DESTINACIJA /SRBIJA

Banja Vrujci.


Poznata po tome sto ima dosta izvora tople vode.

Vrujci nisu vise samo Banja, postali su mesto za opustanje i rekreaciju.



Banja Vrujci - nije daleko, a mnogo toga ima zanimljivo u okolini sto moze da se obidje... .

Nalazi se u samom srcu Srbije.
Od zanimljivih turističkih odredišta u bližem okruženju (do 20 km) mogu se pomenuti sledeća lepa, važna i živopisna mesta:
STRUGANIK, RIBNICA, MIONICA, KLjUČ, BREŽĐE, PLANINICA, SLAVKOVICA, KRČMAR...
U širem okruženju (do 40 km): RAJAC, BREŽĐE, RAVNA GORA, VALjEVO, BA...

STRUGANIK (5 km)

Majdani - Iz ovih majdana se vadi pločasti kredni kamen i njime se ukrašavaju fasade, enterijeri, kamini, česme, fontane, staze i trgovi, ali i čuvena Bečka opera.
Rodna kuća vojvode Živojina Mišića (1855-1921)
Kuća vojvode Živojina Mišića je danas memorijalni kompleks čija se postavka sastoji iz dva dela, istorijskog i etnološkog. U okviru muzeja je tematska postavka koja prikazuje Živojina Mišića u kontekstu istorijskih zbivanja krajem XIX i početkom XX veka, s akcentom na one događaje u kojima je vojvoda odigrao značajnu ulogu i zbog čega se njegovo delo proučava na vojnim akademijama u svetu.




MIONICA (10 km)

Crkva Hristovog Vaznesenja - Hram je sagrađen 1856. godine. Poznat je po ikonama "valjevske slikarske škole" (Hadži Ruvim, Petar Nikolajević Moler i dr.) sa kraja XVIII i početkom XIX veka. Zaštićena je kao kulturno-istorijski spomenik. Toranj crkve je poslužio Živojinu Mišiću kao osmatračnica za vreme Kolubarske bitke 1914. godine.



Kameni most Živojina Mišića - Mosta je sagrađen preko reke Ribnice. Osim arhitektonske vrednosti ima istorijski značaj. Na njemu je slavni vojskovođa za vreme Kolubarske bitke zaustavio Prvu srpsku armiju u povlačenju, povratio joj borbeni moral i vratio je na položaj.



KLjUČ (15 km)

Velimirovi dvori - Ostaci starog grada iz 15. veka, zaštićeni spomenik kulture. Kompleks čine deo ogradnog zida dužine 40 m, "kula" i jednobrodna crkva sa pripratom sačuvana do visine venca. Nalazi se na reci Lepenici.

BREŽĐE I GORNjI LAJKOVAC (17 km)

Šalitrena (Velika, Đinova) pećina - Značajno arheološko nalazište, nalazi se u klisuri reke Ribnice, s leve strane, 12 m iznad rečnog korita. Ulaz je na 227 m nadmorske visine, širok 19 m, visok 6 m, dužina pećine je 135 m. U centralnoj dvorani su pronađeni predmeti kulture iz vremena pre 7.000 (neolit) i 12.000 godina (gornji paleolit), što je izuzetno redak primer u Srbiji gde nema puno pronađenih paleolitskih nalazišta. U pećini živi kolonija slepih miševa.



PLANINICA (19 km)

Dobre vode - na padinama planine Suvobor, mesto gde se tradicionalno održava čobanski planinarski višeboj.



