UMETNOST TETOVIRANJA

First topic message reminder :

"Umetnost koja se uvlaci pod kozu"

Verovali ili ne, neki naucnici tvrde da su prvi tragovi tetovaze pronadjeni na telu Ledenog coveka, koje datira od 3300. godine p.n.e. Tetovaze su pronadjene i na telima mumija koja poticu iz 2000 g. p.n.e.
Tetovazu su "ponovo" otkrili Evropljani kada su tokom svojih istrazivanja dosli u kontakt sa polinezijskim i americkim Indijancima.
Rec TATTOO potice od tahicanske reci tattau, koja znaci obeleziti i prvi put je pomenuta u beleskama istrazivaÄca Dzejmsa Kuka od 1769. godine, prilikom istrazivanja Juznog Pacifika.



Tetovaza ima razlicito znacenje u razlicitim kulturama. U najranijoj istoriji, dekoracija tela je najcesci motiv tetoviranja, a tako je i danas.
U nekim kulturama tetovaza je sluzila kao necija identifikacija koja pokazuje njegov rang i status u grupi u kojoj zivi. Npr., u Starom Rimu su tetovirani kriminalci i robovi. Tahicanske tetovaze su nosile poruke o zivotu onog ko ih je nosio. Tetovazama se oblelezavalo i odrastanje pripadnika plemena kako bi se taj trenutak sacuvao zauvek.

Neverovatna razlicitost metoda tetoviranja razvila se u razlicitim kulturama. U Severnoj i Juznoj Americi mnoga indijanska plemena su se tetovirala jednostavnim ubadanjem, dok su neka plemena u Kaliforniji sipala boju u ogrebotine. U Polineziji i Mikroneziji tetovaza se radila alatkom slicnom po obliku danasnjim grabuljama. Maori sa Novog Zelanda, koji su poznati po svojoj tetovazi, primenili su alatku za obradu drveta kao alat za tetovazu, koja je bila napravljena od kostiju zivotinja. Dolaskom Evropljana oko 1700 g., Maori su poceli da koriste i metal za izradu alatki za tetoviranje, sto im je omogucilo da ovaj postupak jos vise usavrse.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ne volim mnogo tetovaze na tijelu zene ili muskarca.
Ali ako je to neki sitni detalj,odabran sa ukusom,to je vec nesto drugo.
Cak sto-vise, djeluje zaista lijepo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Drevna umetnost tetoviranja
Ukras, statusni simbol ili dokaz verskog ubeđenja, tetovaže su uvek bile moćna forma izražavanja kroz vekove.

Publikacija Arheološkog instituta Amerike, magazin "Arheologija" u novom broju prikupio je nekoliko, ključnih, primera drevnih tetovaža, od Rumunije i Italije, preko Japana i Egipta do Okeanije i Amerike.
Početkom 1980-ih više od 20 keramičkih figurina raskošno dekorisanih pronađeno je na severoistoku Rumunije. Napravio ih je narod danas poznat kao Kukuteni kultura koja je cvetala na periodu današnje Rumunije i Ukrajine od 4800 do 3000 pre nove ere.
Mnogi stručnjaci veruju da su raskošne dekoracije tetovaže. "Neki kažu da je odeća ili nešto što ne razumemo. Ono što je važno jeste da su koristili površinu tela kako bi preneli ideje, bilo da su one vezane za grupu ili pojedinačni identitet", kaže arheolog sa Univerziteta San Francisko Daglas V. Bejli.
On je podsetio da ranije paleolitske figure poput Vilendorfske venere nisu imale dekoracije i da se ukrasi pojavljuju tek u neolitu na keramičkim posudama. "Ako je posuda metafora za telo, onda se na proces ukrašavanja može gledati kao na tetoviranje", rekao je on i dodao da je moguće da su sa ukrašavanjem keramike ljudi počeli da slične ukrase primenjuju na telu.
Možda je najpoznatiji tetovirani drevni čovek Ledeni čovek Eci koji je umro na italijanskim Alpima pre više od 5.000 godina. Eci je prekriven sa više od 50 tetovaža od linija i tačaka do krstića. Arheolozi veruju da su tetovaže primenjivane kao lek jer se nalaze na delovima tela koji se najviše "habaju" vremenom - članci, kolena, krsta... Treba pomenuti da se do Ecija verovalo da se akupunktura kao način tretiranja bolnih zglobova pojavila u Aziji više od 2.000 godina kasnije.
Egipat je zanimljiv za istoriju tetovaže jer je u ovoj kulturi ovaj oblik ukrašavanja tela bio rezervisan za žene. Arheolozi su tokom godina pronašli nekoliko primera tetorivarnih žena ali najviše dokaza ipak nude keramičke posude i figurine koje su ostavljane u kućama kao votivni darovi ili u grobnicama. Veruje se da su tetovaže bile povezane sa ženskom seksualnošću, plodnošću, a u Novom kraljevstvu žene, a naročito muzičarke i plesačice, imale su na butinama istetovirane prikaze patuljastog božanstva Besa koji je bio zaštitnik porodilja i žena uopšte.

