Biograd na Moru

Gde bi svoju pricu jedna Delfinica pocela nego gde i pripada?
Na plavim talasima Jadranskog mora u luci severne Dalmacije.  :zaljubljena:

Kao dete pred eksurziju tako sam i ja docekala puna uzbudjenja taj avgustovski dan 2014-te. Cupkajuci na stanici dok smo ja i drugarica cekale autobus u glavi sam vec pravila planove, u masti cula talase i galebove.

Konacno u 20h krenuli prema Beogradu da pokupimo ostale putnike. Odmah da vam kazem ako krecete sa severa Backe autobusom racunajte na putovanje od 12-13 sati. Granicu smo presli u Batrovcima uz obavezno cekanje ...

Autoputem kroz mrak i nismo imali posebno sta da vidmo, pa smo ili pricale ili "spavale" koliko god je to moguce u autobusu. Kad je pocelo da svanjiva pred nas se obrele planine (nama iz ravnice to je vec uzbudljiv prizor).

Stali smo na kratku pauzu, jutarnju prvu kafu i da protegnemo noge u Korenici ispred Hotela "Macola" Cak i u sred leta u ovim predelima zore budu hladne i vlazne .
Obavezno treba uci bar na kaficu jer ne vidjaju se svaki dan preprairani zecevi koji konobarisu, lisice koji se kartaju i medvedi koji traze zagrljaj ... iza hotela se nalazi mali zoo vrtic sa jelenima, veprovima, srnama i medvedima.

Ovde sam dosla po zagrljaj ...


a ovde on dosao po poljubac



Momci .... dorucaaaaak !


Jel to neko peva "zoraaaa jeee..." -cuti tamo ...mi pavamo


Moram jos da odam jednu malu tajnicu, tu u Macoli sam stekla i drugaricu po "noktima" :zaljubljena: Zove se Verica i dan danas drzimo kontakt i ako smo se druzile samo u autobusu i na kafi u Macoli ...






Kroz prozor sam sanjivim ocima posmatrala oblake koji su pokusavali da progutaju vrhove ili pak polovinu ponekih kamenih grdosija. Nebom su se prevlacili komadici oblaka kao secerna vuna na kirbajima. Prizor je bio savrsen, ucinilo mi se ponekad da ih mogu prstima ustinuti ili otkinuti parcence.





Pratila sam pogledom vijugav put kroz planine, gledala u dubinu provalija pored puta i sumnjicavo iscekivala kada cemo da se survamo dole , i ako sam znala da se krecemo u suprotnoj traci gde smo na nekim mestima mogli kroz prozor dodirivati planine .






Nastavak sledi uskoro ...

I konacno posle 12 sati putovanja stigli smo u Biograd. Na izlasku iz autobusa prvo sto se oseti je slan i cist vazduh. Docekao nas jedan gospodin i objasnio da je on prijatelj od gazde u ciji apartman imamo smestaj. Kad smo stigli gosp. Darko sa suprugom pokazao nas apartman uz prijatan docek , kaficu i malo price objasnio kako mozemo najbrze da stignemo do plaze, posto nam je to bilo prvo i najbitnije pitanje.
Posle malog odmora krenuli smo na plazu. Na nasu zalost kratko smo se kupali jer naisla oluja pa su cuvari pistaljkama javljali da svi izadju iz vode. Ali ... za jos koju fotku uvek ima vremena pa cak i pred oluju   Dok se svi pakuju mi se slikamo, bar smo plazu imali samo za sebe (no dobro mozda smo delili sa jos nekoliko ljudi koji su bili dovoljno ludi kao i nas dve ili nisu culi na vreme pistaljku)  





Kad je oluja prosla krenuli smo u setnju.
Odmah da vam kazem ako ste prvi put u Biogradu obavezno pogledajte kartu jer ono sto vam se cini malo i blizu bogami nit je malo a jos manje je blizu



samo da vam docaram izgled malo ....


Ono sto trebate znati o Biogradu je :
Biograd na Moru, nekad hrvatski kraljevski grad, poznati je turisticki i nauticki centar u samom sredistu jadranske rivijere. Okruzen nacionalnim parkovima (Kornati, Paklenica, slapovi Krke, Plitvicka jezera) te obliznjim istorijskim gradovima Zadrom, Sibenikom i Ninom.Glavna gradska plaza zove se Soline a smestena je na jugoistocnoj strani mjesta. Plaza Soline je prilicno duga i prostire se skoro od samoga centra do kampa i uvale Soline. Ova plaza je sljuncano-pescana sa blagim ulazom u more.Bošana je sljuncana plaza na sjeverozapadnoj strani mjesta (iznad marine), sa blagim ulazom u more.


