Igre sa Kockicama (Igre sa jednom kockicom)

IGRE SA KOCKICAMA

Kockice su, kao rekvizit za igru, poznate još od davnina.
Pominju se u drevnim civilizacijama Kine, Indije, Egipta, Grčke, Rima.
Upravo od njih i potiče reč „Kocka“, ili „Kockanje“, u smislu poroka.
Jedan trenutak (Bacanje Kockice), može doneti, ili odneti čitavo bogatstvo.
Upravo se za Kockice i Rulet vezuju ljudi, skloni bolesnom hazardu.
Ipak, mnogobrojne nehazardne intelektualne igre, danas su dovele do toga, da se
Kockice mogu legalno kupiti bilo gde, pa čak i u prodavnici dečijih igračaka.
„Kockice za Igru“ su u stvari kocke, sa malo zaobljenim rogljevima i posebno obeleženim stranama.
Njihove brojne vrednosti su postavljene tako, da naspramne strane uvek daju zbir 7.
Brojevi nisu ispisani ciframa, već tačkicama, koje se nazivaju „Oke“ (Oči, Okice).
[You must be registered and logged in to see this image.]
Savremene Kockice se izrađuju najčešće od plastične mase, drveta, kamena, a one najcenjenije, od slonove kosti.
U mnogim istorijskim Epovima, opisuje se propadanje pojedinih likova, koji upražnjavaju Igre sa Kockicama.
One su danas nezaobilazni rekvizit u Kazinima i Klubovima za Igru, a pošto se oko njih često okreće i velika suma novca, skoro uvek privuku uz sebe određeni broj prevaranata i nepoštenih ljudi.
Tako su se i pojavile „neispravne“ („rađene“) Kockice, koje u sebi imaju olovnu kuglicu, malo pomerenu iz težišta.
Zbog toga, one statistički padaju više puta na jednu stranu, a igrači koji znaju,obilato to i koriste.
Izrađene su i „magnetne“ Kockice, koje su se koristile u pojedinim Kazinima.
Ipak, kao savršenstvo obmane, smatraju se „Kockice sa Živom“.
U njihovom telu postoje sitni kanali. Igrač koji baca, jedno vreme ih zadrži u položaju, koji želi da one zauzmu posle bacanja.
Taj trenutak je dovoljan, da se živa slije niz kanale, pomeri težište, a zatim pri bacanju, one uglavnom padnu na željenu stranu.
Čak i u iskopinama grobnica Starog Egipta, pronađene su „rađene“ Kockice, koje su očigledno služile za prevaru.
Jedino takve Kockice je i moguće „naučiti“ bacati.
Rezultat bacanja ispravnih Kockica je uvek plod čiste sreće, ali se ipak radi preventive, koristi i „Čaša“ iz koje se baca.
„Kockice“ su kroz Istoriju prolazile kroz mnogobrojne zabrane.
Još u III Veku do Nove Ere, u Starom Rimu su bile zabranjene samo igre sa Kockicama.
Pri tome treba imati na umu, da su istovremeno bile dozvoljene čak i „Gladijatorske Igre“.
Od XII-og Veka, širom Evrope se vodi intenzivna borba protiv Igara sa Kockicama.
Od daleke 1396-e godine, ne samo da su zabranjene Igre sa Kockicama, već i njihova proizvodnja i prodaja.
Hrišćanstvo i Crkva je uvek imala posebno kritički osvrt na Kockice za Igru, jer su se po Bibliji, sa njima zabavljali vojnici (čuvari) ispod raspeća Isusa Hrista.
Ipak, ništa nije uspelo da spreči razvoj ogromnog broja igara sa njima, jer je svaka zabrana,istovremeno i svojevrstan izazov.

OPŠTE O KOCKICAMA

Igraće Kockise u međunarodnoj teoriji igara se najčešće nazivaju „DICE“, što dolazi iz Francuskog jezika, a označava „nešto je dobijeno slučajno“.
Definišu se kao mali objekti, koji imaju više položaja u kojima se mogu nalaziti, a služe za stvaranje slučajnih brojeva.
Dice je pravilan naziv, za razliku od našeg odomaćenog „Kockice“, pošto pored geometrijskog tela kocke, one mogu imati i drugačije oblike.
Ipak, ogromna većina Dice su u obliku kocke, sa nešto zaobljenim rogljevima zbog lakšeg kotrljanja po podlozi.
Samo mali broj igara postoji, u kojima se čisto koriste Igraće Kockice.
Mnogo veći njihov značaj je, što su danas one upravo opisano u definiciji, generator slučajnih brojeva za ostale društvene igre, pre svega na tabli, ali čak i pojedine sa kartama, dominama i slično.
Pored šestostranih kockica, postoje i ne-kockaste Kockice, čiji je oblik neko drugo geometrijsko telo.
Umesto tačaka koje simbolišu brojeve od 1, do 6, imamo ne-brojčane kockice, gde se pojavljuju slova, ili neki simboli.
Postoje i krive kockice, koje imaju različite zakrivljene oblke, a cilj je, da na jednu stranu padaju češće od drugih.
Često se za bacanje kockica koristi takozvana „Kaseta“, u šetougaonom obliku, sa niskim zidovima sa strane, a podloga je od tkanine, najčešće čoje.
Takvo mesto za bacanje obezbeđuje bolju rotaciju i otežano nameštanje i lažiranje bacanja.

ISTORIJA IGRAĆIH KOCKICA

Za Igraće Kockice se ne zna gde su tačno nastale, jer je njihovo poreklo mnogo starije od pisane istorije.
Najstariji primerci kockica za igru su pornađeni u arheološkim iskopinama u jugositočnom Iranu.
Takođe iz približno istog vremena, pronalazi se veći broj kockica u dolini Inda, što ipak ukazuje, da je njihovo poreklo južna Azija.
One se tu najčešće nalaze kao sastavni deo pribora za ostale Indijske igre tog vremena.
Igraće Kockice se vezuju i za Indijski ep Mahabharata, gde igra kockicama ima odlučujuću ulogu u životu, ratu i miru, sudbinama ljudi.
Kockice se pojavljuju i u Bibliji, što ukazuje na njihovo prisustvo u društvenom životu tog vremena, a takođe, vrlo se često spominju i u Grčkoj mitologiji koja je još starija od Hrišćanske.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Kockice iz Azijskih arheoloških iskopina
Na gornjoj slici je predstavljen muzejski eksponat iskopian igraćih-kockica, mada se zna, da su se prvobitno koristile kosti životinja, nepravilnog oblika, koje su padale na 2, 3, ili 4 strane.
One su korišćene u srednjoj Aziji, Mongoliji, Kazahstanu, Sibiru.
Uprvo zbog toga, i savremene kockice se danas u Rusiji nazivaju „Kosti“.
Mnogi pisani dokumenti govore o srednjovekovnom fanatimu posvećenosti igrama sa Kockicama u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, gde su ih upražnjavali vitezovi u časovima odmora, osnivale škole za Igre sa Kockicama, ali pre svega, stalna je prisutna borba protiv njih, kao sredstva za brzim i lakim bogaćenjem i siromaštvom mnogo češće čitavih plemićkih familija.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Danas su u upotrebi dva klasična oblika standardnih šestostranih igraćih kockica, što se vidi na slici.
Jedne su evropske, a druge istočnjačke. Bitnijih razlika nema, osim što su Kečevi i Četvorke u azijatkskim kockicama crvene boje najčešće, a tačka na Kecu je nešto uvećana.
U igrama poreklom sa Dalekog Istoka, ova različitost u bojama 1 i 4 se obilato koristi, a pre svega je prisutna u nazivu igara, koji u standarnim evropskim kompletaima ne bi imali smisla.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici su prikazani različiti oblici ne-kvadratnih kockica, a to mogu biti bilo koja geometrijska tela.
Treba obratiti pažnju, da recimo tetraedar ( na slici prvi s leva ) je vrhom okrenut ka gore.
Zbog toga se na takvim kockicama izvodi drugačije obeležavanje. Brojevi roglja koji je ka vrhu, ispisani su oko njega.
U poslednje vreme, kao specijalan oblik kockice se može koristiti i sfera.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Problem kod nje je, što se često ne zaustavlja tako, da jasno pokazuje gornji rezultat.
Ove kockice se dorađuju tako, što se na suprot brojeva, nalaze mala udubljenja, kako bi se sfera uvek zaustavljala tako, da na gornjem delu bude rezultat bacanja.
Takođe, kao geometrijska tela se mogu koristiti i prizme i valjci, istina ređe.
Ipak, te kockice padaju samo na bočne stranice, a osnovice su im jako male i na njima se ne mogu zaustavljati.
Pre se može reći, da su u pitanju štapovi, a ishod je padanje na bočne stranice.
Deltoid je takođe karakteristična figura, koja ima čak 24 svoje stranice, pa samim tim su moguće i 24 vrednosti bacanja.
[You must be registered and logged in to see this image.]

S v i nj a

Svinja se pojavjuje u svim opisima Igara sa kockicama, pa se može čak uzeti za osnovnu igru ove vrste.
U ovoj igri može učestvovati više igrača.
Pre početka partije, svako baca po jednom, a onaj sa najmanjom bačenom vrednošću, igra prvi.
Dalje se potezi odvijaju redom u desnu stranu (negde se igra u levo), u suprotnom smeru kretanja skazaljke na časovniku.
Svaki igrač ima svoju kolonu, u koju mu se upisuje rezultat.
Prvi igrač ima kolosalnu prednost, pa je poželjno igrati onoliko partija, da se svakome ova privilegija omogući podjednak broj puta.
Igrač baca Kockicu i očitava razultat bacanja (gornja vrednost Kocke).
Zatim ako želi, baca još jednom, pa novi rezultat sabira sa predhodnim.
Igrač može bacati koliko god želi puta za redom, ali ako padne „Jedinica“, dotadašnji zbir u toj seriji mu se poništava, a potez prelazi sledećem desnom igraču.
Svako sam odlučuje, kada će prekinuti sa bacanjem.
Tada mu se u kolonu upisuje dotadašnji zbir bacanja.
U slučaju pojave „Jedinice“, igrač za tu seriju bacanja prolazi bez rezultata, ali njegov skor na papiru iz predhodnih poteza ostaje.
U ovoj igri, jednom upisani bodovi, ne mogu se nikao izgubiti.
Kada neko od igrači ostvari 100 bodova, ili više, igra se tog trenutka prekida, a on postaje pobednik.
Varijacije: Da bi se anulirala prednost prvog igrača, može se za završetak partije uvesti dodatno pravilo.
Kada jedan igrač dostigne 100 bodova, svi koji su na potezu iza njega, imaju pravo na još jednu seriju bacanja.
U tom slučaju, sa dostizanjem 100 bodova, igra se ne prekida odmah, već po želji onoga, kome je to pošlo za rukom.
Naime, on može produžiti bacanje i na taj način ostvariti još ubedljiviju prednost.
Naravno, u slučaju pada „Jedinice“, gubi pravo na upis bodova iz te serije.
Međutim, na ovaj način se nije postiglo mnogo.
Prvi igrač gubi prednost, ali je zato dobija onaj, koji igra kao poslednji.
On ima celu situaciju „na dlanu“ i zna tačno, koliko mu je neophodno za pobedu.
Zbog toga se ipak znatno više upražnjava prva opisana varijanta.

Najveći Zbir

Ovo je sigurno najprostija moguća igra sa Kockicama.
U njoj mogu učestvovati više igrača, koji pre početka partije uplaćuju određenu sumu u „Pot“.
Svako baca Kockicu po 3 puta za redom i sabira rezltate bacanja.
Pobednik je onaj, koji ostvari najveći Zbir i on osvaja ceo sadržaj Pota.
Igrači mogu igru i značajno usložiti.
Naime, mogu se dogovoriti, da bacanje traje 3 kruga, svako baca samo po jednom i takođe sabira svoje rezultate.
Međutim, između I-og i II-og, kao i II-og i III-eg kruga, uvodi se dodatno „Pokersko Klađenje“, pa mnogo toga zavisi od procene igrača, ali i umešnost u blefiranju isplivava na površinu.

Slepi Miš

Ova igra je namenjena dvojici igrača.
Jedan baca Kockicu, a drugi pogađa ishod bacanja.
U slučaju da pogodi, dobija 1 bod, a u slučaju promašaja, ostaje bez bodova.
Igrač koji baca, u svakom slučaju ne može dobiti bodove.
Posle svakog bacanja, uloge se menjaju.
Tako bi otprilike izgledao kratak opis ove igre, ali to ipak nije sve tako prosto.
Bacanja se ne izvode na uobičajen način.
Igrač uzima Kockicu, promućka je između dve spojene šake, a zatim je zajedno sa njima, prosto spušta na sto. Pri tome, ruke ostaju preko Kockice.
U tom trenutku, niko od dvojice igrača ne zna rezultat bačene Kockice.
Protivnik pogađa šta je palo, a pri tome ima 3 mogućnosti :
-može reći „Malo“, sa čime trdi da Kockica pokazuje 1, 2, ili 3,
-može reći „Veliko“, što znaći da Kockica pokazuje 5, ili 6,
-može reći „Četvorka“, gde je sve jasno.
Ako pogodi, dobija 1 bod.
Ako je rekao „Veliko“, a palo „Malo“ i obrnuto, on ostaje bez bodova.
Međutim, ako je rekao „Veliko“, ili „Malo“, a Kockica pala na 4, isti igrač baca ponovo, ali sada otvoreno i na standardan način.
I dalje je na snazi prognoza, izrečena prilikom prvog bacanja.
Ako se ovom prilikom ona ostvari, igrač takođe dobija 1 bod, a u protivnom, ostaje bez njega.
U slučaju nove Četvorke, bacanje se vrši i dalje, sve do konačne odluke.
Ako protivnik prognozira „Četvorku“ i pogodi, on dobija 2 boda.
Međutim, ako padne bilo šta drugo, ostaje bez bodova.
Pobednik je igrač,koji prvi sakupi 9 bodova.