KRČMAR (20 km)

Kulina - ostatak srednjovekovnog utvrđenja, na ranovizantijskim i praistorijskim osnovama. Ima izdužen oblik i proteže se 80 m pravcem zapad-istok sa jednom kulom u prečniku 8 m na zapadnoj strani. Nalazi se u izvorišnom delu Krčmarske reke.
Grbovića beleg - mesto pronalaženja predmeta iz ranog bronzanog doba.
Crkva Svetog Nikole - Na zaravni iznad reke Manastirice, zaštićen je spomenik kulture. Najstariji podatak o crkvi je iz 1736. godine. Paljena je 1788. godine za vreme Kočine krajine, a 1793. obnovili su je otac i sin, Nikola i Milovan Grbović, kneževi iz Mratišića. Do 1837. godine bila je u sklopu manastirskog kompleksa.

RIBNICA (7 km)

Skrivena lepotica, Ribnica, je dobila ime po bogatoj ribi koja je hiljadama godina hranila žitelje ovoga kraja. Kanjon Ribnice pruža oazu lepote i prirodnosti nadomak velikih gradskih centara. Za izlete, lov, ribolov i planinarenje, ovaj predeo pruža izazov na dohvat vaše ruke.
Ribnička pećina - nalazi se sa druge strane reke Ribnice. Ulaz joj je u obliku trougla, visine 12 m, širine 25 m, i u nivou rečne vode. U njoj živi oko petnaest vrsta slepih miševa, veoma retkih u Evropi. Zbog lepote i retkosti zaštićena je kao prirodni spomenik.



Crkva Svetog Petra i Pavla - Podignuta je 1907. godine na ruševinama manastira najverovatnije sagrađenog za vreme Nemanjića. Manastir su Turci palili tri puta. Kameni konak sa tremom je iz 18. veka. Preko puta crkve je škola građena za vreme knjaza Miloša.



SLAVKOVICA (18 km)

Crkva Svetog Vavdenja - Kao ostatak manastira iz 14. veka, stavljena je pod zaštitu Države. Predstavlja veliku srpsku svetinju jer su u njoj sačuvana dva sarkofaga u kojima su bili sahranjeni članovi svetorodne loze Brankovića: despot Đurađ, Jerina i Stefan Branković.

Manastir BOGOVAĐA (23 km)

Manastir sa crkvom Svetog Đorđa. Osnovan je 1545. godine, spaljen 1789. godine za vreme Kočine krajine, a narodni prvaci Hadži-Ruvim i Hadži-Đera su 1791-1794. godine podigli novu crkvu i konake. U to vreme postaje jedan od važnijih središta otpora protiv Turaka. Godine 1805. bio je jedno vreme sedište srpskog Praviteljstvujuščeg sovjeta. Ponovo je spaljen 1813. godine i obnovljen 1816. godine uz pomoć Kneza Miloša. Na temeljima te crkve podignuta je 1852. godine nova. U starom konaku smešten je Muzej I i II srpskog ustanka.




RAVNA GORA (29 km)
Ravna Gora je zaista platila danak svojoj prošlosti. Na ovom prostoru, osim šumarske kuće (koja je 1995. godine preuređena i adaptirana) i novopodignutog hrama Sv. velikomučenika Georgija (podignut 1998), ne postoje drugi građevinski objekti. Ovde nema kuća, struje, puteva. Ono što daje veličinu ovom potpuno nerazvijenom kraju je upravo njegova istorijska dimenzija.


Mokra pećina - predstavlja najvredniji i najinteresantiji turistički potencijal Ravne Gore. Nalazi na nadmorskoj visini od 645 m. Smeštena je na levoj dolinskoj strani reke Graba, koja je jedini hidrografski element ovog prostora. Upravo se u Mokroj pećini i nalazi izvorište reke. Ukupna dužina pećine je 395 m, visinska amplituda iznosi približno 16 m. Lako je pristupačna na celoj dužini. Od sedamdesetog do osamdesetog metra u pećini se razvio bogat pećinski nakit, gde se posebno istice stalaktitska draperija dugačka 4, 5 m. Celom dužinom teče pećinski potok.
Ime đenerala Draže Mihailovića je najviše vezano za ovaj prostor.




