MISTERIOZNE GRADJEVINE -ljudi ili vanzemaljci ?

USKRŠNJE OSTRVO - RAPA NUI

1722 godine, holandski admiral Jakob Roggeveen, ploveći 4.000 km istočno od Čileanske obale, postao je prvi Evropljanin koji je pristao uz malo vulkansko ostrvo. Sutradan, u nedjelju, iskrcao se u jedinoj pristupačnoj uvali. Pored 4.000 stanovnika mnogo više su ga impresionirale stotine kolosalnih kamenih statua visokih i do dvadeset pet metara.

Moderno doba je u Uskršnjem Ostrvu dobilo novu temu za špekulacije.

1. Otkuda na najizolovanijem mestu na planeti, komadiću vulkanskog tla, monolitne kamene glave nepoznatog porekla, teške po nekoliko desetina tona?

2. Kome pripisati autorstvo misterioznih hijeroglifa pronađenih na hiljadama kamenih ploča kada na nijednom bližem ili daljem ostrvu Okeanije (bilo Polinezijskim ili južnopacifičkim) nije zabeležen slučaj služenja pismom?

Dosadašnji pokušaji dešifrovanja hijeroglifa slažu se da kamene ploče govore o "Stvaranju" i "Istoriji" i to do tada nepoznatim, ali fascinantnim pismom.

Ne slažu se u morfologiji, izvorima, uticajima. Pominju se veze sa egipatskim i Hindu hijeroglifima, mogućim kineskim, Inka ili uticajima sa nekadašnje "Lemurije". Autorstvo "Rongorongo" pisma se pripisuje i lokalnom stanovništvu ili, poslednjih četrdesetak godina, poseti vanzemaljaca koji su laserskim zracima ispisali prve kamene ploče.

Nakon evropskog upliva u "ostrvske poslove" scenario postaje manje‑više tipičan: stanovništvo se sa 4.000 u 1722. smanjuje na 100 u 1887. zahvaljujući trgovcima robljem i do tada nepoznatim bolestima; od nekoliko hiljada kamenih ploča sa hijeroglifima ostaje ih samo 25 (nijedna na Ostrvu); većina kamenih glava završila je u travi; ostrvo iz Španskih kolonijalnih ruku seli se u Čileanske.

("Santiago Staff" je najduza ploča koja je jos dostupna javnosti sa 2.320 slikovnih znakova. Pokusaj dešifrovanja može se pronaci na: [You must be registered and logged in to see this link.])

Uvidom u fotografije kamenih glava na postoljima (Moai) te laserskom preciznoscu s kojima su kameni blokovi obradjivani...

... ostaje bez odgovora pitanje koja je to civilizacija iz dubina prošlosti imala tehnologiju za obradu, a zatim i za prevoz desetine tona teških kamenih blokova na drugu stranu ostrva (20 km)?

Uzgred, domoroci/ribari, nisu poznavali ni metal (alati?) niti točak (prevoz). Pokušaji objašnjenja uspona i pada ostrvske civilizacije neuverljivi su i nepotpuni.


Uskršnje ostrvo je razbilo teze o superiornosti “naše” civilizacije. Najizolovanije mesto na Planeti, komadić vulkanskog tla, pruža utočište monolitnim glavama teškim nekoliko desetina tona. Nema naučnog objašnjenja za njihove autore iz prostog razloga što zvanična istorija ne priznaje postojanje superiornijih civilizacija iz duboke prošlosti.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Praistorijski lokalitet Stounhendž, na jugu Engleske, navodno je bio mesto koje su posećivali hodočasnici koji su verovali u terapeutske moći kamenih blokova podignutih pre gotovo pet milenijuma.

Bolesnici i povređeni dolazili su u Stounhendž zbog isceliteljskih moći koje su, kako su verovali, imali megaliti, objasnili su arheolozi na konferenciji za novinare u Londonu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Arheolozi su javnosti predstavili rezultate iskopavanja, prvih u poslednje 44 godine, koja su izvedena između 31. marta i 13. aprila ove godine.
Specifična boja menhira, koji su na to mesto dovedeni iz kamenoloma udaljenog 250 kilometara, podstakla je verovanje da su blokovi imali isceliteljske moći, dodali su stručnjaci sa Univerziteta Burnmut i iz Arheološkog društva iz Londona.
Brojni hodočasnici, umrli od raznih bolesti, sahranjeni su kod koncentričnih krugova megalita.
Naučnici su otkrili i grob mladića sahranjenog zajedno sa komadima plavičastog kamenja koji su korišćeni i kao talismani i amajlije.
"Sve to potkrepljuje tezu da koja god da je bila funkcija Stounhendža - a moglo ih je biti više - plavo kamenje je bilo ključni element", rekao je arheolog Timoti Darvil.
Novo datiranje ugljenikom pokazalo je i da su menhiri podignuti nekoliko vekova kasnije nego što se do sada smatralo, između 2400. i 2200. godine pre nove ere

.. e ovde spadaju i piramide, sfinge... iiii.. seticu se vec sta sve.. he he..

.. ah da.. recimo Chankillo u Peruu.. paaa.. Point of Pines iliti Borov vrh od Anasaza..
.. Aleksandrov svetionik u Egiptu..

.. ima toga dosta..

.. zaboravih.. Petra, izgubljeno jordansko mesto.. velika cudna gradjevina..

