PRELISTAVAMO za vas (izdvojeni članci)

First topic message reminder :

Ne znam ko koliko često čita novine , pa mi palo na pamet da imamo i ovako nešto...Jednostavno , copy-paste članak iz novina koji nam se učini zanimljiv ...Koga zanima, pročitaće, a još jedna tema ne smeta...


:329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340: :329340:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vojvodina

Grmuša se osvetio vučjaku lutalici
Golim rukama uhvatio psa koji mu je ujeo sina
Autor: Rajna Rajić | 06.06.2009. - 10:08
Nisam više mogao da čekam šintere:
Jovo Grmuša sa zavojima na rukama

Kikinda - Jovo Grmuša (34) iz Banatskog Velikog Sela kod Kikinde povredio je obe ruke hvatajući psa lutalicu, koji mu je prethodno na Iriškom vencu, ispred restorana „Arena”, ujeo četvorogodišnjeg sina Marka. Grmuša sada na desnoj ruci ima 12, a na levoj sedam dubokih ugriza. Pas ga je izujedao u sredu kada ga je uhvatio golim rukama, jer više nije mogao da čeka šintersku službu. Dečak je istog dana dobio lekarsku negu u Dečjoj bolnici.

Otac je tri dana iz Kikinde išao na Iriški venac verujući da će šinteri doći i uhvatiti životinju. Međutim, kaže, to je morao da uradi sam, iako Milica Vlaisavljević iz Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća” iz Novog Sada tvrdi da su prvu dojavu o napadu psa na dete dobili tek u utorak.

- Oni najpre nisu mogli da izađu na teren jer je bila nedelja. U ponedeljak nisu došli jer rade samo popodne. U utorak kad su bili, pas je pobegao, a u sredu su rekli da neće doći pre 16 sati. Meni je tada pao mrak na oči pa sam golim rukama uhvatio životinju i dva sata je držao dok šinteri nisu došli - priča Jovo Grmuša.

Njegovog sina ker je ugrizao za stomak u nedelju dok je otac njemu i ćerki Dijani (10) kupovao pljeskavicu. Iako je Grmuša istog dana obavestio sve potrebne nadležne službe, policiju, veterinarsku stanicu i inspekciju, kao i azil Komunalnog preduzeća koje hvata pse lutalice, drama se ponovila i u sredu kada je pas ujeo i njega.
Milica Vlaisavljević kaže da je azil od Iriškog venca udaljen 30 do 45 minuta vožnje kolima.
- Kolege su tamo otišle najbrže što su mogle. Tamo je bio i Jovo Grmuša, ali pas nije pronađen. On je u sredu pozvao azil i rekao da je psa uhvatio i da dođemo po njega. Istoga dana od Republičke veterinarske inspekcije dobili smo nalog da se pas uhvati, odmah eutanazira i pošalje u Pasterov zavod na dalji pregled, što je i učinjeno. Uradili smo sve u skladu sa nalogom veterinarske inspekcije - rekla je Vlaisavljevićeva.
Ona kaže da je u celom slučaju nesrećna okolnost bila što lokacija na Iriškom vencu nije u nadležnosti Novog Sada već opštine Irig.
- Pas se šetao i prelazio je zamišljenu granicu između dve opštine. Pošto je životinja napala dete naša ekipa, bez obzira na tu okolnost, izašla je na lice mesta - kaže Vlaisavljevićeva.
I Grmuša potvrđuje da mu je rečeno da je lokacija nezgodna, jer deo Iriškog venca kontroliše opština Irig, a deo grad Novi Sad.
- Rečeno mi je da granicu čini bela linija na kolovozu. Ko će znati gde je pas prelazio i u čijoj je nadležnosti. Nisam više imao strpljenja već sam golim rukama uhvatio vučjaka teškog 40 kilograma. Čovek u takvim trenucima, kada je dete u pitanju, nema strah ni od čega - priča Grmuša.

Srbija

Očajno stanje na ginekologiji Zdravstvenog centra u Zaječaru
Ginekolog dnevno pregleda 45 žena
Autor: Suzana Božinović | 05.06.2009. - 05:00
Zaječar - Od kada je novembra prošle godine direktor zaječarskog Zdravstvenog centra dr Mirko Veljković podelio lekare ginekologe za rad u ambulanti i rad na odeljenju, ova služba je doživela potpuni kolaps. Pacijentkinje i trudnice na pregled čekaju po nekoliko sati, jedan lekar pregleda i po 45 žena dnevno, svaka treća trudnica se šalje na carski rez, a dvoje ginekologa je dalo otkaz. Ginekolozi su decembra prošle godine pismeno uložili prigovor Upravi zbog naredbe o podeli, ali nisu dobili nikakav odgovor.


- Po zakonu, podela se vrši kada se za to steknu uslovi, a da ih kod nas nema potvrdili su nam i specijalisti socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje „Timok“ kojima smo se pismeno obratili. Odgovorili su nam dokumentovano da u odnosu na broj žena, naš Zdravstveni centar mora da ima najmanje 12 ginekologa, a nas je osmoro, od kojih su trojica stariji od 61 godinu - kažu lekari koji, zbog straha od sankcija uprave, žele da ostanu anonimni.
Prema naredbi direktora, u ambulanti radi troje ginekologa, po dva su u smeni, ali često radi samo jedan. Tu su pacijentkinje koje čekaju ultrazvuk, tu je savetovalište za trudnice, tu se vrše i ginekološki pregledi. Juče je na odeljenju radio samo jedan lekar koji je neprekidno šetao između tri ordinacije jer je morao da pregleda ginekološki, da pregleda ultrazvukom, i da se posveti trudnicama.
- Zbog zdravstvenih problema dolazim često na preglede i ponekad čekam više od tri sata. Dešavalo se u mnogo slučajeva da radi samo jedan lekar jer je drugi na terenu. Prilikom pregleda prošlog meseca bila sam 38. pacijentkinja lekaru tog dana. Kasnije mi je jedna medicinska sestra kazala da ginekolozi pričaju međusobno kako već nakon dvadesete pregledane pacijentkinje počinju da gube koncentraciju - kazala nam je žena u čekaonici.
Na odeljenju je ostalo petoro lekara i oni su uspeli da za šest meseci dostignu neverovatnu statistiku jer svaki treći porođaj urade carskim rezom.
- Zvanični prosek u Srbiji 2007. bio je 7,95 odsto urađenih carskih rezova, odnosno, svaka 80. porodilja. Kod nas je doskoro prosek bio do 20 odsto svaka peta, a poslednjih meseci je porastao na rekordnih 34,5 odsto. Znači, svaka treća žena porođaj završi operacijom - kažu nam ginekolozi.
Kako je direktor pre dve godine na odeljenju zabranio epiduralnu anesteziju koja je bezbolna, mlade majke se verovatno odlučuju za carski rez, a u mnogim slučajevima zaječarskog odeljenja to je i odluka lekara. Da li je to u skladu sa zdravstvenim potrebama trudnice, u skladu sa zakonom i lekarskom etikom, ili se možda radi o nečem drugom, za sada ostaje tajna.
Najgore stanje je, prema rečima meštanki, ali i prema izjavama Zaječarki koje se direktno uključuju u lokalne radio i televizijske programe, nemogućnost analiza Papanikolau testa.
- Zaječar je prvi u Evropi po broju žena obolelih od raka grlića materice jer na 100.0000 žena mi imamo obolelo 43,3 žene, na nivou Srbije ima 27 obolelih, dok je u okolnim zemljama na 100.000 žena prosek 7,2 obolele pacijentkinje. Zaječar je žarište ovog karcinoma, posebno što su svetska istraživanja dokazala da je najčešći uzrok virus koji se može preneti polnim putem. Preventiva je Papanikolau test koji se radi na šest meseci do godinu dana, zavisno od rizične grupe - kažu ginekolozi.
U zaječarskoj ambulanti je istaknuto na vratima da se ovaj test radi na tri godine, što je možda u skladu sa statutom, ali ne i sa potrebama meštanki koje tvrde da je uprava pronašla rupu u zakonu, a da je zakazivanje ovog testa nemoguće jer im se uvek kaže da se jave naredne nedelje.
Direktor Mirko Veljković nije mogao da odgovori ni na jednu od ovih optužbi jer je rekao da se nalazi na godišnjem odmoru. Uputio nas je na dr Jovana Stevanovića.
- Doktor Stevanović ne može ni danas ni sutra da razgovara sa novinarima jer ima poslovnih obaveza - rekla je Gordana Jovanović, PR Zdravstvenog centra Zaječar.


Lekari radili i po 15 sati dnevno
Od 10. decembra prošle do kraja aprila ove godine zaječarski ginekolozi radili su i po 16 sati dnevno. Dobili su nalog direktora po kome: „... smena dežurstva počinje u 22, a završava se u 7 sati ujutru“. „S obzirom na to da se radi o plaćenom dežurstvu lekari nemaju pravo na slobodan dan, te narednog dana izvršavaju svoje uobičajne radne obaveze“, stoji u dopisu. Ginekolozi su nakon pet meseci ovakvog načina dežurstva pozvali inspekciju rada koja je ukinula odluku direktora Veljkovića.

Utopio se mladić na Borskom jezeru


07.Jun.2009, Izvor: Radio Televizija Vojvodine


BOR - Devetnaestogodišnji R. D. iz Bora utopio se danas popodne u Borskom jezeru, kada se prevrnuo brodić kojim se vozio s prijateljima.

danubius ::

Utopio se mladić na Borskom jezeru


07.Jun.2009, Izvor: Radio Televizija Vojvodine


BOR - Devetnaestogodišnji R. D. iz Bora utopio se danas popodne u Borskom jezeru, kada se prevrnuo brodić kojim se vozio s prijateljima.

Strasnoooooooooo, svake godine Borsko jezero odnese bar jedan ljudski zivot :(

Ušao na čas i udario profesora


Autor: Tanjug
| 08.06.2009. - 21:19

Policija
u Vranju privela je danas opštinskom sudiji za prekršaje Miloša N. (19)
iz Preševa zbog narušavanja javnog reda i mira, saopštilo je
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.



U saopštenju se navodi, da je Miloš N. u Ekonomskoj školi u Vranju
ušao na čas i udario profesora Slađana J. u vreme nastave. Privedeni
nije učenik Ekonomske škole u Vranju, a kako je navedeno, zbog
narušavanja javnog reda i mira sudija za prekršaje mu je izrekao kaznu
zatvora u trajanju od 30 dana.

Dečak stradao zbog igre loptom


Autor: P. Vujanac
| 08.06.2009. - 05:40

Svađa
zbog teniske loptice bačene nekoliko puta na fasadu zgrade opštine
Lajkovac, dovela je do tuče trojice maloletnika i dva mladića u kojoj
je stradao D. Č. (17) iz sela Rubribreza. Dečak je u nedelju oko 3.30
časova na Omladinskom trgu dobio nekoliko udaraca od D. Ž. (27), posle
čega je pao na tlo i preminuo.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Istražni organi su naložili obdukciju njegovog tela kako bi se utvrdilo
da li je to neposredni uzrok smrti, a D. Ž. i njegov drug U. P. (28),
koji su učestvovali u sukobu sa maloletnikom i dvojicom njegovih
drugova su uhapšeni.

Kako navode za „Blic” izvori iz istrage, pre dolaska na trg D. Č.
i dvojica njegovih drugova, čija imena policija nije saopštila, bili su
u kafiću i pekari. Na trgu su počeli da se igraju teniskom lopticom, a
nastradali dečak ju je nekoliko puta bacio na zid opštinskog zdanja.
Nakon toga, dečacima su iz obližnje pekare prišli D. Ž. i U. P. i posle
upozorenja da to ne čine jer je to „njihova zajednička kuća”, došlo je
do prepirke i tuče koju su čuli stanari okolnih zgrada.
Izvori „Blica” navode da su nastradalog mladića i D. Ž. u jednom
trenutku razdvojili drugovi, ali su oni nastavili da se svađaju, posle
čega je D. Ž. prišao žrtvi i ponovo ga udario nekoliko puta. Dečak je
pao na pločnik Omladinskog trga i na licu mesta ostao mrtav, što je
potvrdila ekipa Hitne pomoći. Ubrzo je stigla i policijska patrola i
uhapsila D. Ž. i U. P.

Mladić koji je pretukao maloletnika biće predat istražnom sudiji
Okružnog suda u Valjevu, dok se, kako saznajemo, uloga U. P. u tuči i
dalje ispituje. Uviđaj je obavila Nada Živić, istražni sudija Okružnog
suda u Valjevu, koja je naložila obdukciju tela dečaka, te dežurni
zamenik okružnog tužioca Miroslav Milaković.
- Tek posle izveštaja obducenta sudske medicine znaćemo kako da
kvalifikujemo ovo delo i da li je neposredni uzrok smrti dečaka udarac
koji je dobio od D. Ž. ili je smrt nastupila zbog eventualnih
zdravstvenih problema koje je dečak ranije imao - kaže naš izvor.

Poznanik uhapšenih mladića kaže da se D. Ž. i U. P. nikada nisu nasilnički ponašali.

- Pretpostavljam da se iznervirao kada je video da dečaci galame i
teniskom lopticom gađaju fasadu opštine. Zašto je posle svađe došlo do
tuče, jer je on izbegavao gužvu takve vrste, samo on zna - kaže mladić.





Trenirao fudbal

Komšije i porodica nastradalog mladića juče su bili šokirani vešću
o tragediji u centru Lajkovca. U Rubribrezi porodica nastradalog D. Č.
nije imala snage da razgovara sa novinarima, ali njihove komšije kažu
da je dečak doskora igrao fudbal za seoski klub.
- Bio je vredan i miran. Posle napuštanja srednje škole sa ocem
se bavio molerajem. Baš su se nedavno vratili sa rada iz Crne Gore -
kažu komšije.

Iskopao rupu od 15 metara u kuhinji da bi pecao






PEKING - Jedan kineski seljak iskopao je u svojoj kući rupu dubine 15 metara kako bi dospeo do podzemne reke i u njoj pecao.
Li Hujan iz jednog sela nedaleko od Čongćinga na kopanju je zaposlio
trideset seljana. Oni su čitavih šest meseci kopali rupu nasred njegove
kuhinje kako bi stigli do podzemne reke koja prolazi tačno ispod
njegove kuće.
Li
Hujan je bio ubeđen da reka obiluje ribom.
Po okončanju radova postavio je merdevine kojima se spušta do
ponornice. Svaki dan silazi u rupu da bi sa postavljenih udica pokupio
ribu koju potom nosi na pijacu.
Kako piše lokalna štampa, do sada je na taj način zaradio preko od 2.500 evra što za njega predstavlja dobru zaradu.

Izvor: Tanjug

Novi muški sport..Još dovučete fotelju kraj rupe,zabacite udicu..i gledate tv..još da je neka cica.maca ,ne bi bilo na odmet...

Apatin - Direkcija za izgradnju Apatina i „Dunav grupa - agregati“ iz Novog Sada potpisali su ugovor o nasipanju peskom lokacije Robno-transportnog centra.
set_font_size();




Precizirano je da će prva faza radova biti završena za 50 dana, a koštaće 50 miliona dinara. Nasipanje peskom odvijaće se u još tri faze, a ukupna vrednost ulaganja je 191 milion dinara. Kada se lokacija Robno-transportnog centra naspe peskom, stvoriće se uslovi za izgradnju transportnog terminala i izgradnju fabričkih postrojenja.

U Apatinu procenjuju da bi u Robno-transportnom centru moglo da bude otvoreno dve do tri hiljade radnih mesta.

(pomozi Bože ! :90358: )

Ugradio rogove, štedi za veštački rep

Potrošio 3.500 funti da bi izgledao kao đavo

Autor: Tanjug | Foto:Blikk.hu | 17.07.2009. - 13:29

[You must be registered and logged in to see this image.]Opsednut đavolom, 39-godišnji Britanac Gevin Paslou pretvorio se u princa tame pomoću estetske hirurgije i izveo pravi đavolji trik kako bi našao novac za dalje operacije.

Gevin, alijas Lucifer, počeo je svoj preobražaj pre godinu dana kada je za 400 funti na čelo ugradio rogove od Teflona. Potom su usledile i druge transformacije. Ovaj poklonik sotone, nezaposleni izbacivač i bezbednjak, ima danas račvast jezik, šiljate uši, implatirane rogove, produžene očnjake i nosi fluorescentna zelena sočiva.

Paslou je, međutim, pokušao da od socijalnog izmami 3.500 funti (4.000 evra) da bi platio dodatne stomatološke operacije, te se našao na sudu zbog prevare. Prvobitno je kažnjen sa 200 sati društveno korisnog rada ali mu je kasnije, zbog zdravstvenih razloga, kazna preinačena u kućni pritvor od pet časova popodne do pet sati ujutro.
"Više nisam Gevin. Promenio sam ime u Diablo Dilenfer", kaže ovaj đavolji šegrt iz Sisoltera, u Kentu, koji sada štedi za veštački rep i operaciju za podizanje rebara na leđima.
"Moja starija ćerka me se stidi i ne želi da dolazim u školu na roditeljske sastanke", izjavio je on listu "Miror".

