Karneval uoci uskrsnjeg posta

Карневал је доба прославе и фестивала уочи ускршњег поста. Обележава се углавном током фебруара и марта. Прослава се обично састоји од јавне прославе или параде, током које се учесници често маскирају и веселе, плешу и приказују циркуске и друге вештине.
Карневали су популарни у низу европских и латиноамеричких земаља. Блиски су имокатоличкој, и донекле, православној хришћанској традицији. У Србији се традиционално обележава сличан народни фестивал - покладе

Реч карневал је настала од италијанских речи carne levare - уклонити месо или carne vale - збогом месо. У сваком случају, карневал означава почетак периода у коме је једење меса по обичају забрањено (ускршњи пост). За период карневала се у српском језику користи израз месојеђе.
По црквеном календару карневал почиње на Богојављење (6. јануар), када се завршава прослава Божића, а завршава се на „масни уторак“, када почиње ускршњи пост. У Немачкој карневал традиционално почиње 11. новембра у 11 сати и 11 минута. Најпознатији карневали се одржавају у Бразилу, Венецији, у Рајнској области Немачке итд.

Историја


Инспирација за карневал потиче од религијског обичаја поштовања поста. Време поста представља симбол сећања на Исусове муке тако да је у то време забрањено јавно се веселити, а препоручљиво је и одрицање од једења меса. Карневал је последња прилика за ова задовољства.
Прославе карневалског типа нису стриктно везане за хришћанство, већ су постојале и у периоду Старог Рима. Порекло италијанског карневала је вероватно у римском фестивалу сатурналије, који је близак још старијим грчким дионизијским обичајима. У Средњем веку карневали су били одраз народне културе. Маскирани учесници карневала су, рецимо, ехо паганске културе.
Први карневали су се појавили у Италији и одатле проширили у Шпанију, Португал и Француску. Из Француске, традиција карневала се укоренила у немачкој Рајнској области и Њу Орлеанску у Америци. Из Шпаније и Португала, карневалски обичаји су се проширили на Латинску Америку.

KARNEVALSKE SVEČANOSTI


Reč karneval vodi poreklo od latinskog izraza carrus navalis (brodska kočija), koji se vezuje za rimske svečanosti - saturnalije. Na tim svečanostima se sedam dana slavio završetak poljoprivrednih radova. Tada je Rimom prolazila povorka sa carrus navalis, u kom su se prikazivali više nego slobodni prizori. Reč karneval mnogi autori izvode iz navodnog latinskog pozdrava Carne vale! (zbogom meso!), što je srodno značenju izraza mesopust. Mesopust dolazi od latinskog carnis privium, što znači “poslednji dani mesojeđa, kad treba da se pusti meso”. Ta reč je staroslovenskog porekla i postoji u gotovo svim slovenskim jezicima, iako, donekle, sa različitim značenjem. Iako podseća na rimske saturnalije, karneval kakvim ga mi poznajemo, nastao je u srednjem veku.

Crkveni moral u srednjem veku zastupao je ideale siromaštva, poniznosti, asketizma i darežljivosti. Nametanje stroge radne etike moralo je biti kombinovano s periodima nerada, odnosno karnevala. Prosečan čovek je dve trećine godine provodio u radu, pritom maštajući o zemaljskom raju punom hrane, pića, besposličarenja i seksualne slobode ili o takozvanoj izokrenutoj zemlji obilja - Dembeliji. Dani karnevala zapravo su bili dani “ekstremnog pražnjenja veselja”, dani ludila u kojima je svet izokrenut i postavljen naglavačke. Ti dani su u potpunosti bili drugačiji od dosadne i iscrpljujuće radne svakodnevice, bili su to dani potpune posvećenosti užitku i telesnim radostima.

“Život je maskenbal, ljudi su krivi, sa tuđom maskom lakše se živi.”