Japanska vlada je 1870ih zabranila Ainu narodu da ukrašava svoja tela iako je ova mala grupa starosedelaca bila poznata po raskošnim tetovažama lica i ruku. Mnogi stručnjaci veruju da su Ainu bili poslednji čuvari tradicije koja potiče još od vremena Jomona, lovaca-sakupljača koji su razvili kompleksnu kulturu koja je trajala od 12000 do 300 pre nove ere. Arheolozi koji su se bavili ovom kulturom pronašli su brojne figurine ljudskog oblika sa bogatom dekoracijom po licu i telu.

Kapetan Kuk bio je prvi koji je u engleskom jeziku upotrebio glagol "tetoviranje" kada je opisivao tahićansku umetnost tatau-a u svom dnevniku. Sada, ljudi u celom svetu imaju tetovaže inspirisane Polinezijom ali prvi koji su ih nosili bili su Lapita, narod koji je živeo od 1500 do 500 pre nove ere i koji su bili preci današnjih pacifičkih naroda. Direktni dokazi o tome da su se Lapite tetovirale ne postoje ali su arheolozi pronašli grnjčariju sa motivima koji veoma liče na današnje tetovaže - tribale.

U staroj Grčkoj i Rimu na tetovaže se mahom gledalo kao na beleg kazne ili sramote. Herodot piše da su Grci na ideju korišćenja tetovaža kao oblika kazne došli gledajući Persianse koji su u šestom veku pre nove ere tako označavali kriminalce, robove i neprijatelje. Sličan princip primenjivali su i Rimljani, međutim, među kulturama i narodima na koje su nailazili - Tračani, Skiti, Gali, Pikti, Kelti - tetovaže su bile belezi ponosa, naročito kod Tračana kod kojih su one predstavljale oznaku visokog roda.

Moče kultura drevnog Perua poznata je po raskošno ukrašenim keramičkim posudama, zlatnom nakitu i tkaninama ali i ukrašenim ljudima. Arheolozi koji se bave ovom misterioznom kulturom, pronašli su brojne dokaze da je tetoviranje bilo uobičajeno u ovoj kulturi.

Moče šamani su imali istetovirane životinje, verovatno da bi ukazali na svoju sposobnost menjanja oblika u transu. Životinje i stvarne i izmišljene, ukrašavaju telo Dame iz Caoa, dobro očuvane mumije pronađene u El Bruhu 2005. Njeno telo ukrašeno je stilizovanim somovima, paukovima, krabama, mačkama, zmijama i mitskom Mesečevom životinjom. Većina životinja povezuje se sa plodnošću, kišom, božanstvima...

Više od 1000 godina u meksičkim državama Halisko, Najarit i Kolima, cvetala je kultura o kojoj se najviše zna na osnovu artefakata pronađenim u grobnicama, uključujući i bogato "tetovirane" keramičke figure.