Stotine hiljada ljudi na saboru trubača

Ludo u Guči i dan i noć

Autor: B. Bojović - N. Džodan | Foto:Stanko Đalić | 09.08.2009. - 00:02
[You must be registered and logged in to see this image.]
Subota. Četvrti dan sabora trubača u Guči. Jutarnje sunce zateklo je mamurne saboraše na uličnim trotoarima, livadama, u šatorima, naslonjene na ogradu pokraj trubača. Neki su već na terasama obližnjih kafića, piju prvu jutarnju kaficu, čitaju novine i gledaju one od sinoć kojima se „prekinuo film“’ pre nego su utihule melodije iz limenih instrumenata.

– Ma daj, oni uopšte nisu u fazonu. Ovako mogu da kuliram i na Adi. Guča je bre, do kraja, živi, uživaj, vrišti, pevaj i spavaj gde se zatekneš. U tome je čar. Kakva fenserica. To uopšte nije fora – kaže Boban sa Novog Beograda koji se jutros probudio pored spomenika trubaču naslonjen na rame plavuše…

Juče je ispred Doma kulture priređen nesvakidašnji koncert kada su nastupili zajedno orkestar američke mornarice i orkestar Ekrema Mamutovića. Ovaj nastup koji je iznenadio sve prisutne počeo je numerom „When the Saints Go Marching In“ u kojoj su američki i srpski trubači pokazali koliko može da bude interesantna muzička saradnja. Nastavilo se s melodijom „Svilen konac“, a zatim je počelo pravo nadmetanje u sviranju. Domaći orkestar bi počeo neku pesmu, dok bi američki muzičari pokušavali da uhvate ritam, a zatim i obrnuto, kada su trubači pokušavali da se priključe džeziranim numerama Amerikanaca. Zajedno, na licu mesta učeći jedni od drugih oduševili su publiku koja je uživala u interesantnom popodnevnom koncertu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
– Da li ja ovo dobro vidim? Je l’ to crnac u Guči pa još svira trubu? E da su mi pričali ne bih verovala – kaže jedna sedamdesetogodišnja bakica, koja je s oduševljenjem posmatrala nadmetanje američkog i srpskog orkestra.
„Ma čitav svet ti je, bako, danas u Guči. Od Australije do Amerike. Samo opušteno, jednom se živi!“ kaže mladić uvijajući se uz zvuke trube oko vesele Amerikanke.
Nekoliko orkestara u popodnevnim satima odmaralo se i dremalo u debeloj hladovini, kako bi skupili snagu za večernju ludnicu. Oni vredniji obilazili su kafiće i šatore i tražili redom pripite mušterije raspoložene da im sviraju. Izgleda da nije bilo mnogo posla jer je orkestar koji je okupirao sto u jednom kafiću bez problema svirao i za dvesta dinara, doduše, muzičari su malo negodovali kada su devojke za stolom odjednom naručile četiri pesme, ali su našli kompromis kada se jedna od njih popela na sto da igra.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Najveća gužva bila je na ulicama ove varošice dok je pod šatorima bilo slobodnih mesta. Moglo je tako da se vidi raznih čudnih pojava, od pivopija koji su nosili kacige sa limenkama piva i sprovedenim cevčicama do usta, pa do onih koji su šetali sa gas-maskama. Nije bilo mnogo devojaka koje su plesale na stolovima, ali su zato na ulicama neprestano igrale i trčale tamo gde je glasnija muzika.
– Došla sam iz Švajcarske, evo cela rodbina je došla, otac, majka, brat, teča... svi smo ovde i nigde nisam videla ovakvu atmosferu. Mislim da ću se kasnije i ja popeti na sto – kaže dugonoga Ivana, koja je pre mora došla da se provede u Guči.
Ipak su svi iščekivali veče i ponoćni koncert na stadionu koji svake godine bude najveseliji, s obzirom na to da sviraju najbolji orkestri.

Šajkače Veoma interesantne strancima bile su majice sa likom Čiča Draže, šubare sa kokardom, šajkače i šapke. Majica sa Dražinim likom košta 800 dinara, šubara je 1.200 dinara, dok je šapka 930 dinara. Najviše su se prodavale šajkače i privesci za automobil po ceni od 150 dinara.

Prvi sabor Dragan Jovanović Laf podsetio je novinare na Prvi sabor trubača koji je održan 14. oktobra 1961. kada je njegov orkestar bio najbolji. Tada su u crkvenoj porti bila samo četiri orkestra i niko se nije nadao da će Sabor jednog dana poprimiti oblik svetske manifestacije.

Orkestri finalisti Na jučerašnjem polufinalnom takmičenju seniorskih orkestara za završno takmičenje plasirali su se: -Bojan Ristić (Vladičin Han) -„Macola“ Novica Anđelković (Grdelica) -Veljko Ostojić (Zlakus) -Srđan Azirović (Bojnik) -Branko Ostojić (Karan) -Božidar Nikolić (Zlakus) Ove godine majstor trubač je Ćerim Bećirović kome je direktor Centra za kulturu dodelio majstorsko pismo.

Harambaša Sabora Harambaša Sabora je Stanko Jerotić iz Dublja kod Šapca. On je pobedio u disciplinama bacanje kamena (10,8 metara), skok udalj (3,05 metara) i skoku uvis (1,04 metra). Najbolju u rvanju u kosti je Miloš Milanović iz Beograda, a u gađanju jabuke kroz prsten pobedio je Saša Grujić iz Viče kod Guče.

Intervencije zbog pića Lekarske službe intervenisale su prethodne noći 121 put. U hitnoj je bilo 24 pregleda, 69 na opštoj praksi i 28 na terenu. Mahom je u pitanju bila velika doza alkohola. Nekoliko devojaka i mladića provodili su se uz pivo i trubače pokraj spomenika trubaču. Devojke su bile na ramenima mladića koji zbog velike doze alkohola nisu izdržali teret, pa su u jednom trenutku padali na beton. Masnice i pokoji konac u glavi, epilog je ove nesvakidašnje žurke.

Australijancima blizu Grupa od dvadeset Australijanaca stigla je preksinoć u Guču. Kao da iza njih nije ostao tako dalek put, kako su kročili na tlo dragačevske varošice, zaigrali su spretno u ritmu, i to srpskog „Moravca“. „Ma, nije daleko Guča kada je ovako dobro. Putovao bih sedam dana i noći samo da vidim šta to nosi ove ljude, odakle oni crpe pozitivnu energiju, kako znaju da uživaju u životu“, kaže Džon, koji je u Guču stigao sa četvoročlanom porodicom.

Šou Bobana Markovića



Koncert orkestra Bobana i Marka Markovića privukao je desetine hiljada ljudi u petak uveče na stadionu u Guči. Odlična atmosfera, oduševljena publika i interesantan repertoar nikoga nisu ostavili ravnodušnim.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nekoliko velikih srpskih trobojki zavijorilo se u masi kada je Boban, ambasador trube koji je ponikao u Guči, izašao na veliku stadionsku pozornicu. I ovoga puta je pokazao da zna kako diše publika koja dolazi na Sabor trubača te je bez problema razigrao sve koji su se sabili na travnati teren. Hitovi kao što su „Bubamara“ i „Gas gas“ potpuno su raspametili publiku. Masovno polivanje pivom (najčešće onim od dva litra) bila je normalna pojava i malo ko je to veče ostao suv. Igralo se kolo kroz gužvu, nekoliko devojaka umotanih u zastave privlačile su pažnju momaka u blizini. A nisu prošli neprimetno ni mladići koji su za ovu priliku obukli haljine, neki su se valjali po travi, što zbog preterivanja u alkoholu, a što zbog dobre atmosfere.
– Rado bih ja ostao s vama još, ali takav je program. Za kraj ćemo svirati „Kalašnjikov“ – najavio je Boban Marković kraj koncerta, a masa je nakon uzvika oduševljenja nastavila da luduje.
Posle su na red došli nastupi inostranih orkestara, među kojima je prvi nastupio orkestar američke mornarice. Glasan zvižduk iz mase i flaše koje su poletele ka bini nakratko su narušile prijatnu atmosferu i to uprkos tome što su američki muzičari svoj nastup počeli numerom „Svilen konac“, a kada su zasvirali prve taktove hita „Y.M.C.A.“ grupe „Village People“, masa je odjednom počela da igra s osmehom na licu i sve do kraja programa bilo je pravo uživanje slušati orkestre iz Francuske, Švedske, Slovenije, Makedonije… koji su se ređali do kraja programa.
Inače, program na stadionu otvorio je Dejan Petrović sa svojim orkestrom koji je odmah zagrejao publiku koja se okupljala na terenu. Posle njega nastupio je Sanja Ilić s „Balkanikom“, a budući da su premijerno nastupili s duvačkim orkestrom, samim tim zainteresovali su publiku u Guči. Njihova pesma „Cepaj“ koju su izveli dva puta okupljeni su odlično prihvatili.

Ohrid: Poginulo najmanje 17 turista



[You must be registered and logged in to see this image.]


05.09.2009

Najmanje 17 osoba je poginulo kada je turistički brod koji je prevozio uglavnom bugarske turiste potonuo danas na Ohridskom jezeru, javljaju makedonski mediji.

Policija je navela da su iz vode spašene 53 osobe.

Zvanično je objavljeno da je poginulo 15 ljudi, a da se tri osobe vode kao nestale.

U trenutku nesrece na brodu je bilo 74 putnika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Brod se prevrnuo na 300 metara od obale u blizini mesta Lagadin, a prvi su u pomoć pritekli kupači na obali.

,,Policiskа auta idu u grad, nose ljude. Brod je potonuo vrlo brzo", izjavio je za Radio Slobodna Evropa jedan od očevidaca Sasso Ristovski.

Prema nekim nezvaničnim izvorima, na brodu "Ilinden" je u trenutku nesreće bio veći broj ljudi nego što je dozvoljeno.

Navodi se da je brod bio star 60 godina, ali je imao vazeću dozvolu i potvrdu o tehničkoj ispravnosti.

Мinistar transporta Mile Janakijevski je najavio ostavku "iz moralnih razloga", a sutra je zbog nesreće dan žalosti u Makedoniji.

Makedonski mediji još javljaju kako policija proučava snimke jednog od prisutnih pripadnika Euleksa koji sa obale snimio brod kako tone.

Portparol policije Ivo Kotevski kazao je Beti da je identifikacija žrtava otežana, jer putnici uglavnom nisu imali lična dokumenta kod sebe.

Bugarska agencija Fokus javila je da je bugarski premijer Bojko Borisov odmah zatražio da se u Ohrid uputi avion koji bi u Sofiju prevezao preživele turiste.

Tel Aviv - Suša je već petu godinu zaredom pogodila palestinske teritorije. Nestašice vode posebno izražene na Zapadnoj obali gdje se dostupni izvori vode, koje dijele Izraelci i Palestinci, sve više iscrpljuju. Ove godine se nestašica vode osjeća i u Izraelu i pored činjenice da on dobiva četiri puta više vode od palestinskih teritorija.

Izvještaj Svjetske banke o snabdijevanju vode na ovim teritorijama ističe da Izraelci dobivaju 4 puta više vode po glavi stanovnika od Palestinaca na Zapadnoj obali, zbog, kako obrazlaže izvještaj “ neuspjelog mirovnog procesa i nemogućnosti palestinskih vlasti da izgrade bolju infrastrukturu”.
Izraelski zvaničnici su objavili da “pokušavaju da pomognu stanovnicima Zapadne obale radeći sa Jordanom na projektu kanalisanja vode od Crvenog do Mrtvog mora”.”Imali bi, naravno, desalinizovanu vodu. U cijelom regionu postoji manjak vode, posebno u Jordanu i na palestinskim teritorijama”, kazao je izraelski potpredsjednik vlade Silvan Šalom.

Generalna proba pred četvrtfinale

Danas
pre 18 sati

Košarkaši Srbije sastaju se danas (15.45, RTS) sa Litvanijom u poslednjem meču grupe F Evropskog prvenstva. Beograd, Lođ - Može se reći da su „orlovi“ nesrećno poraženi u duelu sa selekcijom Turske. Ipak, zahvaljujući dobrim igrama u prethodnim utakmicama, kao i trijumfima Španije i Slovenije... »

Evropa otvara vrata zapadnom Balkanu. Od 2010. građani Srbije, Crne Gore i Makedonije moći da putuju bez viza u države „šengena“. S druge strane, za BiH, Albaniju i Kosovo ostaje da važi dosadašnji režim.

[You must be registered and logged in to see this image.]

MEDICINA OSTALA BEZ RIJEČI


Kinez se pretvara u koraljni greben


Kinez se pretvara u koraljni greben




[You must be registered and logged in to see this image.]







Lin Tianzuhuan iz južne Kine jednoga je dana mogao tek ustvrditi da se
pretvorio u koraljni greben. Ljuskovite grbe potpuno su mu prekrile
ruke i noge i ostavile medicinu u čudu







'Počelo je s par tvrdih kvrgi zbog kojih sam koristio antibiotike i
kreme, ali nije pomoglo', prisjeća se tridesetosmogodišnji Lin Tianzhuan koji je u međuvremenu dobio nadimak čovjek-koralj.
Kinezu su na rukama i nogama počele rasti tvrde izrasline nalik na
ljuske i činilo se da neidentificirani poremećaj kože Lina pretvara u
koraljni greben.

'Rasle su mi na rukama i nogama, a u zadnjoj fazi i na leđima i glavi.
Bio sam zaprepašten', kaže Kinez. Počeo se skrivati u kući
izbjegavajući prijatelje i rodbinu.

Nakon operacije stanje mu se popravilo, a sve podsjeća na slučaj
čovjeka čija je koža počela drveniti te se pretvorio u neprepoznatljivu
nakupinu koja više sliči stablu nego ljudskom biću. Dr. Liz Yinghong,
doktor koji je operirao Lina, izjavio je da je njegov tim bio
zaprepašten.

'Ruke, noge, listovi, sve je bilo prekriveno crno-smeđim ljuskama.
Ozbiljnost simptoma i njihova dugotrajnost su nas šokirale', kaže
čovjek koji je ipak na kraju ostavio nesretnog čovjekolikog koralja s
tek par mrlja na koži.

'Treba mu još par radioterapijskih tretmana, ali je postignut ozbiljan napredak', izjavio je dr. Yinghong.











t.portal

Đilas podržava inicijativu ruskog ambasadora

Novi bulevari poneće imena ruskih boraca


[You must be registered and logged in to see this image.]
Beogradske vlasti nemaju ništa protiv da neke od postojećih gradskih ulica koje još nemaju nazive ili neki budući bulevari ponesu imena ruskih boraca i vojskovođa koji su učestvovali u oslobađanju Beograda tokom Drugog svetskog rata.

Kako za „Blic“ kaže gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, treba odati počast onima koji su doprineli oslobađanju prestonice i ostavili svoje živote u Srbiji.
- Načelno se slažem s idejom da neke ulice koje postoje u Beogradu a koje još nisu dobile nazive ponesu njihova imena. S obzirom na to da se Beograd neprestano razvija, biće i novih bulevara, tako da uz konsultacije zajedno možemo da dođemo do rešenja - kaže Đilas.
Prema njegovim rečima, raniji sazivi Skupštine grada prethodnih godina su zauzeli stav da se centralnim gradskim ulicama vrate nazivi koje su one nosile pre Drugog svetskog rata.
Inicijativa da se beogradskim ulicama vrate raniji nazivi po imenima ruskih vojnika koji su učestvovali u oslobađanju Beograda u Drugom svetskom ratu potekla je pre nekoliko dana od ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandara Konuzina na okruglom stolu „Srpski narod pamti heroje“. U pitanju su Resavska (bivša General Ždanova) i Makenzijeva ulica, čiji su nazivi promenjeni još 1997. godine.
Ambasador Konuzin je na ovom skupu rekao da su posle Drugog svetskog rata mnoge beogradske ulice nosile imena sovjetskih heroja i vojskovođa, da je u međuvremenu došlo do promena tih naziva, ali da ih ljudi nisu zaboravili.

Ambasada: Beograđani da odluče Iz Ambasade Rusije u Beogradu kazu da je pitanje promene naziva ulica u srpskoj prestonici isključivo stvar u nadležnosti gradskih vlasti i da se oni ni na koji način neće u to mešati. „O tome treba da odlučuju sami Beograđani“, kažu...

Uvlache se ...... Medvedev treba da poseti Srbiju u oktobru..... [You must be registered and logged in to see this image.]

Upoznajte Juliusa Gimlija Arna Mekgvajera Čubaku Hajlendera Elesara



Norvežanin Andreas Jankov odlučio je da promeni ime kako bi konačno ostvario san da nosi imena omiljenih junaka iz tv serija i filmova i sada se zove Julius Andreas Gimli Arn Mekgvajer Čubaka Hajlender Elesar Jankov.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ime Julius dao je po popularnom čimpanzi iz serije "Kristijansend Zoo", a Arn je u čast poznatog švedskog filmskog viteza. Elesar i Gimli su iz trilogije "Gospodar prstenova", Mekgvajer iz jedne televizijske emisije iz osamdesetih godina, Čubaka je iz "Ratova zvezda", a Hajlender (gorštak) iz filma i istoimene serije.
"Želio sam da vidim koliko daleko mogu otići s iskazivanjem poštovanja prema omiljenim junacima. O tome sam počeo da razmišljam pre tri godine i konačno mi je odobreno novo ime", rekao je Norvežanin.
Nakon zakonske promene imena i prezimena morao je da menja pasoš i bankarske kartice, ali se ispostavilo da mu je ime predugačko da bi stalo na njih, pa je na kraju morao da se odrekne Hajlandera.