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nezavisno od veka u kom se karneval odvijao, uvek su ga činile kostimirane i maskirane povorke. I taj momenat prerušavanja ima svoje poreklo. Maske u narodnoj tradiciji čine sastavni deo kulture svih naroda sveta. Nastanak maske kao obredno-magijskog predmeta ima svoje korene u paleolitu. Čuvajući svoje rituale i kultove, ljudi su na neki način sačuvali masku i maskiranje kao deo posebnosti svoje kulture, ali i kao deo identiteta, bilo da se radi o pripadnosti određenom narodu ili regionu, ili naselju. Danas je maska izgubila kultno i magijsko svojstvo i značenje i pretvorena je u sredstvo za zabavu i potrebu čoveka da se prerušavanjem u nekoga ili nešto drugo bar za trenutak opusti, transformiše i iskaže svoje drugo ja. Postala je i predmet simboličnog značenja, pa tako maska predstavlja novi, društveno prihvaćen identitet privremenog važenja i otvara slobodan prostor za onoga ko je nosi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vodi me u Rio
Portugalski karneval, koji je uvek bio drugačiji od karnevala u drugim Evropskim zemljama, prenet je na njegove kolonije, uključujući i Brazil. Karneval je u Brazilu počeo 1723. godine, sa migracijom stanovništva sa Portugalskih ostrva Madeira, Acores i Cabo Verde. Karnevalska slavlja, nazvana Entrudo (reč potiče od latinske reči koja znači ulaz), bila su slična onima koja su se dešavala u Portugaliji. Prvi karnevalski bal odigrao se 1840. godine. Tada su se nosile tradicionalne maske, uvozne maske i lažni brkovi i brade koji su doprineli pravljenju što maštovitijih kostima.Karnevalske igranke u Riu uvezene su iz Italije krajem 19. veka, a svoje zlatno doba doživele su tokom tridesetih pa sve do pedesetih godina 20. veka. Karneval je u Riu glavni događaj koji svake godine počinje sredinom leta i traje četiri dana - počinje u petak i završava u utorak. Tada se Riom razliju boje i muzika, dok se najbolje škole sambe nadmeću za titulu šampiona karnevala. Kralj Momo, simbol svih karnevalskih nepodopština, udaraljkama označava početak višednevnog velikog ludila. Proslave se održavaju širom Brazila, ali Rio je samo srce događaja, sa najvećim brojem ljudi koji posete Sambadrom stadion, koji je izgrađen samo za karneval. Vrhunac karnevala predstavlja nastup predstavnika 14 škola sambe koji se nadmeću na prestižnom godišnjem takmičenju sambe u Riju. Škole se okupljaju na Sambodromu da bi se izborile za krunu šampiona karnevala. Svaka škola napisala je pesmu i izabrala temu za paradu koja se održava na dugoj stazi koju oivičavaju brojni gledaoci. Krojači rade naporno da bi sačinili fantastičan kostim koji nosi zvezda svake škole, često poznata javna ličnost, koja igra na vrhu paradnog vozila.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sudije vode računa o ocenjivanju svih izvođača, kostima, originalnosti parade, ritmu perkusionista i pokreta igrača. Svaka škola mora preći stazu za najviše 85 minuta. Pocepan kostim, ili točak koji škripi na paradnom vozilu može itekako uticati na konačnu odluku sudija. Predstavnike svake škole, kojih ima i do četiri hiljade, predvode desetine vođa grupa koji se brinu da igrači zapamte koreografiju. Ples traje dok ne svane zora, uz žurke na plažama koje traju ceo dan i celu noć na čuvenoj Ipanema plaži. Karneval u Riu je upravo poznat po slobodnom ponašanju učesnika, pa je dobio i nadimak - Festival poljubaca. Masovna okupljanja, gola tela i uzavrela atmosfera pogodno su tle za sve oblike seksualnih bahanalija, pa su po gradu izlepljeni bilbordi koji propagiraju siguran sex. Brazilska vlada je zbog toga podelila turistima čak jedanaest miliona kondoma.

Jadranski karnevali
U Veneciji, deset dana pre katoličkog praznika Pepeljava sreda, na ulicama, trgovima i palatama počinje veselje. Karneval u Veneciji ima svoju tradiciju. Prvi put se u pisanim spomenicima pojavljuje 1094. godine. Tada je nastao običaj da se nekoliko dana uoči uskršnjeg posta narod opusti i zabavi. Posle crkvenih zabrana i ratova,1979. godine karneval je ponovo oživeo, postavši jedna od glavnih atrakcija ovog grada, ali i jedan od najpoznatijih karnevala u svetu. Glavna mesta na kojima se odvija karneval su trgovi, gde se svake godine okupe desetine hiljada domaćina i gostiju. Svetkovina počinje festivalom sedam nevesti, kada sedam devojaka prošeta gradom u znak sećanja na devojke koje su pirati oteli 948. godine. Početak ceremonije je na ostrvu Pijetro di Kastelo, a finiš karnevala je na Trgu svetog Marka.

