Backi jendeci :))

Naslov: Re: Backi jendeci :)) Uto Jul 21, 2009 11:43 am

sajt sa adresama vezano za obilazak bachkog okruga i reke Tise
http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.zabalj-tourism.org/slike/smestaj_tiha_tisa.jpg&imgrefurl=http://www.zabalj-tourism.org/accomodation.html&usg=__VZm6KUxqLT-l0mVM592DO64XlTs=&h=200&w=134&sz=10&hl=en&start=5&um=1&tbnid=AqcU1qHefWHLzM:&tbnh=104&tbnw=70&prev=/images%3Fq%3Dtisa%2Bcurug%26hl%3Den%26sa%3DG%26um%3D1

Naslov: Re: Backi jendeci :)) Uto Jul 21, 2009 11:45 am

Плажа на Тиси

Чуруг је између два рата имао уређено купалиште (плажу) на Тиси, одмах
испод села, лево од прелаза преко реке за Бисерно острво.
Између два рата купалиште је уредио врло популарни, а у то
време предузимљиви млади свештеник Бранко Вакањац. У друштву са
учитељима, лекарима, чиновницима и другим људима из Црквеног хора, зими
се није устручавао да слободно време проводи у кафани, а лети је био на
тиском купалишту које је по његовом плану и личним ангажовањем уређено.
Оно је имало скакаоницу (трамбулину), сплав на бурадима и терасу од
дасака, а на обали под багремима је сређен травњак, а при води се
налазио песак за лежање и сунчање. Ту је било и неколико чамаца
приватних власника, којима се возило по Тиси и прелазило преко, где се
на самој обали налазио Рељин салаш - летњиковац, где се око велелепне
зграде налазио пространи парк, засађен разноврсним дрвећем: боровима и
јелом, липом и дивљим кестеном, а и рунделама разнобојног цвећа.
Госпођа Љубица Рељин, власница овог излетничког здања и места, радо је
примала госте и у њиховом друштву проводила пријатне часове. На овај
лепо уређени салаш на домаку села учитељи су доводили своје ученике на
излете, а о Ђурђевдану овде се долазило на Ђурђевдански уранак.
Између два рата мештани Чуруга нису долазили на ово купалиште,
они су се купали на свим другим местима. Ту је долазила углавном сеоска
интелигенција и школци, омладинци који су били на летњем распусту.
После
Другог светског рата велики љубитељ Тисе и спортова на води, Стеван
Штетин, је ово купалиште обновио и још лепше уредио. У обалу је укопао
подрум у коме се увек налазило хладно пиће, терасу над водом је оградио
декоративном оградом и на њу поставио столове. Не само да су преко дана
долазили купачи, него је овде и увече било пуно гостију. Сада су на
купање, поред младих, долазили и старији Чуружани и без устручавања
облачили купаће костиме.

Naslov: Re: Backi jendeci :)) Uto Jul 21, 2009 11:47 am

Između dva svetska rata, Čurug je imao sedam
vetrenjača. Većina je podignuta posle 1905. Najduže je radila, sve do
1978. Rođina, Radivoja Stojšina vetrenjača.
Rođina vetrenjača
izgrađena je u Mađarskoj još 1843. Neki Čuružan, Sirotanović, kupio je
1846. Preneta je, osim cigala, splavom, Tisom, do Čuruga. Vetrenjača je
menjala vlasnike, da bi od 1913. bila u vlasništvu Stojšina - oca
Nikole, a potom sinova, Mite, Milana i Radivoja (Rođe). Vetrenjača više
nema krila. Mlinski mehanizam i mlinski kameni su sačuvani.
U vetrenjači je postavljeno tri kamena. Na slabom vetru je radio jedan,
na jačem dva, a na još jačem (košava) tri kamena za mlevenje.
Dužina jednog krila je 12 metara. Putanja vrha krila ide od 1 do 25 metara iznad zemlje.

Naslov: Re: Backi jendeci :)) Uto Jul 21, 2009 12:08 pm

Dvor Dundjerski-hotel Fantast..

Backi jendeci :)) Dundjer

Naslov: Re: Backi jendeci :)) Uto Jul 21, 2009 12:13 pm

prica o Bogdanu Dunđerskom?

Znate pricu:

I ja sam je tek onomad čuo. Potiče
iz ugledne porodice, koja se krajem XVII veka iz Hercegovine, doselila
u Vojvodinu. O poreklu njihovog bogatsva postoje dve legende.

Prema prvoj, Avram Dunđerski je nadničarivši pronašao ćup
sa zlatom koji je uložio u unosan posao koji se višestruko isplatio.
Prema drugoj legendi, za vreme austro - turskog rata 1711. godine, ne
znajući, prevezao je nekog turskog velmožu preko Tise i spasao mu život. Turčin se odužio kesom zlata, sa kojom je Avram uspešno trgovao.