BA (20 km)
Obližnje selo Ba leži u podnožju Suvobora, u planinskoj kotlini zatvorenoj sa svih strana suvoborskim i riorskim brdima.
Baška crkva - Podignuta u vreme Nemanjića, kasnije rušena i obnovljena posle prvog srpskog ustanka.
Pećina "Vrelo" - u vidu kraškog vrela, iz nje izvire reka pod istoimenim nazivom, koja se uliva u Palezničku reku. Vrelo je bogato vodom (67 l/s) i kaptirano je za snabdevanje grada

RAJAC (23 km)
Prirodne lepote - Priroda je raskošno darovala ovaj prostor izvanrednom lepotom, specifičnim oblicima reljefa, interesantnim hidrografskim elementima, karakterističnim živim svetom, velikim brojem i raznovrsnšću biljnih vrsta.
Stari putopisci su ga zbog lepote prirode nazvali "rajem na zemlji".



VALjEVO (30 km)
Jedan od najlepših gradova Srbije sa važnom istorijom i jakom lokalnom tradicijom.
Tešnjar - Stara čaršija sa starim dućanima i zanatima iz 19. veka. Pod zaštitom zakona kao spomenik kulture.
Kovačev han - građevina iz 19. veka. Pod zaštitom zakona kao spomenik kulture.
Muselimov konak - Iz 19. veka u kome su bili zatvoreni srpski knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin pre njihovog pogubljenja na Kolubarskom mostu 1904. godine. Pod zaštitom zakona kao spomenik kulture.
Nenadovića kula - Pod zaštitom zakona kao spomenik kulture, dominira na brdu Kličevac
Pored izuzetno lepo uređenog gradskog jezgra, Valjevo ima još mnogo atrakcija: Narodni muzej, Moderna likovna galerija, Istraživačka stanica u Petnici, kompleks bazena u Petnici, teniski tereni...



DIVČIBARE
Planinsko polje pod cvetnim livadama, na 980 m nadmorske visine, okruženo maljenskim visovima. Snežni pokrivač se zimi održava tri-četiri meseca na njegovim blagim padinama, pa je pogodan za rekreativno skijanje, naročito za početnike. Odlikuje se podnebljem srednjih visina koje, po nekim istraživanjima pomaže u lečenju oboljenja pluća, nerava, anemije i sl. Ima bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet, i brojne izvore tekuće vode.

Al je lepo...

Kijara-brm ::

Al je lepo...

Kad bi proshetala gradom, bio bi josh lepshi, Kijara

sonia ::

Kijara-brm ::

Al je lepo...

Kad bi proshetala gradom, bio bi josh lepshi, Kijara

Valda će i to biti...

Kijara-brm ::

sonia ::

Kijara-brm ::

Al je lepo...

Kad bi proshetala gradom, bio bi josh lepshi, Kijara

Valda će i to biti...

esti |
nedelja 31.07.2011



Srbija u očima turista



Izvor: Tanjug




Najbrojniji stranci koji stižu u Srbiju letovima
niskotarifnih aviokompanija, na kratke odmore (siti brejk) su Nemci,
koji čine 16 odsto ukupnog broja takvih turista, pokazalo je
istraživanje "Medijum Galupa."













Drugi po mnogobrojnosti su Šveđani, čiji udeo iznosi 13,7
odsto, a treći Britanci sa 8,4 odsto. Kao najčešći razlog za posetu
strani turisti na kratkom odmoru naveli su što je Srbija zanimljiva
destinacija, na drugom mestu je kultura ove zemlje, a zatim slede niska
cena avionske karte, noćni život i razni događaji.

Većina anketiranih smatra da je Srbija atraktivnija od Bugarske i Rumunije.

Najveći broj stranih "siti brejk" turista boravio je u Srbiji između
tri i šest dana - njih 57 odsto, više od sedam dana boravilo je 23
odsto, a jedan do dva dana 20 odsto.

