ZIMNICA - nas špajz

First topic message reminder :



PEKMEZ OD ŠLJIVA

5 kg šljiva
2 dl vinskog sirćeta
1 kg šećera
1 čaša vode
i šipka vanile
nekoliko karanfilića
 
Šlive operite, očistite od koštica, stavite u šerpu pa prelijte sirćetom. Kuvajte ih na umerenoj vatri dok se sasvim ne raskuvaju. Tada ih propasirajte kroz sito.

šećer nalijte vodom i kuvajte kao za slatko, skupljajte penu. Kada se šećer dovoljno zgusne dodajte šljive, vanilu i klinčiće i kuvajte dok se pekmez ne zgusne toliko da kapa, a ne curi, sa varjače.

Toplo sipajte u zagrejane tegle i ostavite u mlakoj, ali isključenoj rerni, da se lagano hladi i dobije pokoricu. Sutradan tegle zatvorite, obrišite i ostavite sa ostalom zimnicom.

Narodeeee...meni treba(sto prije) recept za slatko od dunja!Je li ko pravio?
Hajde brzooooo ako ko zna neka pise ....Hvala :)

1. U širu šerpu staviti šećer, dodati vodu i pomešati. Ostaviti da se kuva. Kada provri kuvati još minut.
   
2. U međuvremenu oljuštiti dunju, brzo izrendati na veće rupice rende i odmah izručiti u šerpu. Tako sprečavate da izrendana dunja ne “pocrni”.
   
3. Ovo ponoviti i sa ostalim dunjama.
   
4. Kada ste sve dunje izrendali, nastaviti kuvanjem slatko uz mešanje da se ne zahvati. Kuvati dok ne ispari sva voda.
   
5. Vruće tegle puniti vrućim slatkom i dobro poklopiti vrućim poklopcem. Pokriti i ostaviti da se samo rashladi.
   
6. Čuvati u špajzu.
   

NAPOMENA:
Da bi proverili da li je slatko gotovo probajte ovako: ako kašiku kuvane smese stavite na plitki tanjir i vrhom kašike pređete po smesi i napravite liniju. Ako i dalje linija ostaje znači da je slatko gotovo.
Na 1200 grama dunja ide 1000 g šečera i 300 ml vode.Recept isproban, 100% dobar.

E hvala na receptu...da znam za drugi put...Meni trebalo juce...
Kako mi niko ne napisa,ja radila po "svom" receptu
Ne smijem ni da vam pisem kakvo slatko sam napravila...Ukusno jeste,ali sam ga "momacki" prekuvala...Pa sam dobila CRNO slatko od dunja :grrrrrrrrrr:
A samo da znate koliko sam dunje sjeckala na kockice ...

E, da, caka je u tome da se nakon što provri, kuva samo još minut-dva. A šta ima veze što je crno, važno da je ukusno.

E pa da...a ja nisam bila sigurna da li ej kuvano i ostavim "jos malo" i CvrC... ispade crn i gust previse :((..Ali sto kazes,bitno da je ukusan...srecom nema toga mnogo :))

Prirodna_zimnica

zimnica

Kod mene zimnica pocela da "pristize"... A kod vas?Ili spremate same a?

Meni se cini dok je mame i svekrve ja vise necu da pravim zimnicu.Lijepo im kazem ma samo po teglicu,cisto da probam,ali jok...jedna tura stigla u nedjelju,a druga stize ovaj vikend ...Ja dobrog li ajvara,ja nikad ovakav ne napravim hahah (tudje sladje pa to ti je,a i sto da se mucim haha)

Počinje sezona spremanja ajvara

Izvor: B92

Beograd -- Iako je lakše, a često i jeftinije kupiti
gotovu zimnicu, ima i dalje onih koji početkom oktobra spremaju zalihe
za zimu.

Domaća zimnica ipak se najviše ceni, pa domaćice često spremaju ajvar ne samo za sopstvene potrebe već i za prodaju.


O tajnama pravljenja domaćeg ajvara, pogledajte u prilogu B92.


TAJNE AJVARA

I kad spomenu ajvar, da li znate da se priprema drugačije u Leskovcu (i okolini)-paprika i obavezno paradajz, Niš-i okolina, samo paprika (što se meni najviše dopada), a Šumadija ga priprema sa dodatkom patlidžana. E, da, Leskovčani ne melju papriku, već je cepkaju uzduž, pa popreko. Ovo su informacije iz "prvih ruku", od mojih "raznih" prijateljica.

Koliko pročitah ,Slatka i Kum se baviše ajvarom juče ?
Malo detaljnije ,dame i gospodo ?
(Ja spadam u one koji ga samo -proždrnu )
___________________________________________


Ajvar po receptu naših baka



Potrebni sastojci :

30 kg. crvenih paprika

1 litar ulja

200 ml. sirćeta

1/2 kesice konzervansa

so
____________
1Paprike ispeći na tradicionalan
način (na peći). Pečene paprike slagati u dublji sud (dok su vrele) koji
obavezno mora biti poklopljen kako bi se kožica potparila i odvojila od
paprike. Oljuštiti, očistiti od semenki i samleti paprike.