Uhapšena šestorica osumnjičenih za pljačku u Stokholmu



Švedska policija uhapsila je šestoricu osumnjičenih za pljačku u Stokholmu uz pomoć helikoptera. Ministar policije Ivica Dačić kaže da je MUP Srbije upozorio Švedsku da bivši pripadnici "crvenih beretki" pripremaju pljačku u toj zemlji.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Švedski sud saopštio je da su osumnjičeni, starosti od 21 do 36 godina, svi sa područja Stokholma, uhapšeni su zbog pljačke ili pomaganja u pljački. Neki od njih imaju kriminalni dosje, ali je policija odbila da objavi više informacija o uhapšenima.
Grupa pljačkaša je, koristeći helikopter, 23. septembra opljačkala trezor u Stokholmu u kome je bilo oko 100 miliona evra. Pošto su iskočili iz helikoptera, maskirani razbojnici su kroz krovni prozor ušli u trezor kompanije G4S u južnom delu Stokholma. Izazvali su niz eksplozija u zgradi, pokupili novac i pobegli helikopterom.
Policija može da drži osumnjičene u pritvoru tri dana, a za produžetak pritvora je potreban sudski nalog.
Mediji u Srbiji preneli su da je u grupi koja je opljačkala trezor bilo više osoba sa područja bivše Jugoslavije, a među njima i nekoliko bivših pripadnika "crvenih beretki", policijske jedinice MUP-a Srbije raspuštene pošto su njeni pripadnici učestvovali u ubistvu premijera Zorana Đinđića.

Dačić: MUP upozorio Švedsku
Policija Srbije obavestila je Švedsku da bivši pripadnici "crvenih beretki" pripremaju pljačku u toj zemlji, koja je izvedena prošle sedmice, kaže ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.
"Naše ministarstvo je putem oficira za vezu obavestilo Švedsku još pre puno vremena da se priprema jedna takva akcija, a na osnovu tih informacija, oni očigledno nisu sprečili počinioce", rekao je Dačić.
On nije želeo da otkrije više detalja o tom slučaju, ali je rekao da u toj akciji nisu učestvovali samo članovi kriminalnih grupa iz Srbije, već i iz Švedske.
Dačić je kritikovao pisanje švedskih medija o informacijama koje su policijskim putem bile dostavljene toj zemlji, istakavši da su svojim napisima doveli u pitanje živote ljudi sa kojima su MUP i bezbednosne službe sarađivali na rešavanju tog slučaja.

Ceo dan se stručno usavršavam listajući ove Aktuelnosti [You must be registered and logged in to see this image.]
kad na kraju piše [You must be registered and logged in to see this image.]

PRELISTAVAMO za vas (izdvojeni članci) [You must be registered and logged in to see this image.]Uto Sep 29, 2009 12:03 am

cojle ::

Ceo dan se stručno usavršavam listajući ove Aktuelnosti [You must be registered and logged in to see this image.]
kad na kraju piše [You must be registered and logged in to see this image.]

PRELISTAVAMO za vas (izdvojeni članci) [You must be registered and logged in to see this image.]Uto Sep 29, 2009 12:03 am

Hahahahaha, znash za onaj vic kad komandir stanice trazhio od policajaca da mu svako jutro kupuju dnevne novine? Dogovore se podredjeni, da kupe za shefa nekoliko novina toga dana( istih) i da mu svakog jutra daju po jedne, da ne bi morali da stalno idu u kuppovinu [You must be registered and logged in to see this image.]
Nakon nekoliko dana zove ih shef....Kazhe:- Sad smo nadrljali, primetio je....
A shef ce, kad sedoshe: -Kazhu mi smo policajci najgori, a vidi ovog advokata, pet dana zaredom kolima udara u istu banderu! [You must be registered and logged in to see this image.]

Komandosi na vežbi srušili pogrešnu kuću


[You must be registered and logged in to see this image.]
Elitna jedinica švedske vojske propisno se obrukala, jer je tokom vežbe "osvojila" pogrešnu kuću.

Do incidenta je došlo za vreme vežbe u blizini granice s Norveškom, koja je trebalo da bude rutinski trening za elitnu grupu komamdosa Švedske regimente husara.


Vojnici su dobili zadatak da osvoje jednu kuću i za sada nije poznato šta je krenulo naopako, ali su oni umesto zadate, bombama zasuli drugu kuću, udaljenu oko 200 metara od cilja. Kada su shvatili da su pogrešili, na kući su već nedostaja vrata i svi prozori. Jedina je sreća što je ona u tom trenutku bila prazna.
"Već smo sve očistili. Kontaktirali smo vlasnika kuće i sve će mu, naravno, biti nadoknađeno", rekao je predstavnik za štampu elitnih komandosa.


[You must be registered and logged in to see this image.] kakvi biseri!

[You must be registered and logged in to see this image.] eeej....bombama! sreca te kuca bila prazna....

( mozhda i ovo trebalo u verovali ili ne?)

Objavljena nova pesma Majkla Džeksona /video/



Potpuno nova pesma nedavno preminulog kralja popa Majkla Džeksona objavljena je danas na njegovom sajtu, a može se čuti i na radio stanicama.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ljubavna balada "This is it" objavljena je na Džeksonovom veb sajtu tačno u ponoć, u Njujorku. Prateće vokale pevaju Džeksonova braća, a prateći video spot biće prikazan na kraju dokumentarca o slavnom pevaču čija je premijera najavljena za kraj oktobra. Pesma će se, takođe, naći i na dvostrukom CD koji će biti u prodaji od 26. oktobra.
Na Džeksonovom sajtu nema informacija o tome kada je pesma nastala, kada je snimljena, ni ko je sve na njoj radio. Veruje se da je "This is it" samo jedna od Džeksonovih novih pesama koje će biti objavljene posthumno kada njegova porodica završi sa pregledom njegove muzičke zaostavštine.

Izostavljena tačka izbacila Švedsku


Jedna minorna greška načinjena u ponedeljak uveče, dovela je do toga da se sa interneta privremeno izgubi skoro milion web lokacija u Švedskoj – doslovno svaka adresa koja se završava sa .se .

Izvor: Mikro

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kompanija Pingdom koja nadzire web, i nalazi se u Švedskoj, objavila je da se ispadanje celog domena najvišeg nivoa događa izuzetno retko. „Obično se pogrešno konfiguriše ime samo jednog domena ili se pojavi problem na DNS serverima samo jednog domaćina veb lokacija. Problemi koji utiču na celu zonu najvišeg nivoa imaju veoma dalekometne efekte, kao što se videlo na primeru incidenta sa domenom .se. Može se samo zamisliti šta bi se desilo da se slična stvar dogodi domenu .com koji ima 80 miliona imena.“

Ispad je trajao oko sat i po, ali su njegovi efekti nastavili da se ispoljavaju i dalje, u manjoj meri. Ispostavilo se da je registar .SE za ažuriranje zone .se upotrebio pogrešno konfigurisan skript koji je u svako ime domena uneo grešku. Naime, skript nije dodao završnu tačku zapisima servera imena domena (Domain Name Server, DNS) u zoni .se koja označava da je .se domen najvišeg nivoa. Ovo jeste sitan detalj, ali bez njega kida se čitav lanac DNS tabela.

Švedska fondacija za internet infrastrukturu, administrator domena .se, izdala je ovim povodom sledeće saopštenje: „Uzrok je bila greška u softveru za ažuriranje, koja uprkos našim procedurama za testiranja nije otkrivena. Zahvaljujući sistemu za nadzor koji je radio dobro .SE je odmah otkrio grešku i napravio novu datoteku s DNS podacima (zonska datoteka) koja je distribuirana u roku od jednog sata. … Pogrešne informacije koje su otišle uticale su kratko na pristup svim domenima .se. Međutim, možda ima još servera koji našu pogrešnu informaciju nisu zamenili pravom.“

Pošto problemi možda neće biti potpuno rešeni pre srede, zaključak je da je ova „tačkasta“ greška uticala na internet saobraćaj dva dana.

Dve godine posle smrti Tošeta Proeskog veštaci utvrdili da je kriv vozač



Autor: "Press"


Dve godine posle pogibije Tošeta Proeskog saobraćajni veštak otkriva da prevelika brzina nije bila uzrok nesreće. Saobraćajni veštaci, koji su izvršili uviđaj na mestu nesreće u kojoj je poginuo pevač Toše Proeski, dve godine posle tragedije otkrivaju nove detalje udesa. Darko Konjević iz Slavonskog Broda opisao je šta se tačno događalo tog kobnog 16. oktobra 2007. godine, oko 6.30 sati, na autoputu kod Nove Gradiške i navodi da je makedonski pevač stradao od sudara sa prikolicom, a ne nakon udara u bankinu puta u momentu sudara. „Proeski nije stradao od udara u bankinu, kako se pričalo, nego pri udaru u zadnji deo prikolice, navodi Konjević, i dodaje: Uzrok je nedovoljno odstojanje, a ne brzina kretanja. Prednja desna strana vozila u kojem je bio Toše, zbog siline udara, doslovno se podvukla, u dužini od čak 2, 2 metra, pod tovarni sanduk prikolice. Od siline udara pevačevo telo se naglo trznulo i podiglo, a krov vozila se istovremeno silovitom snagom spuštao prema njegovoj glavi". Makedonski veštaci demantovali su tvrdnje njihovih kolega u Hrvatskoj da je vozilo u trenutku nesreće išlo 171 km na sat. Makedonci tvrde da je brzina bila nešto manja, između 140 i 158 kilometara na sat. Prema izveštaju koji su objavili veštaci s Tehničkog fakulteta u Bitolju, glavni krivac za nesreću u kojoj je poginuo Toše Proeski je nepažnja vozača „tuarega" Georgija Georgijevskog. „Nije brzina glavni krivac za nesreću, nego nereagovanje i nepažnja vozača. Možda je zaspao, radio nešto drugo, npr. slušao muziku ili pričao mobilnim telefonom“, izjavio je veštak Stoilko Zlatkovski, profesor na Tehničkom fakultetu u Bitolju.

Vraćaju se provodadžije

Nedavno je jedan domaći nedeljnik pozvao zainteresovane "koji žive
brzim tempom i nemaju dovoljno slobodnog vremena i snage da progutaju
gorčinu samačkog života" da za nekoliko stotina dinara krenu u potragu
za muškarcem ili ženom svog života.

Može se reći da je "spid dejting" ili brzi sastanak nova pojava na
balkanskim prostorima gde se smatra da ako u potragu za bračnom srećom
uz pomoć raznih agencija ili posrednika, idu samo oni s kojima nešto
nije u redu.

Susreti ove vrste organizuju se sa istim brojem muškaraca i žena koji
sede u parovima za različitim stolovima. Svi imaju po pet minuta da
pitaju jedno drugo šta god požele i minut da upišu utiske. U pozadini,
svira lagana muzika, za opuštanje. Kad se pojača, to je znak da treba
promeniti sagovornika. I tako ukrug.

Na kraju, zainteresovani organizatoru skupa predaju popunjene papiriće
sa utiscima o sagovornicima. Svi podaci se ubacuju u kompjuter, a kad
se muška i ženska strana poklope, sledećeg dana elektronskom poštom
učesnici dobijaju kontakt telefone željenih osoba.

Kod mnogih vlada ubeđenje da "samo očajnici” ovim putem pokušavaju da
pronađu srodnu dušu, ali brz tempo života donosi neke nove navike.
Spajanje parova preko Interneta sve više osvaja svet.

Virtuelni provodadžiluk je odgovor na brzinu promena u svetu. U svim
svetskim metropolama postoje agencije koje se bave bračnim
posredovanjem, svesne da munjevit ritam savremenog života otežava
mogućnost pronalaženja adekvatnog bračnog partnera.


Jevreji prve provodadžije

Poreklo provodadžiluka je u jevrejskom narodu, koji u ovom ima i
najviše iskustva i najdužu tradiciju. Po Talmudu, Bog je prvi i
poslednji provodadžija, jer ko drugi može da spoji dva različita bića
da se uklope kao jedno? Nije li on spojio Adama i Evu u prvu zajednicu
čoveka i žene?

Biti provodadžija kod Jevreja je časno zanimanje. Samo čestitom čoveku,
trezvenog rasuđivanja, mogla je biti poverena uloga spajanja ljudi u
trajnu zajednicu. Vekovima su to bili rabini koji su dobro poznavali
svoje studente, buduće mladoženje koje su preporučivali bogatim i
vodećim ljudima u zajednici kao dobre prilike za njihove kćeri, piše
"Politika".

Posle posredovanja, ako bi se pokazalo interesovanje, počinjali bi
neformalni pregovori, gde bi se postizala načelna saglasnost o braku i
bili tačno određeni miraz i pokloni porodici. Ovde je još moglo da dođe
do povlačenja neke od strana, jer nije bilo pravne kazne, iako je to
verovatno dovodilo do razočaranja, svađa pa i suza. Kada bi mladenci
stali pred rabina i brak bio zvanično zaključen, razlaz više nije bio
moguć bez ozbiljnih posledica.

Uloga provodadžije je doživela kulminaciju u 14. veku, kada su Jevreji
bili proganjani i rasuti širom Evrope. U to doba je bilo malo
komunikacije među rasutim grupama, a provodadžije su osiguravale i
pružale stabilnost i širenje zajednica. Njihova veština bila je u tome
da organizuju sklapanje braka prvenstveno na osnovu karaktera,
pobožnosti, inteligencije i obrazovanja, a tak na kraju na osnovu
imovinskog stanja i lepote.

Vremenom, oni prerastaju u dobro plaćene profesionalce. Ali, ako bi
brak koji su sklopili bio nesrećan, oni nisu smeli da traže svoj
honorar. U slučajevima iznimnog uspeha, mogli su da ga dupliraju.

Diskrecija zagarantovana

U tradiciji srpskog naroda takođe je veoma dobro poznata uloga
provodadžija. Iako su njihove dužnosti sve češće preuzele agencije za
bračno posredovanje i internet-portali, najčešće je reč o starijim
ženama ili muškarcima koji preuzimaju na sebe obavezu bračkog spajanja,
a po angažovanju neke od strana (mladine ili mladoženjine).

Bilo je uobičajeno da provodadžija bez najave poseti kuću buduće mlade
i započne priču o svom "rođaku", kome je vreme da se ženi. Posle toga
usledilo bi navođenje pokretne i nepokretne imovine budućeg mladoženje,
kao i njegovih vrlina i zdravstvenog stanja. Ako bi predlog prihvatili
mladini roditelji, ubrzo bi se krenulo "na viđenje". U suprotnom, na
ljubazan način bi se saopštilo da njihovoj kćerki još nije vreme za
udaju jer "mora da uči školu" (najčešći izgovor).

Zanimljivo je naglasiti da se prilikom preuzimanja "posla" provodadžija
obavezivala na diskreciju, jer nikada nije postojala stopostotna
verovatnoća da će "bračna operacija" uspeti. A, ako se to dogodi,
sledili bi brojni darovi. Nije bilo retko da i mladina majka ošacuje
dobru "priliku" za svoju kćerku, pa da angažuje zajedničku
prijateljicu, koja će joj pomoći da ulovi zeta.

A da je pojava provodadžija poznata u različitim kulturama najbolje
svedoče brojni primeri uspešno sklopljenih brakova u Kini. Naime,
postojalo je pravilo da roditelji budućeg mladoženje imenuju
provodadžiju da poseti roditelje buduće mlade. Ako mladini roditelji
nemaju ništa protiv, onda provodadžija ima zadatak da uzme datum, vreme
i mesto rođenja devojke, kako bi se sagledali uporedni astrološki
aspekti. U slučaju da se oni ne slažu, provodadžijin angažman bi se na
tome završavao.

Imajući u vidu brzinu svakodnevnog života, posvećenost poslu i sve
usamljeniji način življenja, postavlja se pitanje - nije li ponovo
došlo vreme za provodadžiluk?

(MONDO)

"Igra" svetlosnih vrtloga zbunila je Norvežane. Pogledajte snimak neobičnog fenomena na nebu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Norvežani zapanjeni svetlosnim vrtlogom na nebu, usijali se telefoni meteoroloških službi.

U sredu je iznad severa Norveške primećen neobičan fenomen. Svetlosni talasi, spirale i vrtlozi "odmotavali" su se na nebu, dok su očevici snimali kamerama i fotografisali čudnu pojavu.

Svetlosni "šou" trajao je oko tri i po minuta, a nije objašnjeno o čemu je zapravo reč. Lokalna štampa piše da je možda reč o vojnom eksperimentu, ali vojska se nije oglasila.




Izvor [You must be registered and logged in to see this link.]




da to nije sonia pravila neki eksperiment ?

da to nije sonia pravila neki eksperiment ? [You must be registered and logged in to see this image.]



Nisam ja... [You must be registered and logged in to see this image.] Spavala sam mirno..... [You must be registered and logged in to see this image.]

Glumica,
misica, model, pilot, padobranac i profesorka engleskog jezika i
književnosti Nataša Pavlović biće prva Srpkinja koja će se vinuti u
svemir. Ona je među prvih 300 ljudi koji su kupili 200.000 dolara
vrednu kartu za suborbitalni let „Virdžin galaktika”, kompanije Ričarda
Brensona.

U kalifornijskoj pustinji Mohave, na predstavljanju „Spejsšipa 2”, prve
komercijalne letelice u svemirskoj floti „Virdžin galaktika”, kompanije
milijardera Ričarda Brensona, među 800 prisutnih, Srbi su imali svog
predstavnika - Natašu Pavlović.


Ne među novinarima, ne među VIP gostima, nego među budućim astronautima!

