Poniznost

Poniznost i skromnost nisu isto, jel' tako? Ako je tako, onda sam više skromna, manje ponizna pred ljudima jer ne podležem lako autoritetima(sa ili bez pokrića, svejedno). Ponizna sam pred onima od kojih učim, smatram poniznost odlikom jakih i hrabrih koji su spremni za promene na sebi zarad napredka. Nije sramota priznati da grešiš - u toj poniznosti rasteš kao čovek, imaš hrabrosti da odstupiš od onoga što ljudi nazivaju doslednost u svemu. Nije svaka doslednost dobra.

Ponizna sam totalno pred Prirodom i njenom veličanstvenošću. Od nje mi zastaje dah.

Nemam želju za hvalisanjem u javnosti(''dala sam siromašnima to i to, pomažem kapom i šakom svakom, jako sam dobar čovek'' itd.), ne mislim da je ponos dobra osobina, mada ga svako od nas ima. Dostojanstvo(držanje do sebe) da, ponos koji nije nikada ponizan mada se tako predstavlja drugima, ne, jer uglavnom šteti.

dusicaa ::

Suprotno stanju osecanja ponosa je osecanje poniznosti.
Pri tom ne smatram da je poniznost pomanjkanje dostojanstva, niti je ljigavost, ponizavanje, beskicmenjastvo. Naprotiv,ono je pozitivno osecanje koje je izraz nase duhovne snage i osnova mudrosti.
U nekim religijama, poniznost je jace izrazena ali generalno, poniznost je svojstvena za
sve ljude bez obzira na njihovu rasu,veru i pol i odlika je, pre svega, njihove ljudskosti.
Da li ste, kad i pred kim ponizni ?

Možemo odmah napraviti razliku između poniznosti i servilnosti ,a i odrediti  neki stepen poniznosti koji je normalan .
Jer poniznost ,ma kako zvučalo ,jeste normalna .
Recimo ,pred osobama koje su dominantnije u nečemu kao što je pamet ,normalno je zauzeti neki inferiorniji položaj .
Nije to lično ponižavanje ,nego realna slika o sebi i znak da poštujete nadmoć.
Religijsku poniznost smatram glupošću ,jer se ne zaustavlja samo kod natprirodnih svemoćnih bića ,nego je tako postavljena da se očekuje i od kojekoga ko "njih" zastupa . E to nema teorije .
Priznajem svakoga ko je pametniji ,uspešniji ,bolja osoba ,talentovaniji i mislim da znam gde mi je mesto u takvim situacijama .
Osporavati nešto što je realno ,pa nekom agresijom pokazivati kako to ne poštuješ ,i nećeš biti "ponizan" je ,pre svega -glupo.

Ja hocu objasnjenje kako se pokazuje poniznost?Cutanjem,odobravanjem svega sto ta osoba kaze ili?Svarno ovo pitam,jer zaista ne znam kako se iskazuje poniznost?
Poniznost povezujem s vremenom kad smo imali klase.Recimo,imam sliku seljaka kako pred kmetom stoji skinute kape ,pogleda uprtog u zemlju..ili podanike pred kraljem kako zauzimaju neki slican polozaj.
Ili cemo masovno biti uceni toj disciplini u ovom vremenu kod nas,pred recimo poslodavcima,zahvaljujuci novo usvojenom zakonu o radu.

Lakota ::

Ja hocu objasnjenje kako se pokazuje poniznost?Cutanjem,odobravanjem svega sto ta osoba kaze ili?Svarno ovo pitam,jer zaista ne znam kako se iskazuje poniznost?
Poniznost povezujem s vremenom kad smo imali klase.Recimo,imam sliku seljaka kako pred kmetom stoji skinute kape ,pogleda uprtog u zemlju..ili podanike pred kraljem kako zauzimaju neki slican polozaj.
Ili cemo masovno biti uceni toj disciplini u ovom vremenu kod nas,pred recimo poslodavcima,zahvaljujuci novo usvojenom zakonu o radu.