2Ulje dobro zagrejati u
širokoj šerpi, pa dodati samlevene paprike (ulje treba biti vrelo, tako
da paprike "zacvrče"). Pržiti dugoo, dugooo uz mešanje :))) Prvo mešati
povremeno dok ajvar ne proključa a zatim neprestano. Pred kraj kuvanja
dodati sirće i konzervans. Ajvar je gotov kada počne da ostaje jasan
trag od varjače kojom se meša po dnu šerpe, odnosno kada je jako gust.
Gotov ajvar posoliti po ukusu i dok je vruć sipati u tegle. Ostaviti
ajvar preko noći u rerni na 60-80 stepeni C da se zapeče. Pre zatvaranja
tegli dobro zagrejati oko 200 ml. ulja i premazivati površinu ajvara
tako da ponovo "zacvrči". Zatvoriti tegle najpre celofanom, pa potom i
poklopcem i ostaviti na hladnom mestu.


3Savet plus 1: Jako je
bitno dugo kuvati ajvar, jer jedino dobro ukuvan ajvar se ne kvari.
Dakle nije poenta dodati mnogo konzervansa, već duugooo kuvati. Savet
plus 2: Šerpa u kojoj se kuva ajvar treba biti što šira, jer se u takvoj
šerpi brže skuva. Savet plus 3: Celofan kojim se zatvaraju tegle, kao i
poklopce možete premazati vaticom ili gazom natopljenom alkoholom -
odlično deluje protiv kvarenja ajvara. Savet plus 4: Ivice tegle treba
dobro očistiti od eventualnih ostataka ajvara kojim su umazane tokom
sipanja, pre nego što se zapeče - takođe odlična zaštita od kvarenja.
Savet plus 5: So dodati tek na kraju, jer je tada količina znatno manja,
pa bi ajvar mogao biti preslan ako posolite na početku kuvanja.


4Nadam se da ćete uživati u
ovom, meni omiljenom ajvaru :)))) Znam da je potrebno jako mnogo
vremena i truda, ali on će vam tokom cele zime svojim divnim ukusom to
višestruko vratiti :))) Prijatno :)))! P.S. Izvinjavam se
zbog navedenog broja osoba, to je šala, jer ajvar cele godine jede cela
porodica, pa se ne može precizirati broj osoba kojima je namenjeno ovo
jelo :))) Takođe se izvinjavam zbog navedenog vremena pripreme, znate i
sami da može to i brže i sporije, zavisno od toga koliko članova
porodice se uključi u posao :)))))

Spremam,naravno,i uzivam u tome.I svake godine dodam po nesto novo.Nedavno sam citala kako se u Rusiji ostavljaju lubenice u tursiji,a posto veoma volim lubenice,htela sam da probam.Problem mi je sto nikako da dodjem do malo detaljnijeg objasnjenja.
Sta ostavljam?Ajvar pod obavezno,kornisoncice(koji posle mnogo isprobanih recepata konacno lice na one iz tegle),tursiju,papriku punjenu kupusom,mleveni paradajz,cveklu s renom..Seticu se jos po neceg,za sada je to to..

Ove godine su mi obecali pomoci,samo da pravim ajvar,pa da vidimo i to cudo,jer do sada sam ga uvijek sama pravila,a ima posla previse za jednu osobu.Malo pekmeza(mermelade)a obavezno ljute papricice,same,punjene sirom i sarena salata.To jedu,sve ostalo nema koristi,prestala sam da pravim.

Upravo sam sada završio sa "pučenjem šljiva" ,za pekmez ,naravno . (moj pametni zet smatra da ih treba dopremiti uveče -a moja keva da se to mora odmah uraditi ,i šta ću...da je gledam kako se pati satima ?)
Elem...crnih pristiju kucam ovo -a sutra ,kada se bude kuvalo ,kidam negde naljevo .
Ne volim spremanje zimnice ,mada nemam ništa protiv kompota i ajvara (dapače) ,nekako ne volim te mirise i ona beskrajna "mešanja" .
No ,kod mene ide "starinski" ,godinama se spremaju iste stvari -kuva se paradajz ,ajvar,paprika ,krastavci ,pekmezi .
Kiseli kupus je uveo moj stari -ali je i on morao odustati od megalomanskih zahvata (50 kg i sl ) 
Kompoti zavise od cene i ponude -a ove godine je voće zaista jeftino ,pa očekujem breskve i kruške svakako .U suštini -mogu da ćivim bez zimnice ,a danas je i izgubila smisao ,jer ima "gotove" u svako doba ,a bogami i svežeg voća i povrća .
Ipak....domaće je domaće .

Biće zimnice i ove godine,a sad ko će da pravi...  

