Miroslav B Mladenović-Istorija

First topic message reminder :

ВОЈВОДА СТРЕЉА


Устанички војвода Илија Стреља-Петровић, родом је из села Градиште, општина Власотинце; који са дружином је радио у Самокову-села Црвени Брег-изнад Власотинца.
Који је почетком 1809. године у времену српског устанка постављен за време борбе у правцу јужног Поморавља, од стране Врховне устаничке команде за Команданта на десном крилу борбе; док је на левом тимочко-крајинском правцу био хајдук- Вељко Петровић.

Пре тога Стреља је био главни организатор свих устаничких и герилских акција 1807. године у Јужномј поморављу, због чега је добио титулу „лесковачки војвода“.
Крајем 1809. године Стреља са 450 устаника и савом Дедобарцом долази у власотиначки крај, где прво подиже устанак у Заплању; а затим одметне Власотинце и села: Шишаву, Бољаре, Крушевицу, Јастребац, Градиште, Дадинце, Орашје, Ладовицу, Грделицу и Дедину Бару.

Турци су због ове буне и борбе које су устаници водили с њима на Косовици (између Грделице и села Орашје) запалили Власотинце, Орашје, Шишаву и још нека места.
Из тих дана у власотиначком крају су остала многа места која носе карактеристична имена: Хајдучки кладанац, Комитски гроб, Белкићев Гроб, Граница, Косовица, Црна Чука, Стража, Обешеник, Бегово Браниште и др.

О Војводи Стрељи највише записа забележио је Др Сергеј Димитријевић, чак постоји и посебна брошура о Стрељи.
Много је историчара описао те битке за национално ослобођење, а овде ћемо забележити и нека бележења 1872. године августа месеца у Грделици-Милојка Веселиновића, заборављеног истраживача Југа Србије.


У једном његовом раду истраживач Милојко Веселиновић у успоменама из 1904.године-под насловом :“Брсјачка(Бресјачка) Буна године 1880. године у Битољском вилајету и Мицко Војвода (родом из село Црешњево Порече-подвукао М.М) донео је три народне песме (Илија Делија, Анђеле баш- кумета и Мицко кумита) које опевају борбе војводе Мицка.

После тога доноси македонску варијанту песме Илија Делија а затим и нотни запис прва два стиха, који се понављају са припевом: ле-ле.
На овој песми се Милојко Весделиновић посебно задржао, наводећи њену историју.

Како даље бележи Милојко Веселиновић, песму коју је он чуо у Грделици 1872. године, народ око Лесковца и Власотинца певао је своме јунаку Илији Стрељи из села Градиште.

Ту песму су од 1809. године „ с пријатним народним гласом“ разналеи печалбари по Косову и Македонији.
Тако је народ у Битољском вилајету око 1881. године готову песму са мелодијом приписао своме јунаку Илији Делији, која се много пре 1850. године (како су му говорили) певала око Битоља и Лерина „ и то најрадије на свадбама кад стројници улазе у село прво певају: “ Што јет врева во горнана махала...“

Ову народну песму, коју је Веселиновић записао у Хану код Грделице, како он сам сведочи, објавио је Милан Ђ. Милићевић према овом запису у Топличком округу, и она у целини гласи:

„ ИЛИЈА ДЕЛИЈА
Што је врева у ту горњу махалу?
Да ли су ти силни Срби на конак?
Или ти је стара мајка умрла?
Нити су ми силни Срби на конак?
Нити ми је стара мајка умрела;
Већми дош'о млад Илија делија.
Те ми пије рујно вино окама:
Наздравља му Хаџи-Таса Хаџика:
-Здрав да неси млад делијо Илијо?
Ако љубиш другу мому, сем мене-
Пушку носиш-да Богда те убила!
Сабљу пашеш-да Богда те посекла!
Коња јашеш-коњ под тобом цркаја!
Воду газиш-да Богда те однела!
Ако љубиш другу мому крај мене!“

Од пет варијанти ове песме Веселиновић је објавио само запис из Битољског вилајета:

„ ИЛИЈА ДЕЛИЈА
Што јет врева во горнава махала, леле,
Што јет врева во горнана, леле , махала?

Да ли ми јет Далвине мајка јумрела, леле,
Да ли ми јет Далвине мајка, лелејумрела?

То не било Делвине мајка јумрела, леле,
То не било Далвине мајка, леле, јумрела;

Туку биле силни Срби на конак, леле,
Туку биле силни Срби, леле, на конак.

Со ним ми јет млад Илија делија, леле,
Со ним ми јет млад Илија, Делија.

Слуга му служит кадан бела Тодора, леле,
Слуга му служит кадан бела, леле, Тодора!

-Здра'м, здра' ми се кадан бела Тодоро, леле!
Здра'м, здра'ми се кадан бела, леле, Тодора.

-Здраф не напил се млад Илија Делија, леле!
Здраф не напил се млад илија, лелем Делија!

Ако лубиш друга луба от мене, леле.
Ако лубиш друга луба, леле, от мене;

Да ти пукнит цркната коња по, тебе, леле,
Да ти пукнит црната коња, леле, по тебе!“

(Нотни запис песеме из Битолкског вилајета: страна 54,(ЈЕДНА НАРОДНА И ЈЕДНА УМЕТНИЧКА ПЕСМА О ВОЈВОДИ СТРЕЉИ-Станиша Војиновић, Власотиначки Зборник 2, 2006. године Власотинце)
Иста песма, али са измењеном мелодијом пева се и у селу Буфу, код Лерина.

На почетку Другог устанка ратовао је Стреља у смедеревском и пожаревачком крају. Познате су борбе на Рановцу, где је после борбе река Витовница крвава потекла и Пругову, где је основао и стални логор.
-наставиће се.

ISPOVEST Cetnika  Borko ranđelović Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g ...

* * *
ISPOVEST: BORKO RANĐELOVIĆ-Četnik Vlasinskog četničkog korpusa, II svetski rat (1941-1945.)-Zapis 1980.g. Miroslav Mladenović



- Rođen sam 1912.godine u selo Gornji Dejan i u selo živeo do pete godine, da bi 1915. godine ostao siroče jer mi je otac poginuo u Prvom svetskom ratu (1914.g.) sa Austrougarskom.

Tada me je sestra Julka, koja živi u Soko Banju, dala na čuvanje-usvajanje u mahalu Vidonjci sela Kruševica.

Majka mi se tada preudala. Bio sam sluga u Sanu Velikina(Kruševica) pune tri godine. Tražio me učitelj Danilo Tepavac 1924/25. godine da me školuje-ali me nije dao očuh da idem u školu.

Vojsku sam služio 1934. godine u Somboru-tamo je bilo batina u vojsku. Kao momak bio sam muzikant-klanetaš, svirao sam klanet. Oženio sam se 1936. godine. Drugi svetski rat me zatekao 1941. godine u Paraćin-pa dobijem telegram da idem u 16. puk u Niš, a Paraćin već nemci zauzeli.

Otišao sam kod presednika opštine u Paraćin-pa uz prisustvu Nemaca mi rekao:" Idi kući, treba da obrađujes imovinu". Težak život i siromaštvo su uticali na mene.


Nisam ni znao ko su partizani, a ko su četnici, ni ko su nedićevci-važno je bilo da se preživi. Često su noću u selima dolazili partrizani-a danju četnici sa barjacima. Ljudi su davali i jednima i drugima.

Kosta Pećanac je bio poznat u našem narodu-po njegovim komitama, pa sam se 1941. godine prijavio u četnike Koste Pećanca, pa sam bio u odredu do 1942. godine.

Tada sam dobio knjižicu i oružje-kao četnik Koste Pećanca. Kao četnici Koste Pećanca bili smo u Vučje na planini Kukavica.

Na planini Kukavica određeni smo bili da stražarimo-da se partizanima prikupi oružje i nosili smo im: 12. sanduka municije, 12. puškomitraljeza-a bio je glavni Vojvoda Jovan Ivković, pa smo se opet vratili u Vučje .

Nemci i bugari su nas razoružali. Tako nas 100 duše smo tada bili. Onda je Vojvoda Ivković dao obaveštenje ko hoće da ide kući a ko hoće da ide u graničare-neka ide na prijem u Beograd u srpsku graničnu stražu.

Nas 12. duše smo krenuli za Beograd i onda su sve rasporedili za Ivanjicu-a ja sam tražio Vlasotince i dobio ga, gde sam bio kao graničar srpske straže do 1944.godine.


Kao stražar sam pomagao našim ljudima, koji su kao rabadžije sa stokom vukli žito iz Puste Reke i moravskih sela-da bi izdržavali svoje porodice.

Tako sam jednog crnobarca spasao-trebalo je da se zakolje, a ja sam mu rekao da beži iz kuće-što je to i učinio, pa sam ga spasio života.

Dobrunka Simonović iz selo Kruševica, je radila za svi -pa je spasila Lazu iz Orašje-koji je držao i za partizani. Ta Milunka je posle rata , čujem umrla u bedi.

Vlasotince je 1944.godine trebalo da bude spaljeno i uništeno, a spasio ga komandir III voda Strešnjal-čehoslovak, koji je spasio Vlasotince.

Tu je došao nemački komandant iz Leskovca u patrolu- a jedan četnik ga ubije 1944. godine pred Sokolski dom-prema sud ( u njemu je bio štab).

Tad je Ćora sedeo u Stojadinovu kafanu, Strešnjak je napisao na nemačkom cedulju i metnuo mu u džep-da je došao nemački komandant da se preda, sa ključevima od magacina iz Leskovca i tako je spasao Vlasotince.

Strešnjak kao komandir cete poginuo je u Sloveniji-ubili ga partizani. U Kuševici je bila mobilizacija.

U četnici su mnogi bili i zbog sirotinje. U četnici su 1943. godine iz Kruševice bili: Bogdan Stojčić(posle bio i u partizanima)-sada kafedžija, Aleksandar mečkar, Stojadin Rajkin (tovak), Radomir šumar, Dobrivoje Dimitrijević-Jarčevci, Joca Kušinski, Petar Đukinski-belokapac (za njega kažu da je bio švabski podanik i da ga devojka-Bogdanova sestra izdala, pa ga streljali partizani).

U Vlasotince od četnika najgadniji je bio Cocka Mirko-ubio ga narednik graničarski-nedićevac Krstić (živi u Leskovcu).

Komandant Jovan Ivković poginuo. Iz Svođe (Babebici-Dobrivoje-sa bratom)-kao četnici bili loši prema narod: silovali ženske, pljačkali –braća Markovići iz Svođa se priča u narodu i da su pljačkali i klali ljude..

U Ravni Del je agitator četnika bio Nikola Gulaveza. U Veliko Bonjince je bio loš četnik Ljuba Milošević (brat mu Vlada sada učitelj u Boljare-ubili ga partizani u Krčimir).

Kad je 27 septembra 1942.godine formiran granični odred-za graničara je došao Petko Petkoski (Trandafiloski) iz sela Crešnjevo, opština Makedonski Brod, zapadna Makedonija-koji je tamo u Kičevo bio milicioner (žandar), pa nije po naređenju mogao da ubija ljude, pa je pobegao kod nas u Srbiju i prijavio se za graničara.

U porodici Dinkić je ostavio stvari. Tu je samnom bio do septembra 1944. godine.

Tad smo u borbi sa partizanima odstupili i ičli pored Moravu, na ćupriju Beljanicu, preko Babičko u Niš-pa na Crveni Krst vozom do Ćićevac, pa do Varvarina, preko planine Golije-tu smo konačili.

Preko Novi Pazar, Prije Polje, Duge Poljane-Sjenica (3. meseca pešice)-preko Bosne, Nova Varoš (tu su nas ruski avioni napali i potikali nas (razbežali smo se na sve strane), pa kad čujemo trubača, tad se zbiramo (sakupljamo)-onda preko Romanije.

Naišli smo na 100 mrtvih-golih nemaca, ubijenih-onda smo došli na Han Pjesak (zimi) kod kraljeve palate, tu smo zakonačili, tu se borba vodila.

Tu nas je u borbi vodio Dragutin Keserović-komandant brigade Draže Mihajlovića.

Moj bataljon je imao oko 300 ljudi- a komandant je bio Milosav Bogdanović, zvani Ćora, a komandir voda bio je Žika Marinković iz Grdelice-poginuo na Foču.

Drugi su tad vodili borbu a naš bataljon je bio u pripravnosti. Krenuli smo napred do Doboj u Bosanski Brod (američki avioni su nam ubili 37 ljudi i komadir nam je bio ranjen, pa je umro u Zagreb ili Beč)- tu su slovenački domobranci hteli da nam uzmu oružje.

Oružje smo položili u Slavonski Brod-pod nemačkom komandom, odatle smo upućeni u Strazburg u Austriju bez oružje-gde smo živeli u logor austriski- čitavu godinu u zimu 1945. godine.

Protiv partizana-imali smo oružje, italijanske puške. Kad su navalili partizani s tenkovima i teškim oružjem-mi smo se povukli preko Soče na italijansku teritoriju, a onda nas je srela Engleska armija koja se borila protiv nemaca i onda smo imali tumača.

On je preveo sve na engleski. Krenuli smo u logor u Forli u Italiju-negde u proleće. Tamo smo bili 2-3 meseca.


Englezi su bili dobri, a naši su se pojeli međusobno (svađali se)-zakolju jedan drugog i bace ga u klozet-ko je jači za partije se svađali:dražićevci, četnici, domoroci, belogardejci (najgori ljudi), ustaše-a bilo je oko 500-600 ustaša (najgori sa dobrovoljcima-belokapcima).

Onda smo prešli u drugi logor zvani Ebolija u Italiju-tamo smo bili godinu dana (250 hiljada iz Jugoslavije: Crnogorci, Srbi, Hrvati, Bosanci, Dalmatinci.

Bio nam odred u Drinski puk, komandir mi je bio Ljubomir GrdanoviĆ.

Bio sam u odredu godinu dana. Međusobno se klali za partije, a odatle smo bili podeljeni u grupe da čuvamo Engleske logore u Italiju.

Čuvali smo na tri meseca-a u logore bio pleh koga smo mi prodavali za hleb (krijoćom-krili se)-u grad, a onda smo od međunarodnog suda (misije) raspoređeni u Nemačku u Muster lager, a tu nas je ispitivala međunarodna komisija-ko hoće da se vrati, a ko neće da se vrati.

Jedan je pokušao da se vrati a naši ga odmah ubili na stanicu i nismo smeli ni da pokušavamo da se vraćamo. U Nemačku smo dobili naređenje ko hoće da ide na dobrovoljni rad 1946.godine.

Opredelio sam se (zajedno sa Petkom iz Makedonije)-sa grupom od 100 ljudi u Englesku.

Četiri godine u Engleskoj na ciglani, živeli smo u logor, a posle u privatne stanove. Tamo je bila četnička organizacija-plaćali smo članarinu.

Glavni je bio Mihajlo Todorović (granični oficir), a poverenik Stevan Berić-dalmatinac, dobar čovek.

Nekadašnji komandir žandarmerije u selo Svođe, kod Vlasotinca-Ilija Drljača bosanac (žena bugarka) optužila je moju Ružu-da je Titov pandur-ona je rekla-jesam, bila sam kuvarica u miliciji posle rata 3. godine.

Kole Čelić iz Vlasotinca dao dokumenta mojoj Ruži 1957. godine da me odvede u otadžbinu (bila je 3. godine u Engleskoj-a bila je i sa kraljicom Marijom, kraljem Petrom i Andrijom u crkvu.

Ruža je u našu ambasadu u Englesku opravljala da se vratimo u Jugoslaviju.

Otišli smo u dom "Draže Mihajloviđ" da doručkujemo, a četnici su pitali moju ženu Ružu-jel ti oćeš da našeg brata vodiš da ga predaš Titu-a ona je odgovorila-šta se vas tiče-a oni odgovorili-to može da bude i obratno.

Rekao sam izvinite, a onda sam je ja nagazio na nogu ispod astala, a svi su nas gledali, pa smo taksijem odma otišli u stan.

Dolazili su naši noću-mi smo se pakovali-ujutru došla kola za posao-rekao sam da mi je žena bolesna-a mi izašli na druga vrata-utovarili se i pravo za Jugoslaviju.

Oko dokumenta pomogao nam je ratni zarobljenik Miloje Nikolić iz Niša i 1960 godine smo se vratili u Jugoslaviju.

Iz našeg kraja najopasniji za naš narod su bili braća od tetku na Bogdana sada kafedžiju iz Kruševicu,koji su zaklali na svadbu-ubijeni su.

U Englesku sam radio na ciglanu, pa eto sada primam njihovu penziju.

P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ispred njihove kuće u selo Kruševica 1980. godine, tada radeći i živeći u selo Kruševica kao prosvetni radnik- i sam sam u sebi imao straha što zapisujem ovaj zapis- da se to nedozna, jer ni oni nisu bili raspoloženi da mi govore sve, plaseci se posledica. Jer je postojala opasnost da i ja i oni budu proglašeni za "državne neprijatelje'.

No, poverenje tih ljudi u jednog seoskog Uču, ostavilo je traga da se i sada na pošetku u 21. veka nešto dozna i pročita na teške ideološke sukobe partizana i četnika i ostalih u bivšoj Jugoslaviji.

Neka ovaj zapis ostane c kao pouka i trag za buduća pokolenja. Tada iz straha u svesci nisam smeo ni da napišem ni ime ni prezime, jer sam se plašio "pretresa' i dugo sam krio tu svesku, da se niko ne dokopa nje.

U svojo sredini sam pokušavao da objavim ovaj tekst, ali sam samo imao neprilike, jer se smatralao da kao dete iz partizanske porodice nisam smeo da pišem nista o četnicima kao našim “krvnim” i “klasnim” neprijateljima socijalizma. Vaspitavani smo da ih tako tretiramo.

Tako smo se nažalost u mladosti kao “vernici” komunističke paretije i ponašali. Ideologija je bila tada surova.

Zapis :1980.godine, selo Kruševica, opština Vlasotince,
Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar
* * *
*
http://www.mycity-military.com/Drugi-sv ... 945-g.html

ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g /
3 мар 2010 ... Zapis : selo Kruševica, opština Vlasotince, 1980. godina. Zabeležio:Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i ...
www.mycity-military.com/.../ISPOVEST-Ce ... 945-g.html - Кеширано - Слично

* *
http://www.mycity-military.com/Drugi-sv ... 945-g.html
ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g /
3 мар 2010 ... ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIC-Cetnik Vlasinskog cetnickog korpusa, Drugi svetski rat (1941-1945. g -Rođen sam 1912. godine u selo Gornji Dejan i u selo živeo do pete ... Šutanovac i Vučić o kanalu - do Egejskog mora ...
www.mycity-military.com/.../ISPOVEST-Ce ... 945-g.html - Кеширано - Слично
Napisano na dan: 3.3.2010, pogledaj vesti za 03. Mar 2010.

ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g ...
www.mycity-military.com/.../ISPOVEST-Cetnika-Vlasinskog-cetnickog-korpus-1941-1945-g.html - Кеширано - Слично
3 мар 2010 ... ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIC-Cetnik Vlasinskog cetnickog korpusa, Drugi svetski rat (1941-1945. g ... Miroslav Mladenovic; Građanin.
http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/ISPOVEST-Cetnika-Vlasinskog-cetnickog-korpus-1941-1945-g.html

* * *
Četnički pokret u Vlasotinačkom kraju 1941-1945 - MyCity Military
www.mycity-military.com/.../Cetnicki-pokret-u-Vlasotinackom-kraju-1941-1945.html -Кеширано - Слично
4 мар 2010 ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар ..... P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ...
http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Cetnicki-pokret-u-Vlasotinackom-kraju-1941-1945.html

* * *
Miroslav B Mladenović-Istorija - danubius forum
danubius.forumsr.com/t9254-miroslav-b-mladenovia-istorija - Кеширано
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар ...... ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIĆ-Četnik Vlasinskog četnickog korpusa .... P.s Dok sam beležioispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ispred ..
https://danubius.forumsr.com/t9254-miroslav-b-mladenovia-istorija

* * *
Јужна Србија - ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog... | Фејсбук
https://sr-rs.facebook.com/juznasrbija.../posts/456464677697138 - Кеширано
ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g / 3 мар 2010 ... Miroslav Mladenovic; Građanin ... Nisam ni znao ko su partizani, a ko su
https://sr-rs.facebook.com/juznasrbija.stranica/posts/456464677697138
* * *
Istorija - Vlasotince • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=35179 - Кеширано
6 сеп 2013 ... ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIĆ-Četnik Vlasinskog četničkog korpusa, IIsvetski rat (1941-1945.)-Zapis 1980.g. Miroslav Mladenović
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=35179


* * *
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е :: View topic - Питање и молба за помоћ ...
www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=230104&sid... - Кеширано
Од 1941-42. био је у четницима Косте Пећанца и то углавном у околини ..... P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ... Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo ...
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=230104&sid=0607972b3ef266e8da03b4a70fd59e52
* * *

ИСПОВЕСТ: БОРКО РАНĐЕЛОВИЋ-Четник Власинског четничког корпуса, II светски рат (1941-1945.)-Запис 1980.г. Мирослав Младеновић



- Рођен сам 1912.године у село Горњи Дејан и у село живео до пете године, да би 1915. године остао сироче јер ми је отац погинуо у Првом светском рату (1914.г.) са Аустроугарском.

Тада ме је сестра Јулка, која живи у Соко Бању, дала на чување-усвајање у махалу Видоњци села Крушевица.

Мајка ми се тада преудала. Био сам слуга у Сану Великина(Крушевица) пуне три године. Тражио ме учитељ Данило Тепавац 1924/25. године да ме школује-али ме није дао очух да идем у школу.

Војску сам служио 1934. године у Сомбору-тамо је било батина у војску. Као момак био сам музикант-кланеташ, свирао сам кланет. Оженио сам се 1936. године. Други светски рат ме затекао 1941. године у Параћин-па добијем телеграм да идем у 16. пук у Ниш, а Параћин већ немци заузели.

Отишао сам код преседника општине у Параћин-па уз присуству Немаца ми рекао:" Иди кући, треба да обрађујес имовину". Тежак живот и сиромаштво су утицали на мене.


Нисам ни знао ко су партизани, а ко су четници, ни ко су недићевци-важно је било да се преживи. Често су ноћу у селима долазили партризани-а дању четници са барјацима. Људи су давали и једнима и другима.

Коста Пећанац је био познат у нашем народу-по његовим комитама, па сам се 1941. године пријавио у четнике Косте Пећанца, па сам био у одреду до 1942. године.

Тада сам добио књижицу и оружје-као четник Косте Пећанца. Као четници Косте Пећанца били смо у Вучје на планини Кукавица.

На планини Кукавица одређени смо били да стражаримо-да се партизанима прикупи оружје и носили смо им: 12. сандука муниције, 12. пушкомитраљеза-а био је главни Војвода Јован Ивковић, па смо се опет вратили у Вучје .

Немци и бугари су нас разоружали. Тако нас 100 душе смо тада били. Онда је Војвода Ивковић дао обавештење ко хоће да иде кући а ко хоће да иде у граничаре-нека иде на пријем у Београд у српску граничну стражу.

Нас 12. душе смо кренули за Београд и онда су све распоредили за Ивањицу-а ја сам тражио Власотинце и добио га, где сам био као граничар српске страже до 1944.године.


Као стражар сам помагао нашим људима, који су као рабаџије са стоком вукли жито из Пусте Реке и моравских села-да би издржавали своје породице.

Тако сам једног црнобарца спасао-требало је да се закоље, а ја сам му рекао да бежи из куће-што је то и учинио, па сам га спасио живота.

Добрунка Симоновић из село Крушевица, је радила за сви -па је спасила Лазу из Орашје-који је држао и за партизани. Та Милунка је после рата , чујем умрла у беди.

Власотинце је 1944.године требало да буде спаљено и уништено, а спасио га командир III вода Стрешњал-чехословак, који је спасио Власотинце.

Ту је дошао немачки командант из Лесковца у патролу- а један четник га убије 1944. године пред Соколски дом-према суд ( у њему је био штаб).

Тад је Ћора седео у Стојадинову кафану, Стрешњак је написао на немачком цедуљу и метнуо му у џеп-да је дошао немачки командант да се преда, са кључевима од магацина из Лесковца и тако је спасао Власотинце.

Стрешњак као командир цете погинуо је у Словенији-убили га партизани. У Кушевици је била мобилизација.

У четници су многи били и због сиротиње. У четници су 1943. године из Крушевице били: Богдан Стојчић(после био и у партизанима)-сада кафеџија, Александар мечкар, Стојадин Рајкин (товак), Радомир шумар, Добривоје Димитријевић-Јарчевци, Јоца Кушински, Петар Ђукински-белокапац (за њега кажу да је био швабски поданик и да га девојка-Богданова сестра издала, па га стрељали партизани).

У Власотинце од четника најгаднији је био Цоцка Мирко-убио га наредник граничарски-недићевац Крстић (живи у Лесковцу).

Командант Јован Ивковић погинуо. Из Свође (Бабебици-Добривоје-са братом)-као четници били лоши према народ: силовали женске, пљачкали –браћа Марковићи из Свођа се прича у народу и да су пљачкали и клали људе..

У Равни Дел је агитатор четника био Никола Гулавеза. У Велико Боњинце је био лош четник Љуба Милошевић (брат му Влада сада учитељ у Бољаре-убили га партизани у Крчимир).

Кад је 27 септембра 1942.године формиран гранични одред-за граничара је дошао Петко Петкоски (Трандафилоски) из села Црешњево, општина Македонски Брод, западна Македонија-који је тамо у Кичево био милиционер (жандар), па није по наређењу могао да убија људе, па је побегао код нас у Србију и пријавио се за граничара.

У породици Динкић је оставио ствари. Ту је самном био до септембра 1944. године.

Тад смо у борби са партизанима одступили и ичли поред Мораву, на ћуприју Бељаницу, преко Бабичко у Ниш-па на Црвени Крст возом до Ћићевац, па до Варварина, преко планине Голије-ту смо коначили.

Преко Нови Пазар, Прије Поље, Дуге Пољане-Сјеница (3. месеца пешице)-преко Босне, Нова Варош (ту су нас руски авиони напали и потикали нас (разбежали смо се на све стране), па кад чујемо трубача, тад се збирамо (сакупљамо)-онда преко Романије.

Наишли смо на 100 мртвих-голих немаца, убијених-онда смо дошли на Хан Пјесак (зими) код краљеве палате, ту смо законачили, ту се борба водила.

Ту нас је у борби водио Драгутин Кесеровић-командант бригаде Драже Михајловића.

Мој батаљон је имао око 300 људи- а командант је био Милосав Богдановић, звани Ћора, а командир вода био је Жика Маринковић из Грделице-погинуо на Фочу.

Други су тад водили борбу а наш батаљон је био у приправности. Кренули смо напред до Добој у Босански Брод (амерички авиони су нам убили 37 људи и комадир нам је био рањен, па је умро у Загреб или Беч)- ту су словеначки домобранци хтели да нам узму оружје.

Оружје смо положили у Славонски Брод-под немачком командом, одатле смо упућени у Стразбург у Аустрију без оружје-где смо живели у логор аустриски- читаву годину у зиму 1945. године.

Против партизана-имали смо оружје, италијанске пушке. Кад су навалили партизани с тенковима и тешким оружјем-ми смо се повукли преко Соче на италијанску територију, а онда нас је срела Енглеска армија која се борила против немаца и онда смо имали тумача.

Он је превео све на енглески. Кренули смо у логор у Форли у Италију-негде у пролеће. Тамо смо били 2-3 месеца.


Енглези су били добри, а наши су се појели међусобно (свађали се)-закољу један другог и баце га у клозет-ко је јачи за партије се свађали:дражићевци, четници, домороци, белогардејци (најгори људи), усташе-а било је око 500-600 усташа (најгори са добровољцима-белокапцима).

Онда смо прешли у други логор звани Еболија у Италију-тамо смо били годину дана (250 хиљада из Југославије: Црногорци, Срби, Хрвати, Босанци, Далматинци.

Био нам одред у Дрински пук, командир ми је био Љубомир ГрдановиЋ.

Био сам у одреду годину дана. Међусобно се клали за партије, а одатле смо били подељени у групе да чувамо Енглеске логоре у Италију.

Чували смо на три месеца-а у логоре био плех кога смо ми продавали за хлеб (кријоћом-крили се)-у град, а онда смо од међународног суда (мисије) распоређени у Немачку у Мустер лагер, а ту нас је испитивала међународна комисија-ко хоће да се врати, а ко неће да се врати.

Један је покушао да се врати а наши га одмах убили на станицу и нисмо смели ни да покушавамо да се враћамо. У Немачку смо добили наређење ко хоће да иде на добровољни рад 1946.године.

Определио сам се (заједно са Петком из Македоније)-са групом од 100 људи у Енглеску.

Четири године у Енглеској на циглани, живели смо у логор, а после у приватне станове. Тамо је била четничка организација-плаћали смо чланарину.

Главни је био Михајло Тодоровић (гранични официр), а повереник Стеван Берић-далматинац, добар човек.

Некадашњи командир жандармерије у село Свође, код Власотинца-Илија Дрљача босанац (жена бугарка) оптужила је моју Ружу-да је Титов пандур-она је рекла-јесам, била сам куварица у милицији после рата 3. године.

Коле Челић из Власотинца дао документа мојој Ружи 1957. године да ме одведе у отаџбину (била је 3. године у Енглеској-а била је и са краљицом Маријом, краљем Петром и Андријом у цркву.

Ружа је у нашу амбасаду у Енглеску оправљала да се вратимо у Југославију.

Отишли смо у дом "Драже Михајловиђ" да доручкујемо, а четници су питали моју жену Ружу-јел ти оћеш да нашег брата водиш да га предаш Титу-а она је одговорила-шта се вас тиче-а они одговорили-то може да буде и обратно.

Рекао сам извините, а онда сам је ја нагазио на ногу испод астала, а сви су нас гледали, па смо таксијем одма отишли у стан.

Долазили су наши ноћу-ми смо се паковали-ујутру дошла кола за посао-рекао сам да ми је жена болесна-а ми изашли на друга врата-утоварили се и право за Југославију.

Око документа помогао нам је ратни заробљеник Милоје Николић из Ниша и 1960 године смо се вратили у Југославију.

Из нашег краја најопаснији за наш народ су били браћа од тетку на Богдана сада кафеџију из Крушевицу,који су заклали на свадбу-убијени су.

У Енглеску сам радио на циглану, па ето сада примам њихову пензију.

П.с Док сам бележио исповест деда Борка и баба Руже Ранђеловић, испред њихове куће у село Крушевица 1980. године, тада радећи и живећи у село Крушевица као просветни радник- и сам сам у себи имао страха што записујем овај запис- да се то недозна, јер ни они нису били расположени да ми говоре све, пласеци се последица. Јер је постојала опасност да и ја и они буду проглашени за "државне непријатеље'.

Но, поверење тих људи у једног сеоског Учу, оставило је трага да се и сада на пошетку у 21. века нешто дозна и прочита на тешке идеолошке сукобе партизана и четника и осталих у бившој Југославији.

Нека овај запис остане ц као поука и траг за будућа поколења. Тада из страха у свесци нисам смео ни да напишем ни име ни презиме, јер сам се плашио "претреса' и дуго сам крио ту свеску, да се нико не докопа ње.

У својо средини сам покушавао да објавим овај текст, али сам само имао неприлике, јер се сматралао да као дете из партизанске породице нисам смео да пишем ниста о четницима као нашим “крвним” и “класним” непријатељима социјализма. Васпитавани смо да их тако третирамо.

Тако смо се нажалост у младости као “верници” комунистичке паретије и понашали. Идеологија је била тада сурова.

Запис :1980.године, село Крушевица, општина Власотинце,
Забележио: Мирослав Младеновић, наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица и локални етнолог и историчар

* * *
*
http://www.mycity-military.com/Drugi-sv ... 945-g.html

ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g /
3 мар 2010 ... Zapis : selo Kruševica, opština Vlasotince, 1980. godina. Zabeležio:Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i ...
www.mycity-military.com/.../ISPOVEST-Ce ... 945-g.html - Кеширано - Слично

* *
http://www.mycity-military.com/Drugi-sv ... 945-g.html
ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g /
3 мар 2010 ... ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIC-Cetnik Vlasinskog cetnickog korpusa, Drugi svetski rat (1941-1945. g -Rođen sam 1912. godine u selo Gornji Dejan i u selo živeo do pete ... Šutanovac i Vučić o kanalu - do Egejskog mora ...
www.mycity-military.com/.../ISPOVEST-Ce ... 945-g.html - Кеширано - Слично
Napisano na dan: 3.3.2010, pogledaj vesti za 03. Mar 2010.

ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g ...
www.mycity-military.com/.../ISPOVEST-Cetnika-Vlasinskog-cetnickog-korpus-1941-1945-g.html - Кеширано - Слично
3 мар 2010 ... ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIC-Cetnik Vlasinskog cetnickog korpusa, Drugi svetski rat (1941-1945. g ... Miroslav Mladenovic; Građanin.
http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/ISPOVEST-Cetnika-Vlasinskog-cetnickog-korpus-1941-1945-g.html

* * *
Četnički pokret u Vlasotinačkom kraju 1941-1945 - MyCity Military
www.mycity-military.com/.../Cetnicki-pokret-u-Vlasotinackom-kraju-1941-1945.html -Кеширано - Слично
4 мар 2010 ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар ..... P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ...
http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Cetnicki-pokret-u-Vlasotinackom-kraju-1941-1945.html

* * *
Miroslav B Mladenović-Istorija - danubius forum
danubius.forumsr.com/t9254-miroslav-b-mladenovia-istorija - Кеширано
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар ...... ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIĆ-Četnik Vlasinskog četnickog korpusa .... P.s Dok sam beležioispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ispred ..
https://danubius.forumsr.com/t9254-miroslav-b-mladenovia-istorija

* * *
Јужна Србија - ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog... | Фејсбук
https://sr-rs.facebook.com/juznasrbija.../posts/456464677697138 - Кеширано
ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g / 3 мар 2010 ... Miroslav Mladenovic; Građanin ... Nisam ni znao ko su partizani, a ko su
https://sr-rs.facebook.com/juznasrbija.stranica/posts/456464677697138
* * *
Istorija - Vlasotince • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=35179 - Кеширано
6 сеп 2013 ... ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIĆ-Četnik Vlasinskog četničkog korpusa, IIsvetski rat (1941-1945.)-Zapis 1980.g. Miroslav Mladenović
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=392&t=35179


* * *
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е :: View topic - Питање и молба за помоћ ...
www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=230104&sid... - Кеширано
Од 1941-42. био је у четницима Косте Пећанца и то углавном у околини ..... P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ... Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo ...
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=230104&sid=0607972b3ef266e8da03b4a70fd59e52
* * *

Miroslav B Mladenović-Istorija - Page 3 - danubius forum
danubius.forumsr.com/t9254p40-miroslav-b-mladenovia-istorija - Кеширано
nastavak- !" ("# !5;> 0=0AB8@8HB5 A5 A?> 45@15=_8XA:> =0A5Y5 C 2@54 BC@F8 =0A5Y5 X5 4>18;> =0782 ?> 65=A.
https://danubius.forumsr.com/t9254p40-miroslav-b-mladenovia-istorija

* * *
Miroslav B Mladenović-Istorija - Page 5 - danubius forum
danubius.forumsr.com/t9254p80-miroslav-b-mladenovia-istorija - Кеширано
159. !" # & " 82>?8A=0 A5;0, Z8E 42045A5B 8 ?5B, @0710F0=0 ?> 1@4828< ?@>AB@0=8< AB@0=0.
https://danubius.forumsr.com/t9254p80-miroslav-b-mladenovia-istorija

* * *

Miroslav B Mladenović-Istorija - Page 3 - danubius forum
danubius.forumsr.com/t9254p40-miroslav-b-mladenovia-istorija - Кеширано
nastavak- !" ("# !5;> 0=0AB8@8HB5 A5 A?> 45@15=_8XA:> =0A5Y5 C 2@54 BC@F8 =0A5Y5 X5 4>18;> =0782 ?> 65=A.
https://danubius.forumsr.com/t9254p40-miroslav-b-mladenovia-istorija

* * *
Miroslav B Mladenović-Istorija - Page 5 - danubius forum
danubius.forumsr.com/t9254p80-miroslav-b-mladenovia-istorija - Кеширано
159. !" # & " 82>?8A=0 A5;0, Z8E 42045A5B 8 ?5B, @0710F0=0 ?> 1@4828< ?@>AB@0=8< AB@0=0.
https://danubius.forumsr.com/t9254p80-miroslav-b-mladenovia-istorija



О Б А В Е Ш Т Е Њ Е :: View topic - Питање и молба за помоћ ...
www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=230104&sid... - Кеширано
Од 1941-42. био је у четницима Косте Пећанца и то углавном у околини ..... P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ... Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo ...
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=230104&sid=0607972b3ef266e8da03b4a70fd59e52


О Б А В Е Ш Т Е Њ Е View topic Питање и молба за помоћ ...





Питање и молба за помоћ
Goto page 1, 2 Next


О Б А В Е Ш Т Е Њ Е Forum Index -> Четнички покрет

View previous topic :: View next topic

Author Message
параћинка



Joined: 02 Apr 2011
Posts: 8 Posted: Sat Apr 02, 2011 11:13 pm Post subject: Питање и молба за помоћ

________________________________________
Драго Уредништво и форумаши,

Покушавам да откријем детаље о животу и улози у 2. Св. рату, мога деде Милисава Богдановића званог Чича или Ћора, који је био командант Српске државне страже у Власотинцу 1944. године. Додуше, пронашла сам га у два -три документа на Интернету у којима се помиње као Милосав или Милорад (један је у изјави учесника рата ИСПОВЕСТ: БОРКО РАНЂЕЛОВИЋ -Четник Власинског четничког корпуса, Други светски рат (1941-1945.g) коју је прикупио господин Мирослав Младеновић из Власотинца наставник у ОШ "Карађорђе Петровић" у селу Крушевица и локални етнолог и историчар,
а други је документ Александра Динчића на једном од ваших форума). Рођен је у Реткоцеру 1909. године, његов деда ( Богдан, највероватније) је био српски комита, а он сам је уваљан у катран и перје од стране Бугара и запаљен као трогодишњи дечак. Имао је на телу велике ожиљке али не и на лицу, али је као трајна последица остала велика мржња према Бугарима по којој је постао познат. Касније је завршио средњу војну школу. Рат га је затекао у Требињу одакле прелази са породицом у Параћин, са чином поручника. Од 1941-42. био је у четницима Косте Пећанца и то углавном у околини Параћина (по причи мога оца) да би потом прешао у Српску државну стражу и био пребачен у Власотинце. Кажу да је погинуо код Босанског Брода у пролеће 1945. Ако било којим документом, или вама расположивим сведочењем можете да ми помогнете била бих вам захвална! Добио је два ордена Белог орла, од којих је један са , а други без мачева. Не умем да одредим ког су реда.

Унапред захвална
Александра Пејић, рођ. Богдановић

Last edited by параћинка on Fri Apr 08, 2011 1:26 pm, edited 1 time in total

Back to top
Podeli na facebook





Милослав Самарџић



Joined: 26 Nov 2004
Posts: 18977 Posted: Sun Apr 03, 2011 10:44 am Post subject:


________________________________________
Тих неколико докумената дао ми је ДИнчић и ја сам их објавио у Дражи 5, односно 12 (меки повез):

Немци су продужили на север и поново заузели Лесковац. Нову линију одбране четници постављају западно од Власотинаца, али онда партизани упадају у ову варошицу са истока. Зато капетан Живојин Митић 10. септембра пише председнику Општине Власотинце, Стевану Тадићу:
У име Власинског корпуса ЈВуО позивате се да под хитно умолите партизане који су провалили у Власотинце да обуставе сваке даље нападе на наше јединице и да се Власотинце подели на леву и десну страну. Ми смо ослободили Власотинце, привремено смо успоставили наш управни апарат, и сада, док смо ми на положајима и чекамо Немце, партизани су ушли и почели да хапсе наше људе и да причају савезницима како су га они ослободили. Ухапшен је одмах командант СДС у граду Милорад Богдановић, који је са својим људством учествовао у ослобађању. Под хитно нека се пусти, јер ћемо у противном и ми примењивати репресалије над заробљеним партизанима.
Нек се обе стране најкасније 11. о.м. састану код Лопушне Механе и нек се потпише споразум да свака јединица неће нападати другу јединицу већ водити борбу искључиво против Немаца, чији се долазак очекује сваког часа. Нека се прво земља ослободи, а после ће народ на слободним изборима да одлучи за кога ће.40
Имајући Немце испред, а комунисте иза себе, четници се извлаче у брда. Видевши то и комунисти се повлаче, заборављајући на Богдановића, који, такође истог дана, 10. септембра, пише енглеској мисији у партизанском штабу: ''Овог момента пристигле су јаче немачке снаге у Власотинце''.41
У међувремену, у Власотиначком срезу, четници су напали Бугаре и у Шишави, Свођама и Конопници, запленивши велику количину санитетског материјала и нешто муниције.42

40 НМЛ, инв. бр. 1Б, С-В 16970-А. Богдановић је Милисав, не Милорад.
41 НМЛ, инв. бр. 1А, С-В 16970-Г.
42 ИАЛ, инв. бр. 1234.