Na plazi se nalaze razni sadrzaji : bazen sa vecernjim koncertima, tobogan, iznajmljivanje raznih sportskih i vodenih rekvizita, sportska igralista, kafici, restorani, igre na plazi, skole ronjenja i tenisa, bocalista itd.
Za vecernju zabavu tu je nekoliko plesnih terasa, nocni klubovi i diskoteka, a u glavnoj sezoni organiziraju se koncerti popularne i klasicne muzike, te velike turisticke feste.

Nas boravak u Biogradu smo se potrudile maximalno iskoristiti sto za kupanje, suncanje sto za setnju i izlete. Tako smo zalazak sunca pogledale u marini



Uvece setale na rivi


Da vas upozorim : ako kupite secernu vunu i to uvece niposto ne nosite nista belo na sebi od vlaznog vazduha secerna vuna se topi, kaplje i lepi se na sve sto mozete da zamislite ... eli eto ima i takvih koji ne mogu da odole ....

Dani su se brze trosili nego sto smo mi to planirali. Cak mi se i okrenulo u glavi da lepo ja javim kuci da se vise ne vracam (razlog bi se vec neki nametnuo, ako ne pa ocigledno da delfini ne prezivljavaju na suvom, i more mi je vise nego neophodno za zivot ). Lepa masta u svakom slucaju ....

Gazda nas je iznenadio jedno jutro rekavsi da nas vodi na jedno specialno mesto ... i da oavezno ponesemo kupaci ...
Otisli smo do setalista seli u kafic i cekali smo, kad sam pitala sta cekamo kaze videcete ... nije bilo tesko pogoditi ali nisam htela da pokvarim iznenadjenje. Cekali smo "Stela Maris" turisticki brodic.



Kad smo se ukrcali i pustili vetar u kosu osecala sam se kao da sam u nekoj drugoj dimenziji. Sum talasa koji je sekao brod dok su se oni se odbijali od stranica , vetar koji nas mazio i zraci sunca koji su nas ljubili u obraze, ni jedan snimak , ni jedna slika ni jedan slikar docarao ne bi ....
More plavo, beskrajno ...



Onda u jednom momentu mi sinula ideja ...(pitam se kad ja nemam neku genialnu ideju ? )  ustala sam i otisla do kabine gde je kapetan bio, jedno vreme sam gledala kako upravlja kormilom , pa sam ga pitala mogu li ja malo da budem kapetan ? Nasmesio se i rekao : " Ovo ti je kromilo, ovo ti je ovo , ono ti je ono , ovde gledas ovo tamo proveris ono ..." Nista zapamtila nisam sem kormila  spustio mi sediste, rekao da se namestim kako god meni odgovara i predao brod u "sigurne ruke jednoj vojvodjanki " Izvesno vreme stajao pored, objasnjavao gde trebam da gledam , da ne okrenem naglo kormilo jer ce brod da se zaljulja i da pazim na obalu da ne idem pre blizu. Na moje pitanje " a gde je ovde put kojim idemo ? " rekao mi " vidi ... postoji jedna zamisljena linija, i tom linijom ides" ... " aha ..." -rekla sam , " i sta ako moja zamisljena linija se ne slaze sa vasom zamisljenom linijom? " prvo me pogledao onako izbecenim ocima kao sundjer bob , posle se grohotom nasmejao ... manuo rukom i rekao " Brod je vas Kapetanice" okrenuo se i nestao iz kabine ... Mozete zamisliti samo one poglede putnika koji su skontali da kapetan sedi medju njima a tek kad su videli onaj moj ludacki pogled koji sam u prvih 5 sec. imala . recimo nesto poput ovoga ....

no ubrzo sam se sabrala i lepo sam picila po zamisljenoj liniji ... vako





Da vas umirim , svi su/smo bezbedno stigli na otok Kornati
Zanimljivo je da tu nema auta , a i da ima ne bi mogli nigde da se provuku. Mesto je mirno , tiho i prelepo, sa uskim ulicicama gde ponekad se cuje zvuk motora koji se penje uzbrdo. Biljni svet je raj za oko. Kamene kucice se nizu tik jedna uz drugu, sa malenim prozorima koje ukrasavaju drvene zaluzine raznih boja.






