DA LI BI OTIŠLI U INOSTRANSTVO ?

First topic message reminder :

Da li bi otišli u inostranstvo, u koju zemlju, sa kojim motivima,na koliko dugo?

Svakako -recimo ovde .  
Samo ...otpadam kao belac (rasisti jedni )  :durise3: 

------

OSTRVO LJUBAVI: Švaleracija je poželjna, a sukobe rešavaju sportom


Dušica Milojković | 26. 05. 2014. - 19:01h | Foto: Profimedia.rs |
Stanovnici Trobrijanovih ostrva imaju neuobičajeno liberalan stav prema ljubavi, seksu i braku, dok devičanstvo nije na ceni.




Smatraju da su tela belaca veoma ružna zbog čega ne žele da se s njima zbližavaju
I pre i posle braka blagonaklono se gleda na to da oba pola imaju ljubavnike, tj. ljubavnice, a u većini sela postoji posebna koliba zvana bukumatula, namenjena upravo vanbračnim ljubavnim susretima.
 
Društveno uređenje je matrijarhalno, mladi su vrlo slobodni u međusobnim odnosima, a devičanstvo uopšte nije na ceni. Brakovi se sklapaju bez mnogo formalnosti. Par koji je prenoćio u ženinoj kući i zajedno jeo smatra se venčanim. Deca pripadaju majčinoj porodici, a odnosi bračnih partnera su jednostavni: od muškarca se očekuje da ženi donosi poklone da bi zauzvrat dobio nežnost i seks.
 





Vlada matrijarhat: Devičanstvo uopšte nije na ceni


Ako mislite da su sukobi i nasilje zbog ljubomore česti, varate se. Otkako su im kolonijalne vlasti zabranile da ratuju, Trobrijanci sve međusobne razmirice, pa i one ljubavne, rešavaju maratonskim utakmicama kriketa originalno prilagođenim svojoj tradiciji, u kojima učestvuju i devojke.
 
Prevarili biste se, međutim, ako biste pomislili da liberalan stav prema telesnoj ljubavi turisti mogu da iskoristite kako bi se omrsili sa simpatičnim ostrvljankama i ostrvljanima kovrdžave kose i kože boje svetle čokolade. Trobrijanci, naime, smatraju da su svetla koža, ravna kosa i maljava tela belaca veoma ružni i nerado se s njima zbližavaju. Pored toga, veoma su ponosni na svoje geneološko nasleđe koje pokolenja pamte u okviru matrijarhalnog klana i neskloni su mešanju sa strancima.
 
Raskošna priroda je prema Trobrijanovim ostrvima bila izdašna. Sve što im je za život potrebno stanovnici obezbeđuju ribolovom i poljoprivredom, bez preteranog napora. Kao valutu koriste lišće banane i jama - oko 50 listova vredi nešto više od evra, a na velikoj ceni je i kamen, materijal veoma redak na koralnim ostrvima.

hahaha ovo je zaista RAJ za neke-  


Sve što im je za život potrebno stanovnici obezbeđuju ribolovom i poljoprivredom, bez preteranog napora.
seksa koliko oćeš..
belci nisu poželjni,ali ko zna....  :zubi3: 

John Doe ::

... nikada nisam bio u inostranstvu... gde god odem, osećam se k'o kod kuće...

Vala bas Johnny, jos da je kako do carsije kakve doc iz ovog globalnog sela  :zubi3: 

Astra ::

Nije to vezivanje za suknju,sad skaces do plafona ...ne mozes docekati mazu da je vidis,a vidjas ju...poslije nek njih udara ceznja...nesto bas ne vjerujem da ce da ide tako,ali pokusaj....ja znam da ne mogu...i sad ne "smetam" djeci,ali ne bih mogla ni da ih vidim 2 x u godini.

A tek jednom u godini?
Ono, vidite se svakog dana na skajpu, ali nema zagrljaja, nema maženja, nema mirisa...Ne možeš skoknuti da je povedeš doktoru, da joj pomogneš oko kuće... Ne možeš otići na par dana, pa se vratiti, nego sve moraš planirati mesecima i na mesece... I verujte da ne znam jel teže meni ili ocu, moguće da je njemu i teže jer stalno potiskuje tu čežnju, a ona njegova maza... I tako...

Nego, dođoh ovde da nešto ispričam, pa ću u zasebnom postu... :)

Kanada...lepa zemlja samo malko zabačena...




Mnogo je tekstova u medijima o tome kako Kanada planira da naredne godine primi rekordni broj imigranata, negde čak i do 300.000. 65% svih tih useljenika trebalo bi da budu ekonomski imigranti, ostali su članovi porodica...
Tekst na linku o tome govori, a ja bih malo ličnog saznanja i iskustva, možda nekome pomogne.

Dakle, po podacima iz 2012. Kanada je peta po redu država u koju se najčešće iseljavaju državljani Srbije (u dijaspori, procene su, ima oko 2.500.000 Srba u 90 država sveta. Najviše ih živi u SAD, oko 560.000, u Nemačkoj 400.000, Australiji 200.000, Austriji 190.000...)
Okvirno u Kanadi ih je oko 180.000. Poslednje dve godine zahtevi za emigraciju su povećani sudeći po informacijama koje sam doznala u agenciji koja se upravo bavi papirologijom i posredovanjem u iseljavanju,  u Beogradu.
Za razliku od pre godinu dana procedura je znatno liberalnija, mada dokumentacija nije ništa manja. Kako je ambasada Kanade u Beogradu praktično zatvorena, diplomatski poslovi svedeni na nivo konzulata i otpravnika poslova, to državljani Srbije apliciraju za kanadsku vizu preko ambasade u Beču.
Svi papiri potrebni za vize šalju se elektornskom poštom, skenirano, a odgovor stiže već u roku od 5 do 10 dana ( pre godinu dana trajalo je i po 2 meseca...). Kad stigne odgovor, šalje se pasoš na viziranje i to je to. Nema intervjua u ambasadi, nema čekanja...
Oni koji nameravaju da posao i egzistenciju potraže u Kanadi, najbolje je da prvo kontaktiraju neku od agencija koja se bavi posredovanjem sa poslodavcima, ali zaista proverenu. Mada se na netu mogu naći i direktni pozivi poslodavaca, što jeste pouzdano, ali je proceduralno ipak mnogo bolje uz  preporuku ovlašćenih posrednika.  Uz obezbeđen posao za jednog člana porodice, useljeničku vizu dobijaju i ostali članovi, bez problema. Minimum znanja engleskog jezika je preduslov, stručnost u određenoj kvalifikaciji takođe, a sve drugo se potom " u hodu" tamo završava. (Šta je drugo, možda u nekom narednom postu).

Poslova u Kanadi ima dovoljno za sve kvalifikacione profile, ali ne bez preduslova. No, činjenica da možete raditi part time ( povremeno, na poziv, na sat, dan, po sopstvenoj želji i mogućnostima), kao i full time, ako imate adekvatne preporuke i kvalifikaciju, dovoljna su sigurnost da nećete ostati gladni. Doduše, socijalni program vam to i neće dozvoliti. Kao član porodice, dok se ne zaposlite, primaćete simboličnu mesečnu naknadu, ali dovoljnu za osnovne potrebe.

Zanimljivo je, recimo, da je omogućeno i roditeljima koji dolaze u posetu svojoj deci da rade, odnosno da im se uplaćuje staž, ukoliko čuvaju čak i svoje unučiće. (Ima majki koje su tako, odlazeći godinama na nekoliko meseci, stekle uslov i za penziju.)

Čisto radi opšte informisanosti evo kako izgleda spisak dokumenata koji su vam potrebni za vizu:

Iz Kanade je potrebno da vam pošalju:
-Pozivno pismo
-Pismo od poslodavca
-Kopiju prve strane pasoša, radne vize i radne dozvole
-Izvod sa bankovnog računa u poslednja četiri meseca
(sve ovo šalju mejlom,a ne poštom)

Za vas je potrebno:


-Pismo od poslodavca na kojoj ste poziciji  zaposleni i koja  je visina primanja
-Rešenje o pravu na korišćenje godišnjeg odmora
-Kopija radne knjižice
-Izvod iz banke ili firme za poslednjih šest meseci (o protoku sredstava na računu-plata)
-Potvrda o novcu na računu (iz banke)-poželjno je da bude oko 3000 evra
-Venčani list-internacionalni (ukoliko ste u braku)
-Izvod iz matične knjige rođenih za decu (internacionalni)
-Dokaz o imovinskom stanju-ukoliko se stan, kuća...vode na vas ili na supruga
-Stari pasoš-ako imate neke pečate ili vize u njemu
-Novi pasoš
-Rezervacija avionskih karata (pro-forme radi)

Troškovi su sledeći:

-Taksa za vizu oko 9500 -po osobi
-Slike (u digitalnoj formi) 450 din po osobi
-Popunjavanje aplikacije uz prevod je 5000 din po osobi
- DHL je 3600  din

Aplikacija je još detaljnija. Odgovarate i na pitanja tipa: ime, prezime roditelja, rođeni, umrli, gde...deca, braća, sestre, gde žive, od čega žive...gde si sve putovao, koliko i zašto boravio...
Iz tog je razloga dobro otići ovlašćenoj agenciji da bi svi podaci bili precizno uneti.