Znate već...radi se...djeca... stan...ma nezgodno vala,ali nije nezgodno donijeti već sve napravljeno od mame i svekrve  

Ranije sam spremala toliko zimnici da sam se cesto i sama pitala kome?
Deca mala, a ja pravim li pravim.
No vremenom sam sve to svela na minimum.
Obavezno pravim pekmez od sljiva, kiselim papriku ( zutu i crvenu), tursiju i tu stavljam tacku.
Ajvar je nesto bez cega ne mogu da zamislim zimu.
No, od pre par goduna otkrih izvor fenomenalnog domaceg ajvara kji pravi mama od jedne prijateljice ( iz Leskovca) i od tad ga ne pravim.
Juce sam napravila pekmez, a danas kiselila papriku.
Nisu mi slike bas svete ali nazire se  ;)

Tradicionalni recepti za zimnicu
Iskoristite rajčice za zimnicu



Početkom jeseni, kada više nema toliko sunca, u vrtu obično ostane mnoštvo sitnijih, zelenih rajčica koje su vrlo ukusne da ih spremite za zimnicu. Rajčice, kao i ostalo povrće za kiseljenje, moraju biti zdrave i neoštećene. Prije pripreme povrće treba  očistiti, oprati i osušiti. Staklenke za povrće također treba dobro oprati u vreloj vodi i osušiti. Za kiseljenje povrća upotrebljava se otopina vode, octa, soli i začina, uz dodatak začinskog bilja prema želji. Biraju se manji plodovi koji se zatim režu na manje komade kako bi ih se lakše složilo u staklenku. Povrće se slaže u staklenke i zalijeva prokuhanom otopinom vode, octa i šećera. Treba preliti prethodno posloženo povrće u staklenci do razine od nekoliko centimetara iznad zadnjeg reda. Nakon toga povrće se pritisne drvenim štapićima, staklenka čvrsto zatvori poklopcem i celofanom i zimnica je spremna za pohranu. Napunjene staklenke čuvaju se na hladnom mjestu. Ukiseljeno povrće treba odležati do uporabe najmanje 6 tjedana. Ako spremate zimnicu od cijelog i rezanog povrća, nemojte ih zajedno pomiješati jer se neće ravnomjerno ukiseliti. Korisno je znati da je nakon zatvaranja staklenke dobro okrenuti s poklopcem prema dolje i pustiti ih u tom položaju nekoliko minuta. Na taj način staklenka će se hermetički zatvoriti čime ćemo osigurati naše proizvode od kvarenja. Donosimo vam nekoliko tradicionalnih recepata za pravu domaću zimnicu.

Ukiseljene zelene rajčice

Sastojci:
2 kg zelenih rajčica
6 dcl octa 9%
1 l vode
1 velika žlica soli
1 velika žlica šećera
1 glavica luka
papar u zrnu
feferon

Priprema:
Zdrave čvrste rajčice oprati i osušiti. Složiti u staklenke. U svaku staklenku po želji dodati jedan ljuti feferon. Posebno prokuhati vodu, ocat, šećer, sol i papar. Otopinom preliti rajčice. Staklenke prekriti i ostaviti 24 sata. Drugi dan po potrebi doliti još otopine i zatvoriti ih.

Ukiseljene zelene rajčice i lukovice

Sastojci:
2 kg zelenih rajčica i 2 kg lukovica
8 dcl alkoholnog octa
1,5 l vode
velika žlica soli
velika žlica šećera
papar
 
Priprema:
Operite i osušite zelene rajčice, lukovice očistite od kore< te također operite i osušite. Veće komade rajčica i lukovica prerežite na pola ili na četvrtine. Manje komade ostavite cijele. Vodu i ocat prokuhajte te dodajte sol, šećer i papra po želji. U staklenke stavite pomiješane rajčice i lukovice . Možete puniti staklenke posebno rajčice a posebno lukovice, te prelijte s ohlađenom tekućinom. Ostavite da odstoji 24 sata, nadolijte tekućine ako treba, te dobro zatvorite poklopcem. Zimnica je spremna za jelo nakon najmanje 2-3 tjedna.

Slatko-slane zelene rajčice

Sastojci:

3 kg zelenih rajčica
1 1/2 kg šećera
1 l jakog octa
malo cimeta
naribana korica 1 1/2 limuna
18 klinčića
žličica papra
2 žličice soli

Rajčice operite i nabockajte iglom. Pristavite ocat sa svim drugim sastojcima. Neka vrije pet minuta, onda u njemu kuhajte rajčice deset minuta. Pokrijte i ostavite 24 sata. Sutradan prokuhajte još jednom. Ohlađenim rajčicama ogulite kožu i rasporedite ih u staklenke. Procijedite tekućinu, prokuhajte i prelijte preko rajčica. Zatvorite.


Rajčice u ulju

Pripremite sitne, zrele, ali tvrde rajčice, luk, sol, papar, lovor, ulje.

Rajčice samo dobro obrišite jer ne smiju biti nimalo vlažne. Oljuštite luk i narežite na kolutove. Lovorovo lišće dobro obrišite. U staklenke poslažite rajčice, a među njih stavite luk, začinsko bilje i začine. Zalijte uljem.

Patlidžani za zimu

Pripremite 4 kg zrelih patlidžana, 6 listića bosiljka, 18 dag soli.

Dobro oprane patlidžane očistite, operite i tanko narežite. Ovisno o namjeni, narežite ih na ploškice ili kockice. Posolite i rasporedite u čiste staklenke. Nemojte dodavati tekućine. Staklenke zatvorite i kuhajte kao kompot 45 minuta.

Đuveč od raznog povrća

Pripremite 6 patlidžana, 3 tikvice, 3 velike glavice luka, 3 velike rajčice, 2 paprike, sol, papar, 2 režnja češnjaka, zeleni peršin, 2 dl ulja (ako volite, može i maslinovog).