Njegov sin Gedon Geca Dunđerski
nasledio je tako nekoliko stotina jutara plodne zemlje. Polovinom XIX
veka on kupuje od porodice Gorjup kamendinsku zemlju, od porodice Semze
Kulpin, nekadašnje imanje Stratimirovića. Ova imanja postaju osnov ekonomskog prosperiteta porodice Dunđerski i začetak stvaranja poseda farmerskog tipa u Vojvodini. đerski (1862-1943) završio je srednju poljoprivrednu školu u Beču. Kažu da je bio čudna sorta, veliki gazda, al’ i veliki boem. Ženio se nije nikad, a imao tri velike ljubavi - žene, konje i vino.
Da li tim redom, izvin’te me, al’ ne znam. Agrarnom reformom iz 1918.
godine oduzet mu je veliki deo poseda. Sanjao je, ali i živio svoje
snove, pa je u periodu od 1919-1923. godine stvorio dvorac iz mašte,
inspirisan ljubavlju prema tuđoj ženi, Mari Dinjački. Bogdan preduzimljiv po prirodi, isplatio je Marinog muža, kovača,
sa dvadesetjednim jutrom zemlje i nešto gotovog novca, a sam uzeo lepu
Maru. Ona je godinama gazdovala njegovim imanjem, dok se Bogdan skitao
svetom. Iako mlađa od njega, umrla je, pre njega, dok je Bogdan dočekao osmu deceniju bez zakonitih potomka. Dvorac je namenio Matici Srpskoj. đanskoj ravnici shvatiće da je obreo u jednu od nekadašnjih grofovija. Prolazeći kroz stoletni drvored, sagledaće na prostoru od 2.600 jutara ne samo dvorac, već i ergelu, mali kaštel, kapelu, park i prateće objekta

Dvorac predstavlja eklektički spoj baroknog, romanskog i neoklasičnog stila. Sačinjavaju ga dve kružne i dve kupaste kule, a najveća, koja dominira građena je po ugledu na donžon kulesrednjevkovnih zamaka.

Među
svojim zidovima krije tajne o sudbinama mnogih porodica, njihove uspone
i padove, mrznje i ljubavi. Nažalost, jedino su zidovi i vrata ostali
autentični. Pokućstvo, tepihe, kristalne lustere i srebro odneli su pobednici u nepoznatom pravcu.

Nestao je u revolucionarnim previranjima i klavir iz 1863. godine, za koji se pretpostavlja da je pripadao Lenki Dunđerski, Bogdanovoj sestri od strica. Rasni konji, nonijusi i lipicaneri, prodati su italijanskim klanicama 1945. godine. Na ulazu u dvorac postavljena je velika tabla sa natpisom da KPJ Bečeja
dvorac poklonja narodu, a u dvorac su puštene ovce. U hotel je dvorac
pretvoren 1983. godine, a ime je dobio po konju Fantastu oždrebljenom
1930. godine, vlasništu Leona Koena, koji je posle dve godine osvojio
tripl krunu. Hotelske sobe su u dvorcu smeštene u glavnoj kuli.
Stepenicama se možete popeti na vrh dvorca i to dva sprata širokim
stepeništem kroz kockasti deo kule, a zatim uskim oblim delom kule, čkokovskim kružnim stepenicama još dva sprata. Odjednom vam pogled pukne na sve strane plodne bačke
ravnice. Odmah uz dvorac nalazi se ogromni zapušteni bazen. On je do
drugog svetskog rata bio otvoren za sve posetioce. U okviru kompleksa
možete prošetati prostranim parkom francusko - engleskog tipa.
Posetiocima su na raspolaganju teniska igrališta, kao i pista za male
avione.
Predahnuli smo uz "Fantast" palačinke i autohtono vino "Krokan". đena je i kapela u neovizantijskom stilu posvećena "Svetom Đorđu", po nactru zemunskog arhitekste Klausa. Ikonostas kapele oslikao je tokom 1924-26. Uroš Predić, Bogdanov prijatelj U medaljone ikonostasa naslikane su dve velike Bogdanove ljubavi, Mara i Marica, Mađarice iz Bečeja. Smatra se da i Bogorodica na ikonostasu, na Bogdanovo insistiranje ima Marin lik. Zanimljivo je i da je kapela bila predviđena za grobnicu porodica Dunđerski i Predić. Međutim, kako to već biva kod Srba, pred kraj radova prijatelji su se malo sporečkali. Zato sada, kada uđete u kapelu, možete levo videti ploču Bogdana Duđerskog sa datumima rođenja i smrti, a desno ploču Uroša Predića na kojoj je upisan datum rođenja ali ne i smrti. Uroš Predić je sahranjen u njegovom rodnom mestu Orlovatu. U posleratnim godinama crkvi je bila namenjena sudbina električne centrale, ali je Uroš Predić protestovao kod Moše Pijade, nakon čega je zaključana. Kapela je ponovo osveštana, pa se danas u njoj organizuju krštenja i venčanja, koja su posebno omiljena na ovom romantičnom mestu. će
je i iznajmljivanje konja. Više od polovine celokupnog imanja nekad je
pripadalo ergeli, koja je pre rata brojala oko 1400 rasnih konja.
Ergela je obnovljena 1970. godine kupovinom par grla iz Mađarske i Engleske. Danas broji oko 80 grla smeštenih u šest konjušnica. Na imanju se može obići grob čuvenog konja Inkvizitora, Kazanovinog naslednika, inače najtrofejnijeg pastuva koji je umro slatkom smrću, prilikom skoka na kobilu. čkoj
vlasništvo grofa Lazara Dundjerskog, Bogdanovog brata, koji se nalazi
nedaleko od Zrenjanina. Lazar imanja dobijena od oca Gedona u Kulpinu i
Kamendinu proširuje, kupujući imanja u Čelarevu, Novom Bečeju i Hajdučici. Koristeći kapital i znanja stečena putujući po svetu, započinje intezivnu poljoprivrednu proizvodnju. Uvodi nove kulture, koristi mehanizaciju i veštačko đubrivo. Pivo proizvodi u Čelarevu i Zrenjaninu. Na svečanom otvaranju dvorca "Kastel" u Ečkoj, 30. avgusta 1820 godine, među uglednim gostima bio je i grof Esterhazi. Sa sobom je poveo i devetogodišnjeg dečaka koji je izveo svoj prvi koncert na klaviru. "Čudo od deteta" bio je mladi Franc List. Obiđite i pravoslavnu crkvu iz 1711. godine posvećenu Sv. Nikolaju. Crkva je sagrađena od čerpića (smese blata i piljevine) i pokrivena šindrom. Vredna pažnje je i rumunska pravoslavna crkva iz 1850. godine, ako i katolička crkva iz 1864. zadužbina ča sa impresivnim slikarskim ostvarenjima Jozefa Gijgera .

Naslov: Re: Backi jendeci :)) Uto Jul 21, 2009 12:22 pm

Стара Тиса

Крајем прошлог века започети су велики радови на регулисању речног корита Тисе.

Backi jendeci :)) Stara-Tisa

Дужина
корита Тисе, од њеног изворишта у западном подручју Карпата до ушћа у
Дунав код Сланкамена, износила је, пре регулације, 1429 км. Након
изведене регулације речни ток је скраћен за 452 км, тако да дужина Тисе
сада износи 977 км. Површина слива (Вујевић, 1906) износи 153.220 км².
Током регулације речног корита Тисе највећи број меандара је вештачким
путем одсечен од реке, а од њих су настале мртваје. Умртвљени меандри
или мртваје (Букуров, 1948) представљају стари ток Тисе, који је, услед
скраћења речне дужине, остао са леве или десне стране корита. Мртваје
око Тисе називају се „Стара Тиса” или „Мртва Тиса”. Мртва Тиса или
Чурушки меандар налази се са десне стране данашњег тока Тисе, између
Бечеја, Бачког Градишта и Чуруга, по ком је добила и назив, с обзиром
на то да се поменуто насеље налази уз десну обалу Мртве Тисе. Мртва
Тиса је највећи регулисани меандар који је, прокопаним каналом од 7,2
км и насипом, 1858. године одвојен од Тисе. Дужина формиране мртваје
износи 24,3 км, ширине корита око 100 м и дубине неколико метара.
Између старог и новог тока Тисе налази се Бисерно острво, пољопривредно
земљиште изузетног квалитета за гајење повртарских култура, за
воћарство и виноградарство, где се узгаја чувено вино “Крокан”. Мртва
Тиса богата је квалитетном водом, а разлог томе је одсуство загађивача
и индустрије у близини, а и није у никаквој вези са речним током.
Затрпавање корита обавља се веома споро и то иструлелим биљкама и
субаерском прашином. Због тога ће Стара Тиса још дуго егзистирати као
флувијално језеро. Водостај на Старој Тиси зависи углавном од колебања
изданске воде, колебања нивоа водостаја Тисе и количине атмосферских
талога.

Због свог географског и хидролошког положаја, биљног и животињског
света који је на Мртвој Тиси у многоме очуван, овај локалитет
представља потенцијалну природну вредност. Како би се очувале и
унапредиле природне вредности овог простора, некадашњег живог корита
Тисе, а сада најдуже Тисине мртваје, неопходно је, у што краћем року,
обезбедити његову законску заштиту.