Neki veruju da ove figurine predstavljaju bogove ali Kristofer Bikman sa Univerziteta Kolorado Denver veruje da su to zapravo ljudi koji su sahranjeni u grobnicama. Tetovaže ovde predstavljaju statusni simbol a figurine su korišćene u ceremonijalnom kontekstu. Zanimljivo je i da su najistaknutije tetovaže oko usta što možda ukazuje da je reč o veštim govornicima.

Od 1200. do 1600. severnoamerički Indijanci govorili su više različitih jezika i živeli na širokim prostranstvima današnjih SAD ali su imali slične verske rituale koji se danas nazivaju Jugoistočni ceremonijalni kompleks. Dejvid Daj sa Univerziteta u Memfisu, koji je proučavao rituale Indijanaca, kaže da je tetoviranje bilo vitalni deo ovih zajedničkih verskih ideja.

"Za ratnike, tetovaže po licu predstavljale su duše onih koje su ubili u borbi. Time su ne samo produžavali svoje živote nego i živoe svojih srodnika", kaže on.

Većina dokaza o tetoviranju kod Indijanaca dolazi iz keramičkih posuda u obliku ljudskih glava sa tetovažama oko očiju i na obrazima. Motivi su najčešće ptice zbog Čoveka ptice, božanstva koje je predstavljalo trijumf života nad smrću.

Domorodački narod poznat kao Ibaloi nekada su mumificirali svoje mrtve i sahranjivali ih u pećiama današnje filipinske oblasti Kabajan. Dok su bili živi, ovi ljudi imali su po sebi raskošne tetovaže u vidu geometrijskih oblika ali i guštera, zmija, škorpija.

Za ratnike Ibaloa, ta stvorenja predstavljala su neku vrstu totema ili "znaka". Ako bi video neku životinju pre bitke i onda trijumfovao u njoj, ratnik bi je potom tetovirao. Zanimljivo je da njihovi potomci i danas nose slične Ibaloi motive na svojoj koži i to rađene na tradicionalni način kome je malo nedostajalo da nestane zauvek.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rizici tetoviranja
Kao u svemu tako i kod tetoviranja postoje rizici, koje smatram da trebate znati.Koliko god sam ljubiteljica tetovaza i ovu temu moram otvoriti. Prije svega oni koji se zele tetovirati raspitajte se o svemu, do najmanjeg detalja.


Par savjeta

• Nemojte piti alkohol ili uzimati lijekove (posebno aspirin) noć prije ili za vrijeme tetoviranja.
• Nemojte se tetovirati ako ste bolesni.
• Uvjerite se kako su sve igle uzete iz sterilnog pakiranja za jednokratnu upotrebu
• Uvjerite se kako studio ima opremu za sterilizaciju kako bi očistio instrumente nakon upotrebe.
• Uvjerite se kako umjetnik opere ruke i na njih stavi sterilne rukavice; od nekih se zahtijeva posebna obuka u prevenciji oboljenja koja se prenose krvlju.
• Uvjerite se kako je područje rada čisto i očišćeno od nesterilnih objekata (boca vode, novca i sl.)
• Zatražite spisak koji se specifični pigment koristi, uključujući boju, ime proizvođača i serijski broj.
• Nakon tetoviranja, pažljivo slijedite upute za zarastanje uključujući upotrebu antibiotičke masti.