Tikvice narežite na kolutove. Patlidžane također. Narežite luk, rajčice narežite na manje komade, a paprike na rezance. U posudi popržite svo povrće na ulju. Kad se ukuha, posolite, popaprite, dodajte češnjak i nasjeckani zeleni peršin. Poklopite i pirjajte na laganoj vatri još 30 minuta. Ako je previše soka, pojačajte vatru i kuhajte otklopljeno da ispari. Razdijelite u boce i zatvorite ih. Stavite u patent-lonac. Nalijte vode do dvije trećine, ali u loncu mora biti dolje mrežica. Zaklopite i od trenutka kad provri, sterilizirajte 10 minuta. Ostavite da se ohladi u vodi.

U čemu se razlikuju džem, pekmez i marmelada

Autor: MONDO

Neko bi rekao da razlike nema - sve je to slatko, ukusno, pravi se od voća i šećera, i odlično ideu uz palačinke. Međutim, nije baš tako
04.10.2013. | 09:21 8


Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

Džem se pravi od svežeg voća očišćenog od koštica, celog ili tek prepolovljenog (iscepkanog) koje se kuva kratko. Džem je po strukturi nešto ređi od pekmeza i marmelade.

Pekmez se takođe pravi od svežeg voća, koje se kuva nešto duže. Za razliku od džema, voće za pekmez se usitni seckanjem.

Najgušća je marmelada, koja se priprema tako što se sveže, oprano voće očisti od koštica i samelje ili pasira, a potom kuva.

Marmeladu je najteže razmazati, zato se za palačinke, na primer, češće koristi džem.

Sva tri jela su slatka, odlično se slažu uz razna peciva, a mogu se koristiti i kao dodaci kolačima i tortama, ili za sos uz divljač ili pačetinu.

Neki džem, pekmez i marmeladu jedu same, kašičicom, a zaustave se tek kada vide dno tegle. Zato se taj način konzumiranja ne preporučuje ukoliko vodite računa o vitkom stasu

Eto,bas nisam znala,ja sam iskreno mislila da je pekmez i mermelada isto,samo jedno hrvatski,a drugo srpski izraz za istu stvar....hahahah

Starinski recepti za zdravu, prirodnu zimnicu - sušeno voće
Sušene breskve, šljive, jabuke - to su delicije posebnog mirisa, okusa, pa i izgleda, a jednostavno ih je pripremiti

Kad nema marmelade, dobre su i suhe smokve ili možda ipak sušene breskve. A i jedno i drugo pripremljeno po starinskim receptima, posebna je jesensko-zimska poslastica kojoj teško mogu odoljeti i mlađi i stariji ukućani. Od voća mogu se pripremiti sušene šljive, jabuke, kruške, kajsije, breskve, višnje, trešnje, smokve, grožđe. Sušeno voće može se konzumirati samo ili u obliku kompota.

Sušeno voće važan je sastojak i u konditorskoj industriji kao dodatak slasticama i pecivima, za proizvodnju žitarica, voćnih čajeva, kao dodatak sladoledu, voćnim salatama, čokoladi. A što je najvažnije, sušene breskve, sušene šljive, jabuke… to su delicije posebnog mirisa, okusa, pa i izgleda, a tako ih je jednostavno pripremiti. A svakako ne treba zaboraviti da se za razliku od nekih drugih postupaka čuvanja hrane, u osušene proizvode ne dodaju nikakva kemijska sredstva, pa se osušeni proizvodi, a to može biti ne samo sušeno voće, nego i povrće ili ljekovito bilje, smatraju zdravom hranom.

Sušene šljive  

Prije sušenja trebate odabrati zrele, ne premekane šljive, i najbolje da su velike jer se sušenjem jako stisnu. Operite ih i skinite im peteljke. Prije sušenja, šljive možete nakratko staviti u kipuću vodu  da skinete voštani sloj. Tim postupkom šljiva se brže suši i duže zadržava miris i okus. Možete ih sušiti na suncu ili u pećnici. Obično se na suncu suši od 3 do 5 dana. Šljive ne smiju biti vani po noći, niti tijekom ranih jutarnjih sati da ne bi poprimile vlagu iz zraka.

Kako sušiti šljive u pećnici?

U standardnoj pećnici postupak sušenja obavlja se na višim temperaturama (50-70°C) s kratkim periodima sušenja uz otvorena vrata. Vrata pećnice treba naime povremeno otvarati kako bi izašla vlaga. Najpogodnije za sušenje su nove pećnice koje imaju opciju zagrijavanja ventilacijom jer omogućavaju ravnomjerno strujanje zraka, odnosno sušenje. Suhe šljive se pred kraj izlože nakratko temperaturi iznad 100°C kako bi se spriječilo daljnje kvarenje. Šljive možemo sušiti s košticom ili bez nje ili ih raspoloviti prije sušenja. Ovisno o tome sušenje traje od 15 do 19 sati. Šljive se nakon sušenja spremaju u staklenke ili vrećice, na hladno i suho mjesto.