Те јединице повукле су се у Босну и вероватно је тачно да је Ваш деда погинуо тамо.
Да немате неку ратну фотографију?

Back to top
Podeli na facebook

-nastaviće se-

-nastavak-
Александар Динчић



Joined: 21 Feb 2007
Posts: 9107
Location: НИШ Posted: Sun Apr 03, 2011 11:08 am Post subject:


________________________________________
Да, тако је. И према мојим сазнањима капетан Богдановић је погинуо у Босни са четницима. Фотографија би баш требала.
Иначе, реч је великом симпатизеру равногораца.
Када је реч о Стевану Тадићу, комунисти су га стрељали међу првима.

Back to top
Podeli na facebook





параћинка



Joined: 02 Apr 2011
Posts: 8 Posted: Mon Apr 04, 2011 8:09 am Post subject:


________________________________________
Aleksandar Dincic wrote:
Да, тако је. И према мојим сазнањима капетан Богдановић је погинуо у Босни са четницима. Фотографија би баш требала.
Иначе, реч је великом симпатизеру равногораца.
Када је реч о Стевану Тадићу, комунисти су га стрељали међу првима.


Last edited by параћинка on Tue Apr 05, 2011 12:50 pm, edited 1 time in total

Back to top
Podeli na facebook





параћинка



Joined: 02 Apr 2011
Posts: 8 Posted: Tue Apr 05, 2011 12:43 pm Post subject:


________________________________________
Баш сте ме обрадовали да имате неке податке!!!! Много вам хвала!!!!

Имам фотографије, наравно, и то доста! Ево их неколико:



Поздрав!



Милисав Богдановић


[img]

пратиоци мога деде Љуба Стаменковић и Ратко


[img]

Uploaded with ImageShack.us

Пратиоци




Полазак у борбу, 18.05.1944.год. код Грделице, 320 војника



Класа средње војне школе, мој деда Милисав Богдановић највиши у средини



Четничка команда, непознато време, место и ликови



Милисав Богдановић звани Ћора или Чича

Back to top
Podeli na facebook





Милослав Самарџић



Joined: 26 Nov 2004
Posts: 18977 Posted: Tue Apr 05, 2011 5:44 pm Post subject:


________________________________________
Одличне слике. Можете ли их послати на pogledi@sbb.rs али да имају по 500 мб?

Back to top
Podeli na facebook





Александар Динчић



Joined: 21 Feb 2007
Posts: 9107
Location: НИШ Posted: Tue Apr 05, 2011 7:32 pm Post subject:


________________________________________
параћинка wrote:




Полазак у борбу, 18.05.1944.год. код Грделице, 320 војника


Одличне слике!

Милославе, ово је онај догађај после смене Ђурића, ако се можда сећаш. Капетан Ранко Стошић, новопостављени командант Штаба 110 је позвао СДС да интервенише у Јабланици, јер ће све бити изгубљено. Иначе, осим Богдановића, ту се истакао и извесни капетан Александар Јанковић, познатији као "Аца Краљ", командант трупа у Белој Паланци, које су послате као испомоћ.
И захваљујући тим снагама и четницима, комунисти су изгубили прву Јабланичку битку, о чему си такође писао.

Комунисти овај покрет СДС крсте као "садејство недићеваца, љотићеваца, Бугара, Немаца и четника против партизана". А лепо се на слици види да окупатора уопште нема.

Иначе, они (партизани) су отерани преко границе, где су их Шиптари поклали после неуспешних преговора. И о томе си писао, ако се такође сећаш.


Још нешто у вези капетана Милисава (лош је документ-просипана кафа, па сам лоше прочитао и преписао „Милорад“) Богдановића који је са четницима бранио Власотинце, које је пало тек 1. октобра 1944. године:


„Сутра ћемо вам упутити 190 заробљеника, које треба ОЗН-а да саслуша, а од њих се могу добити добри подаци. Међу њима има великих зликоваца за које народ тражи да се стрељају. Њихова имена ће дати наш обавештајни официр. Поново напомињемо да су се сви они борили тако да им ни Немци нису равни“.

(ЗБ.НОР, 12, књига 4, док. 125)

Реч је о извештају штаба 22. дивизије 13. корпуса од 1. октобра 1944. године, када су партизани после три покушаја успели да заузму Власотинце које су бранили припадници ЈВУО и СДС - њена најелитнија формација „Гвоздени пук“.

Најпре су Власотинце четници ослободили од Немаца и Бугара 21. августа, а онда су их напали партизани из 12. бригаде 22. дивизије али су одбијени. Немци који су се плански повлачили из Грчке успели су да дођу преко Лопушких Механа и да 10. септембра поврате варошицу и отерају четнике и партизане. По њиховом повлачењу у варошицу први улази одред капетана Тодоровића а за њим и Власински корпус капетана Живојина Митића и организују одбрану, тражећи
интервенцију савезничких официра који су се налазили у партизанским редовима. Партизани тада праве опсаду у облику прстена и туку варошицу бугарским топовима. Први пут су одбијени, али други пут су успели да натерају четнике и недићевце на капитулацију, јер им је нестала муниција а дотур је био немогућ. (Више о томе видети у: ВА, ЧА, к 99. док. С-В-16970-б; док. С-В-16970-г; док. 16970-д; док. 1491-а; итд).

Већина заробљеника из извештаја заиста је стрељана. О томе више видети:


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:304748-Vlasotince-Pokopano-300-mladica

Хвала г.ђи Александри Пејић на прелепим сликама!

-nastaviće se-

-nastaviće se-
параћинка



Joined: 02 Apr 2011
Posts: 8 Posted: Wed Apr 06, 2011 9:45 am Post subject:


________________________________________
Miloslav Samardzic wrote:
Одличне слике. Можете ли их послати на pogledi@sbb.rs али да имају по 500 мб?



Покушавам већ други дан да Вам пошаљем слике али ми се упорно враћа информација о некој грешки???!!

Да немате неки други мејл јер ово не иде?

Поздрав!

Back to top
Podeli na facebook





Милослав Самарџић



Joined: 26 Nov 2004
Posts: 18977 Posted: Wed Apr 06, 2011 5:54 pm Post subject:


________________________________________
параћинка wrote:
Miloslav Samardzic wrote:
Одличне слике. Можете ли их послати на pogledi@sbb.rs али да имају по 500 мб?




Покушавам већ други дан да Вам пошаљем слике али ми се упорно враћа информација о некој грешки???!!

Да немате неки други мејл јер ово не иде?

Поздрав!

Miloslav.Samardzic2121@gmail.com


Back to top
Podeli na facebook





параћинка



Joined: 02 Apr 2011
Posts: 8 Posted: Mon Apr 18, 2011 10:32 am Post subject:


________________________________________
[img]

пратиоци мога деде Љуба Стаменковић и Ратко


Човек са светлијом капом је пратиоц мога деде, Ратко, (могуће Миљковић или слично...) који се домогао избеглиштва и јавио доцније мојој баби о смрти мога деде. Писмо је стигло из Енглеске. Да ли можда о њему постоји неки траг?

Љуба Стаменковић је убијен негде код Зајечара, како се сећа мој отац...

Поздрав!

Back to top
Podeli na facebook





параћинка



Joined: 02 Apr 2011
Posts: 8 Posted: Mon Apr 18, 2011 1:46 pm Post subject: Re: Питање и молба за помоћ

________________________________________
параћинка wrote:
Драго Уредништво и форумаши,

Покушавам да откријем детаље о животу и улози у 2. Св. рату, мога деде Милисава Богдановића званог Чича или Ћора, који је био командант Српске државне страже у Власотинцу 1944. године. Додуше, пронашла сам га у два -три документа на Интернету у којима се помиње као Милосав или Милорад (један је у изјави учесника рата ИСПОВЕСТ: БОРКО РАНЂЕЛОВИЋ -Четник Власинског четничког корпуса, Други светски рат (1941-1945.g)

ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g / :: Vojska, vojni forum - MyCity Militar
www.mycity-military.com

коју је прикупио господин Мирослав Младеновић из Власотинца наставник у ОШ "Карађорђе Петровић" у селу Крушевица и локални етнолог и историчар, иначе, како сам истиче из партизанске породице;
а други је документ Александра Динчића на једном од ваших форума). Рођен је у Реткоцеру 1909. године, његов деда ( Богдан, највероватније) је био српски комита, а он сам је уваљан у катран и перје од стране Бугара и запаљен као трогодишњи дечак. Имао је на телу велике ожиљке али не и на лицу, али је као трајна последица остала велика мржња према Бугарима по којој је постао познат. Касније је завршио средњу војну школу. Рат га је затекао у Требињу одакле прелази са породицом у Параћин, са чином поручника. Од 1941-42. био је у четницима Косте Пећанца и то углавном у околини Параћина (по причи мога оца) да би потом прешао у Српску државну стражу и био пребачен у Власотинце. Кажу да је погинуо код Босанског Брода у пролеће 1945. Ако било којим документом, или вама расположивим сведочењем можете да ми помогнете била бих вам захвална! Добио је два ордена Белог орла, од којих је један са , а други без мачева. Не умем да одредим ког су реда.

Унапред захвална
Александра Пејић, рођ. Богдановић


Back to top
Podeli na facebook





Милослав Самарџић



Joined: 26 Nov 2004
Posts: 18977 Posted: Mon Apr 18, 2011 4:37 pm Post subject: Re: Питање и молба за помоћ

________________________________________
параћинка wrote:
[ИСПОВЕСТ: БОРКО РАНЂЕЛОВИЋ -Четник Власинског четничког корпуса, Други светски рат (1941-1945.g)

ISPOVEST: Cetnika Vlasinskog cetnickog korpus /1941-1945.g / :: Vojska, vojni forum - MyCity Militar
www.mycity-military.com

коју је прикупио господин Мирослав Младеновић из Власотинца наставник у ОШ "Карађорђе Петровић" у селу Крушевица и локални етнолог и историчар, иначе, како сам истиче из партизанске породице;

Можете ли дати прецизан линк за ово...

Back to top
Podeli na facebook

-nastaviće se-

-nastaviće se-
Љубо Рогља



Joined: 20 May 2009
Posts: 321 Posted: Mon Apr 18, 2011 6:06 pm Post subject:


________________________________________
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/ISPOVEST-Cetnika-Vlasinskog-cetnickog-korpus-1941-1945-g.html



ISPOVEST: BORKO RANDJELOVIC-Cetnik Vlasinskog cetnickog korpusa, Drugi svetski rat (1941-1945.g

-Rođen sam 1912.godine u selo Gornji Dejan i u selo živeo do pete godine, da bi 1915. godine ostao siroče jer mi je otac poginuo u Prvom svetskom ratu sa Austrougarskom.
Tada me je sestra Julka, koja živi u Soko Banju, dala na čuvanje-usvajanje u mahalu Vidonjci sela Kruševica. Majka mi se tada preudala. Bio sam sluga u Sanu Velikina(Kruševica) pune tri godine.
Tražio me učitelj Danilo Tepavac 1924/25. godine da me školuje-ali me nije dao očuh da idem u školu. Vojsku sam služio 1934. godine u Somboru-tamo je bilo batina u vojsku.
Kao momak bio sam muzikant-klanetaš, svirao sam klanet. Oženio sam se 1936. godine. Drugi svetski rat me zatekao 1941. godine u Paraćin-pa dobijem telegram da idem u 16. puk u Nis, a Paraćin vec nemci zauzeli. Otišao sam kod presednika opštine u Paraćin-pa uz prisustvu nemaca mi rekao:" Idi kući, treba da obrađujes imovinu". Težak život i siromaštvo su uticali na mene.
Nisam ni znao ko su partizani, a ko su četnici, ni ko su nedićevci-važno je bilo da se preživi. Često su noću u selima dolazili partrizani-a danju četnici sa barjacima. Ljudi su davali i jednima i drugima.
Kosta Pećanac je bio poznat u našem narodu-po njegovim komitama, pa sam se 1941. godine prijavio u četnike Koste Pećanca, pa sam bio u odredu do 1942. godine. Tada sam dobio knjižicu i oružje-kao četnik Koste Pećanca. Kao četnici Koste Pećanca bili smo u Vučje na planini Kukavica.
Na planini Kukavica određeni smo bili da stražarimo-da se partizanima prikupi oružje i nosili smo im: 12. sanduka municije, 12. puškomitraljeza-a bio je glavni Vojvoda Jovan Ivković, pa smo se opet vratili u Vučje . Nemci i bugari su nas razoružali. Tako nas 1oo duše smo tada bili. Onda je Vojvoda Ivković dao obaveštenje ko hoće da ide kući a ko hoće da ide u graničare-neka ide na prijem u Beograd u srpsku graničnu stražu.

Nas 12. duše smo krenuli za Beograd i onda su sve rasporedili za Ivanjicu-a ja sam tražio Vlasotince i dobio ga, gde sam bio kao graničar srpske straže do 1944.godine. Kao stražar sam pomagao našim ljudima, koji su kao rabadžije sa stokom vukli žito iz Puste Reke i moravskih sela-da bi izdržavali svoje porodice. Tako sam jednog crnobarca spasao-trebalo je da se zakolje, a ja sam mu rekao da beži iz kuće-što je to i učinio, pa sam ga spasio života. Dobrunka Simonović iz selo Krusevica, je radila za svi -pa je spasila Lazu iz Orašje-koji je držao i za partizani. Ta Milunka je posle rata , čujem umrla u bedi.
Vlasotince je 1944.godine trebalo da bude spaljeno i uništeno, a spasio ga komandir III voda Strešnjal-čehoslovak, koji je spasio Vlasotince. Tu je došao nemački komandant iz Leskovca u patrolu- a jedan četnik ga ubije 1944. godine pred Sokolski dom-prema sud ( u njemu je bio stab). Tad je Ćora sedeo u Stojadinovu kafanu, Strešnjak je napisao na nemačkom cedulju i metnuo mu u džep-da je došao nemački komandant da se preda, sa ključevima od magacina iz Leskovca i tako je spasao Vlasotince. Strešnjak kao komandir cete poginuo je u Sloveniji-ubili ga partizani.
U Kuševici je bila mobilizacija. U četnici su mnogi bili i zbog sirotinje. U četnici su 1943. godine iz Krusevice bili: Bogdan Stojčić(posle bio i u partizanima)-sada kafedzija, Aleksandar mečkar, Stojadin Rajkin (tovak), Radomir šumar, Dobrivoje Dimitrijevic-Jarčevci, Joca Kušinski, Petar Đukinski-belokapac (za njega kažu da je bio švabski podanik i da ga devojka-Bogdanova sestra izdala, pa ga streljali partizani). U Vlasotince od četnika najgadniji je bio Cocka Mirko-ubio ga narednik graničarski-nedićevac Krstić (živi u Leskovcu). Komandant Jovan Ivković poginuo. Iz Svođe (Babebici-Dobrivije-sa bratom)-kao četnici bili loši prema narod: silovali ženske, pljačkali –braća Markovići iz Svođa se priča u narodu i da su pljačkali i klali ljude.. U Ravni Del je agitator četnika bio Nikola Gulaveza. U Veliko Bonjince je bio loš cetnik LJuba Milošević (brat mu Vlada sada učitelj u Boljare-ubili ga partizani u Krčimir).

Kad je 27 septembra 1942.godine formiran granični odred-za graničara je došao Petko Petkoski (Trandafiloski) iz sela Crešnjevo, opština Makedonski Brod, zapadna Makedonija-koji je tamo u Kičevo bio milicioner (žandar), pa nije po naređenju mogao da ubija ljude, pa je pobegao kod nas u Srbiju i prijavio se za graničara. U porodici Dinkić je ostavio stvari. Tu je samnom bio do septembra 1944. godine. Tad smo u borbi sa partizanima odstupili i ičli pored Moravu, na ćupriju Beljanicu, preko Babičko u Nič-pa na Crveni Krst vozom do Ćićevac, pa do Varvarina, preko planine Golije-tu smo konačili. Preko Novi Pazar, Prije Polje, Duge Poljane-Sjenica (3. meseca peice)-preko Bosne, Nova Varoš (tu su nas ruski avioni napali i potikali nas (razbežali smo se na sve strane), pa kad čujemo trubača, tad se zbiramo (sakupljamo)-onda preko Romanije. Naišli smo na 100 mrtvih-golih nemaca, ubijenih-onda smo dočli na Han Pjesak (zimi) kod kraljeve palate, tu smo zakonacčli, tu se borba vodila. Tu nas je u borbi vodio Dragutin Keserović-komandant brigade Draže Mihajlovića.

Moj bataljon je imao oko 300 ljudi- a komandant je bio Milosav Bogdanović, zvani Ćora, a komandir voda bio je Žika Marinković iz Grdelice-poginuo na Foču. Drugi su tad vodili borbu a naš bataljon je bio u pripravnosti. Krenuli smo napred do Doboj u Bosanski Brod (američki avioni su nam ubili 37 ljudi i komadir nam je bio ranjen, pa je umro u Zagreb ili Beč)- tu su slovenački domobranci hteli da nam uzmu oružje. Oružje smo položili u Slavonski Brod-pod nemačkom komandom, odatle smo upućeni u Strazburg u Austriju bez oružje-gde smo živeli u logor austriski- čitavu godinu u zimu 1945. godine.

Protiv partizana-imali smo oružje, italijanske puške. Kad su navalili partizani s tenkovima i teškim oružjem-mi smo se povukli preko Soče na italijansku teritoriju, a onda nas je srela Engleska armija koja se borila protiv nemaca i onda smo imali tumača. On je preveo sve na engleski. Krenuli smo u logor u Forli u Italiju-negde u proleće. Tamo smo bili 2-3 meseca. Englezi su bili dobri, a naši su se pojeli međusobno (svađali se)-zakolju jedan drugog i bace ga u klozet-ko je jači za partije se svađali:drazićevci, četnici, domoroci, belogardejci (najgori ljudi), ustaše-a bilo je oko 500-600 ustaša (najgori sa dobrovoljcima-belokapcima). Onda smo prešli u drugi logor zvani Ebolija u Italiju-tamo smo bili godinu dana (250 hiljada iz Jugoslavije: Crnogorci, srbi, hrvati, bosanci, dalmatinci.
Bio nam odred u Drinski puk, komandir mi je bio LJubomir GrdanoviĆ.-Bio sam u odredu godinu dana.
Međusobno se klali za partije, a odatle smo bili podeljeni u grupe da čuvamo Engleske logore u Italiju. Čuvali smo na tri meseca-a u logore bio pleh koga smo mi prodavali za hleb (krijoćom-krili se)-u grad, a onda smo od međunarodnog suda (misije) raspoređeni u Nemačku u Muster lager, a tu nas je ispitivala međunarodna komisija-ko hoće da se vrati, a ko neće da se vrati.
Jedan je pokušao da se vrati a naši ga odmah ubili na stanicu i nismo smeli ni da pokušavamo da se vraćamo. U Nemačku smo dobili naređenje ko hoće da ide na dobrovoljni rad 1946.godine.

Opredelio sam se (zajedno sa Petkom iz Makedonije)-sa grupom od 100 ljudi u Englesku. Četiri godine u Engleskoj na ciglani, živeli smo u logor, a posle u privatne stanove. Tamo je bila četnička organizacija-plaćali smo članarinu. Glavni je bio Mihajlo Todorović (granični oficir), a poverenik Stevan Berić-dalmatinac, dobar čovek. Nekadašnji komandir žandarmerije u selo Svođe, kod Vlasotinca-Ilija Drljača bosanac (žena bugarka) optužila je moju Ružu-da je Titov pandur-ona je rekla-jesam, bila sam kuvarica u miliciji posle rata 3. godine. Kole Čelić iz Vlasotinca dao dokumenta mojoj Ruži 1957. godine da me odvede u otadžbinu (bila je 3. godine u Engleskoj-a bila je i sa kraljicom Marijom, kraljem Petrom i Andrijom u crkvu.
Ruža je u našu ambasadu u Englesku opravljala da se vratimo u Jugoslaviju. Otišli smo u dom "Draže Mihajloviđ" da doručkujemo, a četnici su pitali moju ženu Ružu-jel ti oćeš da našeg brata vodiš da ga predaš Titu-a ona je odgovorila-šta se vas tiče-a oni odgovorili-to može da bude i obratno. Rekao sam izvinite, a onda sam je ja nagazio na nogu ispod astala, a svi su nas gledali, pa smo taksijem odma otišli u stan. Dolazili su naši noću-mi smo se pakovali-ujutru došla kola za posao-rekao sam da mi je žena bolesna-a mi izašli na druga vrata-utovarili se i pravo za Jugoslaviju. Oko dokumenta pomogao nam je ratni zarobljenik Miloje Nikolić iz Niša i 1960 godine smo se vratili u Jugoslaviju.

Iz našeg kraja najopasniji za naš narod su bili braća od tetku na Bogdana sada kafedjiju iz Kruševicu,koji su zaklali na svadbu-ubijeni su. U Englesku sam radio na ciglanu, pa eto sada primam njihovu penziju.

P.s Dok sam beležio ispovest deda Borka i baba Ruže Ranđelović, ispred njihove kuće u selo Kruševica 1980. godine, tada radeći i živeći u selo Kruševica kao prosvetni radnik- i sam sam u sebi imao straha što zapisujem ovaj zapis- da se to nedozna, jer ni oni nisu bili raspoloženi da mi govore sve, plaseci se posledica. Jer je postojala opasnost da i ja i oni budu proglašeni za "državne neprijatelje'. No, poverenje tih ljudi u jednog seoskog Uču, ostavilo je traga da se i sada na pošetku u 21. veka nešto dozna i pročita na teške ideološke sukobe partizana i četnika i ostalih u bivšoj Jugoslaviji.
Neka ovaj zapis ostane c kao pouka i trag za buduća pokolenja. Tada iz straha u svesci nisam smeo ni da napišem ni ime ni prezime, jer sam se plašio "pretresa' i dugo sam krio tu svesku, da se niko ne dokopa nje. U svojo sredini sam pokušavao da objavim ovaj tekst, ali sam samo imao neprilike, jer se smatralao da kao dete iz partizanske porodice nisam smeo da pišem nista o četnicima kao našim “krvnim” I “klasnim” neprijateljima socijalizma. Vaspitavani smo da ih tako tretiramo. Tako smo se nažalost u mladosti kao “vernici” komunističke paretije I ponašali. Ideologija je bila tada surova.
Zapis : selo Kruševica, opština Vlasotince, 1980. godina
Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar[/url]
_________________
Сви са Дражом и уз Дражу и чекајте Дражин знак, нико други само Дража објавиће устанак !!!

Back to top
Podeli na facebook





параћинка



Joined: 02 Apr 2011
Posts: 8 Posted: Mon Apr 18, 2011 6:16 pm Post subject:


________________________________________
Хвала Вам што сте исправили моју грешку Љубо! Поздрав!

Back to top
Podeli na facebook





Љубо Рогља



Joined: 20 May 2009
Posts: 321 Posted: Mon Apr 18, 2011 10:01 pm Post subject:


________________________________________
Нема грешке, јер ја сам по вашем трагу ишао и само допунио линк.
_________________
Сви са Дражом и уз Дражу и чекајте Дражин знак, нико други само Дража објавиће устанак !!!

Back to top
Podeli na facebook





Display posts from previous:



О Б А В Е Ш Т Е Њ Е Forum Index -> Четнички покрет
All times are GMT + 1 Hour
Goto page 1, 2 Next

Page 1 of 2

Jump to:

You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum

Powered by phpBB 2.0.11 � 2001, 2002 phpBB Group

* * *



Настанак родољубиве песме: БОЈ НА МОРАВИ:

Пошто се у задњих десетина година појавило много "интелектуалних" крађа из етнологије и историографије са подручја власототиначко-црнотравско-власинско-лужничког краја(које сам сакупљао цео животни век); желим да разјасним о појави тако мени драге родољубиве српске песме:"Под стољетним маслинама"-"Осветници"-"Осветник"-"Бој на Морави".

Ову родољубиву песму сам записана:
- 1976.године од казивача: Михајло Јанковић самоуки песник, село Ладовица, Власотинце, запис 1976.године, забележио:Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар.

Песму сам записао као БОЈ НА МОРАВИ, јер се одиграла та битка на неколико километара од села Ладовица(пут Лесковац-Власотинце, село са десне стране пута према брдима планине).

Песму сам прво поставио 2007.године на форум Српски-вокабулар: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0.
Није било никаквих коментара.

Поводом 90-годишњог пробоја солунског фронта, по први пут сам ту родољубиву песму под називом БОЈ НА МОРАВИ поставио на форум: -http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Tamo-daleko-90-godina_4.html

На војном форуму је била добра расправа у којој смо учествовали ја и мој син као војни фармацеут-официр и писац. Било је занимљивих расправа и чак напомена да је неко од њих ту песму учио у читанке пре Другог светског рата у краљрвини Југославије.
Још сам дошао до података да је песма имала и други назив ОСВЕТНИЦИ(“Освета”).

Поводом овог историског јубилеја тог септембра 2008.године доста простора је било и у листу “Политика”. Тамо сам (из мени познатих разлога) тада једино(касније сам се оглашавао у коментарима пуним именом и презименом све до данас 2014.г) се огласио “шифрованим” надимком: "južnjaku iz Vlasotinca" дошао у коресподенцији са братанцем ЈУНАКА из родољубиве песме БОЈ НА МОРАВИ.

У размени мишљења сам дознао да се тај јунак звао Радивије Николић и да су са братом вељком николићем погинули у пробоју на Солунски фронт 1918.године. Док је су они Томиславу Николићу били стричеви из великог Крњино у општиниба Бушница.

Од њега сам добио информације да се тај аутентични доказ налази на спомен плочи основне школле у дотично село, где су уклесана љихова имена и презимена и први део стиха песме.

Одмах сам некако интернетом успоставио контакт у општини бабушница. Нажалост нисам добио на прави начин фото-записе, него поред фптп записа су ми били послати вируси и тако ми је тада био “пао систем”-али сам некако успео да те снимке са школе сачувам до данашњега дана. Чиновник који је то послао више се није оглашавао.

Даклер, још су владали страхови на југу Србије од изношења аутентичности историских збивања у Првом светском рату. Писац овога коментара је то осетио добро. Остао је чак и шест година без посла . То су била тешка времена за бављење прошлошћу.

Тек касније 2012 и 2013.године сам увидео да се ова родољубива песма пева уз гусле и да је неки добро ЕКСПЛОАТИШУ а да је махом са тесктом узимана са форума ВУКАБУЛАР-СРПСКИ(где су ме чак нажалост и “отерали” као КЛОШАРА-ЛОПОВА, али су добро екслоатисали све шрто сам те године оставио:- етнолошко-историски материјал са сакупљеним народним умотворевина из власотиначкога краја.
Сличну дисквалифаикацију и омаловажавања достојаства личности и истраживања историске прошлости доживео сам и на многим другим форумима и новинама.

Но, време ће бити СУД НАШЕ ИСТОРИЈЕ-ко се зашта залагао и због чега је уопште и живео у заједници.

Какве сами имао неприлика -па чак и “претње судом” само из “техничких разлога”-јер нисам тада знао да рукујем на тастури комјутера; због доста “техничких” грешака а и како су рекли “крађе”(од сопственог истраживања-чудно зар не!?)- било ми је ЗБРАЊЕН приступ ВОКАБУЛАРУ.

Наравно тако су радили и други форуми. Прво им оставиш МАТЕРИЈАЛ за “експлотацију” па те НАЈУРЕ и онда то добро ЕКСПЛОАТИШУ.

Једино је гуслар 2013.године Бранко Перовић-под називом “
„Pod stoljetnim maslinama“- певајући уз гусле ову предивну песму, на крају ставио цео текст са ВОКАБУЛАРА и наравно са казивачем и записивачем.
Остали гуслари су само се правили „неми“ и нису хтели да то ураде као гуслар Бранко Перовић.
Није ми познато, можда су и знали пре мене садржај ове песме преко њеног писца Димитрија Полимца .

Дакле, ову родољубиву песму је написао: Димитрије Јевтовић- Полимац, ратни дописник Треће Српске армије Првог светског рата, 1918.године пред јуриш у пробоју Солунског фронта..

Главни јунак ове потресне родољубиве песме је Радивоје Николић из лужничког села Горње Крњино(код Бабушнице), који је са братом Вељком погинуо у пробоју солнског фронта 1918.године.
* * *



ПРИЛОГ:

Pod stoljetnim maslinama-Branko Perovic-Gusle - YouTube
9 нов. 2013 ... Младеновић Мирац Власотинце 2008.године).. Read moreShow less • .... Play next; Play now. Guslar Miroslav Šiljegović - finale 20. Festival ...
www.youtube.com
www.youtube.com/watch?v=0k2Skf71Rs4
https://www.youtube.com/watch?v=0k2Skf71Rs4
Datum objavljivanja: 9. stu 2013.
https://www.facebook.com/groups/srpsk...
Branko Perovic pjeva o osveti nad bugarskim krvolocima u pomoravlju.Autor - Dimitrije Polimac.-U nastavku tekst pjesme zabelezen od kazivaca iz Vlasotinca:---Srpska vojska na Krf pala....

Po ostrvu žagor bruji
Iz oblaka kiša lije
Uzburkano more huji
Pod stoletnim maslinama
šatori se srpski bele
pod njima se odmaraju
srpske čete oživele
šatori su tesne kuće
al za sve ima mesta
zgrčio se drug do druga
te je tako toplo svima
razgovor se živo vodi
na priču se priča niže
a dosetke i pošalice
jedna drugu burno stiže
samo jedan vojnik mladi
mutna oka, bleda lica
ćuti tužna nevesela
sred pesama i pošalica.
A i njega zadirkuju
i sa njim se svako šali
Ded olakšaj srcu svome
poveri nam tajne tvoje
ta će priča lepa biti
pričaj druže Radivoje
Radivoje mahnu rukom
ispuniću vašu želju
al će i to kraja biti
vašoj šali i veselju
krvava je priča moja
to je bilo posle onog
na Moravi ljutog boja
neprijatelj beše jači
mi moramo dalje ići
a ja reših na rastanku
časak svome domu sići
stigoh kući ali kasno
eno prve strašne slike
obešen mi babo stari
a na pragu jao bože
sva u krvi majka leži
i slabačkim glasom viče
Radivoje sine beži
a ja majku neposlušah
već u kuću stupih
izludeti tada htedo
pokraj moje mrtve ljube
leži moje mrtvo čedo
i ono se nevinašče
već rastalo s ovog sveta
video sam da je bilo
probodeno bajonetom
a u drugom kraju sobe
gde ikona stoji stara
kao da su u gostima
vino piju šest bugara
meni krvac zali oči
pa ja jeknem iz dna grudi
prostite mi mrtve duše
u pakao vi neljudi
pa ubacim jednu bombu
usred one rulje klete
i nijedan od bugara
ne umače od osvete
od tog dana porušenog
dim se diže u visine
a kad plamen sve priguši
ja umako u planinu
ne da sklonim pustu glavu
nisam zato još na svetu
već i dalje da produžim
strašnu kaznu i osvetu
Radivoje svrši priču
pod šatorom tajac nasta
niko ništa ne govori
i disanje ko da zasta
tako malo zaćutaše
povikaše svi iz glasa
i mi ćemo s tobom druže
u osvetu svakog časa.
Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica, Vlasotince
zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar

*


http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Tamo-daleko-90-godina_4.html
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0

www.youtube.com
www.youtube.com/watch?v=0k2Skf71Rs4

https://youtu.be/0k2Skf71Rs4
Datum objavljivanja: 9. stu 2013.
https://www.facebook.com/groups/srpsk...
Branko Perovic pjeva o osveti nad bugarskim krvolocima u pomoravlju.Autor - Dimitrije Polimac.-U nastavku tekst pjesme zabelezen od kazivaca iz Vlasotinca:---Srpska vojska na Krf pala
Revizor011
Prije 10 mjeseci Радивоје из ове родољубиве српске песме (са стрицом Вељком)-Николић, су погинули у том пробоју и њихова имена се налазе на спомен плочи школе У Горњем Крњину, пута Власотинце-Пирот у лужничком крају. Интересантно је да је један стих поменуте песме уклесан на плочи и говори баш о бици...

Revizor011
Prije 10 mjeseci ...баш о бици Српске и Бугарске војске 1915 године на Јужној Морави. Песму је у листу „Политика“ објавио Томислав Николић под називом ОСВЕТНИЦИ, а исто сам пре више година под истим називом чуо ту песму од глумца Радоша Бајића , родом из моравског села Варварина.-Подвукао Аутор Мирослав Б Младеновић Мирац Власотинце, 2008.године).
https://youtu.be/0k2Skf71Rs4

*

Tamo daleko (90 godina) - MyCity Military
www.mycity-military.com/Prvi.../Tamo-daleko-90-godina_4.html
‎ Кеширано
Слично
10 нов. 2008 ... Аутор записа ове песме је дошао до три наслова: БОЈ НА МОРАВИ(у свом рукопису ) ОСВЕТА(ОСВЕТНИЦИ) и ево трећа НА КРФУ.

*
Највећа српска победа : Коментари корисника - Politika
www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike...
‎ Кеширано
Слично
13 сеп 2008 ... Одговор Николићу: Ова родољубива песма је српском вокабулару, на страни Народне књижевности под називом БОЈ НА МОРАВУ-а ...
http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=55729

* **

* * *
Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0
‎ Кеширано
Слично
NARODNA PESME: BOJ NA MORAVI I BOJ NA VARVARINU Srpska vojska na Krf pala pod ostrvo žagor bruji iz oblaka kiša lije uzburkano ...
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0
* * *

* * *
Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu
zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar. BOJ NA VARVARINU (Kursula) Varvarinsko polje, pritisla vojska
www.vokabular.org
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0

* * *
Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na... - Miroslav Mladenovic
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid...id...
‎ Кеширано
Слично
Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu - 2 посета - 26.11.10.Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica, Vlasotince zapis 1976.godine ...
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=127282167337003&id=107409555965608
*


Miroslav Mladenovic‎NAJLEPSA SRBIJA
15 јануари 2011 •
Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu - 2 посета - 26.11.10.Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica, Vlasotince zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar ...
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0;wap2 - Кеширано
Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu
Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA PESME: BOJ NA MORAVI I BOJ NA VARVARINUSrpska vojska na Krf palapod ostrvo žagor brujiiz oblaka kiša lijeuzburkano more hujipod stoletnim mostomšatori se srpski belepod njima se odmarajusrpske čete oživelešatori su tesna kućaal za sve ima mestazgrčio se drug do
vokabular.org
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0
* * *

Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0
‎ Кеширано
Слично
zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar. BOJ NA VARVARINU (Kursula) Varvarinsko polje, pritisla vojska
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
10 нов. 2007
Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja - Gornje Povlasinje ...
10 нов. 2007
Више резултата од www.vokabular.org


http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1558.0

*
РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ: БОЈ НА МОРАВУ И БОЈ НА ВАРВАРИНУ - Poreklo
www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=342.0
‎ Кеширано
Слично
ОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ: БОЈ НА МОРАВУ И БОЈ НА ВАРВАРИНУ БОЈ НА МОРАВУ Српска војска на Крф пала под острво жагор бруји


* * *

Tamo daleko (90 godina) - MyCity Military
www.mycity-military.com/Prvi.../Tamo-daleko-90-godina_4.html
‎ Кеширано
Слично
10 нов. 2008 ... Zapis je iz 1976.godine, zabeležio ga je Miroslav Mladenović lokalni ... БОЈ НА МОРАВИ(у свом рукопису ) ОСВЕТА(ОСВЕТНИЦИ) и ево ...
Istoriski zapisi iz Konopničke crkve oslobođenja od Turaka ...
19 мар 2010
Iz Letopisa škole u Kruševici o oslobođenju od Turaka
19 мар 2010
Hajdučke i ostale pesme iz vlasotinačkog kraja
5 мар 2010
Četnički pokret u Vlasotinačkom kraju 1941-1945
4 мар 2010
Више резултата од www.mycity-military.com

http://www.mycity-military.com/Prvi-svetski-rat/Tamo-daleko-90-godina_4.html

* * *

Miroslav B Mladenović-Istorija - Page 3 - Danubius
danubius.forumsr.com/t9254p40-miroslav-b-mladenovia-istorija
‎
Кеширано
Слично
Počalji Naslov: Miroslav B Mladenović-Istorija Uto Jul 30, 2013 1:01 pm ...... Počalji Naslov: Rodoljubiva pesma: Boj na Moravu Sre Sep 11, 2013 3:00 pm ...
https://danubius.forumsr.com/t9254p40-miroslav-b-mladenovia-istorija

* * *
НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО - ВЛАСОТИНЦЕ • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=394&t=35177...
‎ Кеширано
Слично
6 окт 2013 ... Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu ... Zapis je iz 1976. godine, zabeležio ga je Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar.
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=394&t=35177&start=20

* * *
Ansambl Svilen konac i Radoš Bajić - Ovo je Srbija - YouTube



► 7:30

www.youtube.com/watch?v=hyKeea5g9dc19 јан 2013 - 8 мин - Отпремио/ла silja05
Koncert: 30 godina sa vama, Kolarac 30.03.2011. BOJ NA MORAVI Srpska vojska na ...

https://www.youtube.com/watch?v=hyKeea5g9dc
*


*
Pod stoljetnim maslinama-Branko Perovic-Gusle video - Vtipná a ...
www.srandovnividea.com/.../Pod-stoljetnim-maslinama-Branko-Perovic-Gusle.html
‎
Кеширано
Pod stoljetnim maslinama-Branko Perovic-Gusle. ... U nastavku tekst pjesme zabelezen od kazivaca iz Vlasotinca:---Srpska vojska na Krf palaPo ostrvu žagor ...
*

1. РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ: БОЈ НА МОРАВУ И БОЈ НА ВАРВАРИНУ - Poreklo
www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=342.0
‎
o КешираноСличноМирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце * Narodne pesme: Boj na Moravi i Boj na Varvarinu - Vokabular
Божићни обичаји у власотиначком крају-Горње Повласиње
20 нов. 2013
Мирослав Б Младеновић:- ДИЈАЛЕКТ југа Србије
13 нов. 2013
Коледарске песме у власотиначком крају

*
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=342.0
*
РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ: БОЈ НА МОРАВУ И БОЈ НА ВАРВАРИНУ - Poreklo
www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=342.0
‎ Кеширано
Слично
ОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ: БОЈ НА МОРАВУ И БОЈ НА ВАРВАРИНУ БОЈ НА МОРАВУ Српска војска на Крф пала под острво жагор бруји
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=342.0
*

Аутор коменатра је и аутор записа родољубиве песме БОЈ НА МОРАВИ(ОСВЕТНИЦИ, ОСВЕТА), а песму је написао пред почетак поласка из шатора на пробој солунског фронта 1918.године-тада ратни дописник треће армије: ДИМИТРИЈЕ ЈЕВТОВИЋ_ПОЛИМАЦ, ратни допсиник Треће српске арније на Солунском фронту 1918.године.

Аутор записа: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце, југ Србије

Постаљен коментар: недеља 12 октобар 2014.године, Власотинце, република Србија
* * *

ДОПУНА о настанку родољубиве песме БОЈ НА МОРАВИ

На ЈУТЈУБ сам наишао на српског гуслара Будимиа Чавића(родом из Колашина-Црна Гора) како лепо пева уз гусле стару родољубиву песму из Првог светског рата под називом „Под стољетним маслинама“.

Песма је на ЈУТЈУБ постављена 27 новембра 2009.године. Занимљивих коментара је у запису.
Тако је према једнима:- АУТОР ове песме: Димитрије јевтовић-Полимац, који је 1918.године слушајући исповест једног војника у шатору пред почетак солунског фронта 1918 године то „преточио“ у песму. Иначе је Полимац био и ратни дописник треће армије и после тога је написао неколико књижевних дела о ВЕЛИКОМ РАТУ.

Друга варијанта настанка ове песме, која је овде у запису-да је неименованом коментатору, једном приликом када је изрецитовао ту песму песнику Милисаву-Буци Мирковићу (1931-2013, рођ. у Жупски Александровац); том приликом сам песник је рекао да је ту песму написао на Крфу 1918.године тадашњи песник Милутин Јовановић, који је касније после тога објавио у неким књижевним новинама под називом ОСВЕТНИК.

Мени је посебно драго као записивачу 1976.године(наставнику математике) од самоуког песника Михајла Јанковића из села Ладовица код Власотинца, под називом БОЈ НА МОРАВИ-после објављивања на неким форумима на интернету, та песма је постала веома популарна и за гусларе и за све који су надахнути јунаштвом наших предака у погледу свога јунаштва за слободу у времену ВЕЛИКОГ РАТА; чију стогодишњицу сада прослављујемо не само у Србији него у свим тадашњим учесницима тога рата.

Драго ми је што ето та родољубива песма није остала у ЗАБОРАВ.

Забележио и поставио: Мирослав Б. Младеновић Мирац (1948), локални етнолог и историчар из Власотинца

27 октобар 2014.године Власотинце

НАПОМЕНА:
После три година поново се враћам на форум. Има шта да се напише.