I za kraj, jedna beleška:

Agentica koja je meni popunjavala aplikaciju radi već desetak godina te poslove. Telefon neprekidno zvoni, zahtevi stižu u sve većem broju. Samnom u isto vreme, u kancelariji čovek za koga procenjujem da ima oko 35 godina. Podnosi zahtev. Kaže, radio je u njihovoj ambasadi 15 godina, na raznim poslovima. Kad je ambasada praktično zatvorena, prebačen je na obezbedjenje kanadskog ambasadora, koji obavlja konzularne i otpravničke poslove dok ga Goverment ne vrati nazad. Kako je izvesno da će se to desiti, naš čovek ne vidi drugi izlaz nego da traži posao u Kanadi i sa porodicom planira da se preseli u Edmonton ( glavni grad pokrajine Alberta. oko 500 km udaljen od granice sa SAD...). Za vizu ne sumnja da će je dobiti, ali posao ne dobija preko ambasade, već se sam snašao, preko prijatelja i preporuka. Kako god, odlazi, bez namere da se vraća...I to je sve češća priča. Što se mene tiče, nadam se da ću u martu otići, na par meseci, a za posle...videćemo... :)

To be continued, nadam se...a znaću za desetak dana... :)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ambasada Švedske u Beogradu objavila je listu zanimanja za kojima postoji potreba u toj zemlji.

Kako kažu, zanimanja za kojima postoji velika potražnja u Švedskoj navedena su na listi koja se redovno dopunjava.

Ovo znači da, ukoliko vas poslodavac poziva na razgovor za posao u jednoj od dole navedenih profesija, za radnu dozvolu možete aplicirati iz Švedske umesto da se vratite u domovinu i podnesete zahtev odatle.

Više informacija možete naći na internet stranici Zavoda za migracije.

Ukoliko ste u potrazi za poslom u inostranstvu, pogledajte da li ste na sledećoj listi:

Alatničari (Verktygsmakare)
Apotekari (Apotekare)
Babice (Barnmorskor)
Betonjeri (Betongarbetare)
Biomedicinski analitičari (Biomedicinska analytiker)
Električar u elektrodistribuciji (Distributionselektriker)
Elektroinženjeri i elektrotehničari (Elingenjörer och eltekniker)
Farmaceutski tehničari (Receptarier)
Fizičari (Fysiker)
Geometri (Lantmätare)
Građevinski inženjeri i tehničari (Byggnadsingenjörer och byggnadstekniker)
Instruktori vožnje (Trafiklärare)
Inženjeri – brodski (Maskinbefäl, fartyg)
Inženjeri – električna struja (Civilingenjörer, elkraft)
Inženjeri i tehničari – elektronika i teletehnika (Civilingenjörer, ingenjörer och tekniker inom elektronik och teleteknik)
Inženjeri – geografski informativni sistemi (GIS-ingenjör)
Inženjeri – grejanje, vodoinstalacije i ventilacija (VVS-ingenjörer)
Inženjeri – izgradnja (Civilingenjörer, bygg och anläggning )
Inženjeri u laboratoriji (Laboratorieingenjörer)
Inženjeri mašinstva i mašinski tehničari (Maskiningenjörer och maskintekniker)
Inženjeri – mehanika (Civilingenjörer, maskin)
Inženjeri i tehničari – rudarstva i metalurgije (Civilingenjörer, ingenjörer och tekniker inom gruvteknik och metallurgi)
Ispitivači i menadžeri ispitivanja (Testare och testledare)
IT arhitekte (IT-arkitekter)
Komercijalisti (Företagssäljare)
Kontrolori leta (Flygledare)
Kuvari (Kockar)
Lekari (Läkare)
Limari – laka limarija (Tunnplåtslagare)
Limari – teška limarija (Byggnadsplåtslagare)
Medicinski administrativni radnici (Medicinska sekreterare)
Medicinske sestre – gerijatrijske (Geriatriksjuksköterskor)
Medicinske sestre – hirurške (Operationssjuksköterskor)
Medicinske sestre – javno zdravlje (Distriktssjuksköterskor)
Medicinske sestre – opšti smer (Sjuksköterskor – grundutbildade)
Medicinske sestre – pedijatrijske (Barnsjuksköterskor)
Medicinske sestre – rendgenske (Röntgensjuksköterskor)
Medicinske sestre za hitnu medicinsku negu (Sjuksköterskor inom akutsjukvård)
Medicinske sestre za psihijatrijsku negu (Sjuksköterskor, psykiatrisk vård)
Mehaničari kamiona (Lastbilsmekaniker)
Mehaničari motornih vozila (Bilmekaniker)
Moleri (Målare)
Monteri izolacije (Isoleringsmontörer)
Monteri krovnih pokrivača (Takmontörer)
Nastavnici i učitelji u osnovnim školama (Lärare i grundskolans tidigare och senare år)
Nastavnici za estetske i praktične predmete (Lärare i estetiska och praktiska ämnen)
Nastavnici za opšte predmete u srednjim školama (Gymnasielärare i allmänna ämnen)
Nastavnici za predškolski uzrast (Förskollärare)
Nastavnici za stručne predmete u srednjim školama (Gymnasielärare i yrkesämnen)
Operateri mašina za zemljane radove (Anläggningsmaskinförare)
Operateri na motorizovanim šumarskim postrojenjima (Skogsmaskinförare)
Operateri u farmaceutskoj proizvodnji (Processoperatörer, kemisk basindustri)
Pedagozi za osobe sa posebnim potrebama (Specialpedagoger)
Pedagozi za slobodne aktivnosti (Fritidspedagoger)
Pekari, poslastičari i konditori (Bagare/Konditorer)
Postavljači podova (Golvläggare)
Priprema i postavljanje metalnih konstrukcija (Grovplåtslagare)
Programeri softvera i sistema (Mjukvaru- och systemutvecklare)
Psiholozi (Psykologer)
Radnici na izgradnji železnica i puteva (Anläggningsarbetare)
Radnici na kranu (Kranförare)
Rudari (Bergarbetare i gruva)
Savetnici za profesionalno i studijsko usmerenje (Studie- och yrkesvägledare)
Serviseri mašinske opreme (Maskinreparatörer)
Staklorezac (Glasmästare)
Stomatolozi (Tandläkare)
Tehničari automatskog upravljanja (Styr- och reglertekniker)
Tehničari leta (Flygtekniker)
Tehničari u održavanju nekretnina (Fastighetstekniker)
Tehničari za alarme (Larmtekniker)
Telemarketeri (Telefonförsäljare)
Tranžeri mesa (Styckare)
Vodoinstalateri (VVS-montörer)
Zubni higijeničari (Tandhygienister)


(B92)

Veliki sam protivnik odlaska u inostranstvo. Ranije, ćale je odbio mesto iz snova u Bremenu, sa sve mojim i kevinim papirima. Nije mi padalona pamet. Pošto je ćale hteo pošto poto da me natera da mrdnem iz Železnika, otišao je u Rusiju i naravno namamio me. Uvek sam goovrio, da pored Srbije mogu otići samo u Rusiju.
Živeo sam tamo 10 godina, ne kao rob koji rinta i koji je došao da aradi, već prosto Rusiju smatram delom Srbije i obratno. I upravo to sam tamo doživeo. Kada sam ostao bez posla, sve Ruse koje sam znao, susedi, svi su mi govorili, daj ostani, biće ovde mesta i za tebe. Bivao sam bez registracije. Cela stanica milicije mi je pomagala, da mi napravi regularne papire, komšije, svi. I svi u glas govorili, ma on je ovde na svome, Rusija i Srbija je isto. Zato sam dirnut i kažem, to je ljubav koju bih teško doživeo u sovm železniku.
Profašisti, koji se bore za progon stranaca, slučajan susret gde su mlatili neke Jermene. Kada je neko rekao da sam srbin, počeli su da me grle i ljube. Nema ni traga od toga da sam stranac. Naravno, polemisao sam sa njima, zašto diraju Jermene koji su takođe pravoslavni. Ali ponavljam, u ruskim fašističkim krugovima smo čak jako poželjni, što samo dokazuje to božansko bratstvo između nas.
Zatoje glupo da diskutujem sa ljudima koji navode neke činjenice sa neta i istorije.
Ljudi te vole, zaslužio to ili ne, samo zato što si Srbin.
Shvatio sam sad kad sam bio, da se više osećam kao Rus, nego kao Srbin, počev od hrane, navika i svega, potpuno sam se asimilovao, ali je to ralog zašto sam došao nazad, jer ne mogu sebi da dozvolim da evetualno umrem van Srbije, Ipak je moje mesto ovde, ali ako bihbirao mozgom, bliži sam Rusiji i više je volim.

debilko ::

Veliki sam protivnik odlaska u inostranstvo. 

...ne kao rob koji rinta i koji je došao da radi,

Ljudi te vole, zaslužio to ili ne, samo zato što si Srbin. 

jer ne mogu sebi da dozvolim da evetualno umrem van Srbije, Ipak je moje mesto ovde, ali ako bih birao mozgom...

E, ja sam birala mozgom...i otisla...
Odrasla sam tamo, stvorila porodicu, deca su rasla...zivela tamo 35 godina, sve cekajuci nesto bolje...a gledajuci napred vidis da je samo gorei gore..i da vreme ide...

