaju mogućnost da povremeno odu na ručak ili večeru u neki restoran, da odu u pozorište i slično - navodi ekonomista Goran Nikolić.

Velike razlike

Prema grubim procenama, ovakav život u našoj zemlji živi svaki peti Srbin, dok su ostali siromašniji ili bogatiji.

Poželjni mesečni budžet za tročlanu porodicu

Troškovi za hranu 30.000
Troškovi za kredit
(stambeni ili neki drugi) 20.000
Komunalije 10.000
Pozorište
(jednom mesečno) 1.500
Restoran
(dva puta mesečno) 7.000
Odvajanje za zimovanje 5.600
Odvajanje za letovanje 10.000
Garderoba, knjige... 14.000
Igračke, igraonice 7.000
Održavanje automobila, gorivo 14.900
UKUPNO: 120.000
- Na osnovu potrošenih 550 miliona evra do avgusta ove godine, može se izračunati da se na turistička putovanja u Srbiji potroši oko 150 evra po stanovniku. To znači da imamo sloj koji može da uz redovne troškove priušti sebi i letovanje, zimovanje, proslave praznika... Ipak, pitanje je koliko je ova računica udaljena od svakodnevice - kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
On navodi i velike razlike u visini plata u Srbiji.
- U Beogradu i Novom Sadu, na primer, neko živi sa 60.000 dinara, dok u manjim gradovima žive u proseku sa oko 20.000 - navodi Zdravković.
Da ova računica ne mora da odredi kvalitet nečijeg života pokazuje i podatak da, s druge strane, građani Srbije za sebe smatraju da su srećni iako nisu zadovoljni svojim ekonomskim standardom. Sve ovo je još jedna potvrda da pored materijalnih vrednosti sreću čine i neke druge stvari.
- Za jedan normalan život jeste potrebno i dobro da deca mogu da idu leti na more, ali i da su roditelji u stanju da im ispune i ostale dečje potrebe poput odlaska u pozorište, kupovinu knjiga i slično. U današnje vreme deci je neophodno i da imaju kompjuter i da u tom smislu budu pismena. Međutim, psihološki i sociološki jako je bitan i međusobni odnos dece u školama, jer iako porodica možda živi relativno pristojno, kada deca vide da njihovi drugari idu na putovanja, nose skupe patike i garderobu, ona se osećaju inferiorno, zapostavljeno i nezadovoljno - objašnjava Trebješanin.

DSS: Izmena Zakona o izbeglicama

Novi Sad -- DSS će u nerednom periodu inicirati izmene Zakona o izbeglicama, pošto je taj zakon izmenjen na štetu izbeglica, kaže iz DSS-a Sanda Rašković Ivić.

Prema važećim zakonskim propisima, od izbeglica se traži da, ukoliko žele da steknu pravo svojine nad kućama koje su sagradili uz pomoć donacija kao i opština na čijoj su se teritoriji našli posle progona, praktično otkupe te kuće kako bi postali njihovi vlasnici.

To u suštini znači da se od izbeglica traži "da plate državi donacije međunarodnih organizacija, donacije opština i sopstveni rad", istakla je Sanda Rašković Ivić naglasivši da DŠ smatra da je to zakonsko rešenje duboko nepravedno, i nelogično.

Ona tvrdi da je to rešenje i pravno sumnjivo pošto je, kako navodi, "odlukom vlasti Srbija postala jedina zemlja u kojoj se poklon, odnosno donacija naplaćuje".

U saopštenju se podseća da je jedan broj ljudi koji su izbegli u Srbiju dobio od raznih humanitarnih organizacija pakete, u vidu građevinskog materijala, a opštine su donirale infrastrukturu i zemljište kako bi i ti ljudi konačno dobili svoj krov nad glavom. Zakon im je, pre nego što je izmenjen, omogućavao da protokom deset godina uspostave pravo da na tim objektima zasnuju vlasništvo.

Rašković Ivić je ukazala da vlast nema pravo da ionako težak položaj izbeglica dodatno otežava "svojim nerazumnim odlukama".

Proslava Božića širom planete
Izvor: B92, Beta, Tanjug

Rim -- Hrišćanski vernici koji računaju vreme po Gregorijanskom kalendaru slave najradosniji hrišćanski praznik - rođenje Isusa Hrista.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poglavar rimokatoličke crkve Benedikt XVI pozvao je u svojoj tradicionalnoj božićnoj poruci "gradu i svetu" (urbi et orbi) na okončanje nasilja u Siriji, gde je, kako je rekao "proliveno previše krvi".

Obraćajući se desetinama hiljada vernika sa balkona bazilike Svetog Petra u Vatikanu po sunčanom vremenu, papa je rekao da se molio za to da će rođenje Hrista koje se slavi na Božić poslati poruku svim onima kojima je potrebno da budu spaseni iz teškoća.

"Neka Gospod pomogne čovečanstu povređenom mnogim sukobima, koji i danas okrvavljuju planetu", rekao je Benedikt XVI.

Pomenuo je, između ostalih, izbeglice sa Roga Afrike pogođenim glađu i nesigurnošću, i žrtve poplava u Tajlandu, a založio se i za obnovu dijaloga između Izraela i Palestinaca i za politički dijalog u Mjanmaru i stabilnost u Iraku i Avganistanu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Papa je na početku svoje božićne poruke osudio želju čoveka da "zameni" Boga i da "odlučuje šta je dobro i loše" i da "veruje da je on gospodar života i smrti".

"To je veliko zlo i veliki greh", rekao je papa.

Kako podseća Frans pres, Benedikt XVI je često kritikovao nastojanje zapadnih društava da uvode nove zakone koji prema Vatikanu pogađaju najsvetije životne vrednosti kao što su abortus ili eutanazija.

Posle govora papa je uputio božićnje čestitke na 65 različitih jezika od mongolskog do maorskog, albanskog, tamilskog do tajlandskog i na kraju latinskog

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poglavar Rimokatoličke crkve je ranije sinoć upalio u svom prozoru u Vatikanu uljanu lampu za mir i sveće u prostorijama koje okružuju trg Svetog Petra, čime je za katoličke vernike počela proslava Badnje večeri i Božića.

Stotine volontera širom Rima su služili hranu siromašnima i beskućnicima. Društvo Svetog Eđida i pomaže im i tokom godine a naročito za praznike trudi se da pokaže kako beskućnici nisu zaboravljeni. Na prazničnoj trpezi bili su pasta, piletina i topla pića. Samo tokom praznika, ovo društvo posluži hranu za oko 10.000 beskućnika od kojih je veliki broj iz raznih delova sveta.

Austrijanci su na Badnje veče bili veoma darežljivi i u okviru tradicionalne humanitarne akcije preko austrijske državne televizije ORF pod nazivom "Svetlost u tami" darovali su ukupno 6.252.520 evra.

Božić u Vitlajemu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Desetine hiljada hrišćanskih hodočasnika, turista i lokalnih hrišćana okupilo se u Vitlejemu na Zapadnoj obali, u kome je, po hrišćanskom verovanju, rođen Isus Hrist , da bi proslavili Badnje veče i Božić, dan njegovog rođnja.

Uprkos kiši i jakom vetru, veliki broj vernika na Zapadnoj obali je pohrlio u Vitlejemsku crkvu Rođenja Hristovog da dočeka Božić.

Ponoćnu misu u 1.700 godina staroj Crkvi Hristovog rođenja, služio je latinski patrijarh Jerusalima Fuad Tval koji je vernicima koji poštuju Gregorijanski kalendar, čestitao veliki hrišćanski praznik. On je izrazio zabrinutost za hrišćane zbog pobuna na Bliskom istoku, pozvavši ih da podržavaju nastojanja za uspostavljanjem slobode i demokratije. Patrijarh Jerusalima je apelovao na "povratak zatišja" i pomirenje u Siriji, Egiptu, Iraku i Severnoj Africi.

"O dete Vitlejema u ovoj Novoj godini mi stavljamo u tvoje ruke ovaj Bliski istok pun problema i iznad svega našu mladost koja je, obespokojena ekonomskom i političkom situacijom, u potrazi za boljem buducnošću", rekao je patrijarh.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Misi je prisustvovao i palestinski predsednik Mahmud Abas koji je izrazio želju da "za palestinski narod sledeća godina bude godina stvarnog mira na okupiranoj palestinskoj zemlji".

Gradonačelnik Vitlejema Viktor Batarse izrazio je nadu da će proslava Bozicća ove godine približiti Palestince ostvarenju njihovog sna o nezavisnoj državi. U Vitlejem je ovo godine došlo više posetilaca nego lane da proslavi veliki hrišćanski praznik, a prema procenama zvaničnika, ima ih čak 120.000, prenose agencije. Hoteli i pansioni drevnog grada su puni.

Božić se u Vitlejemu slavi na Trgu jasli ispred crkve Hristovog rođenja koja je podignuta na mestu gde je, po hrišćanskom verovanju, Marija rodila Isusa Hrista. Vitlejem je, inače, od susednog Izraela odvojen jednim delom barijere koju su Izraelci podigli prema Zapadnoj obali da bi zaustavili napade palestinskih ekstremista.

Trebalo im 2 tjedna za drvce načinjeno od 2.500 starih mobitela

Zaposlenici Westcom Electronicsa u Hanoiju načinili su ovo božićno drvce od čak 2.500 starih mobitela koji više nisu za uporabu.

Nguyen Trai, upravitelj, kazao je da je deset radnika dva tjedna radilo na drvcu, za koje se nada da će "podići svijest o opasnom otpadu i promovirati ekološku svijest".

[You must be registered and logged in to see this image.]

26.12.2011 22:37-07:17
Kako je nastala legenda o Deda Mrazu?
Ho, ho, ho! reči su čuvenog starca u crvenom, koji je simbol zimskih radosti i praznika i jedan od najpoznatijih ličnosti na svetu. Naravno, reč je o Deda Mrazu! Da li ste se ikada zapitali odakle potiče legenda o njemu?

Legenda kaže da je Deda Mraz oduvek živeo na krajnjem severu Finske. Njegov dom je u Laponiji, najvećoj i najmanje nastanjenoj finskoj provinciji. Početkom 1950-ih grupa promućurnih Finaca došla je na ideju da se podigne selo Deda Mraza.

Ideja je postala stvarnost zahvaljujući finskoj pošti. Deca iz svih krajeva sveta slala su pisma Deda Mrazu u Finsku, Norvešku, Švedsku, Kanadu, čak i Eskimima na Grenlandu, ali nikada nisu dobijala odgovor. Onda je finska pošta otvorila malu ispostavu na polarnom krugu, a učenice koje su tu radile počele su da odgovaraju na pisma upućena Deda Mrazu.

Deda Mraz je od 1985. do danas primio 11,1 milion pisama. Legenda je rođena, a Finska je postala jedina prava postojbina Deda Mraza. U danima pred Božić na aerodrom Deda Mraza sleti i po 400 čarter aviona sa 70.000 posetilaca. Oni dolaze iz svih krajeva sveta da bi videli Deda Mraza i razgovarali s njim. Turistička industrija zvana Deda Mraz obezbeđuje danas posao stotinama Laponaca i ostvaruje godišnji profit od 500 miliona evra.

SPECIJALNI RAT
HRVATI NAPADAJU BORISA TADIĆA!
Četvrtak, 29. Decembar, 2011.| Autor: Ekipa Kurira

Mediji u Hrvatskoj objavili da je predsednik Srbije teško bolestan, a VMA tvrdi da je Tadić odlično

[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD - Laž!
Hrvatski mediji nastavljaju specijalni rat protiv Srbije lansiranjem tekstova punih zlonamernih izmišljotina. Posle pokušaja raspirivanja vatre na Kosovu i tvrdnji da se Srbija sprema za rat, na red je došao i predsednik Srbije Boris Tadić, za kojeg hrvatski nedeljnik Nacional tvrdi da je teško bolestan! S VMA je, međutim, stigao potpuno drugačiji nalaz - srpski predsednik je zdrav ko dren!

Pres služba predsednika Srbije dala je juče na uvid redovni godišnji izveštaj o zdravstvenom stanju Borisa Tadića, za koje se konstatuje da je odlično. Pregled je obavio lekarski konzilijum VMA, koji navodi da je „predsednik Tadić tokom 2011. bio u potpunom dobrom, stabilnom opštem stanju“.

Redovni i planirani sistematski pregled Tadića obavljen je juče.
„Pregled je obavljen posle učinjenih kompletnih laboratorijskih analiza, koje su uključivale standardne analize, parametre upale, imunološke parametre, kao i skrining tumorskih markera. Učinjena su i sledeća, potrebna morfološka ispitivanja: EKG, spirometrija, EHO pregled srca, abdomena, mišićnih tetiva, dopler krvnih sudova kao i RTG srca i pluća“.

„U toku 2011. godine je sve vreme bio bez značajnih tegoba, u potpuno dobrom, stabilnom opštem stanju, navodi se u zaključku koji je u ime lekarskog konzilijuma VMA potpisao pukovnik prof. dr Dragan Dinčić.

VMA objavio podatke o zdravlju Borisa Tadića
[You must be registered and logged in to see this image.]

Tadić: Mnogo radim

Predsedniku Srbije Borisu Tadiću je nedavno postavljeno pitanje zbog čega loše izgleda i da li je bolestan.

„Tačno je da loše izgledam, ali nisam bolestan. Loše izgledam jer od jutra do mraka radim na rešavanju problema i zbog toga ću i ubuduće loše izgledati“, rekao je Tadić.


Nacional - Tadić teško bolestan

Prema pisanju hrvatskog Nacionala, Boris Tadić navodno je teško bolestan. Tu informaciju im je, kako se tvrdi, dao izvor sa VMA, koji je još dodao da se Tadiću jednom mesečno menja krv, „kako bi se popravilo opšte stanje organizma nagrizenog osnovnim bolestima i agresivnom terapijom“. Ovom konstrukcijom Nacional zapravo želi da potkrepi glavnu tezu iz njihovog teksta da je u DS krenula unutarstranačka bitka za predsedničko mesto između Dragana Đilasa i Vuka Jeremića?!

"Kada nemate stan i platu onda tu od seksa nema ništa”, kaže humorista Voja Žanetić.

Srbija
Kriza potisnula seks iz virtuelnog prostora

[You must be registered and logged in to see this image.]
29.12.2011
Zoran Glavonjić

Nekada je opšte mesto bio podatak da mnogi korisnici interneta “klikove” počinju i završavaju ukucavanjem reči “seks” ili trostrukog “xxx” tražeći zabavu na porno ili erotskim sajtovima, ali su se u Srbiji poslednjih godina vremena promenila.

Najnovija istraživanja domaćih web pretraživača pokazala su da je virtuelni prostor zatrpan upitima sa pojmovima “kriza”, “kredit”, “kurs”, “posao”, koji sa neizbežnim “Facebookom” zauzimaju prvih pet mesta na listi pretrage.

A seks je završio na neslavnom sedmom mestu, što je najgori plasman ikada. Humorista Voja Žanetić za naš program kaže da nije iznenađen.

“Pretpostavljam da se suštinski zapravo ništa nije promenilo, nego se samo seks sada drugačije zove. I upražnjavamo ga u drugim oblastima i
mnogo manje zadovoljstva imamo. Ljudima je prvo potrebno da reše svoja egzistencijalna pitanja. Ako izuzmemo Facebook, koji je doduše i sam postao jedno od osnovnih životnih pitanja jer mnogi ne mogu bez te mreže… A da potom tek na ko zna kom mestu bude najpopularnija zabava na svetu posle fudbala. Kako da vam kažem, kada nemate stan i platu onda tu od seksa nema ništa.”

Uzimajući u obzir da najveći broj korisnika interneta čini mlađa populacija, sociolozi procenjuju da je za njih odavno prošao period bezbrižnosti, i da se sada polako suočavaju sa svojom budućnošću.

Preokret u glavama ljudi

Slobodana Markovića, iz Centra za razvoj interneta, dominacija ekonomskih pojmova u virtuelnom svetu ozbiljno zabrinjava.

“Zahvaljujući tehnologiji sada možemo da pratimo i te trendove. Sve ovo u suštini ilustruje koliko nas pritiskaju brige zbog ekonomske krize i svakodnevnog opstanka. Zanima nas kakav je kurs dinara, kolike će plate da
​​budu, i koliko smo duboko finansijski zabrazdili… I eto, to je postalo popularnija pretraga čak i od seksa koji je dominirao duži niz godina.”

Da ipak nije sve tako crno, i da svi korisnici pred kompjuterskim ekranom ne sede namrštenog čela, govori podatak da su u Srbiji na spisku najtraženijih pojmova na internetu u top 15 i “vremenska prognoza”, “Google rečnik” i “Youtube”.

A kada se radi o vrhu liste, psihoanalitičar Aleksandar Vučo kaže da su stvari jasne, i da to pokazuje preokret u glavama ljudi ka onome što se zove stvarni život.