Muškarci preferiraju jednu vrstu poniznosti kod žena ,koja se mislim, stručno zove "submisivnost" .
Naravno da ne mislim na preterivanja sa seksualnom konotacijom -ali "tu negde" .
[You must be registered and logged in to see this image.]
Mnoge žene umeju da to odigraju kako treba -čak i da ,naizgled "poniznost" pretvore u dominaciju ,a da muškarac toga nije ni svestan .

Lakota ::

Ja hocu objasnjenje kako se pokazuje poniznost?Cutanjem,odobravanjem svega sto ta osoba kaze ili?Svarno ovo pitam,jer zaista ne znam kako se iskazuje poniznost?
Poniznost povezujem s vremenom kad smo imali klase.Recimo,imam sliku seljaka kako pred kmetom stoji skinute kape ,pogleda uprtog u zemlju..ili podanike pred kraljem kako zauzimaju neki slican polozaj.
Ili cemo masovno biti uceni toj disciplini u ovom vremenu kod nas,pred recimo poslodavcima,zahvaljujuci novo usvojenom zakonu o radu.

Bogami i ja na poniznost gledam ovako i ne saginjem glavu lako.
Da kazem ,popustljivost za radi nekog interesa drugog...ok,ali ponizna,moz samo batinom da me natjera da pognem glavu.

Prvo treba razdvojiti poniznost od poniženja.
Da li je poniznost vrlina ili mana? 
Zavisi kako ko gleda na to.
Nisam od onih koja bi sebe uzdizala da bi pruge ponizila.Svesna sam da grešim i da sam grešna i to priznam.
Popustiću jako mnogo,a da pužem  pred drugima to je već poniženje.
E neće moći do te mere.

Dobro kažeš Kijara, prvo da odvojimo poniženje od poniznosti.

U svakoj situaciji u životu u kojoj se nađemo, ukoliko dobro poznajemo sebe, i realno smo sagledali svoje osobine, znamo sve svoje slabosti i mane kao i dobre strane. Često se dogodi da dođe momenat pa budemo ponizni pred nekom osobom koja za tu situaciju ima bolje rešenje od nas - mi joj damo do znanja da to shvatamo, ne guramo se na poziciju vođe, ili u prvi red dešavanja bez potrebe, sarađujemo i slušamo momentalno sposobnijeg jer nam je važno da se situacija reši, a ne da se naš ego ponosno sladi svojom veličinom.
To nije ponižavajuća pozicija, naprotiv, kroz poniznost pokazujem da sam oslobođena kompleksa bilo koje vrste, da mi je važno da se sve reši na najbolji način. Mada ne vodim glavnu reč, i ne jašem na čelu kolone, zadovoljno prihvatam sporednu ulogu u spektaklu za dobrobit svih. I ne znam da se to zove poniznost, nije bitno kako se zove, važno da funkcioniše. Tako da je meni poniznost vrlina jakih ličnosti koje znaju ko su i koliko vrede, a ne poniženje slabića koji bi da budu ono što nisu pa su stalno napuvani, glumataju heroje, često bez pokrića.

Poniznost je osobina koja je možda više prirođena nego što se sa vremenom stekne. Kako deca odrastaju tako počinje da se formira ličnost i gubi se ono istinsko JA. Naravno u formiranju deteta učestvuje prvo porodica pa ostatk sveta i situacije. U svakom slučaju osobina poniznih ljudi je da prihvataju ljude i situacije oko sebe na miran i dostojanstven način. Svojim gestama, ponašanjem i govorm ne nanose štetu nikome, a sa druge strane svojom ljubavlju i iskrenošću prihvate ulogu vođe ili sledbenika u datom momentu. Poniznost je u svakom slučaju vrlina mada većina gleda to kao manu i slabost.