A ovo sto pise o Rusiji, Srbiji, braci prihvacanju, voljenju... Lako je biti ovca u toru, mozes cak i ovan predvodnik ( i zvonce ti okace ) , to i nije problem..Ali opsati u coporu, ili kao samotnjak u sumi punoj vukova, to je vec umece...

Sto rob koji rinta ili radi? Radim, da i ni jedne minute se nisam osetila kao rob. Na listi sam po placanju i odgvoronosti treca, ako racunamo i vlasnika institucije, a tek sam peta godina ovde...
A radila sam i tamo, i imala dovoljno znanja i mogucnosti da napredujem u struci, ali u drustvu poremecenih standarda to je nemoguce..tj. moguce- aktiviraj se politicki, budi dupelizac, cinkaros, potplati, pozovi ujku sto sedi gore, o da, ili rasiri noge, sagni se..nadje se nacina..za glavu ko te pita, moze i da pluta...
Ne hvala.
Sto se tice  ''da umrem u domovini'' ili ''tu mi je dom'', ja u to ne verujem. Mozes ti da se rodis i na marsu, a i  da umres u Tanzaniji, svejedno je, dom je tamo gde si ti, gde ga ti gradis, a kako se osecas tu ces i pripadati ( dok govorim srpski, i moja deca isto, i osecam se Srpkinjom, to cu i biti gde god da sam ) .

Nego, citam ovo o Svedskoj i Kanadi. Svedska, kao i cela Skandinavija, a mislim d aje slicno i u Nemackoj, tacno, traze radnike, imaju potrebe, ali imaju i uslove.
Upornost, znanje, priznate diplome, i polozeni ispit do nivoa  potrebnog za odredjenu strucnu spremu, skoro pa sigurno znaci zaposlenje.
Kanada ima slicne standarde, i jako je slicna Norveskoj... Meni postaje aktuelna, posto je cerka izrazila zelju da tamo studira...Jako aktraktivna zemlja za Norvezane, zbog visokog kvaliteta obrazovanja, slicnosti sa domovinom, i mnogo nizih skolarina, od recimo, Britanije...Videcemo sta ce biti od toga...

Da se vratim na ovo:

''Uz obezbeđen posao za jednog člana porodice, useljeničku vizu dobijaju i ostali članovi, bez problema. Minimum znanja engleskog jezika je preduslov, stručnost u određenoj kvalifikaciji takođe, a sve drugo se potom " u hodu" tamo završava. (Šta je drugo, možda u nekom narednom postu).

Poslova u Kanadi ima dovoljno za sve kvalifikacione profile, ali ne bez preduslova. No, činjenica da možete raditi part time ( povremeno, na poziv, na sat, dan, po sopstvenoj želji i mogućnostima), kao i full time, ako imate adekvatne preporuke i kvalifikaciju, dovoljna su sigurnost da nećete ostati gladni. Doduše, socijalni program vam to i neće dozvoliti. Kao član porodice, dok se ne zaposlite, primaćete simboličnu mesečnu naknadu, ali dovoljnu za osnovne potrebe.



Zanimljivo je, recimo, da je omogućeno i roditeljima koji dolaze u posetu svojoj deci da rade, odnosno da im se uplaćuje staž, ukoliko čuvaju čak i svoje unučiće. (Ima majki koje su tako, odlazeći godinama na nekoliko meseci, stekle uslov i za penziju.)''

Ne znam detalje, ali skoro je sasvim isto u Skandinaviji, sem sto tu postoje neke cake.
Jedan clan porodice moze da ''povuce'' ostale, ali mora imati stalni radni odnos i odredjeno minimalno primanje na godisnjem nivou.

Dugo sam radila samo sa 27% full ( fast ) dok sam ono per time dopunjavala. Tako moze dosta da se radi i zaradi, ali su opet uveli neka nova pravila. Naime, sada, da bi ostao duze od 3 ( 6)meseca u drzavi, moras imati minimum 85% stalnog radnog odnosa ( mozes ga ostvariti na dva, tri radna mesta zajedno ), i moras imati minimalnu platu za svoju strucnu spremu na godisnjem nivou ( tako da ne mozes prezivljavati na crno ili ''na poziv ).
Ima toga jos- mozes doci i bez da si zaposljen, ako imas priznatu diplomu, koju sredis iz domovine, i dovoljno novca za zivot, koji moras pokazati u policiji, mozes ostati do pola godine trazeci posao, a na taj nacin je najsigurnije da posao i najdes, posto bukvalno cela Evropa salje molbe, a srecnici koji se nadju na licu mesta, obicno posao dobiju.
Sto kaze gore- dok jedan ode, pametnima dovoljno...

Sibila_ ::

Kanada...lepa zemlja samo malko zabačena...

Mnogo je tekstova u medijima o tome kako Kanada planira da naredne godine primi rekordni broj imigranata, negde čak i do 300.000. 65% svih tih useljenika trebalo bi da budu ekonomski imigranti, ostali su članovi porodica...
Tekst na linku o tome govori, a ja bih malo ličnog saznanja i iskustva, možda nekome pomogne............

Uz duzno postovanje, mnoge cinjenice koje su ovdje navedene nisu bas takve u realnosti. Odnosi se na Kanadu samo, druge zemlje ne komentarisem. Ne znam kakvo je tvoje licno iskustvo i koliko su ti pouzdani izvori informacija ali stvarnost je bitno drugacija. Ima mnogo proizvoljnih zakljucaka koji nisu bazirani na stvarnom  stanju. Zivim ovdje prilicno dugo a tu opisanu situaciju ne prepoznajem.

Ovo pisem samo zarad onih koje bi ovako optimisticki tekstovi mogli da navedu da donesu odluku na bazi neprovjerenih informacija.

Zao mi je ako sam nekoga pokolebao ali i to je manja steta nego razocarenje.

ZIKO ::

Uz duzno postovanje, mnoge cinjenice koje su ovdje navedene nisu bas takve u realnosti. Odnosi se na Kanadu samo, druge zemlje ne komentarisem.
Ovo pisem samo zarad onih koje bi ovako optimisticki tekstovi mogli da navedu da donesu odluku na bazi neprovjerenih informacija.

Zao mi je ako sam nekoga pokolebao ali i to je manja steta nego razocarenje.

Ja mogu da komentarisem Skandinaviju, a i Kanada mi je postala interesantna onog momenta kad mi je cerka odlucila da studira tamo.  Morace da polaze neke dodatne ispite ovde, ali ne odustaje...
Pretpostavljam da su zakoni slicni kao u Norveskoj, ali moglo bi ovde da se napise nesto iz prve ruke i za Kanadu.

Napisacu sve sto znam. Izvoli, pitaj sta te interesuje.

Za mene je verovatno kasno ,ali koliko znam (a i ovde ) ko god je otišao ,nije se vratio ,i Bogu hvala, niko se i ne žali . Druga generacija ,tj njihova deca ni ne pomišljaju na "dole" sem kao destinaciju za letovanje, praznike ,i provod. Ovih dana doživljavam i od rođenog deteta takve priče -i on bi da "ide ",i ne samo on -nego i većina iz njegove generacije . Moje kolegince ,koje odu u penziju -već iduće nedelje "rade napolju" .Onda šta drugo reći ,nego da bi puno ljudi koje znam rado otišlo, puno njih jesu, a puno ih "radi na tome ",učeći jezike i uzimajući neko od državljanstava novijih članica EU iz ex Yu ,samo da se dočepaju nekog inostranstva ?
Žao mi je ako to nekome ne zvuči dovoljno "patriotski" ,ali, šta je logičan zaključak ?

Logican zakljucak je da si jedino ti "magarac"

Danubius ::

Žao mi je ako to nekome ne zvuči dovoljno "patriotski" ,ali, šta je logičan zaključak ?

Da treba da spakuješ kofere i kreneš, nikada nije kasno da se život promeni na bolje. Ima u tebi još vatre, samo napred, daaaaj si oduška, onaj crnokosi, plavooki stari Dani će se probuditi u tebi, i zapucati preko grane, može on to...  

U Kanadu ne bih da idem, da kupujem krompir na komad, čujem da se tako pazari krompir u Kanadi, od jednih što su otišli tamo pre desetak godina. Mnogo veliki krompiri, čim ih ''hrane'' kad su takvi? Nije samo krompir razlog, i klima je bitna. Mada volim Stimpija i Rena, ipak, hvala, ne tamo...

Lično idem do mrske nam EU, tu u komšiluk da živim, baš zbog posla, zakonske regulative, radnog i životnog okruženja... Nemam vremena da čekam 2045. godinu da se u Srbiji dogovore gde će i šta će... Ode voz dok oni skontaju šta će biti sa kućom. I nostalgija može da se prevaziđe regularno - čistom srećom.

pesma ::

e:

U Kanadu ne bih da idem, da kupujem krompir na komad, čujem da se tako pazari krompir u Kanadi, od jednih što su otišli tamo pre desetak godina. Mnogo veliki krompiri, čim ih ''hrane'' kad su takvi? Nije samo krompir razlog, i klima je bitna. Mada volim Stimpija i Rena, ipak, hvala, ne tamo....

Super su se ti tvoji snasli kad kupuju krompir na komad i nemaju nista drugo da ti kazu nakon 10 godina boravka u Canadi.