Venecijanski karneval je bio sličan silnoj pozorišnoj igri, gde su ulice bile pozornice, a građani glumci i ujedno gledaoci. Publika je mogla da gleda događaje sa balkona i nije bilo oštre granice između glumaca i gledalaca. Ovaj karneval je poznat po svojim specifičnim maskama. Motiva ima bezbroj, a među tradicionalne, iz 18. veka, spadaju maske Harlekina, Doktora Kuge, Divljaka, starih venecijanskih vojnika, lakrdijaša i slične. Maske se dele se na “baute” (pokrivaju samo gornji deo lica, od čela do nosa), “morete” (ovalne maske od crnog somota koje se završavaju velom i mahom ih nose dame, izmišljene su u Francuskoj), i “larve” ili “volte” (uglavnom bele boje, tipične venecijanske,
kombinuju se sa ogrtačem da bi se dodatno prikrilo lice iza njih).Originalne maske prave samo venecijanski majstori, koji se pridržavaju statuta iz 1436. godine koji tačno propisuje vrste maski, materijale i načine izrade.Rijeka ima karnevalsku tradiciju dugu šest vekova. Ova svečanost nastala je od pokladne tradicije venecijanskog i austrijskog karnevala. Riječki karneval je obnovljen 1982. godine i od tada gradi sopstveni identitet. Vremenom je prerastao u međunarodnu manifestaciju, a 1995. godine dobio punopravno članstvo FECC-a.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kotor ima veoma dugu istoriju karnevala i spada među poznate gradove na obali Jadrana po ovim svečanostima. One započinju poznatim maskenbalima koji se organizuju u svim većim mestima Boke Kotorske.Tradicionalni kotorski karneval se već stotinjak godina redovno održava svake godine u februaru, a svoje korene vuče još iz doba renesansne Venecije. Atmosferu ove fešte čine razigrani i raspevani pajaci, klovnovi, mornari, plemići i likovi iz bajki. Od 30. jula do 4. avgusta 2007. godine održaće se 6. Internacionalni letnji Kotorski karneval, koji je član Udruženja Karnevalskih Gradova Evrope (FECC) od 2000. godine, a redovno letnjem karnevalu prisustvuje međunarodni predsednik FECC-a Henry F. van der Kroon. Pored mnogobrojnih maštovitih maski i ansambala iz Kotora i drugih gradova Crne Gore, karnevalske grupe iz Italije, Grčke, Slovenije, Hrvatske, Austrije, Švedske, Nemačke i ostalih zemalja upotpuniće ovu svečanost.Tradicionalne Kotorske karnevalske fešte se završavaju velikom karnevalskom povorkom koju predvodi Kapo Kotorskog karnevala i prati ih Gradska muzika i mažoretkinje. Na kraju povorke je uvek glavni krivac - krnevao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na samom kraju
Centralno mesto u svakoj karnevalskoj povorci ima figura karnevala kojoj se sudi za sve ono što nije bilo dobro u prethodnoj godini. Na kraju karnevala se osuđuje na smrt spaljivanjem. Svi navedeni karnevali imaju onu zajedničku dionizijsku potrebu čoveka. Ona ne zavisi ni od koga i ni od čega, ona potiče iz duše, a ludilo na ulicama je živi dokaz za to. Ostalo vam je manje od godinu dana da se pripremite. Dobrodošli ste da učestvujete, i potpuno je besplatno.

Za vernike Rimokatoličke crkve


Danas počinje uskršnji post


Beograd - U Rimokatoličkoj crkvi koja ove godine Uskrs slavi 27. marta, danas počinje uskršnji post. Prvi dan velikog posta, koji traje 40 dana u zapadnoj crkvi naziva se i Pepeljava sreda, Pepelnica i Čista sreda. Naziv je nastao po običaju nastalom u Galiji u 9. veku, koji se do kraja 11. veka proširio i na druge zemlje, da se početak pokajnog perioda obeleži i posipanjem pepela po glavama pokajnika. Razdoblje od 40 dana pre Uskrsa, tokom kojeg se vernici pripremaju za najveći hrišćanski praznik u Rimokatoličkoj crkvi naziva se korizma ili četrdesetnica.
U liturgijskoj godini korizmeno razdoblje traje od Pepelnice, ove godine 9. februara, do Velikoga četvrtka, koji pada 24. marta, odnosno mise Gospodnje večere. Zakon posta obavezuje rimokatolike od navršene 18. do ulaska u 60. godinu života da smanje količinu hrane koju inače uzimaju. Na Čistu sredu i Veliki petak Crkva "propisuje" jedan "redovni" obrok, uz dva manja a koji zajedno nisu količinski veći od glavnog obroka.
Osim ovih minimalnih pokorničkih obaveza Rimokatolička crkva preporučuje i ličnu pokoru po vlastitom izboru, koliko je to i gde je to moguće. U ovogodišnjoj Poruci za korizmu papa Jovan Pavle Drugi posebnu pažnju posvetio je brizi o starim licima, napominjući da je "ljudski život dragocen dar koji valja voleti i štititi u svim njegovim etapama". J. T.