Kako bi preživjelo, čovječanstvo mora obnoviti temeljnu ljudskost u urođenu božanstvenost; ljudi moraju obnoviti sposobnost za iskazivanje poniznosti, zdravog razuma, dosljednosti i časnosti; vojnici i civili moraju nadu ugledati u nekom drugom svijetu, a ne u onom kojem posve dominiraju fizičke i kemijske znanosti.
George F. G. Stanley

Poniznost je urodjena vrlina i vrlo se nisko kotira na skali vrlina.
A kotira se zato sto mnogi ne umeju da razdvoje poniznost od ponizavanja i zato sto vremenom, odrastanjem i miljeom u kojem odrastamo, ulazimo u trku da smo bolji od drugih. U tom slucaju podredjenost, popustanje i poslusnost karakterisu  se kao slabosti, a ponizne osobe cesto   kao osobe bez osecaja svoje vrednosti, koje nemaju ni samopostovanja niti samopouzdanja, koje uvek "podvijaju rep".
Nas i uce da se pred bilo kim ne ponizimo ?!?
Velicanje sebe na racun drugih, nikad ne donosi dugotrajnu srecu, te ako o tome razmislimo i poniznost priglimo,oholost odbacimo, zivecemo i mirnije i srecnije.
Pitate se kako se iskazuje ponizost ?
Pa tako sto necete velicati sebe, sto cete kultivisati odnos prema onima od kojih mozete uciti (roditelji, ucitelji, poslodavci itd.)
Ako poniznost ne poistovecujete  sa nesigurnoscu, nedostatkom samopouzdanja i snage, dodvoravanjem, konformizmom, puzanjem i drugim slabostima, i na ponizne ne gledate kao na slabice, vec odbacite oholost, aroganciju, ego, tastinu, strah, neznanje,predrasude i druge mane, uvidecete da je poniznost zapravo vrlo bitna vrlina i da ste vi tek onda vredni!
Pre svega poniznost treba osecati prema  stvaralackoj sili i prirodi kojoj trebamo biti zahvalni sto uopste postojimo.Onda prema ljubavi, jer ako volimo nekoga, nije nam tesko pokazati poniznost, jer nam je njegova sreca vaznija od licne.
Poniznost povezujem sa ljubavlju a ne sa egom.
Koliko puta smo culi *Kad ti udari samar, okreni i drugu stranu*
Da li to znaci da smo dopustili da nas drugi tuku, ponizavaju,iskoristavaju...? Ne! To znaci da smo dovoljno jaki da nas njihovi *udarci* ne doticu, da smo drugaciji, jaci i bolji od onog ko nam je *udario* samar.
Da smo  nasom reakcijom koju nije ocekivao, zapravo pokazali da smo bolji covek od njega.
Poniznost je  svest o samom sebi. Znamo ko smo i sta smo i  nasu vrednost drugi ne mogu poljuljati!

E sad...koliko sam ponizna... ? iskreno ne dovoljno ali pristojno. Radim na sebi stalno, da mi urodjenost te osobine bude jaca od stecene tokom zivota.

John Doe ::

Hm, opet nešto mudrujem. Ponizan sam, odnosno poštujem, jedino,  snagu prirode. Prema ljudima nisam ponizan nego poštujem autoritet, isključivo ako ga neko zasluži. Prema stvarima, u fizičkom obliku, nisam ponizan.

E i ja bih to nekako ovako formulisala....mada postovati neku velicinu ne mora automatski znaciti da si ponizan...ili ja bas ne prihvatam definiciju kako vi to interpretirate,jer previse mi vuce na ponizenje.
Ne bih se cak slozila i da je poniznost u vezi sa cinjenicom velicanja sebe na ustrb drugoga....to jeste neka negativna osobina ali ne vidim je u poniznosti.

Slazem se sa ovim sto JD kaze,mislim da se poniznost pre svega odnosi na verske stvari.Zato mi nikako ne stoji da je poniznost urodjena vrlina,niti da je suprotna ponosu.Pre bih rekla da je suprotna gordosti,oholosti.