Kao najprihvatljivi smeštaj, stranci su prilikom tih poseta, birali hostele u 36,6 odsto slučaja.

Međutim, najčešći smeštaj bio je u hotelima, gde je boravilo 42 odsto
turista, od kojih 20,6 odsto u hotelima sa jednom do tri zvezdice, a
21,4 odsto u objektima sa četiri do pet zvezdica.

Za apartmane se odlučivalo 3,8, a za boravak u porodicama 4,6 odsto gostiju.

Od ukupnog broja turista, 86 odsto izjavilo je da se lepo provelo u
Srbiji, a 80 odsto bi ovu zemlju preporučilo svojim prijateljima.

Pri tome 78 odsto smatra da je dobro prošlo za svoj novac, 74 odsto je
ukazalo da je hrana veoma ukusna, a 60 odsto smatra da je ponuda
suvenira veoma dobra.

Inostrani turisti na kratkim odmorima
smatraju da bi za unapređenje Srbije, kao turističke destinacije, bilo
važno poboljšanje informisanja preko za to namenjenih centara, plakata,
panoa, mapa i internet stranica za turiste, kao i unapređenje
infrastrukture - puteva, javnog saobraćaja, putne signalizacije i oznaka
ulica.

Ta vrsta stranih turista misle i da treba staviti
naglasak na provod i bezbednost prilikom promocije Srbije kao turističke
destinacije; da treba promovisati srpsku kuturu, način života, uz
predstvljanje manjih gradova i blizinu i pristupačnost Srbije kao
destinacije za građane koji žive u Evropi.

Takođe treba da budu
promovisani kulturna i sportskia dešavanja i aktivnosti u prirodi, kao
što su splavarenje i ribarenje, a naravno i niske cene avio prevoza ka
Srbiji.

Više od 45 odsto tih putnika ima pozitivno mišljenje o
Aerodromu “Nikola Tesla” Beograd, dok ga 27 odsto ocenjuje kao osrednji.


Potpuno negativnih ocena nema, a delimično negativno, aerodrom
ocenjuje samo petina stranih putnika, pa je ukupna prosečna ocena
beogradskog aerodroma 3,48.

Stranci smatraju da su potrebni dodatni sadržaji, kao što su prodavnice, kafići i toaleti.

Gosti bi voleli i organizovan prevoz od aerodroma ka gradu i više informativnih tački u samoj vazdušnoj luci.


Uopšte nije loše....

LIPOLIST- selo ruža

U prelepom mačvanskom selu Lipolist, na 20 km od Šapca, nalazi se Etno selo, galerija i prenoćište TOPALOVIĆ, čiji je vlasnik Slobodan Topalović.

Etno selo je izniklo kao plod ljubavi porodice prema prošlosti, zavičaju i starinama, sačuvanim predmetima, očuvanim od zaborava. Starinama je udahnut nov život veštim rukama slikarske porodice.

Etno selo ima autentičan izgled od pre sto godina. Kada kročite u ovo idealno mesto za beg od gradske vreve, dočekaće vas tradicionalana mačvanska dobrodošlica. Uživaćete u bogatoj etno zbirci Mačve i Srbije, okruženi srdačnim domaćinima-umetnicima.
Za Slobodana Topavlovića upućeni kažu da je nasledio zanesenost lepotom od Milića od Mačve, boje od Van Goga i dar za crtež od Lubarde.

Ono što iz ličnog iskustva znam je da voli život i lepotu...
Da ume da vas ugosti, zapeva uz harmonikaša koji će vas zabavljati dok vas poslužuju domaćim specijalitetima...

Selo je poznato po ružičnjacima, a ovde se svake godine, već tradicionalno održava jedinstven festival posvećen ovom kraljevskom cvetu.

da ne otvaram novu temu.. ugurat ću se ovdje sa jednom prelijepom fotogalerijom..