Sušene breskve

Još jedna poslastica iz tradicionalne zimnice kakvu su pripremale naše bake. Osim svježa, kao sok ili u kompotu, breskva je iznimno ukusna i u svojoj "osušenoj" varijanti. Marmelada, džem ili slatko od breskve mogu se koristiti  u svako doba godine, ne samo ljeti kad im je sezona. Sušene breskve također su izvor korisnih sastojaka za organizam i mogu se jesti tijekom cijele godine.

Za pripremu se obično uzima mjera od pet kilograma, breskve trebaju biti zrele, ali ne mekane. S njima treba oprezno postupati da se ne oštete. Prije sušenja operu se i po želji ogule ili ostave neoguljene. Ako se gule, treba ih uroniti u kipuću vodu oko pola minute i odmah zaroniti u hladnu vodu. Tako će se kožica odlijepiti od mesa i lako će se oguliti. Nakon toga prepolove se na dva dijela. Suše se na suncu, a tijekom noći treba ih unijeti ukuću da ne bi upile vlagu. Osušena breskva treba imati istu boju kao i svježa. Spremaju se u staklenke.
 
[color][font]


Sušene smokve

Smokve su najtraženije upravo sušene, iako ih dakako svi volimo jesti i kao svježe plodove. Iznimno su hranjive i koriste se kao razne prerađevine , primjerice, pekmez, marmelada, sirup, smokvenjak, rakija, vino od smokava, slatko od smokava, kompot. Za sušenje su najbolje bijele sorte, ili bjelice. Plodovi namijenjeni za sušenje moraju biti potpuno zreli, zdravi, ne smiju biti mokri od kiše ni vlažni od rose.

Nakon berbe smokve se sumpore, i to tako da se unose u komore ili druge prostore (drvene bačve ili bilo koje druge drvene posude), gdje je onemogućen izlaz sumpornog dima. Tom se mjerom sprječava pojava plijesni, gljivica, bakterija, muha, odnosno, procesi vrenja, oksidacije, truljenja i promjena boje plodova. Nakon sumporenja smokve se suše, najčešće starim, tradicionalnim načinom na suncu. Stalno ih treba prenositi iz otvorenog u zatvoreni prostor, i to obavezno noću kako bi ih se zaštitilo od vlage. Može se preko noći nastaviti postupak sušenja u sušnici, to je tzv.kombinirano sušenje, danju na suncu, a noću ili kad je kišno u sušnici.

Sušene jabuke

Ukusna i zdrava grickalica za zimske dane i noći. Priprema je također jednostavna. Jabuke narežite na ploške ili tanke kriške. Potopite ih u litru vode razrijeđene  sa sokom od jednog limuna da ne pocrne. Posušite, stavite na tepsiju koju ste obložili masnim papirom, pospite cimetom i sušite u pećnici na 50 do 60 C, pet, šest sati. Ili ih sušite na zraku, tri do četiri dana. Čuvajte ih u staklenkama koje ste dobro zatvorili.
[/font][/color]

Sad sam zbunjena totalno: koja je razlika izmedju dzema i marmelade?! Znam da je pekmez tecan skoro, (smokvin je najbolji!), ali nisam znala da ima razlike izmedju dzema i marmelade.

Kospice i skin u pitanju?!

Marmelada je obavezno mlevena,tako kazu  

Koliko košta kupovna a koliko domaća zimnica
Gorica Avalić | blic


Računice govore da domaćice ove godine, i pored evidentnog manjka slobodnog vremena, same mogu da pripreme kvalitetniju, ali i jeftiniju zimnicu.
Klikni za uvećanje (+)

Večito pitanje da li je isplativije kupiti gotovu zimnicu, ili je praviti i ove godine je glavna tema za razmišljanje u mnogim porodicama. Spremanje zimnice isplati se ukoliko se voće i povrće pazari na kvantaškoj pijaci, “na veliko”, gde su cene niže za 20 do 30 odsto u odnosu na zelene pijace. Ipak, univerzalno pravilo ne postoji jer sve zavisi od toga koliko se zimnice pojede u toku zimskih meseci u određenoj porodici.


- Nekome se možda isplati da kupuje ajvar, meni ne, jer ga moja porodica jede u ogromnim količinama. Isto je i sa kiselim kupusom. Kada bih kupovala po glavicu koja košta oko 150 dinara, svaki put kada im se prijede salata, sarma, ili podvarak, potrošila bih mnogo više novca nego što ću potrošiti da napunim bure kiselim kupusom, jer sada kilogram košta manje od 20 dinara - kaže Radmila Pejić (58), domaćica iz Beograda.


Iako neke vrste zimnice jesu jeftinije kada poteknu iz kućne radinosti, sve se više domaćica opredeljuje za kupovne krastavčiće i ajvar zbog nedostatka vremena, jer povrće treba izabrati,oljuštiti, iseckati, pržiti, kuvati, bariti, smeštati u tegle.




A uz rado vreme od devet do pet, većina današnjih domaćica za sve to nema dovoljno vremena. Tegla ajvara industrijskog, poluprženog od 680 grama može da se nabavi i za 150 dinara, ali onaj pravi, domaći, koji se u našim trgovinama prodaje kao “bakin” je tri do četiri puta skuplji.