Do plaze se ide uskim putevima na kojima je veoma tesko zaobici onoga koji dolazi iz suprotnog pravca ...



ali kad se docepate plaze , svaki strah (ako je postojao od pada u provaliju) je nestao ...


Voda je neverovatno topla, plava i bistra ... sa krupnim bakarnim peskom.






.....

Po povratku na brodic koji nas je cekao napravili jos koju fotku za slucaj da nismo dovoljno vec se slikale







Strpljivost kapetana koji nas je cekao sa upaljenim motorom se konacno isplatilo i nas dve se dovukle do brodica. Docekao nas je rucak, domace vino i dalamtinske pesmice. Cim smo korcile na palubu brod je isplovio ...

Sledece odrediste nam je bilo na Pasmanskom otoku , mestasce zvano Tkon. Imaju zanimljiv restoran koji se zove " TRTA-MRTA" konoba . tu su nam se pridruzili i turisti iz Cehoslovacke jer po njima smo bili najzanimljiviji na brodicu.(pitam se samo zasto )



Ako slucajno zalutate na tu stranu obavezno udjite unutra, osoblje je maximalno ljubazno, ambijent je prelep a i prenociste nude.

Posle kratkod predaha smo nastvaili nase putovanje nazad u Biograd. Ovo je zaista bio dan koji se ne zaboravlja...
Uzivanje uz zvuke dalmacije izmesane sa talasima , vetrom i galebovima se ne moze meriti ni sa jednim ovozemaljskim blagom.
Ovde na slici fali moj Kaprio ali eto uzivala sam i mesto njega




A ovo je nas mali/maldi kapetan koji je ( u poverenju) pitao starog kapetana " Hoce li ove dve prestati danas da se slikaju? Gore su nego kineski turisti



I konacno stizemo u Biograd ... na zahtev kapetana smo se i s njim slikale i morale smo obecati da cemo doci uskoro ponovo i obavezno se provozati sa brodicem, jer odavno nije imao ovako zanimljive, nasmejane i saljive turiste... A mi kao sto kultura nalaze - obecale



Uvece prosetale gradom i uzivale u nocnom zivotu,nocnim bojama i mirnim talasima Jadrana. Vetar dolazio u ovim vecernjim satima do izrazaja, mirno mogao da svira svoju sinfoniju i sklapa rime sa talasima, jer su na plazama bili samo ljudi koji su dosli slusati, i umeli su u tisini da uzivaju ...



Predzadnje vece nam je Darko pripremio jos jedno iznenadenje i odveo nas kod njegovih prijatelja na skoljke (posto sam ja trazila da nam preporuci restoran on je rako da se manemo toga i da je siguran samo ako ih on kupi i vidi da su taj dan ulovljeni). Asistirala sam u celoj proceduri oko pripreme kao da cu mozda ja spremati u Vojvodini jednog dana ako nas poplavi more kojim slucajem  
E sad ili smo mi navikli na sunke i kobasice ili zaista ne bih znala sta reci , ali kad smo poceli da kuvamo mislila sam da kuvamo za celu vojsku a na kraju skoro ja prdstavljala celi bataljon   Prvo sam uzela u tanjir 3 skoljke kao dosta ... pita me domacin "Mislis ti s tim da se najedes? " i udarili u smeh ... kad sam otvorila "oklope" ... pa mislim da izgled ne bih ovde ovako javno komentarisala, ali oni su jedva cekali kakve cemo face sloziti ... ja isprva ni pogled nisam digla ali kontam da su i tako videli kad sam se izbecila .... posle pola minuta cutanja udarili svi u vristanje... prijatno nam bilo u svakom slucaju ...  :brdski2:

I dosao nazalost i zadnji dan , polako spakovale kofere odmah izjutra , autobus nam kretao uvece u 8 tako da smo resile da iskoristimo dan sto kvalitetnije moze. Dan proveden na plazi ... kako drugacije. Dok sam lezala na peskiru i gledala u oblake , obe smo cutale ...ona jer je znala da mi je jako tesko a ja jer sam u dubini sebe plakala zbog odlaska. Osecaj da napustas mesto gde ti bice pripada i nije bas za zavideti, ali sam ubedila sebe da imam kome da se vratim kuci i da me vec zeljno iscekuju videla sam to i u porukama koje su se zaredjale unazad 2 dana.

I oprostaj na moj nacin ...


More nikad mirnije a ja nikad tuznija ...