...to je sutra.....ali ovde nema karnevala Apatinci-starosedeoci postaju naprasno "religiozni" (/me spada isto u te licemere ) , pa se jako "drže" posta....Sutra će se dimiti kotlići sa ribom svugde..... :ironic:

Počeo karneval u Rio de Žaneiru




RIO DE ŽANEIRO - Kralj Momo, simbol svih pretjerivanja na karnevalu u Riju, dobio je u petak imbolične ključeve grada iz ruku gradonačelnika Eduarda Paesa, čime je zvanično počeo festival čiji će vrhunac biti defile škola sambe u nedjelju i ponedjeljak naveče."Ljudi se mogu osjećati sigurno, jer je Rio najbolji grad za zabavljanje za vrijeme karnevala", izjavio je gradonačelnik na svečanosti u vojnoj tvrđavi u Kopakabani.
"Od sada je kralj Momo odgovoran za sve probleme u gradu", rekao je gradonačelnik. Hiljade Brazilaca i njihovih gostiju provešće naredne dane i noći na ulicama, plešući sambu na karnevalu.
"Dobar karneval svima. Kraljevska naredba je da se svi, bez zadrške, zabavljate ovih pet dana", poručio je gostima kralj Momo.
Poziv na mir za vrijeme karnevala posebno je važan pošto su Rio i prethodnih dana potresale vijesti o bandama koje pljačkaju strane turiste, koji preplave ovaj grad za vrijeme karnevala. Ipak, ni negativne vijesti nisu spriječile brojne posjetioce širom svijeta da i ove godine dođu u Rio. Na ulicama Rija održaće se više od 400 karnevalskih zabava. Vlasti očekuju više od 700.000 brazilskih i stranih turista, a za bezbjednost će se brinuti 10.000 policajaca. Korijeni karnevala u Riju, danas jednog od najvećih događaja na svijetu, vode do drevnih Rimljana i Grka, koji su proslavljali dolazak proljeća. Širom Evrope, ljudi svake godine izražavaju svoju zahvalnost priređujući zabave, noseći maske i igrajući na ulicama. Portugalci su prvi donijeli koncept proslave karnevala u Riju oko 1850. godine, a praksa održavanja maskenbala preuzeta je od pariske buržoazije.
Ipak, u Brazilu je tradicija brzo postala drugačija. Vremenom su preuzeti i jedinstveni elementi koji potiču iz afričke i američke kulture. Bilo je uobičajeno da se za vrijeme karnevala aristokratija oblači kao običan svijet, muškarci kao žene, a siromašni kao bogati. Klasne razlike su zaboravljane jednom godišnje, za vrijeme trajanja festivala.
Brazilska vlada je prihvatila karneval kao kulturni događaj zemlje. Crni robovi, koji su bili slobodni ta tri dana, aktivno su učestvovali u proslavama. I danas su crnačke zajednice najviše angažovne grupe u svim pripremama za karneval. Oni su ti kojima karneval u Riju najviše znači.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Predsednik delio kondome na karnevalu u Riju

Autor: N. V. | Foto:reuters | 25.02.2009. - 05:00

U Rio de Žaneiru je u toku najpoznatiji svetski karneval, a paradu članova najboljih škola sambe na Sambodromu u subotu je na otvaranju posmatrao i Luiz Inasio Lula da Silva, predsednik Brazila, kojem je ovo prvo pojavljivanje na karnevalu u Riju od 2002. kada je prvi put pobedio na izborima.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Predsednik je u masu od 70.000 ljudi koja je posmatrala paradu mladosti, lepote i seksa, zajedno sa svojim saradnicima bacao kondome kako bi promovisao akciju borbe brazilske vlade protiv side. Tokom 2009. vlada Brazila planira da stanovništvu besplatno podeli 1,2 milijarde kondoma, a samo u februaru, mesecu karnevala, podeliće 65 miliona kondoma. U prva tri dana karnevala u Riju, osim predsednika Lule da Silve, od poznatih ličnosti primećeni su i Žizel Bundšen, brazilska manekenka, kao i američki glumci Kevin Spejsi i Metju Mekonahi.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Juče je na karnevalu oboren rekord u minimalnoj debljini tangi igračice sambe, koji sada iznosi 2,5 centimetara. Pažnju publike privukla je i Vivijan Kastro, kraljica jedne od škola sambe, koja je na svojoj desnoj butini imala lik Baraka Obame, predsednika SAD, a na levoj lik njegovog brazilskog kolege, dok joj je na stomaku bilo ispisano „na prodaju”. Kastrova smatra da Lula da Silva planira da sirovine iz Amazona prepusti na korišćenje Amerikancima.