Tetovaze su trajne,to su crtezi napravljeni ubacivanjem tinte ispod gornjeg sloja vase koze.
Kad se tetovira, postupak je takav da vam se probija koza, pa naravno postoji rizik za kozne bolesti.
Osim koznih bolesti ovdje postoji rizik od krvnih bolesti i spolnih bolesti koje se mogu prenijeti krvlju – Hepatitis C, Hepatitis B, tetanus, tuberkulozu i cak HIV. Dakle, obavezno provjerite sve do detalja, amaterski studio ne dolazi u obzir.
Nedavno sam cula da je nasa glumica bila na operaciju zbog tetovaze. Poprilicno se zakompliciralo, operacija je bila duga, oporavak jos duzi. Posto je glumica vec imala tetovaze, bila je jako pazljiva, no kod nje se desio drugi slucaj. Bila je alergicna na crvenu boju, ranije to nije znala jer njene tetovaze nisu bile u boji. Naime i boje mogu izazvati kod nekih ljudi problema, npr. crvena boja moze uzrokovati osipe i kvrzice zbog metala koji je sastavni dio te boje. Bakterije koje udu u kozu mogu uzrokovati oticanje, svrbez, crvenilo, temperaturu. Neki metali u bojama mogu uzrokovati alergijske reakcije koje se ne moze rijesiti godinama jer je boja „ugradena“ u vasu kozu.
Naomenula bi i rizik za trajnu tetovazu kanom. Ne koristite tetovaze na osnovi „crne kane“ ili „plave kane“. Crnilo moze poticati iz ugljenog katrana koji cesto uzrokuje ozbiljne alergijske reakcije. Cak i normalna, biljna kana je odobrena od strane FDA samo za bojenje kose, ne za ukrasavanje koze.

Dakle, rizika ima te budite svjesni toga.
Vec par puta sam naglasila da se ne tetovira ako niste sigurni u to. Uklanjanje tetovaze je problematicno i komplicirano i cesto moze uzrokovati oziljke ili mjesta na kozi na kojem vise nemate pigmenta.

Lasersko uklanjanje tetovaze je najbolji postupak koji trenutno postoji. Laserske zrake mogu prodrijeti duboko u kozu i boje koristene u tetovazama dobro upijaju te zrake. Ovakva metoda obicno zahtjeva oko desetak tretmana kroz razdoblje od jedne godine i onda jos uvijek moze biti tragova tetovaze.
Dermabrazija je druga uobicajena metoda uklanjanja tetovaze. Mjesto gdje je tetovaza se smrzne i zatim se to smrznuti mjesto pjeskari kako bi ga ostrugali sa vas. Taj postupak je obicno manje bolan od laserskog, ali cesce ostavlja oziljak.
Treca metoda je kirurski zahvat uklanjanja dijela koze koji sadrzi tetovazu, ali to ostavlja poveci oziljak i ponekad zna ostati boje ispod koze koja je navucena na mjesto prijasnje tetovaze kroz neko vrijeme se moze vidjeti ta preostala boja.

Infekcija
[You must be registered and logged in to see this image.]
Alergijska reakcija
[You must be registered and logged in to see this image.]

(FOTO) NEVEROVATNO REALISTIČNE TETOVAŽE: Ovaj čovek ih je doveo na potpuno drugi nivo!

Ove tetovaže delo su Dmitrija Samohina, tatu umetnika iz Ukrajine čiji je rad drugačiji od bilo čega što ste do sada videli na ljudskom telu.
Ako želite da istetovirate lice, životinju ili epsku scenu bitke, njegova umetnost je toliko realna da bukvalno daje život svojim likovima.

Kada pogledate ove radove podizaćete vilicu sa poda, uživajte!

[You must be registered and logged in to see this image.]

VIŠE  

Ovo je da se uplašiš 

Samo jednom mi se desilo da sam "pristao" (hajde da kažem ,i "poželeo) tetovažu Sticajem okolnosti -nije do toga došlo.Tako da ću verovatno i umreti "umetnički neobeležen"

Nikada nisam poželeo. I ne mgou ni da ih gledam. Sada više nema malih tetovaža, nego onih ogromnih u boji, odvratne su mi.

Verujem da kod svakog ko se tetovirao postoji ttrenutak kada zažali što je to uradio i poželi da ih skine. Na sreću tetovaže se mogu skinuti (cenovnik), ali nije ni nalo jeftino

A one velike ne verujem da mogu.