Lily ::

.. zaboravih.. Petra, izgubljeno jordansko mesto.. velika cudna gradjevina..

pa copy-paste ih, kad već znadeš za njih , ćeroooooo...... :974438: Da se i mi malo kulturno vozdižemo :329340:

Petra,

nalazi se u današnjem Jordanu, je svojevremeno bila glavni grad arapskog kraljevstva Nabatejaca, centar trgovine, odredište karavana, a razvoj grada nastavljen je i u doba Rimljana. Grad je poznat po vodenim tunelima i kamenim strukturama uklesanim u stijenu. Zapadnom svetu otkriven je tek 1812., nakon što ga je pronašao švajcarski istraživač Johan Ludvig Burhardt. Nalazi se na UNESCO-vom popisu svetske baštine.Petra je smještena u današnjem Jordanu.To je drevni grad koji je svoju najveću slavu doživio u prvom vijeku nove ere kada su njome vladali Rimljani koji su je smatrali tampon državom protiv Parta. Grad je sa tri strane istoka, zapada i juga bio neosvojiv.Usiječen u stijenu bio je sa svih strana opkoljen strmim liticama i u njega se ulazilo kroz krivudav i uzan tjesnac. Grad je bio jedino mjesto između Jordana i Centralne Arabije gdje ne samo da je vode bilo u izobilju nego je ona svojom bistrinom uvijek mamila. Ovdje su karavani iz Južne Arabije dobijali svježe zaprege deva i novih goniča.Tako su Nabatejci stvorili važnu kariku u lancu trgovine od koje je južna Arabija živjela. U toku prva dva vijeka nove ere pomorki put ka Indiji je postajao sve poznatiji, karavani su bili sve više skretali na sjever ka Palmiri i Petra je tada počela da gubi svoj značaj. 105. godina n.e. bila je kobna za Petru kada joj je Rim pod Trajanovom upravom ukinuo njene privilegije ona je ostala skoro bez istorije.

Wikipedija


[You must be registered and logged in to see this image.]

.. grobnica u steni..

.. setih se i Angkor Wat-a.. ali o tome drugi put..

..putopisni obilazak Petre.. veoma zanimljivo..

[You must be registered and logged in to see this link.]

Zanimljivo ;)

I jeste, cak sta vise i dirljivo!

Obecala sam da cu staviti nesto od Angkor Wat-u, jer je zaista zanimljivo mesto!

Ангкор Ват

[You must be registered and logged in to see this image.]

је џиновски комплекс храмова у Камбоџи. Заузима површину од 2 km² и представља највећу верску грађевину на свету. Налази се на месту старе престонице Кмерског царства Ангкора, око 240 северозападно од Пном Пена, у близини града Сием Реап, северно од језера Тонле Сап.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Саграђен је у доба краља Сурјавармана II у раном 12. векy као државни храм. Кроз целу своју историју задржао је религијску намену. Првобитно је био хиндуистички храм посвећен богу Вишну, а касније је постао будистички. Ангкор Ват симболизује врхунац класичног стила архитектуре из доба Кмерског царства.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Храм је постао симбол Камбоџе и појављује се на државној застави.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Представља главну туристичку атракцију земље и налази се на УНЕСКО листи светске културне баштине.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Савремено име, Ангкор Ват — „Градски храм“, користи се од 16. века. Пре тога храм је био познат под именом Преа Писунлок, по посмртној титули краља Сурјавармана.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Градња је започела у време краља Сурјавармана II (владао 1113—1150). Посвећен је богу Вишну и саграђен је као краљевски државни храм. Током 14. или 15. века храм је од хиндуистичког постао будистички, што је остао до данас. После 16. века био је запуштен, али никад није био потпуно напуштен. Његови канали су пружали довољну заштиту од напада из џунгле. Оригинално име храма се не зна, а модерно име је настало у 16. веку и значи „градски храм“. Од Европљана први га је посетио португалски монах Антонио да Магдалена 1586. Међутим храм је популаризиран на Западу тек у 19. веку после путописа од француског истраживача Анрија Муоа 1861. Анри Муо упоређује Ангор Ват са Соломоновим храмом. Сматра га величанственијим од свих грађевина античког Рима и Грчке.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ангор Ват је захтевао велику рестаурацију током 20. века. Грађански рат у Камбоџи и владавина Црвених Кмера прекинула је те радове. Храм је постао симбол Камбоџе и налази се на застави Камбоџе.


Храм симболизује планину Меру, дом хиндуистичких богова. Централни храм симболизује њених пет врхова, а зидине и широки опкоп симболизују планине и океан.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Централни тораљ је висине 65 метара. Приступ вишим зонама храма је био омогућен само одабранима, док је лаицима био дозвољен приступ само најнижем нивоу храма.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Вањски зид је 1025 са 805 метара и висок је 4,5 метара, а окружен је са 30 метара отвореног поља, после чеага се налази канал широк 190 метара. Приступ храму је са истока и запада преко канала. Вањски зид заузима 802.000 м² и унутар зидина се налазио град и краљевска палата.

[You must be registered and logged in to see this image.]

За разлику од већине кмерских храмова, Ангкор Ват је оријентисан ка западу, а не ка истоку. Због тога многи историчари сматрају да је ово требала да буде Сурјаварманова гробница.

[You must be registered and logged in to see this image.]

I sve kod ovog hrama ima osnovu krtsta i ako je budistički.

Da, zanimljivo..