Srbija u 2011. kroz objektiv “Blicovih” fotografa

Most na Adi iz sasvim nove perspektive, Robert Prosinečki na čelu ženske fudbalske ekipe i Boris Tadić na golu samo su deo galerije koja je sačinjena od najlepših fotografija koje su obeležile 2011. godinu, a delo su naših fotoreportera.



Magija kamere u rukama profesionalaca je zaista neverovatna. Kroz njihove objektive Srbija izgleda lepše i veselije.

Čak je i ulica prekrivena snegom puna boja, a duga drugačijim tonovima boji stadion Partizana.


Uz igre senki neke fotografije su dobile novi značaj, dok je nebo nad Beogradom stvorilo prizore koje smo viđali samo u filmovima sa specijalnim efektima.


Sportisti na njihovim fotografijama deluju kao superbića, dok junaci iz “Ratova zvezda” na ulicama Beograda izgledaju kao obični putnici.

[url=Fotografije godine kompanije Ringier]Fotografije godine kompanije Ringier[/url]

Oj, Karlovci …

Legenda kaže da ako se napijete vode sa česme u Karlovcima, uvek ćete se tu vraćati, pa možda i venčati jednog dana.

Bez ambicija da se udajem, vraćam se Sremskim Karlovcima zadivljena pričama ovog grada muzeja.
Dolazim kao pratilac ili vodič sa učenicima na ekskurziji.  Usput, pre ulaska u grad, ukratko pominjem neke od znamenitosti koje ćemo obići u pratnji stručnih vodiča i ne znam zašto, uvek je nekako uzbudljivo i drugačije.

Ako dolazimo u maju, može se desiti da je kraj školske godine za maturante Bogoslovije.
Svršeni bogoslovi izaći će pred zgradu i onako u horu otpevati Gaudeamus igitur, a ceo trg će stajati, fotografisati, snimati  dok dečkići ne stanu i daju sebi oduška, bacajući uvis knjige i na tren zaboravljajući ko su i šta su. Dok u stvari samo više nisu deca, a još nisu ljudi!


Ali obilazak ne počinje od Bogoslovije, kraj čijeg internata neminovno prolazimo od parkinga do Trga Branka Radičevića. Vodič nas čeka kod Patrijaršije i u dvorištu počinje naše putovanje. Tu gde je sve i počelo dolaskom Čarnojevića, kada su na prostoru Habzburške monarhije Srbi dobili prvo mitropoliju, a potom i Patrijaršiju. Novi dvor je podignut u XIX veku, i čuva bogatu riznicu, no ono što odrasle više zanima je vinski podrum i čuveno patrijaršijsko vino.

Dalje nam sledi obilazak Saborne crkve posvećene Sv. Nikoli sa ikonostasom koji je remek delo srpskog baroknog slikarstva, a dva zvonika, okrenuta ka zapadu, uzdižu se ponosno  visoko u nebo.
Ne opterećujem imenima, jer sve se to može naći u vodičima, na sajtovima, važno je upiti, videti, osetiti.
Prolazimo  pored katoličke crkve Sv. Trojstva i ulazimo u dvorište najstarije srpske Gimnazije. Da, svi prepoznaju scene, još od česme kraj koje smo neminovno prošli, tu je sniman onaj kultni romantični film Lajanje na zvezde.
Ali, nije to ono što ovu školu čini vrednom, objašnjava deci moja koleginica iz turističke i priča o istorijatu, pominje godine i znamenite ljude. Ovde je jedno vreme učio i Vuk Karadžić, braća Nenandovići i naravno Branko Radičević. Danas je to filološka gimnazija za darovite lingviste.

Levo od Gimnazije bacamo pogled na Magistrat sa čijeg je balkona proglašeno srpsko vojvodstvo, a onda je predah neminovan na česmi. Četiri lava iz čijih usta curi ta čarobna voda ostavljena su gradu u čast završetka prvog vodovoda, još u 18. veku.