Mozda grijesim, krompir se svuda placa po tezini a kupuje se broj komada prema potrebi. Tacno je da se ne moze kupiti pola krompira

John Doe ::

ZIKO ::

pesma ::

e:

U Kanadu ne bih da idem, da kupujem krompir na komad, čujem da se tako pazari krompir u Kanadi, od jednih što su otišli tamo pre desetak godina. Mnogo veliki krompiri, čim ih ''hrane'' kad su takvi? Nije samo krompir razlog, i klima je bitna. Mada volim Stimpija i Rena, ipak, hvala, ne tamo....

Super su se ti tvoji snasli kad kupuju krompir na komad i nemaju nista drugo da ti kazu nakon 10 godina boravka u Canadi.

Mozda grijesim, krompir se svuda placa po tezini a kupuje se broj komada prema potrebi. Tacno je da se ne moze kupiti pola krompira

Zeznuli su je. Losovi i grizliji idu na komad a krompir na uncu.

Mozda nisu namjerno. Za sledecih 10 godina vjerovatno ce da steknu drugacije iskustvo.

Uskoro i odlazim nazalost. Kazem nazalost jer nije bas tako primamljiva destinacija, da je u pitanju neka egzotika, ili nesto potpuno ludo poput Las Vegasa, ne bih ni razmisljala.

Ali jbg... Nazalost Srbija postaje sve bednija

sunrise ::

Uskoro i odlazim nazalost. Kazem nazalost jer nije bas tako primamljiva destinacija, da je u pitanju neka egzotika, ili nesto potpuno ludo poput Las Vegasa, ne bih ni razmisljala.

Ali jbg... Nazalost Srbija postaje sve bednija

Glavni razlog bilo čijeg odlaska je ekonomska beda i opšta nesigurnost ,neuređena država i potpuno neizvesna budućnost .
Oni koji su još od Tita slušali kako će "biti bolje" ,teško da u to više mogu da poveruju ,jer su preživeli svašta .
Mladi ,koji su bar preko interneta ukapirali kako se živi u uređenim i bogatim zemljama ,ili bili na ekskurziji negde u inostranstvu, gotovo da uopšte nemaju dilemu "ići" ili" ostati" .
Nigde naravno ne teče med i mleko ,još uvek ,ako nisi bogati naslednik ,moraš da rintaš ,na zapadu i puno više ,ali bar znaš zašto i za koliko ,i znaš da imaš zdravstveno i penzijsko koje ti niko ne može oduzeti ,i znaš da ,ako hoćeš da radiš ,onda ćeš i "imati".
Na Zapadu nema nekog rata svakih 20 -30 godina ,a vlade i predsednici se menjaju tako da to previše ne utiče na standard života.
Tako da Sun....ne znam gde ideš ,ali ti neće biti loše u Austriji ,Nemačkoj ili Švajcarskoj ,kao što nije loše ni našim forumašima koji žive tamo.

Naravno.
Da ne delim misljenje, ostala bih ovde, ali jbg, idem zbog dobrobiti mog deteta kasnije. Mada svakako nije svejedno da sa 30 god. odes negde u nepoznato... No, dobro, bice kako bude :D

Mila ja sam otisla sa 34 i dvoje djece...bitno je krenuti...

Uh... A ja sa 30 i jednim detetom. Dobro je... Sad mi lakse :)

sunrise ::

Uh... A ja sa 30 i jednim detetom. Dobro je... Sad mi lakse :)

Sa srecom ti,od srca...treba konjskih zivaca puno promjena ali vrijedi.

Hvala, draga....

Kad se ima cilj, valjda ide lakse...

sunrise ::

Hvala, draga....

Kad se ima cilj, valjda ide lakse...

Samo ne dozvoli da te prepreke pokolebaju...ako imas papire i posao...sve ostalo se sredi.

sunrise ::

Uskoro i odlazim nazalost. Kazem nazalost jer nije bas tako primamljiva destinacija, da je u pitanju neka egzotika, ili nesto potpuno ludo poput Las Vegasa, ne bih ni razmisljala.

Ali jbg... Nazalost Srbija postaje sve bednija

Kad odlucis da odes...kreni i ne osvrci se nazad...i ne zali!
Bori se za ono za cim si krenula.
Svaki pocetak je tezak, ali ukoliko si definitivno odlucila ne vracati se, na sve nacine ces se boriti, ali uspjeces.

Zelim ti svu srecu. Djelujes mi kao snazna i uporna osoba i sigurna sam da ces uspjeti.

Pa idem prvenstveno zbog bolje buducnosti mog deteta, a onda i zbog muza, koji jako pati jer nije sa nasim sinom, muz radi preko, ja cu isto imati posao kada odem, pa videcemo... kako bude, bar cemo svi biti zajedno :)

Vidi ovo, nema me neki dan i vec svi krenuli u inostranstvo  

Ziko, ajd- da krenem od tebe- Koju oblast preporucujes jednom studentu? Studiranje modernih jezika na engleskom. I koja oblast ima najvise stranaca, a gde su pretezno Kanadjani?

Astra, ako si mu rekla ( sefu)

Onima sto putju, srecno.

A John-e, ne siri dezinformacije   losovi ( elg-ovi) idu na but  a krompir na dzakove ( meso i krompir su im glavna hrana, sve ostalo uvozno, cak od zacina ,dok im stranci nisu dosli, imali su samo so i biber

sonia ::

Vidi ovo, nema me neki dan i vec svi krenuli u inostranstvo  

Ziko, ajd- da krenem od tebe- Koju oblast preporucujes jednom studentu? Studiranje modernih jezika na engleskom. I koja oblast ima najvise stranaca, a gde su pretezno Kanadjani?

Astra, ako si mu rekla ( sefu)

Onima sto putju, srecno.

A John-e, ne siri dezinformacije   losovi ( elg-ovi) idu na but  a krompir na dzakove ( meso i krompir su im glavna hrana, sve ostalo uvozno, cak od zacina ,dok im stranci nisu dosli, imali su samo so i biber

Tesko da ti mogu preporuciti neku odredjenu provinciju posebno prikladnu sa studenta. Sve zavisi sta zeli da studira i gdje se nalazi takav univerzitet. Sta podrazumijevas pod modernim jezicima, nije mi to bas jasno. Engleski jezik se pretezno govori u svim provincijama osim Qwebec. Francuski i engleski su sluzbeni jezici na cijeloj teritoriji Kanade. Takodje, Kanada je multinacionalna drzava i tesko je reci da u jednoj provinciji ima vise stranaca nego u drugoj. Postavlja se i pitanje ko je stranac. Ogromna vecina stanovnistava zivi u gradovima duz americke granice, na jugu. Na sjeveru je slaba nastanjenost i pretezno su tu starosjedioci, potomci indijanskih plemena. Najveca koncentracija stanovnistva je u provinciju Ontario gdje su smjesteni i najveci gradovi.
Za ovaj put toliko a ti slobodno pitaj sta te interesuje.
P.S.
Gledaj da ne budu neka teska pitanja :rlol:

I meni bi cudno ovo
STUDIRA MODERNE JEZIKE NA ENGLESKOM,ali sacekah da nekom drugom isto bude cudno....sad mogu da pitam na glas...sta je to,sta u stvari studira i koje ce zvanje imati poslije zavrsenog studija....sta ce da radi s tim.koji su to jezici...moderni a na engleskom....ili si u pisanju nesto preskocila.

Hvala Ziko i za ove informacije. Informacije iz prve ruke su uvek bolje nego one iz medija, to znam sigurno.
Ovo sto sam pitala gde ima vise stranaca, vodila sam se situacijom u Norveskoj. Pojedini gradovi su multinacionalniji  od drugih, ali to verovatno zavisi od geografskog polozaja samog grada . Stranci (ovde mislim na istocnu Evropu i Bliski istok ) uglavnom vole toplija mesta, ravnija, vece gradove, zar ne?
Danas sam gledala neku kartu, pa isto nadjoh da se najvise Amerikanaca ( znaci sa druge strane granice)  sa norveskim poreklom i nalazi uz samu granicu sa Kanadom. A inace ima ih oko 5 miliona sirom Amerike ( isto koliko i u Norveskoj ?! )
E sad, upravo je ta dvojezicnost i razlog mog pitanja u vezi studija na engleskom. Znam da su oba jezika sluzbena, ali kao sto si naveo,negde ipak jedan preovladava, a to nisam znala, koji i gde.
Da li svaki fakultet ima nastavu na oba jezika, i da li internacionalni studenti dobijaju mogucnost da izaberu na kom ce studirati?
Studenstska kreditna kasa Norveske ne finansira studiranje engleskog van Norveske, ali studiranje NA engleskom da.
Tako se moze dobiti stipendija ako se studira francuski, ali slusaju predavanja na engleskom. Veliki plus bi bio studentu da onda zivi u oblasti gde se govori francuski, sto bi ubrzalo ucenje.
Moderni jezici su( a tako stoji na stranicama fakulteta ) - francuski, engleski, spanski, nemacki, italijanski, znaci svi oni koji nisu klasicni :lonac:  grcki, latinski, sanskrit...