65 000 000 kondoma ? Opssssssss.....tu se onda očekuje opšti masovni sex??? :D



Nasumična pucnjava na karnevalu u Nju Orleansu, sedmoro povređeno

Autor: Blic online | Foto:AP | 25.02.2009. - 07:34

Sedmoro ljudi, među kojima i jedna beba, povređeno je u pucnjavi koja se dogodila juče za vreme tradicionalnog karnevala Mardi gra, koji se održava svake godine krajem februara u Nju Orleansu, prenosi BBC.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Policijski zvaničnici su saopštili da su se čuli pucnji među gomilom posetilaca i da su ubrzo posle incidenta uhapsili dvojicu osumnjičenih.
Jedan metak je okrznuo leđa bebe, ali povreda nije opasna po život, rekao je portparol policije Bob Jang.
"Odjednom se u gomili čulo nešto nalik na vatromet i tada sam shvatio da nije u pitanju samo jedan pucač", rekao je svedok Toni Labat, prenosi AP.
"Svi su bili prestravljeni", rekao je drugi svedok i dodao da je video jednog čoveka kako se vuče po zemlji, dok je drugi krvario iz usta.
Među povređenima su tri muškarca od 50, 33 i 20 godina starosti, dve mlađe žene stare 20 i 17 godina, 15-godišnji dečak i beba stara 20 meseci, saopštili su zvaničnici. Dva muškaraca pogođena u stomak su ubrzo nakon incidenta operisana, dok su ostali prošli bez povreda opasnih po život.
Dvojica osumnjičenih muškaraca imaju 18, odnosno 20 godina, a kod njih su zvaničnici pronašli tri pištolja.
Zasad nije jasan povod za napad, rekli su zvaničnici i dodali da je pucnjava unela haos u nešto što je do tada bila mirna parada na ulicama grada kojoj je prisustvovalo više stotina hiljada ljudi.

jedan zanimljiv PPS koji sam danas dobio-karneval u Veneciji Boje , maske....meni se dopalo, pa pogledajte i vi [You must be registered and logged in to see this link.]

..sutra su BELE POKLADE

Сиропусна недеља -Беле покладе

[You must be registered and logged in to see this image.]

ВИА- 9. март 2008 У православљу, недеља уочи почетка Ускршњег или Великог поста назива се Сиропусном, јер се окончава коришћење млечних производа. Ово је весео дан, пун шала, песме, радости. У неким крајевима се окупљају око велике ватре, коју прескачу, негде се прерушавају у разне смешне костиме, играју, певају, љуљају се на љуљашкама. У домовима су спремљење богате трпезе, пуне разних ђаконија млечног порекла, са којима се од вечерас до Ускрса престаје. У послеподневним часовима се у православним храмовима служи тзв. “опроштајно вечерње”, јер се тада обавља “чин праштања”, прво у храмовима, па по повратку и по домовима. Верници једни од других траже опроштај, а и дају га за дотадашње увреде, немар, клевете, заваде, или још тежа међусобна огрешења, како би се “чисте душе” отпочео Часни пост. Говори се :”Опрости!”, а одговара: “Бог да прости!”. Велики је значај овог поступка, јер, да би Бог нама опростио, морамо и ми међусобно да праштамо, као што пише и у Матејевом јеванђељу, које се данас чита. На вечерњу се позивају верници да светло почну време поста, очисте душу, као и тело, посте како у храни, тако и у страстима, да се наслађују духовним врлинама. Од сутра почиње ново време, време скрушености, покајања, одрицања, обуздавања, а тиме и очишћења.

Preko 1500 ucesnika, od kojih 250 iz inostranstva i priblizno 800 maski prodefilovali su na medjunarodnom karnevalu "Prochka" u Prilep
Preko 30 000 posetioca su prosledili manifestaciju u centru grada. Grupe maskiranih ljudi su dolazili iz svih gradova Makedonije.
Ocekuje se da 2010 godine Prilep postane domacin karnevalskih gradova u Makedoniji


[You must be registered and logged in to see this image.]




Videcemo kako ce biti ove godine :141545: