Bertolt Brecht

Zadovoljstva
Prvi pogled kroz prozor u zoru
Ponovo pronađena stara knjiga
Oduševljena lica
Sneg, promene godišnjih doba
Novine
Pas
Dijalektika
Tuširati se, plivati
Stara muzika
Udobne cipele
Shvatati
Nova muzika
Pisati, saditi
Putovati
Pevati
Biti ljubazan

Moj brat je bio pilot

Moj brat je bio pilot.
Jednog dana dobio je kartu
Spakovao je kofer i
otputovao na jug.

Moj brat je osvajač.
Našem narodu nedostaje prostor.
A osvojiti nebo i zemlju
naš je vekovni san.

Prostor koji je moj brat osvojio
leži u Kvaderama masivu
dug je metar i osamdeset
i dubok metar i pedeset.

Čujem

Na trgovima se o meni priča da loše spavam,
Moji se neprijatelji, kažu, kuće,
Moje žene oblače svoje lepe haljine,
U mom predsoblju čekaju ljudi
Za koje se zna da su ljubazni prema nesrećnima.
Uskoro
Čuće se da više ništa ne jedem,
Ali da nosim nova odela,
A najgore je: i sam
Opažam da sam prema ljudima
Postao grublji.

Maska zlotvora

Na mome zidu visi japanska rukotvorina
Od drveta, maska zlog demona, zlatno lakirana.
Pun saučešća gledam
Nabrekle žile na čelu koje pokazuju
Koliko je naporno zao biti.

Sećenje na Mariju A.

U senci šljive vreme stalo tiho,
Bio je plavi septembarski dan
I bledu, mirnu dragu ja sam njihao
U zagrljaju, kao tihi san
Na letnjem nebu ležao je meko
Nad nama oblak. Gledao sam nju.
Bio je beo i mnogo daleko
Taj oblak. Posle nije bio tu.

Dani su prošli, meseci protekli,
Niz reke plovi i dobro i zlo.
možda su ljudi šljive sve posekli,
A pitaš li, da l' beše ljubav to?
Ja ću ti reći: ne sećam se ničeg,
Pa ipak, znam šta misliš, znam to, da,
Al' stvarno više ne znam njeno lice,
Znam samo još: poljubio sam ga.

Bertolt Breht (takođe Bertold Breht, nem.
Bertolt Brecht, rođen kao Eugen Berthold Friedrich Brecht 10. februar
1898. - 14. avgust 1956.) je najznačajniji nemački pisac drama,
pozorišni teoretičar i liričar 20. veka. Njegova dela se danas izvode
širom Nemačke i sveta. Breht važi za osnivača epskog teatra.

Bertolt
Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska) 1898. u buržoaskoj porodici. Prve
svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i
medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju
prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli
gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.

Godine
1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada
pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je
političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu
za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih
muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.

Oženio se sa Helenom
Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova
dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933.
Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u
SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947.
Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev
život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija,
Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski
obrazložio svoje shvatanje teatra.

Definitivno se nastanio u
Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su
ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički
pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i
cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!.
Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova
nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.

Breht
je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“.
Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta Epski teatar, po kojoj predstava
ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima
radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku
onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku
samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju
kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.

Breht je
opisivao svoje predstave kao „kolektivne političke sastanke“ u kojima
učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko
viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za
upravljanje masama.

Da bi ovo postigao, Breht je koristio
tehnike koje podsećaju gledaoce da je predstava slika realnosti, a ne
sama realnost. To je on zvao „efekat distanciranja“
(Verfremdungseffekt). Postupci koje je koristio su:

direktno obraćanje glumaca publici,
izlaganje teksta u trećem licu ili u prošlosti,
glasno deklamovanje,
neobični svetlosni efekti,
korišćenje songova, itd.
Naglašavajući
konstruisanost pozorišnih zbivanja, Breht se nadao da će publika
shvatiti da je realnost konstrukcija koja se može promeniti.

„Istorifikacija“
je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave
istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako
moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati
paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.

U jednoj
od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom „Ne
buljite tako romantično“ (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je
politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.

Njegova
teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra
da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava.
Neke od njegovih inovacija su postale uobičajene u savremenom teatru.

Brehtov
uticaj je vidljiv i u savremenim filmovima. Režiseri poput Larsa fon
Trira, Rajnera Vernera Fasbindera i Žan-Lika Godara u svojim su
filmovima koristili Brehtovu teoriju distanciranja.

Pozorišni komadi (hronološki):
Bal (1922)
Bubnjevi u noći (1922)
U džungli gradova (1924)
Život Edvarda II Engleskog
Čovek je čovek (1926
Opera za tri groša (1928)
Uspon i pad grada Mahagonija (1928)
Lindbergov let
Lekcija o razumevanju
Onaj koji kaže da. Onaj koji kaže ne.
Preduzete mere
Sveta Joana
Izuzetak od pravila
Majka (1932)
„Okrugle glave“ i „šiljate glave“ (1936)
Užas i jad Trećeg rajha
Galilejev život (1943)
Majka hrabrost i njena deca(1941)
Suđenje Lukulu
Dobri čovek iz Sečuana (1943)
Gospodar Puntila i njegov sluga Mati (1948)
Zadrživi uspon Artura Uija (1956)
Vizije Simone Mašar
Švejk u Drugom svetskom ratu
Kavkaski krug kredom (1954)
Dani komune
Antigona (1947)
Koriolan (po Vilijamu Šekspiru) (1952/53)

Lirika:
Psalmi (1920),
Augzburški soneti (1925–1927),
Songovi za Operu za tri groša (1928),
Iz knjige građanina (1926–1927),
Noćni logor (1931),
Poeme iz revolucije (1932),
Soneti (1932–1934),
Engleski soneti (1934),
Kineske pesme (1938–1949),
Studije (1934–1938),
Svendborške poeme (1926–1937),
Štefinska zbirka (1939–1942),
Holivudske elegije (1942),
Pesme iz egzila (1944),
Nemačke satire(1945),
Dečije pesme (1950),
Bukovske elegije (1953)

Proza:
Augzburški krug kredom
Razgovori izbeglica
Poslovi gospodina Julija Cezara (1949)
Ranjeni Sokrat (1949)
Prosjački roman (1934)
Kalendarske priče (1949)