Nisam, Astra nista preskocila. Studira na engleskom, mislila sam da slusa predavanja na tom jeziku, a uci neke druge koji su u aktivnoj upotrebi.
Moje dete vec govori 4 jezika, ali zvanicna diploma faklteta je ta koja ti otvara vrata za zaposljavanje- Prevodilac, Lektor, Diplomatija, Oljebransa, Nastava, Humanisticke nauke...Ma, posle se sam opredeljujes u hodu...
Kanada je sigurna zemlja, ima kvalitetne nastavne programe, cenjene na zapadu ( Evrope). Studenti imaju cak prednost u odnosu na one koji studiraju u Americi ili Australiji ( ironicno zvuci mozda, ali je tako) i na ovu temu se dosta pise, narocito sad u roku za prijavljivanje.

Aj necu vise teska pitanja- Sta jedu kanadski Balkanci, recimo?   Koje je nacionalno jelo Kanade? Koji kolac im je najpoznatiji?

Sonia,ja nisam tamo,ali garant kanadski Balkanci jedu kolace iz domovine ..svako ono sto je najvise voleo..

Sto se tice engleskog jezika mislim da sam ti odgovorio. Jedino je Quebec provincija gdje se govori pa i studira na francuskom jeziku. Gdje se koji jezik izucava, stvarno ti ne znam sada reci jer me to nije interesovalo. Ako sama ne nadjes, rado cu ti pomoci da saznas.
Balkanci jedu ono sto su navikli i sto vole ali dopadne im se i nesto "tudje" pa i to rado konzumiraju. Sta je tipicno kanadski, to je malo diskutabilno ako to uopste i postoji. Mnoge su se tradicije i varijante izmijesale pa je tu tesko uci u trag sta je cije. Pizza npr. je popularna ali ne moze se reci da je domaci izum mada se sprema na malo drugaciji nacin u odnosu na "original". takvih primjera imas puno.

Kao i do sada, i dalje ti stojim na usluzi ako mogu biti od pomoci.

Nisam otisla kad sam mogla i kad je trebalo.Sad vec ne bih isla, ali zato sinove usmeravamo u tom pravcu.Stariji je upiso master u Nemackoj. Nadam se da ce tamo i nastaviti da zivi. Mladji ako nista, otici ce preko sporta, mada i on planira nastavak skolovanja negde u Evropi.

Ziko, videla sam tvoj post i ne znam tačno na šta misliš kad kažeš da su informacije proizvoljne?
Nadam se da si shvatio da su podaci o broju imigranta koje Kanada planira da primi ove godine preuzeti iz štampe. Ako su netačni, nije moja krivica.
Što se, pak, podataka o dobijanju vize i mogućnostima zapošljavanja tiče iz vrlo su pouzdanih izvora, tačnije, iskustvo meni vrlo bliskih ljudi, porodica koje lično poznajem i koje su pre dve godine otišle u Kanadu ( 7-8 porodica)
A i deo o dobijanju posetilačke vize je moje lično iskustvo, tako da stojim iza toga.
E sad, tekst je pisan pre više meseci, neke su se stvari promenile u međuvremenu, Kanada je upala u naftnu krizu, tačnije krizu zbog pada cene nafte i Goverment je promenio politiku s ciljem da do kraja godine sanira posledice i stabilizuje privredu. Ne znam tačno šta ta promenjena politika znači, nisam se udubljivala jer me trenutno i ne interesuje. To je podatak koji sam ja dobila odande. Ako nije tako, ispravi me.
Naime, moja je ćerka godinu ipo dana tamo, u provinciji Alberta. Ona i njen muž imaju zaposlenje, tačnije on je dobio posao preko firme koja je na osnovu LMO-a (Labour Market Opinion ) dobila odobrenje da zapošljava strane radnike pošto nema adekvatan kadar u Kanadi.
I ona je uspela da nađe privremeni posao u državnoj firmi, pa su u međuvremenu ušli i u proceduru za Permanent. Naravno, ne bez uslova. On je morao da položi jezik i stručni ispit, što je učinio i zahvaljuću tome ostvarili su dovoljan broj bodova za dobijanje stalne vize. I ona će uskoro morati da polaže jezik, ali mnogo komotnije jer su stekli uslov da ostanu bez ograničenja.
Drugi koje znam nisu se snašli tako dobro, naime, nisu naučili jezik i posle dve godine postoji mogućnost da budu vraćeni u Srbiju, tačnije da izgube posao i samim tim mogućnost da produže radne vize. Zaključak: sve što Kanada nudi u krajnjem slučaju zavisi i od samih imigranata i toga kako će se snaći. Jezik nije bio presudan u prvom momentu, ali ipak postoji rok u kome se on mora savladati ( to je ono što sam napisala da se rešava u hodu).
Možda ne znaš. ali u Srbiji postoje zastupnici kanadskih firmi koji ovde "vrbuju" radnu snagu. Nije ništa nezakonito, opet ponavljam, kanadske firme moraju da imaju odobrenje da zaposle strance, tako da je i procedura decidirana i pouzdana.

Što se drugih informacija tiče, iz svakodnevnih priča o životu tamo mnogo sam toga saznala i povezala. Definitivno Kanada nije zemlja u kojoj sve savršeno teče. Birkoratija je i tamo država za sebe, samo za razliku od Srbije ipak ažurnija. Kanađani su prilično komotni i opušteni, izuzetno tolerantni na multietničnost i multikulturalnost sa kojom se susreću. U kraju gde moje dete živi prve komšije su Kanađani ( po poreklu), Grci, Italijani, Indusi, Filipinci... I svi su prijatni.
Srba ima jako mnogo, čak iznenađujuće, povezani su preko SPC, ali moram da vam priznam da sam razočarana jer upravo od pojedinih sunarodnika doživite najveće neprijatnosti i razočarenja.

Kako uskoro idem tamo nadam se da ću i na osnovu ličnih iskustava i saznanja moći mnogo više da kažem, ali jedno je i sada sigurno: nigde se ne nudi med i mleko samo zato što ste se udostijili doći. Svuda mora da se zapne, da se odrekne mnogo čega dok se život ne uhoda i ne stekne neki kapital ( ne mislim na milionske iznose, već na uštedjevinu koja ti daje izvesnu sigurnost).

Ono što mnoge privlači u Kanadu jeste upravo uređena država, sistem socijalne zaštite, brige o deci i porodici, mogućnosti da se zaradi.
Ono što sam još saznala je da se u osnovnim školama i u engleskom govornom području, odmah uči i francuski, kao zvanični jezik. Tolerantnost na različitosti izuzetno su velike, a i poštovanje multikulturalnosti i multinacionalnosti.
S te strane svakako da je privlačno otići i pokušati.

Ali, u osnovi, sve zavisi od toga kako se ko snađe.
Ako se i dalje u nečemu ne slažemo volela bih da me ispraviš jer su tvoja iskustva moguće sasvim drugačija. Kanada je ogromna zemlja pa je moguće da se i život po provincijama bitno razlikuje.

Još nešto bih dodala.
Kada živite u Srbiji pa se odselite negde u neku uređenu državu, onda tek shvatite šta je normalan život. Ono kad radiš i možeš od toga da živiš! Da planiraš neku budućnost.
Konkretno: moje je dete srećno jer ne mora da razmišlja ni jednog dana o novcu. Uvek ga ima za ono što joj oči požele. Svežeg voća-od breskvi i kupina do lubenica, povrća...kaže, samo su paprike skupe, mislim da reče $3 kg, ali nekako ide i bez njih
O garderobi i drugim potrošačkim zadovoljstvima da ne govorim, o hokejaškim utakmicama, bazenima, povremenim izlascima...isto tako. Ni jednog momenta ne mora da se stiska i prebrojava. A o doškolovavanju i usavršavanju tek...
Šta je onda to što ne valja kad se uporedi sa životom u Srbiji?
Samo to što smo svi mi koji je volimo i koje ona voli tako daleko. Nažalost, ali shvatili smo da ni to nije nepremostivo... Život ne može da čeka, pa nek ga onda deca žive gde god im se za to ukaže prilika.

Ja sam već skoro pa tamo, samo lagano, inostranstvo će doći kod mene...

Sibila_ ::

Još nešto bih dodala.
Kada živite u Srbiji pa se odselite negde u neku uređenu državu, onda tek shvatite šta je normalan život. Ono kad radiš i možeš od toga da živiš! Da planiraš neku budućnost.
Konkretno: moje je dete srećno jer ne mora da razmišlja ni jednog dana o novcu. Uvek ga ima za ono što joj oči požele. Svežeg voća-od breskvi i kupina do lubenica, povrća...kaže, samo su paprike skupe, mislim da reče $3 kg, ali nekako ide i bez njih  
O garderobi i drugim potrošačkim zadovoljstvima da ne govorim, o hokejaškim utakmicama, bazenima, povremenim izlascima...isto tako. Ni jednog momenta ne mora da se stiska i prebrojava. A o doškolovavanju i usavršavanju tek...
Šta je onda to što ne valja kad se uporedi sa životom u Srbiji?
Samo to što smo svi mi koji je volimo i koje ona voli tako daleko. Nažalost, ali shvatili smo da ni to nije nepremostivo... Život ne može da čeka, pa nek ga onda deca žive gde god im se za to ukaže prilika.

Tacno Sibil....u odnosu na Srbiju,na zalost svugdje je bolje...ali ne za one koji misle da lova pada s neba...ovdje se radi efektivno radno vrijeme....nema javasluka a i proguta se svasta sto nasi ne gutaju po prirodi nase naravi.
Jos nesto,nema bogacenja preko noci ako ces da "zivis"....e mozes se obogatiti ako ces da pijes jogurte,ne vidis sunca i mjeseca sem ono koliko ides na posao,sto mnogi nasi rade,jer je bitno nakon 2 godine kupit bjesan auto,podici kucu u selu.Sami odredjujete kako cete da zivite...mozete kao pas a i kao covjek.