John Doe ::

Pojednostavljeno, poniznost je ukazano poštovanje nekoj sili, ma u kom obliku bila. Nema veze da l' je prirodna sila ili vrlina nekog čoveka. Barem sam tako shvatio.

..

Ne postovanje,pre pomirenje ..ne iz slabosti..vec  iz snage..Odlicno si ovo napisao po mojem uverenju..i pesma je napisala dobar post..sad cu ja nesto  o tome reci..

Poniznost.. je -dostojanstvo istinske ljudske prirode..ili istinska svet o samom sebi ,svest o tome   kakvi zaista jesmo.. To je onaj pravi put kojim gradimo svoju.. individualnu licnost....Jedna od najlepsih i najtajansvenijih  osobenosti naseg unutrasnjeg sveta .Sustina  srece  je   u njenoj skrivenosti i nevidljivosti na prvi pogled..To je   onaj najjaci i najsnazniji odabir zivljenja i postojanja  malog broja ljudi koji u sopstvenom  zivotu  i okruzenju neguju  potpuno zadovoljstvo i mir  bez obzira na spoljne okolnosti.. Dakle, slobodan i nezavisan od tudjeg misljenja ,svestan sebe i svoje prave prirode,bez zelja da mu to neko tamo,potvrdi..oslonjen iskljucivo na sopstvene snage  i svoje unutrasnje kvalitete....Dakle..ponizan covek ,tacno zna ko je. i prepoznaje svoje dobre ,ali i lose strane..Kao takav,ne vara samoga sebe ,niti drugoga da bi u ocima ljudi izgledao bolje i uspesnije..i nema potrebe za tim jer se u svojoj kozi oseca sjajno,zadovoljno i mirno..U tom smislu ,ne iskazuje potrebu za dominacijom nad drugima  u cilju poboljsanja svog statusa, a i polozaja..Ceni vrednost svih stvari  i razlicitosti kao neminovnost zivota  i postojanja..Dakle uistinu on je  krajnje objektivne, i tacno vide sebe i druge ..
Jedna od najcudesnijih  njegovih osobina , je prihvatanje odgovornosti kao posledice prihvatanja  slobode,a sve kao poziv da nikoga ne krivi  za svoje neuspehe ,  spreman da u svakom momentu ''uzme stvari''. u svoje ruke..
Ponizni ljudi uvek uce ,bez obzira na svoje obrazovanje i nikada to ne prestaju..
Mnogi od nas, posle formalnog obrazovanja prestaju sa ucenjima  i to je onda pocetak naseg  kraja..''Zivi smo dok ucimo i stoga ,ucimo dok smo zivi''......

Najveca nasa snaga lezi u prihvatanju i  priznavanju nasih slabosti,mana i nedovoljnosti..naspram nekih  koji su mozda na visoj lestvici zivota ..

Madutim,u zivotu mi najpre  biramo oholost koja je oprecna poniznosti-To je .nezdrava ljubav prema samome sebi koja je skoro uvek  povezana s nezdravim i nerealnim samoprocjenjivanjem... Skoro svako od nas je takav.Duboko ukorenjena u nase covecije bice,skrivena ,scucurena uz najmilosrdnije i najponiznije nase radnje ,ona obitava..i tesko ju je otkriti..Ako pomazemo drugima,nasim aili prijateljima ,osecacemo se prijatno i zadovoljno..Ali tu negde ,jos dublje postoji,skoro jedva prepoznatljiv   osecaj,  koji ce nas ubediti da cinimo nesto mnogo lepo i dobro....(prenaglasena samouverenost  i isticanje licnig vrednosti..)..oholost,koja se hrani plemenitim delima...
Oholost (također arogancija) je ljudski stav kojeg karakterizira prenaglašena samouverenost i isticanje vlastitih vrednosti..

Postoji oholost dobrote..''zloca''..sto bi rekao Niche..
ali Tolstoj je moj omiljeni..

''Oholost na početku tako iznenadi ljude da ostaju zbunjeni i oholu čovjeku počinju davati upravo ono značenje koje on sam sebi daje, ali zbunjenost prolazi, a ohol čovjek ubrzo postaje smiješan.".........

Nauka leci ljude od njihove oholosti.jer mu pokazuje njegove graniceeeee..

Ja se zaista ne snalazim u ovoj terminologiji poniznosti(mozda nesvjesno odbacujem takvo objasnjenje)....pa me zanima ...ako nisam ohola,znaci li da sam automatski ponizna a ko nisam ponizna je li iz toga proizilazi da sam ohola?

Astra ::

Ja se zaista ne snalazim u ovoj terminologiji poniznosti(mozda nesvjesno odbacujem takvo objasnjenje)....pa me zanima ...ako nisam ohola,znaci li da sam automatski ponizna a ko nisam ponizna je li iz toga proizilazi da sam ohola?

Ja čini mi se razumijem. Mislim da je Nut to objasnila upravo u ovom dijelu, inače jako mi se dopalo :)

Nut:
"Dakle, slobodan i nezavisan od tudjeg misljenja ,svestan sebe i svoje prave prirode,bez zelja da mu to neko tamo,potvrdi..oslonjen iskljucivo na sopstvene snage i svoje unutrasnje kvalitete....Dakle..ponizan covek ,tacno zna ko je. i prepoznaje svoje dobre ,ali i lose strane..Kao takav,ne vara samoga sebe ,niti drugoga da bi u ocima ljudi izgledao bolje i uspesnije..i nema potrebe za tim jer se u svojoj kozi oseca sjajno,zadovoljno i mirno..U tom smislu ,ne iskazuje potrebu za dominacijom nad drugima u cilju poboljsanja svog statusa, a i polozaja..Ceni vrednost svih stvari i razlicitosti kao neminovnost zivota i postojanja..Dakle uistinu on je krajnje objektivne, i tacno vide sebe i druge ..
Jedna od najcudesnijih njegovih osobina , je prihvatanje odgovornosti kao posledice prihvatanja slobode,a sve kao poziv da nikoga ne krivi za svoje neuspehe , spreman da u svakom momentu ''uzme stvari''. u svoje ruke..
Ponizni ljudi uvek uce ,bez obzira na svoje obrazovanje i nikada to ne prestaju..
Mnogi od nas, posle formalnog obrazovanja prestaju sa ucenjima i to je onda pocetak naseg kraja..''Zivi smo dok ucimo i stoga ,ucimo dok smo zivi''......

Najveca nasa snaga lezi u prihvatanju i priznavanju nasih slabosti,mana i nedovoljnosti..naspram nekih koji su mozda na visoj lestvici zivota .."

Astra ::

Ja se zaista ne snalazim u ovoj terminologiji poniznosti(mozda nesvjesno odbacujem takvo objasnjenje)....pa me zanima ...ako nisam ohola,znaci li da sam automatski ponizna a ko nisam ponizna je li iz toga proizilazi da sam ohola?

.

Ne,Astra,ovako..kako bih kazala,a da se ljudi ne osete onako ..bezveze...Pravih poniznih ljudi je zaista jako malo na svetu..uopste generalno gledajuci...
Oholost jeste nesto suprotno poniznosti..oprecno tome..zato sam ja to kazala..ali da pokusam nekako najprostije reci..Svi mi kada pomazemo ljudima,znaci nasima,susedima..ili uopste ljudima u nevolji..osecamo se prijatno na kraju balade sto se tako ponasamo,cak veoma lepo..ali skoro uvek ''precenjujemo'' tu nasu dobrotu......o tome je rec..
Ako dublje zagledamo u sebe,oseticemo to ..oholost je uzrok naseg nerealnog samoprocenjivanja..(arogancija..)mi uvek i nesvesno mislimo da smo bolji od drugih..Ne treba suvise dizati u zvezde to sto cinimo..mi to i nesvesno radimo..a te zvezde nastaju na temelju toga sto se smatramo superiornijim od mnogih....

Opet ja....slazem se svim i sto napisa Justi i Nut....ali mi nije jasno zasto se to naziva poniznost....to je objektivnost,prihvatanje sebe sa manama i vrlinama....ono sto radimo,radimo da bi zadovoljili sebe i svoj ego,pa i kad pomazemo drugome....a ko to odlucuje umjesto nas samih da li smo se precijenili ili podcjenili....samo nase objaktivno ili realno gledanje je kompetentno da da ocjenu.
Kako me moze neko drugi smatrati poniznom ili ne?

Astra@

Citat :

Kako me moze neko drugi smatrati poniznom ili ne?

Nut napisala malo-pre..

Citat :

Dakle, slobodan i nezavisan od tudjeg misljenja ,svestan sebe i svoje prave prirode,bez zelja da mu to neko tamo,potvrdi..oslonjen iskljucivo na sopstvene snage  i svoje unutrasnje kvalitete....Dakle..ponizan covek ,tacno zna ko je. i prepoznaje svoje dobre ,ali i lose strane..Kao takav,ne vara samoga sebe ,niti drugoga da bi u ocima ljudi izgledao bolje i uspesnije..i nema potrebe za tim jer se u svojoj kozi oseca sjajno,zadovoljno i mirno..U tom smislu ,ne iskazuje potrebu za dominacijom nad drugima  u cilju poboljsanja svog statusa, a i polozaja..Ceni vrednost svih stvari  i razlicitosti kao neminovnost zivota  i postojanja..Dakle uistinu on je  krajnje objektivne, i tacno vide sebe i druge

Ponizan covek nikako nije zainteresovan da ga drugi u tome prepoznaju..on je miran i srecan da je takav u sebi i sa sobom..

Hvala....to je valjda to...ali to ja ne usvajam,jer ponizan me asocira na nekoga ko je na koljenima...to je to...nek nisam u pravu...ali eto imam ja svojih bubica,pa nekad ne prihvatim nesto jer mi se ne svidja slika koju ja stvorim u svojoj glavi.
nemoj da me ubjedjujes da ponizenje nije isto sto i poniznost....znam...ali mi je to previse blizu da necu da razdvajam te tanke niti....pa sam odlucila da odustanem od ove teme...do mene je...moje slike su iskrivljene ali moje...a ja nisam toliko ponizna da ih se odreknem,jer i kad prihvatim vase objasnjenje...moja slika me proganja...ne pravi me losijom,vjerujem,nego me izdvoji .

ponizan je onaj koji razumije kad ga netko ne razumije...tako ja gledam na to...

Astra ::

Hvala....to je valjda to...ali to ja ne usvajam,jer ponizan me asocira na nekoga ko je na koljenima...to je to...nek nisam u pravu...ali eto imam ja svojih bubica,pa nekad ne prihvatim nesto jer mi se ne svidja slika koju ja stvorim u svojoj glavi.
nemoj da me ubjedjujes da ponizenje nije isto sto i poniznost....znam...ali mi je to previse blizu da necu da razdvajam te tanke niti....pa sam odlucila da odustanem od ove teme...do mene je...moje slike su iskrivljene ali moje...a ja nisam toliko ponizna da ih se odreknem,jer i kad prihvatim vase objasnjenje...moja slika me proganja...ne pravi me losijom,vjerujem,nego me izdvoji .

Ovo je i moje misljenje.Ono kako ja vidim poniznost je osobbina koju je crkva i musko drustvo pripisalo ,odnosno trazilo uglavnom od zena,i od onih koje su smatrali da su -ispod- njih.Zenama se jednostavno usadjivalo u glavu kao deo vaspitanja da moraju da slusaju sve muske glave,pocev od oca,bracu,muzeve.Poniznost je podrazumeva pristajanje,bez suprostavljanja u bilo kojoj odluci,od skolovanja do udaje.Zato je sa izjednacavanjem polova u pravima i obavezama nestajala,kad razgovaras ili se dogovaras,nema poniznosti.