Deca se lagano umaraju, trčala bi da kupuju novovremenske simbole od preprodavaca sa kartonskih ručnih tezgi. Zadržavamo ih pretnjama, opomenama i čekamo da vodič završi naše putovanje.
Tu je naravno Bogoslovija, pa bogoslovski seminar i internat kraj kojih smo prošli, a preporuka je vodiča uvek da se pogleda i Gradski muzej pa najstarija apoteka u Vojvodini…

Sat vremena nije dovoljno ni da se ispriča sve što Sremske Karlovce čini značajnim i zanimljivim, a ne da se obidju znamenitosti. Ovde je pre više od 300 godina sklopljen Karlovački mir i za tu priliku podignuta neobična kapela, u kojoj su prvi put strane u pregovorima sele za okrugli sto i svaka od četiri imala svoj ulaz u kapelu, radi ravnopravnosti.
Ovde su tokom 18. veka podizane škole, razvijana trgovina, sticana autikefalnost.
Ovde se gaji vinova loza i pravi čuveni  bermet. Ovde je medu otvoren muzej.

Ovde zvone zvona kao u Firenci.


Ako se dođe vikendom sa Trga će putnike mamiti još jedan simbol Karlovaca. Kolač sa rupom, kako najmlađi najčešće opisuju ono što vide, a u stvari je kuglof. Preuzet iz alzaške kuhinje ovde su ga maštovite domaćice pretvorile u umetnost i vratile na svakodnevnu trpezu, dodajući mu razne sastojke i pakujući ga poput neke retke dragocenosti. U čast kuglofu ustanovljena je i manifestacija.
I kakvi bi smo mi to putnici bili da ne odemo na Stražilovo na Brankov grob i na Vidikovac sa koga se pogled pruža na Frušku goru, Dunav i Karlovce.
Sve je pod nama i pred nama. U svom magičnom vremeplovu, pod kapom nebeskom, obasjano suncem koje lagano putuje ka zapadu.

Vreme je da se krene. Ali, napili smo se te vode sa česme i vratiće nas put jednom, kad tad.
Tako je zapisano.

Odlican opis, Sibila, cisto da pozelim jedan kuglof i malo ''lavlje'' vode, ako nista drugo :)

:)
Ide sledeća, samo da završim... :)

Ovo je glavno šetalište u Sokobanji.

Godinama unazad odlazim u ovu banju, turistički, i da se relaksiram.

Sokobanja se nalazi u centralnom delu istočne Srbije i poznata je kao banja koja na prvom mestu leči plućne bolesti.

Lepterija, Sokograd, Rtanj, sve su to mesta koja vredi posetiti.

Banjski turizam je iz godine u godinu sve bolji. Sada tamo postoji i akva park.

Sokobanju svi pamte po krilatici

" Sokobanja, Sokograd, dođeš mator, odeš mlad"...

Evo još Sremski Karlovci:)
Dvorska bašta

Apatin – grad alasa

Na levoj obali Dunava, na severozapadu Bačke, nalazi se opština Apatin, poznata po veličanstvenoj prirodi, razvijenom ribolovu, nautičkom turizmu, najmlađoj banji u Srbiji, pivari i okolnim lovištima… Povlašćen geografski položaj umnogome je odredio pravce privrednog razvoja Apatina.
Kupalište u ApatinuKupalište u Apatinu
U istoriji je zabeleženo da je ta regija uvek bila privlačna mnogim narodima, koji su je odabirali za svoj zavičaj – od Sarmata, Kelta i Gota u praistoriji, do Slovena, koji su se naselili u 6. veku, potom Mađara, Nemaca... Apatin je danas multietnički grad, koji ove godine obeležava deset vekova postojanja. To je i jedna od vojvođanskih opština sa najviše Srba poreklom iz Like, koji su se doselili u vreme kolonizacije u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata.