Kuvanje paradajza se, tvrde domaćice, isplati se samo ako se kupi već ceđeni paradajz koji košta oko 40 dinara po litru, jer je, u suprotnom, za litar soka od paradajza potrebno oko dva kilograma svežeg paradajza, a kilogram košta u proseku oko 80 dinara, dok litar kupovnog soka košta oko 100 dinara.



Pekmez ove godine nije se mnogo krčkao na šporetima, jer se tegla od 700 grama može kupiti za 150 do 200 dinara, dok je cena voća bila oko 80 dinara kilogram, koliko košta i ista količina šećera, pa je trud u spremanje džema neisplativo.

Ovdje je zaista jeftinije kupiti nego praviti,samo je caka u tome sto domace vise vole,pa se eto potrudim po neku teglu za svaciji ukus.Upravo se spremam veceras da stavim sarenu salatu,ali ne toliko sarenu,kupus mrkva i karfiol,buduci da su paprike takve kvalitete(vodene) da "sagnjiju" u salati.
Kisele krastavcice obavezno kupujem gotove jer su odlicni.Ajvar je grozan,koji god sam kupila.
paradajz sos je takodjer relativno jeftin,pa ga kupujem,vise od lijenosti da sama radim....nesto mi to ne ide bas od ruke.

Ja ne znam odakle im cene,posto definitivno ove za paradjz i voce nisu verodostojne.Na pijaci sam paradajz kupila za 30 din u avgustu,a takodje i sljive..osim toga na sljive za pekmez,koje su same po sebi slatke stavljam minimalno secera..tako da se meni isplati.. 

Ovdje su sljive skupe,a i nasetam se dok nadjem da valjaju za pekmez,mnogo vode imaju u sebi,ali sljivov pekmez se ne prodaje gotov,a moji jedino taj jedu,pa sam onda "prisiljena da sama pravim",a zbog vode,kuham ga po sav bozji dan i trebam mnogo secera...kise brate,nemaju slasti ni malo.

U Zemljama Evropske Unije je jeftinije da se kupi a i sigurnije, jer je inspekcija i odobrila da se takva roba stavi u promet. Kod nas je toliko rizicno da neznas od silnih konzervansa koje niko ne kontrolise a u stvari su opasni otrovi koja ce te pre bolest napasti i od koje ces pre da riknes.

Ako se neka zimnica moze napraviti bez ikakvih konzervansa i nepoznatih hemijskih sredstava onda takva Zimnica nema Cenu i ona je Najbolja...:329340:

Interesantno mi je slepo verovanje ili stalno poredjenje proizvoda iz Eu na ustrb nasih..pre negde sam stavila da je srpski proizvodjac-bakina tajna- dobio prestiznu nagradu,u rangu oskara za kvalitet proizvoda,bas od eu,cak se sluzi u njihovim renomiranim,ekskluzivnim hotelima..isto sam stavila i da je cela linija bebi kasica od voca ,nisam sigurna da li hipova,mesavina jabuka i pirinac,povucena zbog pronalaska staklica u njima...i opet,njihovo je super,nase nista ne valja.. 

U tom istrazivanju ne uzese u obzir cijenu radne snage. Vrijeme je novac.

Sto se cena tice, nikad ne bih pravila zimnicu. Ako se zaista sve uracuna mala je razlika.
Samo je ipak velika razlika u kvalitetu.
I ono pride, sto su navikli na domace, pa ih kupovno ni ne interesuje.

AstrinaKomsinica ::

U tom istrazivanju ne uzese u obzir cijenu radne snage. Vrijeme je novac.

kona from Amerika...  

Kuhanje pekmeza jedna je od najdražih uspomena na djetinjstvo, na nezaboravan miris koji se širi kuhinjom, na trag drvene kuhače na dnu posude i otimanje tko će ga prvi probati još toplog prije nego li bude zatvoren u staklenke. Pekmez traži vještinu, iskustvo, a od prvoga srpnja i ulaska u Europsku uniju, zahtijeva i poznavanje direktiva EU o tome što je marmelada, a što džem, i gdje je tu pekmez. Termin marmelada više se tako ne može koristiti na poznatim slatkim staklenkama hrvatskih proizvoda od voća.

No, dugogodišnja tradicija proizvodnje prerađevina od voća nastavila se i ulaskom u Europsku uniju, pa su tako marmelade s okusom marelice, šipka ili miješanog voća od sada samo u novoj ambalaži. Od 1. srpnja stupio je na snagu Pravilnik o voćnim džemovima, želeima, marmeladama, pekmezu te zaslađenom kesten pireu koji je u potpunosti usklađen s europskom direktivom i razlikuje osam kategorija proizvoda. To su džem, ekstra džem, žele, ekstra žele, marmelada, žele-marmelada, zaslađeni kesten pire, te pekmez.

Što je što?

Marmelada je, primjerice, proizvod odgovarajuće želirane konzistencije proizveden od jedne ili više vrsta agruma, odnosno citrusnog voća: voćne pulpe, voćne kaše, voćnog soka, vodenog ekstrakta i kore, te šećera i vode. Količina citrusnog voća upotrijebljenog za proizvodnju 100 g konačnog proizvoda ne smije biti manja od 20 g, od kojih je najmanje 7,5 g iz unutarnjeg dijela ploda. Europska unija marmeladom priznaje samo proizvode od agruma, odnosno citrusnog voća. Tako naše poznate marmelade koje nisu napravljene od citrusnog voća od ulaska u EU nazivamo džemovima, a novi naziv za sadašnji džem jest ekstra džem. Pekmez kao naš nacionalni proizvod, primjerice onaj najpoznatiji i najrašireniji – od šljiva, i dalje je ostao pekmez.