Ova glumica, misica, model, licencirani pilot, padobranac i profesorka
engleskog koja živi u Americi, među prvima je koji su platili 200.000
dolara za suborbitalni turistički let u svemir, do visine od 110
kilometara.

„Srbi su na lošem glasu u medijima. Želim da ´podignem´ sve Srbe”,
izjavila je Nataša koja će uz pomoć kredita i svoje porodice dobiti
priliku da „svoju zemlju učini ponosnom”.



Poreklo


Nataša Pavlović, srpsko-američka lepotica „plave krvi”, kako se navodi
na njenom sajtu, potomak je hercegovačkog vojvode Pavla. Iz sela Popovi
kod Bjeljine je još u detinjstvu emigrirala u SAD, nastanila se u
Čikagu, a posle devet godina, 1981, preselila u Los Anđeles u potrazi
za glumačkom karijerom.


Na kalifornijskom univerzitetu UCLA stekla je diplomu profesora engleskog jezika i književnosti.

Nakon što je njen stric Slobodan „Majk” Pavlović zajedno sa strinom
Mirom osnovao Slobomir, „grad slobode i mira” na granici između
Republike Srpske i Srbije, Nataša je postala njegov međunarodni
ambasador.


Slobodan i Mira su takođe izgradili i Pavlovića most, osnovali Univerzitet Slobomir P, kao i Internacionalnu banku Pavlović.


Den Tana joj je kum.



Holivudska karijera


Njeno interesovanje za industriju zabave počelo je još dok se kao
devojčica družila sa televizijskim programom i Barbikama. Strast za
kreiranjem scena i likova odvela ju je na časove improvizacijske glume
članova čikaške komediografske škole, gde je provela četiri godine.

Kasnije su je primili u prestižnu privatnu Holivudsku profesionalnu
školu u Los Anđelesu, koju su pohađali i Natali Vud, Miki Runi i Rajan
O´Nil, kao i Valeri Bertineli i Tejtum O´Nil. Glumu je učila u klasi
legendarnog profesora Sala Dejnoa.


Pojavila se u više od 60 epizoda raznih „prajmtajm” televizijskih serija, kao što su „Reži me”, „Monk”, „Alias” i „Sibil”.

Reditelj Blejk Edvards ju je 1993. angažovao za film „Pink Panterov
sin”, a producent Donald Belisario za ulogu Marine Osvald u "Quantum
Leap". Radila je sa Fredijem Princom juniorom, Sibil Šepard, Garijem
Bizijem, Skotom Bakulom, Džordžom Hamiltonom i drugima.


Prošle i početkom ove godine smo je gledali u šest epizoda serije „Gorki plodovi” na RTS-u, kao doktorku Pavlović, oftalmologa.



Nataša i avijacija - ljubav koja traje od 90-ih


Natašin dugogodišnji partner Džo Lara, glumac, kantri pevač i pilot,
nama poznat iz filma „Tarzan na Menhetnu” i TV serije „Tarzan: Epske
avanture”, uticao je da se „vine u vazduh”.

„Upoznali smo se na časovima glume. Imala sam neke prijatelje pilote u
Santa Moniki koji su me pozvali da letimo. Bilo je to 90-ih. Otišla sam
i zainteresovala se, pa sam počela da uzimam časove”, kaže Nataša.

Danas je ona zaljubljenik u letenje, padobranac, licencirani pilot i
potpuno posvećena avijaciji. Upravljala je raznim jednomotornim
letelicama poput „cesne 172”, „cesne 182”, „skajlajna”, „pits spešela”
i „L-29 dolfina”.

U februaru 2004. godine pružila joj se prilika da ode u Moskvu i bude
kopilot u „Migu-25” kojim je, brzinom od 2,4 maha, iz vazduhoplovne
baze u Rusiji stigla do ivice svemira. Ovim poduhvatom se upisala u
istoriju kao prva Srpkinja koja je odletela „tako visoko”.

Na visinu od 26 kilometara, koju je letelica postigla prelazivši po 1,6
kilometara svakih dve sekunde, Nataša je ponela tri zastave - srpsku,
američku i rusku.

„Američku sam nosila jer sam odrasla, školovala se i živim u Americi.
Srpsku, jer se osećam Srpkinjom, tamo sam rođena i tamo su moji koreni.
Rusku, jer su mi ono omogućili da doživim taj let”, izjavila je tom
prilikom Nataša.

„Gore smo pilot i ja izveli neke akrobacije. Bilo je zaista zabavno i
vrlo uzbudljivo”, seća se Nataša. „Posle ovog leta vratila sam se u
Beograd. Bilo je to vrlo značajno za ljude u Jugoslaviji. Biti Mis
Jugoslavije, imati karijeru u Holivudu i leteti Migom do ivice svemira
veliki je uspeh u Srbiji. Nakon leta sam poželela da postanem
astronaut.”

Igrom slučaja, na jednoj dobrotvornoj večeri upoznala je Denisa Tita,
čoveka koji se proslavio time što je postao prvi svemirski turista koji
je „platio kartu”.

„Celo veče sam mu postavljala pitanja i nisam mu dala da ode dok mi ne
kaže kako mogu da odem u svemir za manje od 20 miliona dolara, jer mi
je samo toliko falilo”, uz osmeh je pričala Nataša novinaru „Erport
džurnala”, specijalizovanog avijatičarskog magazina.

„Dao mi je broj telefona Erika Andersona, predsednika i izvršnog
direktora agencije ´Spejs advenčers´. Kontaktirala sam ga i obezbedila
sponzorstvo za let.”



Veruje u Brensona


A onda je čula za milijardera Ričarda Brensona i ambiciozne planove za
komercijalnu liniju u svemir. Odmah je pozvala njegovu kancelariju.

„Rekla sam mu da sam ozbiljna i da želim da idem. Ja sam avanturista!
Rekla sam mu da hoću to da uradim za celu Jugoslaviju, za Srbe, da
stvaram istoriju i ´podignem´ ljude u Jugoslaviji. Bila sam među prvima
koji su se prijavili i na taj način postala jedan od članova-osnivača -
ima nas samo 84.”

Brensonov matični brod "WhiteKniteTwo" (koji će do izvesne granice
nositi putničku komercijalnu letelicu „VSS Enterprajz”), već je leteo.

„Postoji još kompanija koje pokušavaju isto što i mi, ali još nisu
testirale svoje letelice. Imam puno poverenja u Ričardovu kompaniju i
njegov bezbednosti aspekt - oni će učiniti to mogućim”, sigurna je
Nataša.

A dok se to ne desi - verovatno do 2011. godine - Pavlovićeva planira
da u Beogradu organizuje događaj na kojem će sakupiti sredstva i
predati ih stanovnicima Slobomira, stričevog grada u Republici Srpskoj.

„Uzbuđena sam jer ima mnogo divnih ljudi u mojoj zemlji. Želim da svet
upozna Jugoslovene i vidi koliko su talentovani, vešti, druželjubivi i
avanturistički nastrojeni.”

Nataša je aktivni član Međunarodnog udruženja žena pilota „99s” i
pokušava da dosegne „nove visine” koristeći svoju strast za letenjem.
„Ne želim da budem komercijalni pilot, jer uživam u rekreativnom
letenju. Volela bih da decu upoznajem sa avijacijom i motivišem ih da
postanu piloti.”

Godine 2007. je osnovala Fondaciju Nataša Pavlović, međunarodnu
organizaciju koja se bavi pozitivnim uticajem na ljude i planetu.


Ističemo još da ju je američka država Teksas proglasila počasnim građaninom, a Lujzijana nagradila za dobrotvorni rad.



Misica i manekenka


Kada su 1989. godine lokalne novine UCLA univerziteta pozvale devojke
da se prijave za takmičenje za Mis Beverli Hilsa, Nataša je u tome
prepoznala šansu da predstavlja jedan od najprestižnijih gradova na
svetu, promoviše se i započne glumačku karijeru. Isplatilo se, osvojila
je tri titule: Mis Beverli Hilsa, Mis fotogeničnosti i Najbolji
govornik.


U logičnom nastavku, na takmičenju za Mis Kalifornije, ušla je u prvih 10.

Već 1991, Nataša je predstavljala svoju rodnu Jugoslaviju na izboru za
Mis sveta u Las Vegasu, gde se u konkurenciji 72 lepotice plasirala
među prvih pet. To je bio prvi put da se jedna jugoslovenska lepotica
plasira u finale.


Zanimljiv je podatak da je kasnije u filmu „Gola istina” glumila Mis Bolivije.

Radila je kao model za britanskog frizera Trevora Sorbija, zatim kao
manekenka njujorške kompanije „Viktorija rojal”, kompanija „GajReks
dizajn”, „Rene of Pariz”, „Robert Elis”, „Modo ajver” i mnogih drugih.

Uvek je održavala savršenu figuru, ali jedan deo njenog tela se uvek
isticao - noge. Na takmičenju kompanije „Žilet” je 2003. osvojila
titulu „Mis venera strasti” jer ima „noge kao boginja”. (RTS)

IMOVINSKI SPOR


Rodbina pretukla Dadu Topića


U
petak ujutro, pjevača Dadu Topića (61) na Općinskom sudu u Trogiru
napala je rodbina prije imovinsko-pravne rasprave oko kuće u Marini






Na pjevača su u hodniku suda nasrnuli Osječani Darko Šuper (48), Dario
(42) i Mario (40) Topić te Ivana Vukmanović (37), javlja Večernji.hr.
Neko vrijeme u sveopćem metežu jedni druge tukli su šakama i nogama, a
sukob je okončao zaštitar.

Pjevač je sud napustio u vozilu hitne pomoći. Pregledan je u Trogiru, a
potom je zbog šoka prevezen na dodatne preglede u splitsku bolnicu.
Policija je protiv svih sudionika podnijela prekršajne prijave zbog
narušavanja reda i mira.






 

Norveški profesor Espen Šoning predlaže da se za lakša krivična dela osuđeni kažnjavaju javnim bičevanjem, kratkom i brutalnom kaznom, umesto da godinama čame u ćelijama


Šta je teža kazna za kriminalce? Šta bi običan čovek odabrao da se kojim slučajem nađe u (ne)prilici da bira – bičevanje ili boravak iza zidina zatvora.

Zamislite sebe u sledećoj situaciji: opljačkali ste lokalnu poštu u kraju, nije bila neka velika suma, ali ste uzgred odvalili jednu vaspitnu nervoznoj službenici koja je za šalterom oklevala da preda gotovinu. Sud nalazi da ste krivi i kazni vas na pet godina. Namrgođeni sudija, prema slovu zakona, nudi vam da birate – pita vas hoćete li iza rešetaka da odslužite kaznu ili ste za bržu i kraću varijantu. Da primite 100 udaraca bičem po leđima i delu tela gde leđa gube časno ime. Kazna će se izvršiti javno, na „Trgu palih boraca”, pred rodbinom, prijateljima, znatiželjnom svetinom. Ko zna kakve ste sreće, možda baš toga dana „dželat”, nazovimo ga bičevalac, ima tešku ruku i baš je besan što mora da bije za male pare dok ste se vi drznuli da se obogatite i hoćete hleba bez motike.

Kada se nađu u tako teškoj životnoj dilemi, kada moraju da izaberu između dva zla, Norvežani tada obično kažu kako se nalaze pred izborom – kuga ili kolera. Za norveškog profesora savremene istorije Espena Šoninga ova enigma je rešiva i on predlaže javno bičevanje.

„Batinanje je humanije, poštenije i otvorenije od robijanja”, smatra Šoning. Kao profesor Univerziteta u Oslu i stručnjak iz oblasti krivičnih sankcija, Espen Šoning zatražio je nedavno da se u norveške zakone i propise uvrsti pravo osuđenika na lakša krivična dela da biraju između zatvora i javnog bičevanja.

„Dajte državi bič. Neka kazna bude kratka i brutalna. I idemo dalje, stvar je time završena. To je daleko humanija kazna od zatvora koji takođe stvara bol i patnje kod robijaša, ali se zatvor smatra humanijom kaznom”, objašnjava profesor Šoning i dodaje da je zatvorska ćelija zapravo samo jedna vrsta mimikrije, način da sakrijete patnje tako da one ne budu neprijatne za gledanje sa strane. „Bičevanje je konstruktivnija i razumnija kazna za kriminalce koji imaju familiju. Na kraju krajeva”, zaključuje autor ove neobične ideje, „zatvor samo mrcvari ljude.”

U upravi zatvora u Oslu prihvataju ideju kontroverznog profesora kao dobru i predlažu da se o bičevanju kao alternativi povede duboka i ozbiljna javna debata.

„Bičevanje je bolna ali brza kazna. Tu nema mučenja i mrcvarenja ljudi kao u zatvoru. Šta mi imamo od zatvora kada većina kriminalaca posle izdržane kazne opet počinje po starom, opet se vraćaju kriminalu. Zatvor ne popravlja ljude. Samo trošimo vreme i pare”, gotovo je rezigniran Knut Erik Reningen, zadužen za javnost u ime zatvora u Oslu.

Generalni sekretar norveškog Amnesti internešenela Jon Peder Egenes smatra da se bičevanje tretira kao tortura u demokratskim i civilizovanim zemljama i u suprotnosti je sa ljudskim pravima. Takav način kažnjavanja ljudi za neka počinjena nedela praktikuju u zemljama gde su veoma uticajni šerijatski zakoni poput Irana, Sudana, Saudijske Arabije...

Oni koji su kategorički protiv namere profesora Šoninga da se u krivični zakon uvede „bič kao batina koja je iz raja izašla” podsećaju na nedopustive i savremenom čoveku neshvatljive metode torture u islamskim fundamentalističkim zemljama. U nekim gradovima Indonezije ulicama patrolira verska policija koja kontroliše muslimanke da li su „pristojno obučene”, kažnjava one koje uhvati da nose tesne farmerke ili šortseve.

„Modna policija” veoma je rigorozna i u Sudanu. Paragraf 152 sudanskog krivičnog zakonika kaže da će se sa 40 udaraca bičem kazniti onaj ko se narodu pokaže u nepristojnoj odeći. U Saudijskoj Arabiji nedavno je jedna trinaestogodišnja devojčica surovo kažnjena pred očima svih njenih školskih drugova – sa 90 udaraca bičem zato što je u školu ponela mobilni telefon.

Norveški državljanin poreklom iz Iraka Mamand Mamandi (39) otišao je u posetu familiji na severu Iraka gde ga je policija uhapsila zbog dve flaše piva pronađene u njegovom autu. Mamandija su isprašili po turu i leđima sa 130 udaraca bičem. Zato što je kupio pivo dobio je 30 batina, sa 50 udaraca bičem kažnjen je jer je pio, a istu „porciju” batina zaslužio je i zato što je pivo vozio u kolima.

Mamandi kaže da je zbog tri greha jedinstvena kazna batinanja izvedena električnim kablom. „Bio sam nag. Užasno me je bolelo. Četiri nedelje gotovo nisam mogao da jedem i spavam. Da sam mogao da biram, izabrao bih zatvor”, žali se norveškim medijima Mamand Mamandi.

Tur Lilehovde, u ime vladajuće Radničke partije, kazao je da zvanične vlasti osuđuju takvo kažnjavanje u islamskim zemljama i otuda bičevanje nije apsolutno prihvatljivo za društvo kakvo je Norveška. Uostalom, ironično će Lilehovde, koga ćemo uzeti da bičuje ljude. Hoćemo li za „krvnike uzeti one što stoje u redu u birou za zapošljavanje”.

Andre Oktaj Dal, aktivista desničarske partije, kratko je kazao da će samo „sadomazohisti biti zadovoljni bičevanjem”.

Obreo sam se jedan dan u taksiju. Šofer stranac, ortodoksni musliman, odmah mi je to dao do znanja. Delovao je više nego zadovoljno – sedi u „mercedesu E klase” u kome sija kao u „boingu”, dobro zarađuje, do juče je gladovao, a i jedva je živu glavu izvukao i pobegao za Norvešku.

„Norveška je idealna zemlja”, započinje on upućen u sve i svja kao i svi taksisti sveta. „Imamo sve – zakon, red, mir, pravda, sve to još uvijeno dobrim standardom. Ali – nedostaje jedna stvar.”

„Šta”, trgnem se, očekujući sad da će globalno da udari po klimi, da se požali na hladnoću.

„Fali još bičevanje!”

Shvatanje slobode i spremnost da se ona osvaja neuporedivo više od stepena inteligencije i obrazovanja određuju čoveka, smatrao je Hauard Zin (1922–2010).
Kad je u pitanju društvena nepravda, ne treba očekivati da će vlada i parlament, ili poslodavac, sami od sebe rešiti problem.
Oni koji trpe nepravdu, zajedno sa onima koji se, bez obzira na svoj položaj, s njom ne mire, moraju se sami organizovati i preduzeti direktnu nenasilnu akciju (štrajk, bojkot, otkazivanje poslušnosti itsl.). Sredstva, pri tom, uvek treba uskladiti sa pretpostavljenim ciljem.
Nasilnim sredstvima ne ostvaruje se nikakav mirnodopski i slobodarski cilj, niti se autoritarnost može ukinuti pomoću društvenog pokreta organizovanog na autoritarnim osnovama. To su, ukratko rečeno, postulati Zinovog, više od pola veka trajućeg, aktivizma.

Hauard Zin umro je krajem prošlog meseca. Smrt i rođenje jedine su dve stvari koje ovaj glasni Amerikanac za svog dugog života nije učinio svojom voljom i po svojoj savesti. Za ogromnu većinu onih koji ga nisu lično poznavali, ovom smrću ništa se nije promenilo, jer je Zin ostao ono što je bio i pre nje – sopstveno delo na dobrobit čovečanstva.

Profesor istorije i istorijski pisac, Hauard Zin je, u stvari, bio predavač i pisac alternativne istorije, istorije pisane u ime poraženih i poniženih. Njegov pogled na američku povest prostire se iz grobova pobijenih pravednika i iz zatvora nedužno porobljenih; njegove reči zbore iz usta nasilno ućutkanih i gladnih. Dobrim delom, njegove istorijske čitanke – pisma su nepismenih. Oni su, zapravo, istina istorije.

Ono što je kao profesor govorio studentima, Zin, angažovani intelektualac, u javnosti je potvrđivao konkretnom akcijom. Gde država oštećuje pojedinca ili grupu, gde poslodavac ugrožava zaposlene, tamo se treba naći i delovati.
Ako umemo da govorimo o slobodi, onda bi trebalo da znamo da se smisao tih reči ostvaruje isključivo učešćem u rešavanju gorućeg problema ugrožene slobode nekog pojedinca ili neke društvene grupe.
Boreći se na ulici za prava radnika, crnačke populacije i manjina, protiv imperijalističkih težnji i militarizma svoje domovine, verovatno nijedan drugi američki univerzitetski profesor nije toliko puta hapšen kao Hauard Zin.

Protestujući zajedno sa studentima, na optužbe svojih kolega kako učenici zapostavljaju studije, umeo je da kaže da su, učestvujući u društvenoj borbi, studenti za nekoliko nedelja naučili više lekcija nego za godinu dana na predavanjima.

Profesiju istoričara Zin je mogao da opravda jedino kao vokaciju naučnika-aktiviste. Proučavanje tragičnih događaja iz prošlosti ima smisla samo ukoliko u njihovim uzrocima vidimo potencijalne ili aktuelne uzroke tragičnih događaja u savremenosti.
Prošlost treba posmatrati kao nagoveštavanje onog što se može dogoditi, smatrao je Zin. Pre svega, istoričari su odgovorni za sopstveno vreme.

Govoreći o holokaustu nad Jevrejima, Zin, i sam poreklom Jevrejin, tvrdio je da holokaust ne sme biti vlasništvo Jevreja, već čovečanstva. U holokaustu jesu nastradali Jevreji, ali su na sličan način u povesti čovečanstva stradale i druge rasne, etničke, klasne ili političke grupe – i sve dok ne budemo u stanju da ih prepoznamo u začetku, ovakva stradanja će i dalje biti moguća.

Svoje najpoznatije i najimpresivnije delo „Narodnu istoriju Sjedinjenih Država – od 1492. do današnjih dana“ Zin započinje opisom Kolumbovog susreta s domorocima na Bahamima, navodeći reči iz Kolumbovog dnevnika.
Pošto ih je najpre opisao kao najbolje ljude na svetu, koji nemaju privatnog vlasništva niti kakvog pojma o posedovanju, „moreplovac“ zaključuje da će oni biti odlične sluge.
Taj momenat u tekstu dnevnika, taj projekat pretvaranja nedužnih u robove, a upravo s njihove dobrote, za Zina je uporišna tačka agresivne i arogantne američke politike koja se od Kolumbovog vremena proteže do Teodora Ruzvelta, koga naziva „rasističko-imperijalističkim predstavnikom“, i Džordža Buša. Istoričarima koji kao glavnu crtu američke istorije ističu borbu za slobodu i jednakost, Zin preporučuje da to ispričaju i „crncima i starosedeocima Amerike, beskućnicima i onima bez socijalnog osiguranja, svim onim žrtvama američke spoljne politike“.

Jedan profesor koledža, pod uticajem „Narodne istorije“, svoja je predavanja o otkriću Amerike počinjao tako što bi nekom od učenika nešto uzeo, i kad bi ovaj rekao „Uzeli ste mi ...“, odgovorio bi: „Ne, ja sam otkrio ...“ Na početku bezbrojnih američkih udžbenika, sve do Zinove knjige, krije se laž o Kolumbu – jedna uistinu nenarodna verzija istorije.

Do sada, od dvadesetak Zinovih knjiga kod nas su objavljene samo dve. Davne 1968. prevedena je monografija „Vijetnam – logika povlačenja“, a pre šest godina, u izdanju novosadskih „Svetova“, u odličnom prevodu Andreja Grubačića, zbirka članaka pod naslovom „Istorijski eseji o američkoj demokratiji“. U srpskom izdanju, iz ove knjige čiji je originalni naslov „O istoriji“, nažalost, „ispuštena“ su dva poglavlja (pet tekstova): „O marksizmu“ i „Portreti“.

Znamenita knjiga izuzetnog naučnika, prevratnika u sagledavanju američke povesti, i jednog od retkih angažovanih intelektualaca koji su obeležili naše doba, obavezna i obavezujuća lektira, „Narodna istorija Sjedinjenih Država“, danas besplatno dostupna na Internetu, kod nas, dakle, nije prevedena. Uz nju bi svakako valjalo prevesti i „Narodnu istoriju američke imperije“, poslednje delo koje je Zin objavio za života, i autobiografiju

Evropa | 26.02.2010


Evropska unija talac Švajcarske



[You must be registered and logged in to see this image.] Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Gadafi pozvao na džihad protiv Švajcarske


Rasprava između Švajcarske i Libije koja je počela pre 18 meseci kada je švajcarska policija uhapsila Gadafijevog sina u Ženevi, ove nedelje dobila je novi obrt...








Sve je počelo pre više od godinu dana – Hanibal Gadafi, sin libijskog lidera, i njegova supruga uhapšeni su u Ženevi, pod optužbom da su fizički zlostavljali svoje sluge. Iako su u pritvoru proveli samo nekoliko dana, slučaj je u Tripoliju izazvao burne reakcije. U Libiji su uhapšena dva švajcarska biznismena.




Pred kraj prošle godine Švajcarska je izgubila strpljenje i stavila na takozvanu „crnu Šengen listu“ članove porodice Gadafi, ali i članove libijskog parlamenta.



Libijska vlada izjednačena sa teroristima



Teorijski gledano, sve je to deo novog evropskog „harmoničnog“ identiteta, gde države članice podržavaju jedna drugu. Međutim, kada je Libija uzvratila udarac odbijanjem izdavanja viza za građane zemalja Šengena, pukotine su postale uočljive. Šef italijanske diplomatije Franko Fratini je izjavio:



[You must be registered and logged in to see this image.]Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Libijska policija proteruje švajcarskog biznismena Maksa Geldija 22.2.2010.

„Gadafi i pojedini libijski ministri stavljeni su na ’crnu Šengen listu’. Na taj način, Švajcarska je Gadafija i njegovu vladu stavila u isti koš sa teroristima i kriminalcima.“



Takav stav stavlja Švajcarsku u veoma neprijatnu situaciju – Švajcarska je pristupila Šengenu, ali nije članica Evropske unije. Ta zemlja već dugo predstavlja trn u oku mnogim članicama EU zbog nespremnosti da sarađuje na pojedinim pitanjima – konkretno na problemu utaje poreza. Švajcarski ministar unutrašnjih poslova Didier Burkhalter insistira na tome da njegova država nije uradila ništa loše:



„Odgovorno tvrdim da Švajcarska u potpunosti poštuje pravila i propise Šengena. Mi postupamo ispravno, odobrili smo veliki broj viza. Samo mali broj zahteva je odbijen. Pozicija Švajcarske je kristalno jasna.“



EU ne želi da bude uvučena u sukob



Mnoge komšije Švajcarske, na primer Nemačka, koja ima čvrste poslovne veze sa Libijom, insistiraju na tome da se problem što pre reši. Fratini je izjavio da Italija ne želi da bude uvučena u nešto što je bilateralni sukob:



„Nemamo mi problem sa Libijom, već Švajcarska. Uvek ćemo rado podržati Švajcarsku, ali ne može ostatak Evrope da bude njen talac.“



Ova afera postaje pravi test za Evropsku uniju. Ironija je doduše u tome što je glavni vinovnik zemlja koja nikada nije podržavala ideju ujedinjene Evrope.



Autori: Imogen Folks, Bern / Natalija Miletić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Časna sestra nasledila javnu kuću


[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna časna sestra iz Škotske postala je vlasnica javne kuće, koju je nasledila od svoje pokojne majke. Austrijanka Linda K. umrla je u 75 godini života bez muža i nasledika, ostavivši za sobom veoma uspešan bordel. Bečki istoričari predvođeni Nikolasom Forsterom, istražili su njeno porodično stablo u želji da pronađu neke krvne srodnike, i otkrili da je pre više od pedeset godina rodila ćerku koju je ostavila katoličkom sirotištu. Pokojna Linda je svojevremeno bila deo putujućeg cirkusa, koji je između ostalog posetio i Škotsku. Tamo je zatrudnela i rodila ćerku, danas časnu sestru koja živi u Glazgovu. Očekivano, otuđena ćerka neće preuzeti porodični biznis. Čuvši za majčino nasleđe, 55-godišnja L. Hjuston rešila je da sav novac i deonice od bordela pokloni raznim indijskim humanitarnm organizacijama.

Stari
Siromašni djedica u zatvoru zbog malo drva




[You must be registered and logged in to see this image.]Jedna bakica iz okolice Knina svom
starom i siromašnom susjedu dozvolila je da iz njenog dvorišta ukloni
stablo zasađeno prije 150 godina, ispili ga i uzme za ogrijev. I tu ne
bi bilo ništa čudno,da sve to nije gledao susjed kojemu je tko zna na
kakav način stala na žulj, koji je pozvao policiju a policija upravu
hrvatskih šuma radi krađe dobara.
Uglavnom i bakica i nesretni osamdesetogodišnjak kao najveći
kriminalci strpani su u maricu i odvedeni na saslušanje, oduzeto im je
nesretno drvo, pila i protiv njih podnešena prijava za krađu drva u
vlasništvu hrvatskih šuma.
Da nije tragično bilo bi itekako komično jer pokraj toliko lopova,
prevaranata i hoštaplera u ovoj državi policija odvodi ljude iz njihova
dvorišta jer su posjekli svoje stablo da se ne smrznu u 21 stoljeću .

[You must be registered and logged in to see this image.]
Dali ste čuli za mačka Oskara?
Vjerojatno niste jer je to običan mačak koji se vucara po jednoj bolnici. No ovaj mačak ima specijalne moći, on predviđa smrt pacijenata, i to tako da legne kraj pacijenata i taj pacijenat umre u roku od dva sata. Dakle mačak provede zadnje dane s pacijentom. Mačak je tako već predvidio 50 smrti i nikad nije pogriješio. Rodbina od umrlih, mačka cijene jer je proveo zadnje minute s njihovim ljubljenima, da nisu otišli sami na drugi svijet. Pretpostavlja se da mačak nanjuši neke vrste ketona koje pacijenti ispuštaju prije smrti. Ili čak da ima šesto čulo. Jednom kad je doktor vidio da se brzo približava smrt pacijentu jer je mačak kraj njega, ušao je i pomogao pacijentu, mačak je izašao iz sobe i vratio se 8 sati poslije i pacijent je umro u roku 2 sata. Jednom je mačak kod umirujućeg pacijenta otišao dalje, doktori su mislili da je mačak ovaj put pogriješio jer je pacijent umirao. No mačak je otišao par soba dalje gdje je pacijent umro za sat vremena, otišao je tamo gdje su njegove usluge bile potrebnije prije. On je predviđao smrt 2 do 3 sata prije, što je dovoljno da se obavjeste bližnji od osobe i krvno srodstvo. Inače mačak uopće nije druželjubiv s ljudima koji su zdravi, štoviše čak se s njima ni ne igra ni ne mazi, izbjegava ih, valjda zbog toga što ima puno posla s ljudima na umoru.

Holanđani neće da sude UN-u za Srebrenicu!



[You must be registered and logged in to see this image.] Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Porodice stradalih u Srebrenici na uspevaju da izađu pred sud


Apelacioni sud u Hagu je odlučio da porodice žrtava genocida u Srebrenici ne mogu pred holandskim sudovima da tuže UN i traže odštetu. U obrazloženju se navodi da UN uživaju imunitet u skladu sa konvencijama.






Tužba udruženja „Majke Srebrenice“, kojom se vlada Holandije i Ujedinjene nacije terete za nesprečavanje genocida nad oko 8.000 bošnjačkih muškaraca u julu 1995, ima desetogodišnju istoriju.



Tužba je, nakon šestogodišnjih priprema, podneta 4. jula 2007, na dan kad se bivši general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir, jedan od glavnih optuženih za srebrenički masakr, pred Haškim tribunalom izjasnio da nije kriv ni za jedan od navoda optužnice.



U tužbi žena Srebrenice ističe se da su pripadnici holandskog bataljona UNPROFOR-a, čiji je zadatak bio da brane stanovnike zone pod zaštitom Ujedinjenih nacija, propustili da spreče genocid i zločine protiv čovečnosti koje su počinili pripadnici Vojske Republike Srpske. Holandija i Ujedinjene nacije, ističe se u tužbi, odgovorne su za ubistva 8.000 muškaraca.



Ne može da se sudi ni holandskim vojnicima

Smatra se da je postupak, koji je pokrenut pre blizu tri godine, najveća građanska parnica u evropskom pravosuđu pošto je tužbu podiglo 6.000 žena Srebrenice, koje su u julu 1995. izgubile svoje najbliže. Zastupa ih međunarodni advokatski tim.



Godinu dana nakon podnošenja tužbe održana je prva preliminarna rasprava. Holandski sud se 10. jula 2008, dan uoči 13-godišnjice pada Srebrenice, proglasio nenadležnim da raspravlja o tužbi „Majki Srebrenice“, ističući da Ujedinjene nacije, po međunarodnim konvencijama i protokolima, uživaju „apsolutni imunitet“ i da ni jedan sud na svetu ne može suditi toj organizaciji. Pravni zastupnici Kraljevine Holandije su uz to ukazali da je „ono što se dogodilo u Srebrenici tragično“, ali da su isključivi krivci Vojska Republike Srpske i Ratko Mladić. Štaviše, ne može se suditi ni holandskim vojnicima, pošto i oni uživaju imunitet kao pripadnici snaga UN-a.



„Nepripremljeni vojnici u nemogućoj misiji“



U oktobru 2008. branioci Srebreničanki podneli su žalbu na odluku Okružnog suda u Hagu da se proglasi nenadležnim da sudi Ujedinjenim nacijama. Oni smatraju da su Ujedinjene nacije dužne da štite Konvenciju o sprečavanju genocida u svetu, međunarodni pravni poredak i ljudska prava. Uz to, ističu, najviši pravosudni organ UN-a – Međunarodni sud pravde u Hagu – utvrdio je da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima.



U svojim prigovorima zaključuju da ni svetska organizacija ne može biti pošteđena odgovornosti za genocid počinjen na teritoriji pod njenom zaštitom. Holandski advokat Aksel Hagedorn, koji zastupa „Majke Srebrenice“, rekao je da je odluka po kojoj UN imaju imunitet čak i u slučaju genocida „opasna“ jer vojnicima u sastavu njenih snaga dozvoljava da rade šta hoće, a da za to nikada ne budu kažnjeni.



Sva dosadašnja zasedanja holandskog suda, uključujući i današnje, bila su posvećena procesnim prigovorima. Pravo suđenje tek predstoji. Advokati porodica iz Srebrenice su najavili da su spremni da slučaj iznesu pred Vrhovni sud Holandije i Evropski sud pravde.



Podsetimo da je, po izveštaju holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju iz 2002, vlada Holandije delimično odgovorna za srebrenički masakr, zato što je poslala „nepripremljene vojnike u nemogućnu misiju“. Posle tog izveštaja tadašnja holandska vlada Vima Koka podnela je ostavku.



Autor: Dževad Sabljaković

Odg. urednik: Nemanja Rujević

Napokon konsenzus svih srpskih snaga: Zajednički miting na Ušću!

Piše Pavle Ćosić

Beograd, 4. avgust 2010, izvor Be92 – Povodom vrlo nepovoljne
situacije u vezi sa Kosovom, sve političke stranke održale su
zajednički sastanak i odlučile da pažnju svetske javnosti skrenu na nesvakidašnji način – grupnim striptizom na Ušću

Kako saznajemo, osim što će svi lideri i potpredsednici svih
parlamentarnih stranaka učestvovati na ovom skupu, najavljeno je i
prisustvo javnih ličnosti kao što su Rambo Amadeus, Seka Aleksić, Ivana Spasić, Srđan Dragojević i Sonja Biserko.
Svi oni, uključujući Borisa Tadića, Mlađana Dinkića, Mirka Cvetkovića,
Božidara Đelića, Vuka Draškovića, Tomislava Nikolića, Jovana Krkobabića, Aleksandra Vučića, Čedomira Jovanovića i ostale stranačke lidere, na mitingu zakazanim za ponedeljak, 16. avgusta od 17 časova, skinuće se goli.
Kako je najavljeno iz novooformljenog Štaba za srpsko jedinstvo, neće to biti obično svlačenje nego pravi striptiz koji će svi oni uvežbavati uz pomoć najpoznatijih svetskih stručnjaka za ovaj vid umetnosti. Osim što će se skidati goli, svi učesnici skupa tog dana štrajkovaće i glađu.
„Ovo će nesumnjivo otvoriti novu stranicu u načinu borbe za prava jedne suverene zemlje“, izjavio je Srđan Šaper, inicijator ove akcije. Kao posebno iznenađenje, organizator nam je preneo da će striptiz izvesti i predsednik Hrvatske Ivo Josipović i još nekoliko znamenitih političara iz regiona čije će gostovanje ostati tajna do poslednjeg momenta.

Milorad Ekmečić: Evropa nije čokolada već vojni blok

Istoričar Milorad Ekmečić o uslovljavanjima Srbije, sudbini velikih sila, tužnoj evoluciji Amerike, davljenju malih država i naroda

Građanski rat u Jugoslaviji 1992-1995. vođen je u okviru američkog aksioma da srpski narod ne može obnoviti državu koju je stvarao dva poslednja veka i da politički mora ostati u izfragmentiranom stanju, bez višeg stepena jedinstva - podseća u razgovoru za “Večernje novosti” akademik Milorad Ekmečić na ocenu tragičnih događaja u svojoj najnovijoj knjizi “Dugo kretanje između klanja i oranja. Istorija Srba u novom veku 1492-1992”. Ističe da taj aksiom nije napušten, samo je bombe zamenila “politika uslovljavanja”.

O rezoluciji koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o samoproglašenoj nezavisnosti Kosova, u čijoj izradi, iako pozvan, nije želeo da učestvuje (“nikada nisam pisao o Kosovu”), kaže da je “uspeh i ako se svet oko nje podeli, makar i na našu štetu”.

- To je jedna od naših velikih bitaka, za ljude i države koje će biti protiv Sjedinjenih Država. Bilo bi poželjno da ih bude što više. Ali i ako ih bude četvrtina, i samo petina, naš je dobitak. Svet ne sme pustiti da Amerika u tami davi male države i narode.

* Andrić je, 1919, video srpsku istoriju kao “kobnu liniju” što se “bez prestanka kreće između klanja i oranja”. Koji nam procesi i događaji nameću da budućnost i dalje “gledamo kroz tamu”?
PAPA I JASENOVAC
* SAD smatraju Rim duhovnim središtem čitavog sveta. I neke srpske vladike slede taj kurs... - Papa Vojtila je 1984. konačno stvorio “Svetu Alijansu” sa Sjedinjenim Državama. Amerika je dobila svoj Instrumentum imperii. Papa je prihvatio masonske organizacije i američki socijalni i politički sistem, kome se crkva ranije kritički suprotstavljala. Odatle je počeo ekumenizam, napor da se sve crkve ujedinjavaju u jednu duhovnu celinu, čije će središte biti u Rimu. To je propalo. SAD su dobile na svoju stranu više od milijardu katolika u svetu. Pokušaj da i islam, sa isto tako više od milijardu vernika, uđe pod taj sveti baldehin nije uspeo. U ovome bi se trebalo više konsultovati sa ruskim patrijarhom. Tamo znaju koju mantiju nose. Očigledno je da ni vladike SPC nisu u nekim bitnim stvarima jedinstvene. Tužno je reći da postoji pukotina raskola. Što se mene tiče, svaki put pape do Niša vodi preko Jasenovca. Raskol u našoj crkvi bio bi katastrofa ravna propasti Jugoslavije 1992.

- Pre svega, proces izgradnje koncerta novih velikih sila. U svoje vreme sam napisao dve studije o Hantingtonovoj knjizi o sudaru civilizacija. Taj izraz je, u predavanju preko Britanskog radija, uveo u literaturu Arnold Tojnbi. Tojnbijeva teza je građena na temelju njegovih velikih studija o civilizacijama. Od nekoliko hiljada definicija civilizacija, Tojnbijeva je najpoznatija, da je to kultura predstavljena široko (culture njrite large). Tojnbi je verovao da se civilizacije sukobljavaju i to svaka pojedinačno sa zapadnom civilizacijom, podleže joj i nestaje. Kao model je uzeo Tursku Republiku i kemalistički preobražaj, u smislu da je islam potisnut i osuđen na iščezavanje. Hantington je sve to preneo u svoje teorije, ali sa suprotnim zaključkom - nezapadne civilizacije se ne predaju, ne iščezavaju. Danas su toliko ojačale da preuzimaju vođstvo, pa zapadnom svetu preti opasnost kolosalnog istorijskog poraza. Da bi se odbranio, Zapad ima samo jedan izbor, da se zbije oko SAD i brani se.

* Na koji način se stiče status velike sile? Kako će izgledati budući klub svetskih moćnika?

- Svaka velika država nije i velika sila, nego samo ona koja to dokaže u unapred propisanoj mreži uslova. Mora imati veliko stanovništvo, jaku ekonomiju koja je u stanju da stvori vojsku, strateški položaj u svetu (geografija, stepen razvoja). Najglavnije je da se taj status ne poklanja, nego se mora izvojevati u velikim ratovima. Od 1945. ti kriterijumi su nešto promenjeni. Čerčil je mislio da će to biti zemlja koja može podići pet miliona vojnika. Varljiv je pojam “supersile”. On je nastao u fazi dok se sistem novih velikih sila još nije stvorio, kad su najpre bile samo dve supersile, a sada se predviđa da će u taj koncert ući Kina, Indija, Latinska Amerika, Evropska unija, Rusija i jedna islamska država, koja će okupiti milijardu muslimana u svetu.

* Šta će to praktično značiti?

- Proces izgradnje koncerta velikih sila pretpostavlja da će i SAD, kao što se desilo sa Sovjetskim Savezom ranije, izgubiti ulogu jedine supersile koja izgrađuje jednu svetsku imperiju. Sutra će to biti narodi koji imaju preko milijardu ljudi, a od manjih su sve ugrožene da gube taj status. Rusija je najveća zemlja sveta, ima stanovnika više nego Japan, sa perspektivom da ujedini, ili sve slovenske narode iz bivšeg SSSR, ili da sve ponovo okupi. Ja sam imao u vidu taj proces u budućnosti. Nisam samo pesimista za budućnost mog naroda, nego uopšte. Borba za novi koncert velikih sila uvek melje naše kosti. Neki smatraju da je Treći svetski rat neminovnost iza 2025. godine. Nas niko ne brani, a za Ameriku srbofobija je isto što je antisemitizam bio za naciste.

MOŠTI SVETE PETKE

* Treće izdanje “Dugog kretanja” dopunili ste novim saznanjima...
- Ranije nisam bio u stanju da koristim renesansne “Komentare svoga vremena” Ludovika Crijevića-Tuberona. To je vrlo lepo preveo sa latinskog hrvatski lingvist Vlado Razar, dve godine posle objavljivanja moje knjige. Najznačajniji je opis pada Beograda 1521. Za prenošenje moštiju Svete Petke u Carigrad Crijević-Tuberon kaže da su to od sultana tražili Srbi određeni za progon u Carigrad, a po drugim podacima je to sultan sam uradio. Verovatno je ova druga varijanta uverljivija. Značajan je i umetak o neslaganju vođstva Srbije pod starešinstvom Blagoja Neškovića 1944-1945. sa zvaničnom politikom prema Srbima koju vodi Tito. Nešković je mislio da treba obaviti razmenu Mađara i Srba, a Albanci imaju pravo na autonomiju u samo jednom okrugu, toliko su zločina učinili da je i to odveć.

* Sve više se govori o neoosmanizmu i povratku Turske na Balkan. Ankara vidi Rašku oblast kao islamski region?

- Nisam siguran da su moja ubeđenja uvek na pravom putu i tačna. Puno je tu zaključivanja o velikim stvarima sa krajnje oskudnim fondom znanja. Verujem da ne grešim da prestrukturalizacija sistema velikih sila jeste svetska budućnost. Veliko je pitanje koja će velika islamska država ujediniti muslimane sveta, a njih je preko milijardu. Najbolje izglede u tome ima Turska. Ona napušta kemalističku tradiciju laicizma. Pre desetak godina, na jednom naučnom skupu u SANU, najveći turski živi istoričar Halil Inaldžik sve je iznenadio teorijom da je islamizam u Turskoj neminovnost. Najneobičnije je bilo čuti to od naučnika koji je držao predavanja na Čikaškom univerzitetu. Inaldžik misli da su svi reformatori u istoriji Turske zakazali jer nisu uzeli u obzir ulogu običnog naroda. Tako je i Kemal Ataturk isključio islam iz javnog života. U budućnosti, veli Inaldžik, bez običnog naroda nije moguće ništa postići, a običan čovek, kao i čitav narod, ne isključuje islam.

* Može li Turska ponovo postati velika sila?

- Rano je još govoriti o prerastanju Turske u novu imperiju. To je na dnevni red došlo zbog američke podrške da buduća Turska velika sila bude njen saveznik. To je ona mislila i sa Iranom, dok je tamo na prestolu sedeo jedan sekularni car. Amerika gura Tursku na Balkan, Kavkaz, centralnu Aziju, a odvraća je od Izraela i Bliskog istoka. Po mom mišljenju, Turska do vrha supersile ide preko svoje sposobnosti da okupi čitav islamski svet. Savez sa Amerikom je savez viteza i konjovotca. Turska neće biti konjovodac. Na Balkanu može napraviti rusvaj, ali Balkan nije glavno područje njene afirmacije kao nove svetske sile. Samo islamizam uvodi Tursku u klub velikih sila. U tome joj je glavni protivnik Amerika, a ne Srbi.

* Koliko je za Srbiju delotvorna, ili pogubna, ideja da Evropa nema alternativu?

- Bitan je odnos Evrope i NATO. To nam se nameće danas, a Rusija je ideja još na nebu, iako je daleko bolja. Evropu stvaraju korak po korak, menjaju ustanove kao našu vojsku. Živimo u iluziji da narod o tome odlučuje. Uvek je glavno pitanje može li se Evropa osloboditi lanaca vojnog saveza kojim komanduju Sjedinjene Države. Ne javlja se Evropa samo za nas u dvojnom smislu, kao zajednica nadnacionalne organizacije, gotovo kao eksperimentalni lonac ukidanja dosadašnjeg poimanja suvereniteta naroda. On je uvek počivao na slobodnoj naciji. To je osnov prirodnog prava čoveka na slobodu. EU je u monetarnom, političkom pitanju samostalna od SAD. Ali, Evropa je i NATO, čiji je dosadašnji jedini strateški smisao vođenje ratova u svetu. Njih pokreću i vode Sjedinjene Države, daleko od Evrope - sem kolektivnog interesa da Srbiju onemogući da bude ono što je uvek u istoriji bila - strateški zamajac svih političkih promena na Balkanu.

* Šta je zapravo danas ideja Evrope?

- U različitim koncepcijama moguće evropske organizacije uvek ostaje onaj ideal koji je u posebnoj knjizi izložio Mihailo Đurić. Da li je Evropa zajednica koja pravi evoluciju od logike u logistiku, jedne kulture čoveka prema kulturi vojnika?

Kao što je u svojoj doktorskoj disertaciji pisao britanski sociolog Kaplan, učinila je zamenu međunarodnog prava novom “politikom uslovljavanja”, što znači da je svaki odnos između EU i država izvan nje osnovan na principu da svaka druga država svoj pristup Uniji plaća ispunjavanjem određenih uslova. Bez toga ne počinju razgovori i pravog dijaloga nema.


BAUK JUGOSLAVIJE

* Knjigu “Stvaranja Jugoslavije 1790-1918” napisali ste “iz inata” i smatrali delom “koje čovek jednom u životu napiše pa izgori”, a onda ste napisali “Dugo kretanje”, čije treće izdanje izlazi ovih dana...
- Kada bih se sad sam upitao zašto sam se opredelio da pišem te knjige, morao bih sebi da objasnim da se takav put nikad unapred ne određuje. Kao u onoj šali da je kralj Aleksandar dao visoko odlikovanje vojniku iz počasnog stroja što je skočio sam sa mosta u vodu da mu donese kapu koju je vetar odbacio, a on onda pitao: “Da mi je znati ko me je gurnuo?” “Stvaranju Jugoslavije” prethodila je “Istorija Jugoslavije”, 1972, koju sam i ja pisao zajedno sa Vladimirom Dedijerom, Simom Ćirkovićem i Ivanom Božićem. Pisana je za međunarodne potrebe. Svi značajniji jugoslovenski političari, a na prvom mestu državni ideolog Edvard Kardelj, pisali su suprotno. Kad je knjiga napadnuta u širokoj diskusiji velikog broja jugoslovenskih istoričara, to je postala glavna tema naše kulture. Tek sam kasnije obavešten (od strane jedne učesnice u napadu na knjigu) da je sve počelo sa naporom Vladimira Bakarića da se knjiga obezvredi. Sećam se apela Jorja Tadića “Bauk kruži Jugoslavijom” koji je uputio našoj javnosti...

* To uslovljavanje, međutim, nema kraja?

- Jednom je uslov da izručimo generala Mladića, drugi put da snižavamo plate i penzije kako bismo dobili neki kredit, treći put da predamo Kosovo. Nevolja je u tome što ne znamo kada će ta “politika uslova” prestati, jer je ona izgleda politička proizvoljnost samo jedne strane, koja je može beskonačno improvizovati.

S druge strane, Sjedinjene Države se razvijaju u smeru koji potpuno protivreči bilo kakvim demokratskim projektima koji bi samonikli na području Evrope. Najpre je to bila strategija da SAD mogu, na dve odvojene strane sveta, voditi dva velika rata i u oba pobediti. Cilj takve strategije je stvaranje univerzalne imperije, kao što je nekada bila Rimska, koja će voditi celi svet. Odatle američki vojni budžet ne opada, sem što je predsednik Obama učinio neophodna smanjivanja, zbog finansijske krize u zemlji. Vojni budžet SAD je veći nego vojni budžet svih drugih država u svetu, zajedno. Po novinama oko naleti na računicu da će NATO biti osnova politike prema Kini. Srpski državnici ne vide Evropu kao svetski vojni blok.

* Šta je zapravo ostalo od američke demokratije koja je bila ideal naših “zapadnjaka” i antikomunista?

- Nekada vodeća demokratija sveta prerasla je u policijsku državu kakvu svet dosada nikada nije video.
Dobrica Ćosić je u govoru prilikom primanja ordena za učešće u antifašističkoj borbi u ambasadi Rusije, 18. jula 2010, rekao da
“u državama koje se sve više oblikuju po modelima Orvelove vizije društva, pa policijom, elektronskom tehnikom i tehnologijom, kontrolišu čitavu ličnost i ugrožavaju intimno, ontološko jezgreo ljudskog bića, strah od nevidljivog kontrolora i sumnja u sve postaju kolektivna osećanja. U takvim državama i društvima, bez obzira na demokratsku ljušturu, rađa se duh fašizma u novim oblicima i pod novim imenima”.

U tome je glavno pitanje - da li je evolucija Sjedinjenih Država od demokratske države ka monstruoznoj policijskoj državi u kojoj se nadzor individua obavlja tehnikom o kojoj nikada niko nije sanjao odgovor na izazov islamskog terorizma, ili zbog evolucije američke zajednice koja bi postala policijska država i da islamskog terorizma nikad nije bilo.

Dobrica Ćosić ima pravo. To jeste jedan oblik novog fašizma, sa demokratskom tradicijom i pod drugim imenom.

* Vilsonova predviđanja kao i Orvelova postaju stvarnost?

- Kada je Vudrou Vilson postao američki predsednik (1913-1921) prvi zahtev šefa konzervativaca Teodora Ruzvelta bio je da pošalje pomorsku pešadiju u susedni Meksiko i tamo uvede demokratiju. Vilson je odgovorio da demokratiju stvara svaki narod na svojim ulicama i u sopstvenoj krvi, a da se ona ne uspostavlja vojnom okupacijom jače sile. On je strahovao od ulaska Amerike u Prvi svetski rat, iako je to morao da uradi. Pre toga je, ipak, napisao da će rat stvoriti veliku vojsku, masovnu regrutaciju mladića, jednu “Military Class” koja će društvo pretvoriti u vojni logor. “Sistem špijuniranja i tajnih agentura” će stati glave demokratiji. Predsednik te Amerike će se zaista “od zastupnika građanskih vrlina... pretvoriti u vrhovnog komandanta, koji će morati biti spreman da vodi rat po svetu”. Verujem da srpski državnici misle da mi idemo u čokoladnu Evropu, a ne u vojni blok.

* Da li je naš izlaz iz začaranog kruga uslovljavanja u približavanju Rusiji, ili EU sa Rusijom?

- Evropska unija sa Rusijom, a ne protiv nje, to nije nerealno sanjarenje na javi, nego potpuno realna stvar. Rusija ostvaruje velike projekte energetskog zajedništva sa Evropskom unijom. Od Rusije teku pipci gasovoda u Kini i u Evropi. Strane koje, jedna isporučuje gas a druga taj gas prima, nisu spremne da ratuju. To je uzajamna osuda da nikada više neće ratovati jedni protiv drugih. Budućnost Evrope nameće saradnju, čak i mogući savez dve strane. Rusija je odveć velika da bi bila član. Mi treba da podržavamo tu politiku, a ne da naš političar koji potpisuje obavezu da “Južni tok” ide kroz Srbiju, odjednom daje glas za američki projekat “Nabuko” koji bi svezao ruke Rusiji prema Evropi. Nisam dorastao sugestiji da bih sam rekao šta da se radi. Mislim da jedino imam pravo da kažem da narod koji nikada u istoriji nije živeo izvan Evrope, čak i kao varvari pre dolaska na Balkan, ima građansko pravo da uđe u Evropu, a ne da mu se smiluje američki vojni saveznik koji je poništio norme međunarodnog prava i uveo “politiku uslovljavanja”.

Naš ulazak u EU izgleda da je kazna, a ne ostvarenje prava na poštene dogovore.
Ne možemo ući u Evropu koja je u bloku za osvajanje sveta.

Pošto je odavno postalo jasno da se igranje kompjuterskih igara može pretvoriti u zavisnost koja ugrožava privatni život, u Frankfurtu je pokrenuta inicijativa za odvikavanje od te "bolesti", pod nazivom "Sahrani svog avatara".

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kao potvrdu za neophodnost lečenja te zavisnosti, očigledan je primer Maksimiliana Baumera, koji kaže da je pet godina proveo igrajući igru "Veština ratovanja" na internetu.


"Spavao sam šest sati dnevno. Išao u sam u školu i kad bih se vratio kući, pojeo nešto na brzinu i odmah sedao za kompjuter. Četovao sam prvo sa prijateljima, a potom se igrao što je trajalo i po 11 sati dnevno", prenosi "Dojče vele" Baumerovu izjavu.



Baumer je rekao da ne zna kada je to porimilo tolike razmere, dok mu otac jednom nije rekao da prestane da se igra.


"Vorld of Vorkraft" je jedna od igara u kojoj igrači za sebe prvo kreiraju imaginarni, virtualni lik - avatara, kojeg potom vode kroz igru. To znači da se ne takmiče protiv kompjutera, ili druga koji sedi pored igrača, nego sa ili protiv miliona igrača širom sveta. Ta igra ima 11 miliona korisnika u skoro svim zemljama sveta.


Prema rečima Renate Lind Kremer iz frankfurtskog Sektora za borbu protiv droga, Baumer nije jedini koji se borio sa zavisnošću od internet-igara. Svake godine njenom odeljenju za pomoć se obrati oko 200 mladih ljudi sa sličnim problemom.


"Oko 20 procenata mladih u Frankfurtu, izmedju 15 i 18 godina starosti, pred ekranom sedi više od 40 sati sedmično. To znači da, osim škole, imaju vremena samo za jelo i spavanje", kaže ona.


U tom sektoru su odlučili da odu korak dalje od savetodavne uloge za one koji traže pomoć, ali svesni da ne može drugačije - uspostavili su posebnu internet stranicu.


Prof. Johanes Brekers sa frankfurtske Akademije za vizuelnu umetnost, u razgovoru sa studentima o ovom problemu, došao je na ideju da se razvije internet stranica koja bi bila neka vrsta "virtuelnog groblja", koja bi sačuvala uspomenu na "dostignuća avatara koji su tu sahranjeni".


"Dobro ste čuli, virtuelno groblje za avatare, u čiji razvoj su neki igrači ulagali godine truda. Čini se da je to postala popularna platforma za one koji žele da se reše zavisnosti", rekao je on.


Mada su inicijativu pokrenule vlasti Frankfurta, na stranicu herolymp.de dolaze mladi iz cele Nemačke, koji žele zauvek da se reše svog avatara".


Jedan od takvih je i Maks Baumer. On je na 'nadgrobnoj ploči' svog avatara napisao - "XIrok, proveli smo zajedno lepe trenutke. Ali nisi mi više potreban da budeš moj vodič kroz život. Potrebni su mi moja porodica i prijatelji. Pet godina sam mislio, sanjao i razgovarao samo o igri 'Vorld of Vorkraft'. To poglavlje mog života je završeno".



[You must be registered and logged in to see this link.]



Da li ima potencijalnih kandidata medju nama ?

Jedan od takvih je i Maks Baumer. On je na 'nadgrobnoj ploči' svog avatara napisao - "XIrok, proveli smo zajedno lepe trenutke. Ali nisi mi više potreban da budeš moj vodič kroz život. Potrebni su mi moja porodica i prijatelji. Pet godina sam mislio, sanjao i razgovarao samo o igri 'Vorld of Vorkraft'. To poglavlje mog života je završeno".



[You must be registered and logged in to see this link.]



Da li ima potencijalnih kandidata medju nama ?

[/quote]


Bravo Maks!

PRESS

Istorija... Lik đenerala Draže Mihailovića u delima Vuka Draškovića

Vuk Drašković - OD TITA DO DRAŽE I NAZAD

Javno odricanje Vuka Draškovića od komunizma, po pitanju istorije, samo je formalna stvar, jer četnike i danas opisuje na isti način kao u feljtonu „Poslednja četnička zavera", objavljenom u „Politici ekspres" avgusta 1974. godine


Mada su na Ravnu goru odlazili mnogi političari, od Vojislava Koštunice do Vladana Batića, kao sledbenici dela đenerala Draže Mihailovića predstavljaju se samo predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj. I kao što je to pravilo među našim političarima danas, jedno isto pitanje i ovde se tumači na potpuno različite načine. Tako, prema Draškovićevom viđenju stvari, Dražin put je put evroatlantskih integracija, dok Šešelj smatra da je to zapravo antiglobalizam.
Analizu počinjemo sa liderom SPO-a, ali ne uzimajući u obzir njegov feljton „Poslednja četnička zavera", objavljen u „Politici ekspres" avgusta 1974. godine. Jer, Drašković se odrekao i tog svog feljtona, u kome je Dražu opisao kao izdajnika, a četnike kao bandite - i uopšte svojih negdašnjih komunističkih uverenja. Simbolično, promociju svog romana „Noć đenerala" organizovao je 1994. godine u beogradskom Domu sindikata, na istom mestu na kome je usnimljena njegova jedina poznata fotografija sa J. B. Titom. Dakle, tamo gde se 1974. godine pored njega nalazio živi vođa komunista, 1994. godine bio je veliki Dražin portret.

Odgovor na pitanje kako Vuk Drašković predstavlja đenerala Dražu i četnike potražićemo u pomenutom romanu „Noć đenerala". O eventualnom izgovaranju umetničkim slobodama ovde ne može biti govora, jer je roman najavljen kao knjiga koja će otkriti istinu o Draži i njegovoj vojsci, što je potkrepljeno korišćenjem stvarnih imena, od Nikole Kalabića do Slobodana Penezića Krcuna. Drugo, roman je 2008. godine pomenut kao jedna od najznačajnijih knjiga u „rasvetljavanju istine" o ravnogorcima - kada je njegovom izdavaču dodeljena Ravnogorska nagrada, jedina te vrste iza koje stoji država Srbija. Najzad, teze izrečene u ovom romanu Drašković je ponavljao u raznim prilikama, računajući i predizborne mitinge. „Dosta nam je izdajnika Kalabića!" - uzviknuo je, primera radi, pre tri godine u Hali „Jezero" u Kragujevcu, govoreći o odlasku nekih funkcionera iz SPO-a.

Dakle, Vuk Drašković i dalje tvrdi da je komandant Gorske kraljeve garde potpukovnik Nikola Kalabić izdao svog komandanta, iako su i sami komunisti u međuvremenu priznali da su celu tu priču izmislili, u nameri „da se time četnički pokret u potpunosti diskredituje". A evo kakva je Draškovićeva „istina" o ostalim istaknutim četničkim komandantima, prema razmišljanju koje je pripisao Draži:

„Mogli su Račić i Keserović za dva sata rasterati partizane sa Kopaonika i smrviti ih u Toplici! Ama, Račić ne sluša moju zapovest, nego ide na Zlatibor, pa posle u Župu, a Keserović krenuo ka Požegi. Pa i Neško Nedić i Dronja (general Trifunović - prim. aut). Ja zapovedim: pravac Kopaonik i Toplica!, a oni po svome, u šetnju... da baš u šetnju, po prostoriji gde ne beše crvenih... Svaki na svoju ruku, sve ras do rasa... A Momčilo (vojvoda Đujić - prim aut)? On mi je tri puta postreljao izaslanike. Da, postreljao! Kakav Draža! On je vojvoda i Bog u Krajini. Lukačević kako mu se hoće, Birčanin, Jevđević, Keserović... Nepismeni i polupismeni. U vojničkom smislu magarci, ama vojvode... vojvode. Majku vam uobraženu! Ja naređuj i piši i šalji svuda ljude da objašnjavaju budalama da ne sme biti pljačkanja, ni ženskarenja, a po cenu života da ne smemo kao crveni: klati, u jame bacati, sa okupatorom petljati... „

Tako, već ovaj citat pokazuje da je Draškovićevo odricanje od komunizma, po ovom pitanju, samo formalna stvar, jer je četnike i 1994. opisao onako kako je to činio i 1974. godine. A naravno, stvar je u tome što takvi opisi ne doprinose „rasvetljavanju istine". Naprotiv, pomenuti događaji odvijali su se upravo suprotno. Prvo, kada su od Draže dobili naredbu da partizane rasteraju sa Kopaonika prema Toplici, Račić i Keserović su to i učinili. Drugo, Račić tada nije išao na Zlatibor. Treće, Keserović nikada tokom rata nije odlazio u oblast Požege. Četvrto, Neško Nedić se nalazio uz Račića, kao njegov načelnik štaba. Peto, general Trifunović u isto vreme uspešno je izvršavao Dražinu naredbu o uništenju jedne komunističke grupe na Bukoviku iznad Aleksinca. Šesto, vojvoda Đujić nije streljao Dražine izaslanike, već ih je stalno tražio, a naročito oficire, kojih je uvek bilo nedovoljno.

Ovakvu verzija događaja, u vezi s Kopaonikom i Toplicom, Vuk Drašković mogao je da preuzme samo na jednom mestu: u knjizi ljotićevskog emigrantskog pisca Borivoja Karapandžića „Građanski rat u Srbiji". Tako nešto niko drugi sem Karapandžića nije napisao. Sami komunisti primenjivali su drugačiju taktiku: pravdajući svoje poraze na Kopaoniku, Bukoviku i u Toplici, pridodali su četnicima silne nemačke divizije (koje se, inače, tada nisu ni nalazile u Srbiji, ali to je druga priča).

Samog Dražu Drašković prikazuje kao komandanta koji je izgubio rat jer se nije usudio da primeni metod koji vodi do pobede: teror. „Trebalo je da zavedem teror, da streljam... Trebalo je da budem ubica, da u smrt guram sve i svakoga, kao komunisti" - tako razmišlja Draža u romanu Vuka Draškovića. A i to je u stvari logika komunista: ili ćemo biti teroristi i ubice, ili ćemo izgubiti. U njihovim mislima nema mesta za treći put, put srpske vojske: za viteštvo i produhovljenu hrabrost.

Bratoubilački rat

Za upotrebu termina „bratoubilački rat", kojim Drašković često objašnjava Dražinu „neodlučnost" - četnički komandant je u stvarnosti svoje ljude izvodio pred vojni sud. Najmanje jedan oficir je streljan jer je borbu protiv komunizma nazvao „bratoubilačkim ratom". Bio je to zapravo psihološki rat: još kada su prvi put masovno napali četnike, 1941, komunisti su istovremeno u Čačku organizovali miting protiv „bratoubilačkog rata", kako bi oslabili otpor suprotne strane (ako neprijatelja ubede da su mu braća, onda on na njih neće ni pucati). Opet, sama mogućnost da se na drugoj strani nalaze „rođak, brat, otac, sused ili sin" bila je simbolična, pošto se ogromna većina Srba opredelila za četnike. U svojim originalnim saopštenjima i naredbama Draža je zato stavljao akcenat na „pretapanje komunista i ustaša jednih u druge" - jer su čitave satnije, legionarske i SS divizije, kako se rat bližio kraju, sve više prelazile u partizane.

Drašković daje i objašnjenje zašto Draža nije imao „odlučnosti" da naredi akciju protiv komunista. „U koga da pucamo? U sebe, u svoje šiljkane, u svoj jezik i rod... Poleta i žara za borbu sa partizanima sa Nedićevima i Ljotićevim ljudima nije bilo, jer je svaki metak završavao u telu rođaka, brata, oca, suseda, ili sina", razmišljao je, navodno, Draža.

Ovo mesto, kao uostalom i celi roman, pokazuje da Vuk Drašković, pored bavljenja politikom, nije našao vremena za arhivska istraživanja. Naprosto, Četnička arhiva Vojnog arhiva u Beogradu prepuna je Dražinih odlučnih naredbi za akciju protiv komunista i ljotićevaca (kao i ustaša). Primera radi, kada je video „pasja groblja" u Crnoj Gori, Draža je 15. jula 1942. svim komandantima u Srbiji naredio da „unište" komuniste „najenergičnije, svim silama, posredno i neposredno, bez ikakve milosti". Nešto kasnije, 12. avgusta, naredio je Keseroviću: „Komuniste uništite po svaku cenu. U Vašem reonu možete biti samo Vi. Oni ne zaslužuju nikakvu milost i čovečnost." A ovo je Dražin raspis svima od 18. avgusta: „Komuniste i ljotićevce uništavati bez milosti svuda gde se pojave, ne birati sredstva." Karakteristična je i naredba od 1. decembra iste godine: „Komuniste goniti do istrebljenja i ako izjavljuju da su za nas. Pokušavaju prevaru kao i uvek, a cilj im je da se dočepaju vlasti pa da ubijaju." Kasnije, kako se menjala politika zapadnih sila, i kako se Staljinova vojska približavala Dunavu, mogućnost da se komunisti dočepaju vlasti, odnosno da započnu masovne pokolje civila, da predaju Kosmet Albancima, da postave granicu na Drini, itd, postajala je sve izvesnija - pa su usledile još oštrije Dražine naredbe protiv njih.

Prema tome, kroz Dražin lik Vuk Drašković zapravo promoviše sopstvenu neodlučnu i nedoslednu politiku. Od parole „gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje", izrečenu 1990. godine, iz čitavog Dražinog dela danas su ostale tek pohvale za spasavanje američkih pilota. Razume se, uz prećutkivanje Dražinih kritika za savezničko bombardovanje srpskih gradova 1944. godine, u kojima je ubijeno više od 10.000 civila.

Piše: Miloslav Samardžić

NIŠ - Ispred Doma zdravlja oko 10 sati došlo je do pucnjave u kojoj su učestvovali policija i nekoliko naoružanih osoba, saznaju Južne vesti.
Prema nezvaničnim informacijama, do obračuna je došlo na nekoliko metara od policijske stanice u kojoj se izdaju lične karte i pasoši, koja se nalazi neposredno uz Dom zdravlja.
Dvojica napadača su uhapšena, od kojih je jedan povređen, potvrdila je niška policija. Ipak, svedoci potvrđuju da je jedan napadač povređen, dok je drugi ubijen u pucnjavi, a da za trećim napadačem traga veliki broj pripadnika policije i žandarmerije.
Policija je potvrdila da su napadači upali u privatnu kuću u ulici Todora Milovanovića i pri tom upotrebili vatreno oružje. Prema nepotvrđenim informacijama, napadači su prvo upali u kuću bivšeg niškog košarkaša. Pretukli nekoliko članova porodice a jednoj osobi pucali u nogu. Nakon incidenta svi ukućani su hospitalizovani u Kliničkom centru i van su životne opasnosti.
Lakše je povređen i slučajni prolaznik, potvrdila je policija.
Jedan od čitalaca Južnih vesti napisao nam je da je pucnjava počela nešto pre 10 sati.
- Prvo sirene pa pucnjava pa sirene, pa marica koja je uletela preko travnjaka koji odvaja prizemnu zgradu gde je stanica kod parkinga Doma Zdravlja. Dosta su pucali, mislim da su minimum dva šaržera ispražnjena. Kasnije je došla i hitna, ali ne znam da li je neko povređen - piše u komentaru.
Kako Južne vesti saznaju, napadači su iz Makedonije a njihov automobil tokom dana nalazio se na parkingu Doma zdravlja, na stotinak metara od kuće u koju su upali.
Više informacija uskoro.
Juzne vesti




Sad evo cujem , ide na vestima, da je u sred podneva bila pljacka benziske pumpe! Da je pucnjava bila kao na filmu, i da ima troje povredjenih. Jedan od njih je covek koji zivi u blizini, i probudio ga bol u nozi ( pogodjen dok je spavao u svojoj sobi) [You must be registered and logged in to see this image.] drugi je slucajni prolaznik, covek od preko 80 godina [You must be registered and logged in to see this image.] a treci ne rekose, verovatno jedan od ucesnika pljacke.
O, svasta !

Nikolić zaustavljen, Ilić proteran s Kosova



03. oktobar 2010. 09:52 > 19:19

Policija Kosova i Euleksa sprečila je jutros predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića i lidera Nove Srbije Velimira Ilića da uđu na teritoriju Kosova i Metohije i prisustvuju ustoličenju Patrijarha srpskog Irineja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

SNS je navela da su predstavnici Euleksa Nikoliću "na insistiranju da u Pećku patrijaršiju ide kao građanin, a ne kao zvaničnik" saopštili da to ne mogu da mu dopuste, "jer to predstavlja rezultat dogovora Euleksa i Vlade Srbije".

"Jutros u sedam časova, vozilo u kojem je bio Tomislav Nikolić zaustavljeno je, a predsedniku srpskih naprednjaka je rečeno da ne može da uđe na teritoriju Kosova, jer ne postoji zvaničan dopis Vlade Srbije u kojem bi se tražilo od Euleksa da mu dopusti prisustvo svečanom ustoličenju", navodi se u saopštenju.

SNS je navela da je, prema rečima službenika Euleksa, Nikolić došao na administrativnu liniju neposredno pošto je na teritoriju pokrajine nesmetano ušao predsednik Srbije Boris Tadić.

SNS se pita kako je moguće da je predsednik Srbije dobrodošao na teritoriju koju kontrolišu Albanci i Euleks, a srpskim opozicionim liderima je zabranjeno bilo kakvo kretanje na teritoriji Kosova.

Takođe, SNS konstatuje da je danas jasno da vlast u Srbiji ima ne samo različit odnos prema građanima Srbije, već i nedvosmisleno diskriminišući stav prema svim ljudima koji su protivnici režima Borisa Tadića.

Srpska napredna stranka navela je i da najoštrije osuđuje maltretiranje i proterivanje sa teritorije Kosova lidera Nove Srbije Velimira Ilića.

Lider Nove Srbije Velimir Ilić ušao je danas na Kosovo ali je vozilo u kojem se nalazi presretnuto na teritoriji sa albanskom većinom i on je proteran.

"Na putu ka Peći nekoliko vozila Kosovske policije presrelo je naš automobil, oduzeli su nam dokumente i sada nas pod rotacijom proteruju kroz šiptarsku teritoriju do 70 kilometara udaljenog prelaza u Merdarima", izjavio je jutros Ilić Srni.

U vozilu sa Ilićem nalazila su se još dva lica.

Policija Kosova potvrdila je da nije dozvolila da na Kosovu uđu Nikolić i Ilić.

U saopštenju policije se navodi da je pored Nikolića, lidera Srpske napredne stranke, sa prelaza Jarinje na severu Kosova, vraćeno još deset osoba koje su bile sa njim.

Dodaje se da Nikolić nije imao dozvolu da uđe na Kosovo.

Policija je, takođe, saopštila da je jutros oko 6.25 u Leposaviću iz istih razloga zaustavljen lider Nove Srbije Velimir Ilić sa dvojicom pratilaca.

Odmah nakon što je utvrđen njihov identitet oni su, prema saopštenju, vraćeni u Srbiju preko prelaza Merdare.

Na Kosovu se danas u Pećkoj patrijaršiji održava ceremonija ustoličenja patrijarha srpskog.

Vlada Kosova saopštila je juče da je dozvolu za ulazak na Kosovo, povodom ustoličenja patrijarha Irineja, dala samo za predsednika Srbije, prenose danas prištinski mediji.

"Samo predsednik Boris Tadić ima dozvolu i to samo uz uslov da učestvuje i da se ponaša u skladu sa religioznim ceremonijama", rekao je za Kohu ditore zamenik premijera Kosova Hajredin Kuči.

I šef grčke kancelarije na Kosovu Dimitris Moskupolos potvrdio je da će Tadić biti u Peći.

"Predsednik Tadić će učestovati i Vlada Kosova je dozvolila ulazak sa ciljem da učestvuje u religioznoj ceremoniji. On (Tadić) je tražio dozvolu kod kancelarije EU u Beogradu", rekao je Moskupolos.

Kuči je dodao da Vlada Kosova "nije dala dozvolu ni za jednog drugog visokog zvaničnika Srbije" i čak najavio "mogućnost hapšenja onih koji dolaze bez dozvole".

"Zaustaviće se i hapsiće svi oni koji nemaju dozvolu", odgovorio je Kuči na pitanje kakvo će biti reagovanje prema drugim zvaničnicima koji su najavili dolazak na ceremoniju.

(agencije/MONDO)

Ma srce mi se cepa usled tako ružnog čina prema dvojici poznatih evropskih demokrata i moralnih gromada poznatih po svom odmerenom, suptilnom nastupu .Zaista je to nenadoknadiv gubitak što nisu svojim prisustvom mogli da uveličaju ustoličenje Patrijarha i tom prigodom održe neki od svojih govora .Još veća je steta sto nisu poveli i svoje pristalice +srodne duše iz DSS, SRS ,NAŠI-1389, OBRAZ i ostale što već imaju iskustva sa skupovima koje oni organizuju.TO bi onda bila slika za svet....a ne ovo,možeš misliti,Patrijarh i Predsednik Srbije .
Kud ih ne proteraju iz Srbije ,a ne samo iz Južne Pokrajine .

"Iznenadna" odluka Evropskog parlamenta: Građanima BiH više ne trebaju vize
Na današnji dan, Evropski parlement je ponovo otvorio put za narode BiH i Albanije da mogu slobodno putovati u Evropu. Obećali smo zemljama ukidanje viznog režima kada ispune sve obavaze. Sada su to učinile, kazala je Bozkurt

ONASA 07/10/2010 12:40:00

Evropski parlament prihvatio je danas većinom glasova prijedlog poslanika Tanje Fajon da se, na temelju zaključka Evropske komisije da su vlasti u Sarajevu i Tirani zadovoljile sve zahtjeve, krajem godine uvede bezvizni režim za ove dvije zemlje.

"Na današnji dan, Evropski parlament je ponovo otvorio put za narode BiH i Albanije da mogu slobodno putovati u Evropu. Obećali smo zemljama ukidanje viznog režima kada ispune sve obavaze. Sada su to učinile. Evropski parlament i Evropska komisija, dvije trećine evropskih institucija se drže tog obećanja", kazala je nakon glasanja izvjestiteljka za Socijaldemokratsku frakciju u Evropskom parlamentu Emine Bozkurt .

"Sada je na Vijeću ministara da se također drže svojih obećanja i što prije donesu odluku za ukidanje viza. Tako da napokon građani BiH i Albanije mogu da putuju u Evropu. Ovo je jako važno za narod koji želi posjetiti rodbinu i prijatelje u evopskim zemljama, posebno gledajući na veliku dijasporu koju BiH ima u Evropi.", kazala je E.Bozkurt.

"Isto tako je jako važno za studente i mlade ljude da pogledaju i van granica svoje države i dobiju predstavu svoje evropske budućnosti. Nakon čega će moći povećati pritisak na političke lidere da stave evropsku integraciju u prvi plan političke agende. Vizna liberizacija je pokazala da se politički lideri mogu složiti i efikasno raditi zajedno za potrebne reforme. Ovo treba služiti kao primjer za dalje reforme potrebne za evropske integracije", dodala je Bozkurt.

jos samo da nam i ovi nasi daju zeleno svjetlo....ako nas ne slazu......

Zbog straha od drugog talasa izlivanja otrovnog mulja u Mađarskoj, evakuisano je 800 stanovnika sela Kolontar koje je uništeno u ovoj ekološkoj katastrofi.
Stanovništvo je evakuisano autobusima, a mesto nesreće morali su da napuste i domaći i strani novinari. Stanovnici su smešteni u sportsku dvoranu i dve škole u Aiki koja je od sela udaljena osam kilometara. U ovoj ekološkoj katastrofi do sada je stradalo sedam ljudi, dok je najmanje 150 zadobilo opekotine. Najviše ljudi se udavilo.
Premijer Mađarske Viktor Orban, koji je juče ujutru stigao u Kolontar, potvrdio je da se očekuje novi talas mulja i da će brana popustiti. Premijer je još dodao da će odgovorni za ovu katastrofu biti strogo kažnjeni i da se već sad zna da je uzrok nesreće ljudski faktor.
– Ministar unutrašnjih poslova me je obavestio da su se pojavile napukline na severnom zidu rezervoara čiji se ugao urušio, zbog čega je moguće da će se čitav zid urušiti. Drugi talas će biti gušći i teži nego prvi i kretaće se sporije – izjavio je Orban, i dodao da će se ukoliko rezervoar popusti, izliti 500.000 kubika mulja.

I selo Devešer je pogođeno ovim izlivanjem. Policija je i stanovništvu ovog mesta rekla da prikupi osnovne stvari, jer će i oni biti evakuisani ako bude potrebno.
Tibor Dobson, portparol službe za vanredne situacije, izjavio je da je ceo ekosistem reke Marcal, pritoke Dunava, koja je direktno pogođena izlivanjem otrovnog mulja, uništen zbog zagađenja. Poslednjih nekoliko dana stanovništvo i radnici službe za vanredne situacije otklanjali su posledice katastrofe koja je uništila kuće, ulice i njive.
Mađarski zva­n­ičnici su saopštili da je koncentracija toksičnih teških metala koji su se izlili iz fabrike MAL za preradu aluminijuma pala na dozvoljeni nivo u oblasti gde je došlo do najvećeg izlivanja crvenog toksičnog mulja. Crveni toksični mulj je uništio potoke i reke u blizini mesta izlivanja. a pre dva dana dospeo u Dunav i nastavio je da se kreće nizvodno ka susednim državama kroz koje ova reka protiče – Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji.
Međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine „Grinpis“ saopštila je da bi mulj mogao da izazove teže posledice nego što se prvobitno pretpostavljalo, s obzirom na izuzetno visok nivo arsena i žive. Agencije su ranije prenele da toksični crveni mulj koji se izlio u Mađarskoj po razmerama odgovara naftnoj mrlji koja se u aprilu izlila u Meksičkom zalivu, što se smatra najvećom ekološkom katastrofom u američkoj istoriji. Podsetimo, otrovni crveni mulj iz mađarske fabrike aluminijuma probio je 4. oktobra nasip, preplavio 280 kuća i uništio život na prostoru četiri mađarske opštine oko mesta Ajka. U jednoj od najvećih ekoloških katastrofa koje su pogodile Mađarsku do sada stradalo je sedam osoba.

Na kontrolnom punktu u Rudnici kod Raške policija je danas prepodne otkrila 4,9 kilograma heorina u vozilu "pežo", kruševačkih registracija, kojim je upravljao Dejan Petrović (36) iz Leposavića. U saopštenju Policijske uprave Kraljevo se navodi da je droga bila krijumčarena sa područja Kosova u unutrašnjost Srbije.
Heroin je bio sakriven u papirnoj kesi, a u kolima nalazila i Petrovićeva porodica, supruga i dete. Sumnja se da je droga bila namenjena preprodaji na području Novog Pazara. Vrednost zaplenjene droge na crnom tržištu procenjuje se na 80.000 evra.
Osumnjičenom Dejanu Petroviću određeno je zadržavanje do 48 sati, nakon čega će biti priveden istražnom sudiji Višeg suda u Kraljevu.
Zaplenu heroina i presecanje još jednog kanala krijumčarenja narkotika obavili su pripadnici kraljevačke kriminialističke policije u okviru akcije "Morava".

A mi se čudimo što nam je omladina takva? Kako razmišljaju roditelji?!

Državna sekretarka SAD Hilari Klinton u Prištini
Status gotova stvar, u Briselu o dijalogu

Priština, Gračanica, Beograd - O statusu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova ne može se raspravljati. Status Kosova zatvoren je savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde - izjavila je američka državna sekretarka Hilari Kliton juče u Prištini, posle razgovora s kosovskim premijerom Hašijem Tačijem. Ona je ujedno pozvala Beograd i Prištinu da počnu takozvane "tehničke" razgovore.

- Izjava Hilari Klinton je namenjena prištinskom javnom mnjenju, jer svako tehničko pitanje će se već u sledećem koraku suočiti s pitanjem statusa ľ komentariše za Danas Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za KiM.

Dijalog "nudi priliku Srbiji i Kosovu da reše praktične probleme i prevaziđu prepreke za dobro susedstvo", ocenila je Klintonova na zajedničkoj konferenciji za novinare s Tačijem. Ona je izjavila da SAD žele da dve strane za pregovarački sto "dođu s planom i da postave osnove za pozitivne dugoročne odnose" i navela Nemačku i Francusku kao primer nekadašnjih neprijatelja koji sada blisko sarađuju.

- Nadamo se da ćemo u budućnosti moći isto reći o Srbiji i Kosovu - konstatovala je šefica diplomatije SAD, dodavši da u Briselu, poslednjoj stanici svoje evropske mini-turneje, namerava da s predstavnicima EU razgovara o tome kako organizovati dijalog Beograda i Prištine. Klintonova, koja je prethodnih dana posetila i Sarajevo i Beograd, otputovala je sinoć u Brisel, gde će razgovarati sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom, visokom predstavnicom Ketrin Ešton i učestvovati na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO.

Hašim Tači je, govoreći o "novoj fazi odnosa" s Beogradom, ocenio da je "vreme za kraj stogodišnjeg sukoba Srbije i Kosova" i za "saradnju i pogled ka budućnosti".

- Ubeđen sam da će dijalog Srbije i Kosova biti uspešno zaključen i kulminirati članstvom obe zemlje u EU i NATO... Kosovo je pokazalo volju za dijalogom o praktičnim pitanjima sa Srbijom, kao dijalogu dve države na ravnopravnom nivou", rekao je Tači.

Oliver Ivanović, međutim smatra da je izjava Klintonove inspirisana očekivanjima javnog mnjenja na Kosovu.

- Pitanje statusa nije moguće izbeći na kraju svake etape pregovora sa zvaničnicima iz Prištine, po bilo kom pitanju. Ne očekujem konstruktivan pristup Prištine u pregovorima koji slede, pre svega, zbog predizbornih tenzija koji su tamo uočljivi - naglašava Ivanović.

Upitan kako razume izjavu Klintonove da će u Briselu zajedno s predstavnicima EU dogovarati načine za početak "srpsko-albanskog" dijaloga, Ivanović ističe da to znači da će äAmerika imati značajnu ulogu u predstojećim pregovorima, ali da neće u njima direktno učestvovatiô.

Američka državna sekretarka posetila je juče i Gračanicu, gde je razgovarala sa episkopom lipljanskim Teodosijem. Tom prilikom je obećala pomoć Vlade SAD očuvanju srpske kulturno-istorijske baštine na KiM, koja "mora da bude sačuvana za budućnost", saopštila je Eparhija raško-prizrenska.

"Divno je biti ovde"
Hilari Klinton je iz Beograda otputovala u Prištinu, gde su je srdačno dočekale hiljade ljudi, mašući američkim zastavama dužputa od aerodroma do centra grada i kroz Bulevar Bila Klintona. Kako je izvestio AP, njen automobil zaustavio se na gradskom trgu na kome se nalazi preko tri metra visoka zlatna statua njenog supruga Bila. Izašla je, razgledala statuu, smejala se i pozirala fotoreporterima, mašući okupljenima. "Divno je biti ovde", rekla je Hilari Klinton, rukujući se s građanima, a zatim je iz male radnje ženske odeće nazvane "Hilari" dobila na poklon jaknu

MARADONA ILI HAKER: DRAGO MI JE ZBOG SMRTI HOBOTNICE POLA

(0) Send to friend Print Sreda, 27. Oktobar, 2010.| Autor: Agencija BETA


Maradona nije potrvdio natpis na Tviter profilu, pa je za sada nepoznato da li je reč o njegovom stavu, ili upadu hakera na njegov profil

[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD - Fudbalska legenda Dijego Maradona rekao je danas da mu je drago što je čuvena hobotnica Pol uginula, pošto je nju okrivio za poraz reprezentacije Argentine na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.
"Zadovoljan sam što si umro. Zbog tebe smo ispali sa Svetskog prvenstva", napisao je Maradona u poruci na društvenoj mreži Tviter. Iako su tu vest preneli brojni svetski mediji, i dalje nije poznato da li je za te navode odgovoran Maradona ili neko ko koristi nalog sa njegovim imenom. Naime, danas je i zvanični sajt bivšeg selektora argentinske reprezentacije bio žrtva hakera.
Hobotnica Pol postala je slavna tokom letošnjeg Svetskog prvenstva u Južnoj Africi zahvaljujući svojim stopostotnim prognozama rezultata svih utakmica, među kojima je igrala Nemačka, kao i finala između Španije i Holandije. Pol je tačno predvideo i pobedu Srbije nad Nemačkom, ishod utakmice četvrtfinala, koji je Argentina igrala protiv Nemačke, a posle koga je Maradona otišao sa mesta selektora. Maradona do sada nije precizirao da li su komentari sa Tvitera njegovi. Na internet stranicu [You must be registered and logged in to see this link.] pre nekoliko sati upali su hakeri koji su postavili karikaturu Maradone i uz svoj potpis "Team 1487".


POLICAJCI PRETUKLI ŠEŠELJEVOG SINA

BEOGRAD - Policajci iz Sremske Mitrovice pretukli su protekle noći Nikolu Šešelja, sina lidera SRS Vojislava Šešelja!

Protiv sedmorice policajaca Slobodana Vukovića (27), Srđana Kozbašića (27), Željka Drobnjaka (25), Marka Mačkića (20) i Vladimira Pavkovića (30) iz uprave u Sremskoj Mitrovici

podneta je krivična prijava jer su samoinicijativno i bez naloga provalili zaključana vrata kafane " Bela vita" u Sremskoj Mitrovici u kojoj je u toku bila partija pokera.

Policajci su izveli Nikolu Šešelja (26) iz Zemuna, inače najstarijeg sina lidera radikala Vojislava Šešelja i Đorđa Miščevića (23) iz Sremske Mitrovice i tom prilikom naneli su im više udaraca po glavi i telu.

Policajci ceo slučaj nisu prijavili nadležnim starešinama i dežurnoj službi policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, niti je intervencija zabeležena u službenim knjigama, navode u ovoj upravi.

Zbog teških povreda službene dužnosti policajci Vuković, Kozbašić, Drobnjak, Mačkić i Pavković biće privremeno udaljeni iz službe do okončanja disciplinskog postupka, a zbog propusta u radu, disciplinski postupak biće pokrenut i protiv policajca Živka Šijačkog (44).



[You must be registered and logged in to see this image.]