Mirna i tiha varošica, najveća je luka na Dunavu pre Novog Sada. Na ulasku u grad nalazi se impresivan pravoslavni hram Sabor Svetih apostola, a zatim se skreće ka rukavcu Dunava, koji vodi ka apatinskom pristaništu. Četiri kilometara dalje je poznati banjski kompleks sa termalnom vodom – banja Junaković, do koga se može stići i biciklističkom stazom. Apatin ima i lepo šetalište kraj Dunava, zanimljive građevine u centru grada, kafiće na obali reke, peščanu gradsku plažu…

MODERNA MARINA U GRADU ALASA

Nove mogućnosti za razvoj ovdašnjeg turizma otvorile su se 2009. godine, kada je otvorena apatinska marina. Ona ima kapacitet za 400 čamaca (od toga za 120 većih jahti), i vezove za čuvanje čamaca u toku čitave godine, te jedinu benzinsku pumpu na vodi u Srbiji, restoran, nautički i ribolovački klub, servisni centar... Deo marine je pristanište za velike brodove. Nekoliko velikih putničkih brodova prvi put se tu usidrilo prošle godine – jedan od najvećih bio je kruzer „Mocart“, koji plovi pod nemačkom zastavom.

APATIN  

Krupajsko vrelo

Krupajsko vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji ispod zapadnog krečnjačkog odseka Beljanice na nadmorskoj visini od 220 m. Smešteno je u ataru sela Milanovca, udaljenom od Žagubice oko 35 km.


Položaj i karakteristike
Ovo vrelo spada u grupu kraških vrela, a temperatura vode kreće se od 9-11°-{S}-. Vrelo je pri dnu amfiteatralnog oblika strmih, mestimično vertikalnih strana. Potok vrela, odnosno vrelska otoka ukupne dužine 435 metara, prvo otiče prema severu na dužini od 130 metara, a zatim skreće prema zapadu i posle nekih 300 metara uliva se u Krupajsku reku.

link  

Сремски Карловци су град и општина у Србији, у аутономној покрајини Војводини. Налазе се на обали реке Дунав, 8 км од Новог Сада. Град је традиционално познат као седиште Српске православне цркве у Хабсбуршкој монархији, као и политичка и културна престоница српске Војводине после Мајске скупштине и током револуције 1848. године.

https://www.facebook.com/milos.milicevic.9404/videos/2475359241073/

Milos Milicevic
DIVAN SPOT O SRBIJI

U sustini, ja sam bukvalno obisla celu Srbiju. Cudno malo, ali Vojvodinu ponajvise. 
Od onog sto smo obilazili sa skolom, ekskurzije i to, pamtim uglavnom desavanja iz autobusa :brdski2: kao i svi djaci, ostalo tek ponesto. Sad kad razgledam, bila su to odlicna mesta za obilazak,ali prezahtevna za decu 
( crkve, manastiri, banje...WTF?! ) 
A sve ono sto sam kao zdravstveni radnik prosla, seminari,  simpozijumi, sportska takmicenja, a i nesto privatno, to se pamti...To su godine...u proseku putovanje na svaka dva meseca...Ma, zaista su ta druzenja neprevazidjena...Pisala sam negde, ali, sef je ozenjen Novosadjankom, i uvek ga nesto vuklo na tamo :brdski2: pa nam je tako i orgazniovao putovanja   
Namera mi je da sa decom obidjem neka bitna mesta, da dozive Srbiju sire, posto znam da nasa zemlja ima potencijala.
Imati priliku, a ne obici, recimo Teslin muzej je greota... Neku pecinu i sl...

Kao i sve balkanske zemlje, Srbija ima lepu prirodu

Kica/Praja ::

Kao i sve balkanske zemlje, Srbija ima  lepu prirodu

<3 <3 <3

POstoji destinacija u sre Beograda koju mnogi beograđani nikada nisu obišli

Botanička bašta Jevremovac