Marmelada se prema propisima EU priprema isključivo od agruma, a to su limun, naranča, mandarina, limeta, udio pasiranog voća iznosi oko 35 posto (ovisi od kojeg se agruma radi), udio ukupnih šećera (iz voća i dodanih) 60 posto,  sadrži pektin (tvar za želiranje). Kod džema udio ukupnih šećera minimalno je 60 % (od voća i dodanog), sadrži pektin, limunsku kiselinu(ako je potrebno). Ekstra džem znači da je udio voća djelića ili cijelih plodova minimalno 45%, udio šećera u odnosu na suhu tvar 60%, sadrži pektin, te limunsku  kiselinu. Pekmez je isključivo od cijelih plodova voća, udio voća je 100%, bez dodatka šećera, ne dodaje se pektin ni limunska kiselina.
[color][font]
 
[/font][/color][color][font]
Dobar džem od marelica je svjetlije boje i nije previše gust. Džem ima predivnu žarkonarančastu boju i jednostavno mami da ga namažete na palačinke, kruh ili da njime premažete štrudlu ili čuvenu Sacher tortu. Kod spremanja džema šećer i marelice stavljate u omjeru 1:2. S odabirom voća valja biti posebno pažljiv. Za svjetliji džem uzmite veće, zrelije marelice, a ako hoćete tamniju boju džema onda uzmite manje marelice.
[/font][/color]

Pa gospođe ,niko ne pomenu da pravi ajavar ove godine?
A više je nego vreme da peku paprike ,paradajz je "pri kraju" ?
Sutra u Apatinu takmičenje -"Izađi mi na teglu" ,što bi se moglo zvati i "ajvarijada" .
36 prijavljenih ekipa do danas .



A vi ,domaćice ,pripremiste li " narodni  kavijar" ??? :329340:

Paprike ove godine nisu nizasta bar kod mene...

Nista od ajvara

Ove godine konzumiramO sve iz trgovine..
Koliko mogu pojesti,toliko mogu kupiti.
A za to malo neću mamu da maltretiram..:D

I Bogu i svetu sam dosadila sa višnjama.
Imam puno stabala višnje pa nekako od nje pravim sve, u pravom smislu te reči.
Sok, pekmez, slatko, kompot, višnjevaču i očišćenje za kolače.
Orahovača (jel i to zimnica?)
Ovog vikenda je na redu pečenje paprike ali samo za salatu.  
Ajvar i ljutenicu sam godinama pravila.
Ove godine pravim samo ljutenicu jer ajvar ionako samo ja jedem.
Da se mučim zbog par tegli ajvara za moju dušu-odustajem.
Ostaje još turšija da se ostavi i dosta.

A šta je ljutenica? :zubi3:

Ala ste vredni..ja se tek prihvatila danas neke paprike

Kijara-brm ::

A šta je ljutenica? :zubi3:

Ljutenica je ljuti makedonski ajvar. Nije pinđur...
Jaooooooo zaboravila da napišem da sam pravila pekmez od kajsija i od šljiva..c..c...c....kako sam to zaboravila

Šmizla ::

Kijara-brm ::

A šta je ljutenica? :zubi3:

Ljutenica je ljuti makedonski ajvar. Nije pinđur...
Jaooooooo zaboravila da napišem da sam pravila pekmez od kajsija i od šljiva..c..c...c....kako sam to zaboravila

Uh,to mora da je lepo.. .
haha ima celu zimu da samo papate:D :zubi3:

Kijara-brm ::

Šmizla ::

Kijara-brm ::

A šta je ljutenica? :zubi3:

Ljutenica je ljuti makedonski ajvar. Nije pinđur...
Jaooooooo zaboravila da napišem da sam pravila pekmez od kajsija i od šljiva..c..c...c....kako sam to zaboravila

Uh,to mora da je lepo.. .
haha ima celu zimu da samo papate:D :zubi3:

Jeste, sjajno je zaista, samo se pravi 2 dana (mnogo "pipavo" )
Moj muški je nebaždaren po pitanju ljutog, tako da meni suze idu dok mešam da se zgusne a ne probam ni jednu mrvicu!

Pekmezi su svi bez konzervansa, jedino u sok stavim jer prošlogodišnja proba vez njega u soku nije uspela..sreća pa su bile samo 3 flaše, tako da su one odmah bile popijene.
Pekmez i vakumiram, kompot se dunsta i ne treba konzervans. Naravno kad se otvori ne može previše dugo da stoji u frižideru (logično).

Bogami koliko pipavo bilo za guzu nije ništa teško. :zubi3:
Mene mama ubija sa nekim sokovima od šargarepe i jabuke.
Čim čuje za neki novi recepAT,eto je na loncu:D

Ove godine ništa.Mada ću da probam da napravim slatko od dunja.Nešto sam čituckala na netu,pa mi nadošlo.

Šmizla ::

Ljutenica je ljuti makedonski ajvar. Nije pinđur...

Ja sam danas naleteo i "Lurdy" na izvesnu "Leskovačku ljutenicu" ,što i meni izgleda kao neka vrsta ređeg ajvara (pročitah i sastav ,paprika ,paradajz ,ljuta paprika )
E jeste ljuto -ali i odlično ,toplo preporučujem ljubiteljima "pikantnog"



A da ne bude samo reklama ,evo vam jedan dobar link, drage domaćice

ZIMNICE -1000 recepata

..ja cu se pohvaliti paprikom u pavlaci..sacekacu nekoliko dana,pa da vidim rezultate :329340:

Lakota ::

..ja cu se pohvaliti paprikom u pavlaci..sacekacu nekoliko dana,pa da vidim rezultate :329340:

Mljacccccc! Javljam se za degustaciju!

Vazi..pa kako nam bude ...mada,ne sumnjam u uspeh..

Ja sam sa istom zavrsila odavno...
Svega po malo...
Pindjur, pecene paprike, paprike sa kupusom i sargarepom, sarenu salatu, ljute paprike sa belim lukom i persunom, tursija...
Od mene dosta :)

Lakota ::

..ja cu se pohvaliti paprikom u pavlaci..sacekacu nekoliko dana,pa da vidim rezultate :329340:

Ako si koristila "Somborku" papriku, ne moze da omane.
A po temi,
I moja zimnica je gotova. Ove godine nisam puno pravila, vec samo ono sto moji bas jako vole.
Pekla papriku i zutu i crvenu, kislelila papriku, stavila tursiju, nesto malo pekmeza od sljiva (jedino taj jedu), ajvar uvek narucim od proverene zene i ostao mi jos kupus za kisleljenje a za njega je jos rano.

..somborku,nego

Ovo je sad spam ali moram
Obozavam papriku u pavlaci. S obzirom da se borim sa holesterolom,izbegavam je i jedem krijuci od drugih  a nekad krijem i od sebe, teseci se kako su to male kolicine i nece mi smetati mnogo  
I tako sam radila godinama. Vidi vraga, ove godine ukradem malko zadovoljstva i umirem od bolova u zelucu. Taman se smiri, ukradem ponovo ( da se uverim da li je od toga) i evo vec par dana se delim sa zivotom :(
Izolovan mi je helicobacter, te papriku u pavlaci ne preporucujem nikom ko ima taj problem.

Dok ne pristigne moj "paj" , kupim neku teglu ljutenice, krastavaca i paprika.
Bitno da se ima, a nije bitno ko pravi jel´te :baba:

Danasnja zanimacija...

Zar si vec pocela Bosno peci paprike?

Pa ja to pocnem na vrijeme bona da bih stigla sve.

Ne, nego danas vidim bas dobre, mesnate paprike i kupim koji kg.
Rekoh. ..hajde da ispecem cisto da imam bar 3, 4 puta za salatu.
Ja, doduše , I ne mogu nista praviti u vecim kolicinama, jer nemam dovoljno prostora za "lagerovanje" .
E, a toliko su dobre i toliko se lako gule da se mislim da napravim bar jos jednu turu...ako mi ostane mjesta u zamrzivacu.

Malkice se "rano" podigla ova tema ..bila mi prva misao kad sam video .
Jes* vraga! 
Kad se bolje razmisli -trešnje ,višnje ,kajsije su već "prošle" . 
Ko napravio pekmez -napravio . 
Paprika i paradajz su naveliko u" sezoni" ,breskve su rodile da je milina videti ,kruške takođe , šljive polako pristižu ...
Dakle ,nije rano ,nego je tema aktuelna itekako . 
Zbilja ....stavlja li još neko kompot ? 

Ja sam jagode i pojea....slatko bilo bas slatko....tresnje samo ja jedem pa nema vajde.....muz bi dunje...mozda se potrudim ove godine.
Paprike i tursiju vise ne pravim....ne jede niko.....milina bozja.

Moja mama juče napravila jednu salatu pa da podelim s vama recopis.

Kisele šljive:

Šljive stenlejke, ne preterano zrele ali ne ni zelene, oprati. Ne mora da se "skida" ona beličasta skrama. Odbaciti one koje su "šmrljave" tj koje nemaju lep oblik ili imaju neku pukotinu ili defekt (te pojesti). Poslagati ih u teglu o zaliti vodom. Dodati kašiku šećera i kašiku sirćeta (obično alkoholno) na svaku litru zapremine tegle. Ovo se inače "teglira" u onim od tri litre bar u našoj kući.

Na dno veće šerpe staviti neku krpu i poređati tegle sa šljivama. Nasuti vodu i dumstirati (kuvati) u rerni ili na ringli. Gotovo je kad šljive omekšaju. Ohladiti, povezati celofanom i odložiti u špajz.

Ovo se služi kao salata uz hladna pečenja. A ima i takvih koji na zgražanje domaćina na Slavi traže upihtijanu vodu iz ovih šljiva i jedu močeći hleb u nju.

P.S. Slike kad sredim komp, strah me da Bucka priključujem na njega.