„Kada glad uđe na vrata, ljubav izleti kroz prozor. Prema tome, mi još uvek imamo neku racionalnu crtu koja nas usmerava da moramo da pazimo šta radimo. Što bi se narodskim rečnikom reklo, ne jede se sve što leti. Naravno da je sve ovo posledica egzistancijalnog straha i nadajmo se da ćemo od sve te nemoći uspeti nešto i da naučimo iz čitave priče.“

Slikarka Biljana Vilimon pomalo je iznenađena rasporedom interesovanja na internetu, ali zaključuje da situacija u društvu više nego ikada upravlja životima ljudi.

„Sadašnje stanje je rezultat odnosa izmedju realnog života i onoga što na neki način i jeste i nije život. Znači da ljudi kada imaju problem ipak ne mogu da misle na seks. I sada ispada da seks nije čak ni sirotinjska zabava.”

Zabavu na internetu poslednjih godina gradjani Srbije sve više traže u sanovnicima, kompjuterskim igricama i horoskopu. Sociolozi kažu da je to svojevrsna virtuelna potraga za srećom.

Odšteta zbog lošeg recepta

Visokotiražni čileanski list Tersera moraće da plati odštetu od 1.500 do 20.000 evra za 13 svojih čitalaca, koji su zadobili opekotine pripremajući kolače po receptu objavljenom na njegovim stranicama.

Vrhovni sud Čilea potvrdio je presudu prema kojoj Tersera, "mora da plati odštetu 13 od 15 podnosilaca tužbe zbog fizičkih i psihičkih povreda uzrokovanih receptom za izradu ćurosa, objavljenom u svom nedeljnom dodatku Žena".

Afera "eksplozivnih uštipaka" digla je veliku prašinu u Čileu 2004. godine, kada je 15 osoba podnelo tužbu protiv ugledne novine, nakon što su zadobili opekotine na licu, rukama i grudima prilikom pripreme ove južnoameričke poslastice, sledeći do u tančina recept za "punjene ćurose, korak po korak".

Presudom iz 2008. godine, koju je nedavno po žalbenom postupku potvrdio i Vrhovni sud , ustanovljeno je da je problem nastao zbog neadekvatnih razmera između temperature prženja, dimenzija ćurosa i količina sastojaka - brašna, putera, kvasca, šećera, vode i mleka.

Gastronomski stručnjaci, koji su tada svedočili, izjavili su da je recept sam po sebi dobar, ali da je namenjen profesionalcima, a ne amaterima, te da je za njihovu izradu neophodno profesionalno posuđe, a ne običan tiganj.

Potukli se svećenici u bazilici u Betlehemu: letjele šake i metle

BETLEHEM Čišćenje bazilike Rođenja Isusova u Betlehemu uoči proslave Božića po julijanskom kalendaru izazvalo je u srijedu opću tučnjavu među redovnicima suparničkih kršćanskih denominacija koji ljubomorno čuvaju svoj teritorij na tome svetom mjestu.

Šake i metle letjele su bazilikom kad se potuklo stotinjak svećenika i redovnika Grčke pravoslavne crkve i Armenske apostolske crkve. Red među redovnike morala je uvesti palestinska policija.

»Riječ je o beznačajnom problemu koji se pojavljuje svake godine«, izjavio je palestinski policijski pukovnik Halid al-Tamimi. »Sad je sve u redu. Nitko nije uhićen. Sve su to Božji ljudi«, dodao je. Najstarijom bazilikom u Svetoj zemlji, za koju tradicija kaže da je izgrađena na mjestu Isusova rođenja, zajednički upravljaju pripadnici Rimokatoličke crkve, Grčke pravoslavne crkve i Armenske crkve. Svako kršenje jurisdikcijskih granica unutar crkve nerijetko izaziva sukobe, osobito u doba čišćenja i uređivanja za proslave Božića.

100 godina čovečanstva u 10 minuta

Pogledajte 100 godina čovečanstva u samo 10 minuta. Znate li za sve ove događaje?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Korisnik mreže Youtube derDon1234 uspeo je da u video snimak spakuje najvažnije događaje koji su obeležili poslednjih 100 godina čovečanstva.

Video prikazuje neka od najvećih ljudskih otrkića ali i brojne grozne stvari koje su oblikovale našu istoriju.

Snimak počinje trenutkom kada je Roald Amundsen stigao na Južni pol 1911. nakon čega nas podseća na potonuće Titanika, Prvi i Drugi svetski rat, rat u Vijetnamu i tako sve do stravičnog cunamija koji je pogodio Japan.

Ipak, par važnih događaja su izostavljeni, poput smrti stiva Džobsa i stvaranja sastava “The Beatles”.