J U K E R
Juker je najrasprostranjenija igra Severne Amerike.
Iako je poznata u celom Svetu, nigde nije dostigao ni izbliza takav uspeh, kao u svojoj postojbini.
Karakterišu je dva Žandara koja su najjači aduti.
BROJ IGRAČA : Igra je prvenstveno namenjena dvojici igrača.
Postoji i jako popularna varijanta za četvoro, koja je ovde opisana zasebno, pošto se prilično razlikuje.
TOK IGRE : Igrači igraju sa po 5 karata u rukama.
Prvi je na potezu nedelitelj.
Boju karte koju on odigra, protivnik mora ispoštovati, a u njenom nedostatku, obavezno je „sečenje“ adutom.
Osvajač štiha, igra prvu kartu za sledeći.
U deljenju postoje ukupno 5 štihova.
Cilj igrača, koji je preuzeo igru je, da ih odnese najmanje tri.
KARTE : Koristi se špil od 32 karte, sa standardnim Englesko-Francuskim rangom : A, K, Q, J, 10, 9, 8 i 7.
Karte nemaju bodonosne vrednosti, pošto se računa samo broj nošenja.
U adutskoj boji, redosled je drugačiji.
Najjači je Adutski Žandar, a na drugo mesto dolazi Žandar iste farbe, ali drugog znaka.
[You must be registered and logged in to see this image.] Adut – Tref ---------------------------------- Boja iste farbe,ali drugog znakaNpr, ako je adut „Tref“, najjači je Žandar-tref, a za njim sledi Žandar-pik, koji se u ovom deljenju privremeno tretira kao trefova boja.
Tako „Tref“ (adut) sadrži 9 karata, dok „Pik“ samo 7.
Žandar u adutu, koji je najjača karta u tom deljenju, naziva se „Desni Bauer“, a drugi Žandar je „Levi Bauer“.
Ako je odigran Pik, igrač koji je drugi na potezu, može igrati bilo kog Pika, ali ne i Žandara, jer je on ovde adut (Tref) i ravnopravan je sa ostalim trefovima.
Ako igrač želi igrati tref boju, može odigrati bilo kog trefa, a takođe i Žandara-pik.
DELJENJE : Delitelj podeli po 3 karte, a zatim sledeću okreće na Talon, licem na gore.
Posle toga deli još po 2, tako da i on i protivnik dobijaju po 5 karata.
U Jukeru, dobijene karte se ne mogu menjati, tako da se ostale odmah odbacuju sa strane.
PREUZIMANJE IGRE : Najpre se izjašnjava nedelitelj, a to može ići u dva pravca :
1) Nedelitelj prihvata boju okrenute karte za aduta i pri tome se obavezuje da osvoji najmanje 3 štiha. On to čini tako, što protivniku govori : „Uzmi je“, a ovaj uzima kartu sa talona u svoj list. Umesto nje, odbacuje neku drugu i igra može da počne.
Međutim, delitelj može odbiti da uzme ponuđenu kartu, pri čemu govori : „Neću“.
Sada je ponovo prvi igrač na redu i može imenovati jednu od preostale tri boje za aduta. U tom slučaju, odmah se prelazi na igru.
Prvi igrač može reći i „Dalje“, pa pravo imenovanja aduta prepušta protivniku.
Sada je delitelj na potezu i on sam imenuje neku od preostalih boja.
Ako ni on to ne želi,karte se mešaju i deli se za novo deljenje.
2) Drugi slučaj je, kada nedelitelj ne želi prihvatiti okrenutu boju za aduta, pa govori : „Dalje“.Sada protivnik može odmah uzeti okrenutu kartu sa talona u ruke, što znači da je on boju prihvatio, a sa njom i obavezu, da osvoji najmanje 3 štiha.
Ako ni delitelj ne želi prihvatiti okrenutu boju, i on govori : “Dalje“, pa se o izboru jedne od preostale tri boje za aduta ponovo izjašnjavaju, najpre protivnik, a zatim i on sam.
Ako ni jedan, ni drugi igrač ne odaberu aduta, karte se mešaju i sledi novo deljenje.
BODOVANJE : U slučaju da igrač koji je preuzeo igru, osvoji 3, ili 4 štiha, upisuje mu se 1 bod.
Ako ih osvoji svih 5, dobija 2 boda.
Ako igrač koji je preuzeo igru, ne ostvari najmanje 3 nošenja, on je „pao“, a 2 boda se upisuju protivniku.
Partija traje do 5 bodova, a igra se na dve dobijene takve partije.