Danas u inostranstvo odlazi jedna druga generacija,generacija dece koja ni ne razmislja na nacin na koji su nekad gastarbajteri razmisljali..niti imaju roditelje i rodjake koji ocekuju auta ili bog zna sta od njih.Oni znaju da ce debelo poteci da bi ostvarili nesto i spremni su za to,a roditelji samo zele da im deca normalno zive..

otišao sam davno vani, prije "velikog praska" još...što da kažem...u biti najbolje je biti u svojoj domovini, raditi, kruh zarađivati, djecu odgajati i podići ih, izvesti na put i živjeti ko čovjek u svom domu...međutim to je danas za veliku večinu puka u novim banana državama postalo nemoguće...tužna je slika kad odem npr. u HR, pa kad gledam penziće kako kupuju meso u dućanu ili tržnici...pa uzimaju malo više sa kostima, jer onu krtinu ne mogu da plate...ili kad vidite bakicu kojoj je blizu 80g i skuplja boce plastične da bi kupila koru kruha...sve to kada vidite smuči Vam se...nije ni u drugim državama bolje...izgubila se srednja klasa...imate sirotinju i bogataše...o njima ne bih trošio ni riječi...što bi se reklo, u govna se ne dira...tako da su ljudi prinđeni vani da idu...mada vani nisu više ona vremena da ih čekaju objeručke...tko god da ide ja mu ili im želim puno sreće...i nek žive svoj život, a ne da ga unište za "ciglu"...toliko od mene vezano za ovu temu...

Ima vas na ovom Forumu koji o životu van matične domovine možete mnogo toga da kažete, iskustva su različita, ali je jedno činjenica: niko se ne bi vratio!
I pored toga što je uvek prisutna nostalgija, što su drugačije navike, humor, što si večito stranac...na drugoj strani tog vrednosnog tasa jeste ono dobro što ti život "napolju" pruža.

Astra, moj najveći strah, kad mi je ćerka saopštila da će ići u Kanadu, bilo je upravo to da tamo negde ne završi u nekoj udžerici, u nekim paklenim uslovima nedostojnim življenja, ali, srećom, odlučili su se da ni dan ne žrtvuju zarad novca. Iznajmili su kuću koju skupo plaćaju, ali im pruža udobnost, u finom je okruženju, ima sve što je imala i ovde. Žele da zarade, ali ne da bi zidali negde kućerine, niti da bi došli ovde na leto da se razmeću kao skorojevići, već da bi zasnovali porodicu i uživali u životu.

I to je ostvarivo. Ako si spreman da radiš i da se uklopiš.

Sada se iskreno nadam da će i sin otići, nešto i nagoveštava. Ne znam hoće li to biti Evropa ili neki drugi kontinent, ali podržavam ga. Meni je najlakše spakovati se i za njima, gde god i kad im budem potrebna.
Realno, Srbija je zemlja bez nade, bez respekta i potrebe za obrazovanim i sposobnim mladim ljudima, pa ne vidim šta ih onda ovde zadržava?

Svako ima pravo da misli drugačije, ne mešam se, ali jedno je činjenica: ovde se kupuje na komad, a ne na džakove i kilograme i ovde je na jedan kontejner već troje korisnika.

Moj stav je ...placam pola vijeka socijalno osiguranje,da bi se lijecila gdje mi srce zeli u uslovima koje u Srbiji,Hrvatskoj ili Bosni mogu samo da sanjaju ili da plate privatne klinike...e sad poslije toga ulaganja,koje nije malo...placam preko hiljadarke mjesecno samo zdravstveno,da se vratim pod stare dane da bi se,kao svaki stariji covjek.,cesce bolestan,lijecila po nasim bolnicama...nisam se digla...ali sa izvinjenjem,ovdje su mesnice ljepseg mirisa i cistije,ne pada mi na pamet.
To nostalgije sto osjecamo,lako izlijecimo kad dodjemo 15 dana u godini...bogami punog novcanika...ajte praznih saka,da vidim kako ce vas nostalgija klepat da odete ponovo.
nadalje tu mi je sve moje,sve koga volim...je li da se vracam da gledam lijepu bivsu nasu,komsije koje su srcane pa cu imat s kim kafu da pijem i da se vucemo ko crijeva po cijeli dan i druzimo(to nasima najvise fali)...neka hvala,a covjek se navikne na sredinu ,uslove,pa mu postane strano ono sto je ostavio.
Znaci navikavaj se cijeli zivot,ako nije moranje,radije odustajem od toga.Ja govorim iskreno,ovdje si tudjin,ali i tamo si isto,zar nije bolje biti tudjin punog stomaka i sredjenog zivota nego tudjin u vlastitoj zemlji.
Ko god moze,treba da gleda mogucnost da ode,zbog djece,ta drzava ne zasluzuje vise patriotizam,jer nije nista ni dala ljudima da bi ju cuvali na svom pragu.
Nek sam za vas izdajica roda svog....ali gledaj od cega se zivi...a djeca ce mi biti zahvalna zato...sto mi je vaznije od bilo cijeg misljenja.

Ubi bene, ibi patria - gde  je dobro , tamo je domovina ,latinska izreka .
Ne tuguj što tvoji prijatelji ne idu sa tobom ,ma gde stigao ,opet ćeš naići na ljude -Lao Ce . 

Znači, neka iskustva su postojala vekovima . Ljudi su se selili ,usvajali nove običaje ,prilagođavali se , učili novi jezik ,rađala se deca ,a već sledećoj generaciji je jezik sredine postao "maternji" i zemlja u kojoj se rodio "domovina" .
Nije retko da najveće "partiote" i "domoljubi" koji pišu te vapaje za "rodnom grudom" su to pisali daleko od zemlje u kojoj su se rodili ,i dobar deo života proveli u nekoj drugoj zemlji i  kulturi ,tako da ne treba uzimati previše ozbiljno niti ikoga gledati prekorno,i progalašavati ga ovakvim i onakvim ,  što želi da bude tamo gde misli da će mu biti bolje .

Astra ::

,ali i tamo si isto,zar nije bolje biti tudjin punog stomaka i sredjenog zivota nego tudjin u vlastitoj zemlji.

Evo primer koji saslusah ovog momenta od druga mog starijeg sina.
Momak je zavrsio veterinarski fakultet, kao student generacije i prosek ocena 10.00!
Niko sa fakulteta se nije udostojio da mu ponudi mesto asistenta niti bilo sta slicno.
Obijao je jedna, duga,...peta vrata u potrazi za poslom. Naravno nista od svega.
Konacno je uspeo da dobije volonterstvo u jednoj veterinarskoj ordinaciji.
Tamo je bio sve sem ne veterinar.Isao po burek, kafu, cigarete..
njega za misljenje niko pitao nije, niti mu dao priliku da ga iznese. niti da se dokaze.
Pukne mu film na sve to i ode kod bake u Nemacku da se odmori od svega i skupi snagu za dalju borbu.
Setajuci gradom naidje na veterinarsku ordinaciju -velelelpnu-
Jezik govori dosta lose ali je nekako uspeo da se sporazume i kaze ko je i sta je.
Vlasnik iste ga je na brzinu propitao na par primera. Video je da u njemu ima itekako materijala. U ordinaciji radi jos jedan Srbin. Ovom sad lakse za jezik. Vlasnik ga zadrzi, momak radi dva meseca ( duze ne moze zbog vize) i plati mu ta dva meseca i da mu novac da upise ubrzani kurs nemackog u NS jer bez dokaza o znanju jezika ne moze biti primljen i posalje ga da sto pre sve to obavi i da se vrati.
Sta ga je posebno dirnulo?
To sto vlasnik ordinacije sa njim prica i savetuje i konsultuje kao sa sebi ravnim. Prihvata novine i ideje mladog strucnjaka.
I neka mi sad neko kaze, kako taj momak ( i njemu slicni a imaih ) moze da ima ikakav osecaj patriotizma za zemlju Srbiju?
Kad mu stomak bude pun, kad se ostvari kao strucnjak, kad postigne nesto ( a hoce, borac je vredan i radan, znam ga od malena) onda ce se Srbija busati u prsa da je to njeo cedo, i njen strucnjak, kojeg nazalost nije prepoznala i nije zadrzala.
Treba da idu tamo gde ce normalno raditi i normalno ziveti!
Kako rece Sibi, lako cemo ja i matori spakovati kofere za njima ako im budemo trebali.

Sibila_ ::

Poslova u Kanadi ima dovoljno za sve kvalifikacione profile, ali ne bez preduslova.treba istraziti te uslove a uglavnom ta izjava je netacna No, činjenica da možete raditi part time ( povremeno, na poziv, na sat, dan, po sopstvenoj želji i mogućnostima), kao i full time, ako imate adekvatne preporuke (takodje diskutabilno) i kvalifikaciju, dovoljna su sigurnost da nećete ostati gladni Nije dovoljna). Doduše, socijalni program vam to i neće dozvoliti Neistinita konstatacija. Kao član porodice, dok se ne zaposlite, primaćete simboličnu mesečnu naknadu, ali dovoljnu za osnovne potrebe????????.

Zanimljivo je, recimo, da je omogućeno i roditeljima koji dolaze u posetu svojoj deci da rade, odnosno da im se uplaćuje staž, ukoliko čuvaju čak i svoje unučiće. (Ima majki koje su tako, odlazeći godinama na nekoliko meseci, stekle uslov i za penziju.)
Kao posjetioci nemate pravo da radite pa je i ovo neistinito a o penziji nema ni govora. Cuvanje djece i radni staz je moguc ali samo sa permanentnim boravkom.

Čisto radi opšte informisanosti evo kako izgleda spisak dokumenata koji su vam potrebni za vizu:

Iz Kanade je potrebno da vam pošalju:
-Pozivno pismo ( Ako dolazite na pozivno pismo onda vam je status time odredjen. Nemate pravo na socijalnu pomoc.)
-Pismo od poslodavca
-Kopiju prve strane pasoša, radne vize i radne dozvole ( Nebitno a i radna dozvola kao dokument ne postoji)
-Izvod sa bankovnog računa u poslednja četiri meseca ( Mozda to uvazavaju u ambasadi ali se trazi potvrda od poslodavca o visini prihoda ili T4 izvod iz koga se vide primanja)
(sve ovo šalju mejlom,a ne poštom)

Za vas je potrebno:


-Pismo od poslodavca na kojoj ste poziciji  zaposleni i koja  je visina primanja
-Rešenje o pravu na korišćenje godišnjeg odmora
-Kopija radne knjižice
-Izvod iz banke ili firme za poslednjih šest meseci (o protoku sredstava na računu-plata)
-Potvrda o novcu na računu (iz banke)-poželjno je da bude oko 3000 evra
-Venčani list-internacionalni (ukoliko ste u braku)
-Izvod iz matične knjige rođenih za decu (internacionalni)
-Dokaz o imovinskom stanju-ukoliko se stan, kuća...vode na vas ili na supruga
-Stari pasoš-ako imate neke pečate ili vize u njemu
-Novi pasoš
-Rezervacija avionskih karata (pro-forme radi)

Troškovi su sledeći:

-Taksa za vizu oko 9500 -po osobi
-Slike (u digitalnoj formi) 450 din po osobi
-Popunjavanje aplikacije uz prevod je 5000 din po osobi
- DHL je 3600  din

Aplikacija je još detaljnija. Odgovarate i na pitanja tipa: ime, prezime roditelja, rođeni, umrli, gde...deca, braća, sestre, gde žive, od čega žive...gde si sve putovao, koliko i zašto boravio...
Iz tog je razloga dobro otići ovlašćenoj agenciji da bi svi podaci bili precizno uneti. Nepotreban trosak. To vam moze uraditi bilo ko od prijatelja a i sami bi trebalo da poznajete toliko jezik da mozete popuniti aplikaciju.

Daleko bi nas odvelo kada bi sve ono sto si navela detaljno komentarisao. Tacno je da Kanada prima svake godine imigrante u broju od 1% postojeceg stanovnistva. Ono sto sam boldirao je ili netacno ili jako diskutabilno. Naveo sam samo neke napomene u samom citatu. Vrlo je vazno po kom osnovu ulazite u zemlju jer od toga bitno zavisi vas status pa prema tome prava koja mozete da ostvarujete.

Nije mi namjera da sa nekim ulazim u konflikt. Sve sto sam rekao je samo istine radi. Da je tako kako je napisano u pomenutom tekstu, ja bi bio prvi zainteresovan da napustim zemlju i ponovo apliciram .

Daleko bilo da sam želela da uđem u neki konflikt sa tobom Ziko. Pre svega jer si ti neko ko živi u Kanadi.
Počeću od vize.
Spisak dokumenata je za posetilačku vizu za koju sam ja aplicirala.
Taksativno kako sam navela sve je to bilo potrebno i dostavljeno. Da li se baš sve tako zove ili ne, tek od poslodavca dostavljena su dokumenta, a i izvod iz banke. Agentu nije mnogo dati 5000 dinara ako znaš da će biti popunjeno kako treba. Mnogo je to stranica i pitanja kojima se valja zamlaćivati
A ukoliko budem imala vremena ili bude interesovanja, zamoliću agenticu i za podatke o potrebnoj dokumentaciji za apliciranje za radne vize.

Moja je ćerka radila prvo poslove po pozivu, pomoć u kući, a potom je,na preporuku prijatelja dobila posao u jednoj zdravstvenoj ustanovi. Upravo tako, na part time, po dogovoru, kako joj je odgovaralo. Potom je prijavljena na full time, kad je upražnjeno mesto.

Jedna od porodica koje sam pomenula je pozvala majku da čuva dete i žena je dobila vizu upravo da bi pomogla, ali prema informacijama koje imam, njoj to mora da se plaća, jer se to smatra poslom. Dozvoljavam da možda postoje drugi uslovi da se stekne penzija, na ovaj način, ali opet kažem, od onih koji su tamo to sam čula.

Kada sam govorila o tome da posla ima, ima ga, jer moji uz redovne poslove rade još neke, jednom do dva puta nedeljno, nekoliko sati. Ne bih da detaljišem da ne širim priču.
Što se socijalne pomoći tiče moguće da ona nekome ko je dugo tamo ne izgleda kao nešto značajno, ali kad tek stignete, dok se ne snadjete, svakako vam znači i tih 50 do 100 dolara, dok se drugi član porodice ne zaposli. Na to sam mislila kad sam rekla da je dovoljno da se prehrani.

Da se ovo ne bi rasplinjavalo, stvarno će delovati kao prepucavanje, što mi nikako nije namera, ovde ću stati. Sačekaću da odem i lično proverim mnogo toga, da se raspitam o svemu, pa ako sam u nečemu i pogrešno informisana nemam opterećenje da to i kažem. :)

Videla sam da imaš dobre volje da pomogneš na ovoj temi, pa bi možda bilo dobro da nam o nekim svojim iskustvima pričaš. Ako ne ovde, može i na posebnoj temi. I NHF

Potpuno se slazem sa ovim sto si navela u zadnjem postu. Ono sto sam komentarisao se odnosi na generalno iznosenje cinjenica. Napisala si da posla ima za sve i za svaku struku. Kamo srece da je tako zaista. To sto tvoji rade pored redovnog posla ne moras da mi navodis. Imam ideju sta bi to moglo da bude. U principu, posla ima tamo gdje nema zaiteresovanih da to i tamo rade. I sama si pomenula provinciju Alberta gdje je fluktuacila radne snage vrlo velika upravo zbog uslova rada i zivota a i vrste poslova koji se nude. Naravno da nije svakome isto, ima strucnjaka koji tu situaciju mogu da dobro iskoriste. Medjutim, radi se o malom broju u odnosu na citavu populaciju koja tamo boravi. Kad vec ides tamo, priupitaj  svoje za plan koliko vremena imaju namjeru da tamo ostanu.

Spominjes pomoc od $50-100  koja mi vise lici na neku razliku, dopunu prihoda nego na pomoc. Sustina onoga sto sam napisao je da pomoc ne dobija svako ko dodje i da ona nije dovoljna za pristojan zivot.

Za kraj, da ne duzim, penzija se dobija tek nakon 10 godina radnog staza i ni dana manje. Za starosnu penziju vaze drugi uslovi.

P.S.
Sto se mene tice, slobodno napisi svoja zapazanja i saznanja. Ja to necu shvatiti kao polemiku.

da

LINDA ::

da

 

Kratko i jasno 

Ne bih, ne bih nikada bila takav IZDAJNIK, u svojoj zemlji treba zivjeti, ne bih mogla gledati tudje zastave kako se viore sa snijegom pokrivenih krovova,,,

Nepristojna ponuda



PIŠE: Milijana Barjaktarević

Evo me po ko zna koji put plačem nad sudbinom našeg naroda. Moje tri sestre behu mi u gostima sve tri u jedan dan. Jedna je pod ratnom psihozom napustila zemlju onomad. Druga je, u šoku od bombi, otišla 1999. Tamo daleko žive i rade, ponekad dođu, čudom se načude kako se ovde živi i odlaze nazad, trbuhom za kruhom. Treća, najmlađa, odlazi sada.
Ta treća kaže da se prepala Vučićevih metoda za preživljavanje i kaže da mu ne veruje ništa. I još kaže da je je sa diplomom šumarskog fakulteta – odsek erozija, na kraju aplicirala da radi na prekookeanskom brodu.
Na brodu neće raditi u struci za koju se školovala. Na brodu nema šuma. Ni zemljišta. Ni erozije. U Srbiji ih ima.
Kaže da su joj se ovde smejali kada je rekla da bi da proba da se zaposli po konkursu. Kaže da su je gledali kao budalu kada je odlazila u firme gde bi njena struka bila od koristi. Kaže da su je neki poslodavci odmeravali od glave do pete.
Godinama je radila po kafićima, po smenama, sa svakojakim ljudima i slojevima društva. Živela je u skromnim sobičcima, skromno se hranila i oblačila. Za vreme studija odricala se svega pa i ljubavi na daljinu, da bi stekla diplomu u univerzitetskom gradu. Intezivno je učila i engleski jezik i računarske programe ne bi li joj CV bio bogatiji.
I onda su joj, sticajem (uobičajenih) okolnosti, poznanici njenih prijatelja ponudili da se učlani u vladajuću stranku. Rekli su joj da će, ako sakupi 100 pristupnica, dobiti posao u struci. Objasnili bi joj kako se do novih članova dolazi lakše i brže. Odbila je ponudu. Ne trepnuvši. Ne kajući se.
Sada se priprema za razgovor u agenciji koja organizuje posao na prekookeanskim brodovima – oazama.
Prelepi su to brodovi. Nema tamo čega nema. Šoping molovi, bioskopi, bazeni, kazina, diskoteke… Da čovek uživa dok plovi do sledećeg atraktivnog pristaništa. Prepuni brodovi opuštenog sveta koji znaju z a čega rade i kako se živi.
Tog dana kada smo se poslednji put videle, smejale smo se kao klinke svemu i svačemu. Gustirala sam joj kako će joj tamo biti divno jer sam slušala da se zaposleni lepo druže, lepo zarade i usput proputuju sveta.
Rastale smo se kroz šalu i smeh. Nije mi videla suze u oku.
Kad sam bila sigurna da je autobus u koji je sela odmakao, utrčala sam u auto i gutala knedle do kuće. S vrata, zagnjurila sam se u jastuk i ridala. Moja deca su me tešila da nije otišla zauvek.
Nisam umela da im objasnim da jednom otići odavde znači – otići zauvek. Jer znam da kada jednom bude doživela da pošteno zarađenim novcem priušti sebi sve što nisu mogli roditelji i krvavo stečena diploma u Srbiji, nikad se neće vratiti u zemlju poniženja.
Ne umem ni da zamislim kako za par godina pakujem svoju decu. Jer nas su učili, a mi njih, da se svoja zemlja, poreklo i svoj jezik voli najviše na svetu.
Koliko će majki presvisnuti od tuge za svojom decom lažući ih da su sretne samo ako je njima tamo negde dobro?! Tamo daleko, gde unuci rastu uz tuđ jezik i neku tuđu prošlost i poreklo.

..samo da places od muke..

Lakota ::

..samo da places od muke..

Sve ima svojih prednosti i mana,samo je pitanje sta zelis da izaberes...cega se lakse odrices.

Iz prve ruke



Dva meseca življenja u kanadskom gradu Kalgariju, u provinciji Alberta ( jednoj od deset, na koliko je administrativno podeljena druga po veličini država na svetu), potvrdila su neka moja prethodna saznanja i obogatila me mnogim novim informacijama.
Ne znam kako je na istočnoj obali, ali na zapadnoj je život opušten, jednostavan, nasmejan. Casual! Možda je razlog tome i što u Kalgariju ima oko 12.000 otvorenih radnih mesta, mada je poslednjih godinu dana primetna ekonomska kriza. Izazvana je padom cena nafte na svetskom tržištu, a Alberta se upravo najvećim delom finansira od nafte. U maju je izabrana nova premijerka koja je najavila neke mere štednje, a jedna od njih je otpuštanje velikog broja radnika. Sa socijalnim programima koji prate ovu meru kao da se ne oseća posebna zabrinutost. Mada, to je samo moja lična opservacija. Nek bude uzeta sa rezervom, gubitak posla sigurno nigde i nikad nije prijatan. Kao što rekoh, posla ima, ne za sve profile i ne u svim branšama, ali ima mogućnosti da se zarađuje, ko je dovoljno vispren.
Čini se da su skorašnji doseljenici upravo ti koji najviše grabe i ne libe se ni jednog posla. Deljenje reklamnih flajera, prodaja i preprodaja polovnih stvari preko Kijiji-ja, sitne kućne opravke...uvek obezbede i dodatni prihod, koji ni malo nije zanemarljiv. Stalan posao se teže nalazi, onako samostalno, bez preporuke. Ima ga uvek u marketima, uslugama, za pomoćne radnike...Ali, visokoobrazovani stručnjaci  su dobrodošli. Po priči jedne prijateljice koja je građevinski inženjer, ona je posao u struci našla po preporuci. Znanjem je izborila ostanak na poziciji, a potom je firma od fakulteta u Beogradu tražila dokaze o njenoj stručnoj spremi. Praktično su oni obavili nostrifikaciju...
Kanađani, oni koji su generacijama već tu, generalno su neambiciozni, ulenjeni, nezainteresovani. Njima je najvažnije da vreme za vikend bude lepo, da prikače prikolicu i čamac, ako imaju, i odvezu se negde u divljinu. Ako pukne guma na biciklu neće je lepiti, jednostavno će prodati biciklo i kupiti drugo ( vozila sam baš jedno takvo).

...



Za razliku od Amerike, Kanada je zemlja visoke tolerancije. Ovo se pre svega odnosi na jezik i dijalekt. Nikad te Kanađanin neće pitati odakle si, zato što je tvoj izgovor „tvrd“, nevešt...već će se maksimalno truditi da te razume i prihvati. Verovatno i zato što su svi odnekud jednom došli :) Iskreno, da nisam gledala vesti na lokalnom TV-u, ne bih ni znala kako tačno zvuči autentični kanadski govor. Mekši je od američkog, pa sam jednom nekim komšijama rekla u šali da govore kao kroz šlag...

I za sada, još samo ovo. A vezano je za nekonvencionalnost. Iako su svi svetski brendovi prisutni i u Kalgariju oni ne robuju robnim markama, tačnije ne kupuju skupe proizvode samo zato što su svetski brend. Žena koja je glavni agent banke za stambene kredite kupuje često i polovnu odeću, a najčešće na clearens-u ( sniženjima). U shoping će Kanađani subotom skoknuti čak i u donjem delu pidžame, a na bazenu će se kupati u šorcu i majici. Na putu će voziti 100 km jer je tako propisano, ali u špicu neće trubiti, niti voziti iz trake u traku da bi pre stigli. Na pešaka će čekati i pola sata ako treba, čak i dok stoji na pločniku i nagoveštava nameru da pređe... Tek će po neki klinac, kao i kod nas, prozujati nekad širokim, praznim bulevarom, ali negde će se već naći policijska patrola da ga zaustavi...
Za dva meseca dogodilo se trostruko ubistvo pod sumnjom da se radi o porodičnom samoubuistvu, dogodilo se, možda, desetak saobraćajki, bez smrtnog ishoda, dogodila su se tri požara i to je to...Dosadno!
Ne uveličavam, niti favorizujem već samo govorim činjenice u prilog istraživanju koje kaže da je Kalgari jedan od pet najlepših gradova za život u svetu.
Zato sad i kažem da najlepše što sam u Kalgariju videla jesu srećni ljudi. U nekim gradovima Evrope boravila sam samo kao turista pa ne mogu da pravim paralele  ali verujem da je slično svuda gde je život uređen, gde je budućnost izvesna, bar finansijski,  i gde ne prebrojavaš novac dok kupuješ.

Kako trenutno za jedan list radim na  istraživanju o odlasku mladih iz Srbije, imam neke podatke do koje je mere Kanada ispunila najavljenu liberalizaciju ulaska za imigrante, a pre svega za one visokoobrazovane. Postoje advokatske kancelarije koje se bave ovom procedurom, a osim finansijske nadoknade ( koja nije ništa veća nego kad se aplicira iz Kanade), uz položen engleski jezik i lekarski pregled, permanent viza dobija se za i par meseci.
Moj odgovor na pitanje iz naslova, je: DA! Znala sam to već posle nekoliko dana u Kalgariju i sebi postavila cilj da to i ostvarim za ostatak moje porodice.

...




Od svojih doživljaja izdvojiću kratko: vozila sam rolere i rolšue, išla u Evangelističku crkvu i pevala God loves me, a onda probala jela sa svih kontinetata, okružena predivnim nacionalnim nošnjama. Bila sam u Srpskoj crkvi na Uskrs, sa oko 500 naših ljudi, a na katolički Uskrs, koji je osvanuo pod snegom, videla sam i pravog Easter bunny-ja ( jer zeke slobodno šetaju ulicama, onako ničiji i svačiji). Bila u downtown-u, što je ravno odlasku u Njujork :D Popela sam se na Tower i sa  visine od oko 200 m, posmatrala beskrajnu preriju koja se negde u daljini završava sa Rocky mountains. U Telus Sparku pokretala sam mehaničke replike  dinosaurusa u prirodnim veličinama, koji su najzaslužniji za bogata nalazišta nafte... Išla na Banf gde su održavana takmičenja na ZOI 1988. godine, i sa divljenjem gledala u te kanadske planine, vozila biciklo i delila novine,  jednom nedeljno ( i zaradila taman koliko sam potrošila za kartu)... Družila se s našima i kuvala sa komšijama, belu, kiselu  i paradajz čorbu, šnenokle, pravila tortu od banana, mesile domaći hleb...
Propustila sam Stampid, ZOO park, jezera i izletišta, ali sam uživala u šetnji pored reke Bow... I bila sam opuštena, neopterećna, ohrabrena stalnim zapažanjima da govorim odlično, kao da sam godinama tu...
Nedavno mi je od komšija stigla poruka da nedostajem, sa pitanjem kad se vraćam?  Toliko o prihvatanju. Preletela sam 16.000 km i više nisam ista. I moje su lestvice prioriteta malo prepakovane. Distanciram se od svega što mi ne prija, naročito od ljudi koji nisu na mojoj lestvici.
Kažu mi da se to i na meni primećuje.