Anjc, Blck jack i ostale Hazardne igre sa kartama

Postojanje igara u živom svetu, javlja se još kod bića primitivnog nivoa razvoja, riba i ptica(„Bračne Igre“). Kod sisara je uobičajeno, da se kroz igru, mladunci obučavaju za lov i opstanak. U našem ljudskom rodu,dete se ne može zamisliti bez igre. Ona sama kao proces mu pomaže, da se pripremi za život među odraslima,da se oslobodi viška energije i da bez prepirke,svađe i fizičkog obračuna, dokaže superiornost nad svojim vršnjacima.Reč „Igra“,obično označava nešto lako, neiznuđeno, živahno i najzad, neozbiljno. Ipak, uveliko je prevaziđeno mišljenje, da je ona samo čista zabava za decu i besposličare. O tome svedoči drevna i bogata istorija razvoja igara.
U Kepsovoj piramidi, pronađena je glinena tabla sa kalendarom i poljima za igru. Sa druge strane, još iz Mitologije je poznato, da su Egipatski Bogovi igrali „Igre sa Kockicama“ ,a ulozi su im bili kalendarske godine, meseci i dani. Tako se i objašnjava nejednak broj dana u pojedinim mesecima.
Drevni induski Ep „Mahatmharata“, pored ostalog, opisuje i dva igrača sa kockicama. Durodhan nepošten čovek,nasledilo je Kockice za Igru od svog ujaka Sakuni, koje su bile „začarane“ i neprestano dobijale. Naivni Judišihitra je naseo na trik i izgubio 100.000 robova, 100.000 robinja, neverovanu količinu dragocenosti, a na samom kraju, i svoju prelepu ženu Draupadi.
U Kini se pojavila igra „Vej-Či“,u kojoj su učestvovale stotine figura. Nju je osmislio poznati kineski Imperator Jao. Namenio ju je svom sinu, uz pomoć koje bi ovaj razvijao umne i vojno-taktičke sposobnosti. Takođe , u drevnoj knjizi mudrosti („Knjiga Promena“),pominje se „Igra Palica“.Ona je,pored zabave,služila i za definisanje karakternih osobina ličnosti igrača,a koje su tokom igre nesvesno ispoljavane.Inače,u Kini su od samog početka postojanja,igre bile tesno povezane sa gatanjem,predskazanjem budućnosti i proricanjem sudbine.
U Grčkoj mitologiji postoji predanje o nastanku „Hazarda“,prema kome ga je izmislila nemilosrdna ćerka Boga Zevsa i Boginje sudbine Tiho.Nju je zabavljalo da komponuje igre,čiji ishod isključivo zavisi od sreće,a zatim da posmatra patnje igrača, koji gube ceo svoj imetak.Ona je na prozorima kuća predodređenih za igru, postavljala raznobojne fenjere,koji bi privlačili pažnju slučajnih prolaznika.
Rimski Imeratori Oktavijan Avgust,Kaligula i Neron su vrlo često učestvovali u Hazardnim igrama,a kao uloge su na kocku postavljali živote svojih podanika.Oni su čak i znamenito „Rimsko Pravo“ podređivali Hazardu,tj.izrečene kazne su vezivali za ishod bačene kocke i tome slično.
U razvalinama Pompeje je pronađena tabla za Back-Gammon i Damu,a takođe i veliki broj kockica.
Kod Starih Jevreja je bio jako strog zakon za onoga,ko drugome odnese novac na kartama,Međutim,on je bio važeći jedino ako to učini Jevrejin Jevrejinu.Ako su pak u igri učestvovali Jevrejin i pripadnik neke druge vere,on se nije primenjivao.
Kuran strogo zabranjuje sve Društvene igre,osim Šaha.Citat iz njega glasi: „Satana misli da među nas zaseje mržnju i razdor, kroz vino i hazard“.
Drušvene Igre se pominju i u Novom Zavetu.
Posmarajući kroz istoriju, mnoge poznate ličnosti su bile pasionirani fanatici pojedinih igara.Neke od njih nije zanimala „igra“, već ih je uzbuđivala istinska „kocka“. Kao najveći zaljubljenici Hazarda se pominju: Dostojevski, Dima, Kazanova, Sara Bernar, Elvis Prisli i mnogi drugi.
Najveći umovi čovečanstva su Društvenim igrama davali ogroman značaj. Po Kantu, Šileru, Blocku, Hejzingu i mnogim drugima, igra je vrlo bitan faktor u svakodnevnom životu i razvoju čoveka.
„Čovek igra samo tada, kada je u punom smislu reči ČOVEK i on postaje čovekom samo tada,kada igra“.
Jedna vrlo zanimljiva priča iz ruske istorije, najbolje govori o značaju igre kod mladih:
Posle smrti Cara Alekseja I Romanova,naslednici prestola su postali dvojica njegovih sinova,Ivan(stariji) i Petar(mlađi).Međutim,to su bila još uvek samo deca,pa je upravljanje državom preuzela njihova starija sestra Sofija.Ivan je još od detinjstva bio bolešljiv i po svoj prilici, nedugovečan.Petar je međutim,bio takav fanatik za igru,da su ga mnogi smatrali maloumnim.Hiljade njegovih vršnjaka je dovođeno na dvor,a on je od njih pravio „vojske“,koje su se međusobno „sukobljavale“.Sofija je sa podsmesima gledala na brata,smatrajući da je nedorastao da je jednog dana zameni na prestolu.
Međutim,vreme je prolazilo,a Petar i njegovi drugari su odrastali.Kada je došao trenutak odlučujuće borbe oko prestola,njegovi „vojnici“ obučeni kroz igru,do nogu su potukli Sofijinu profesionalnu gardu.Rezultat toga je bio:Petar postaje Car,a Sofija ostatak života provodi u manastiru.
’
Uloga igare u životu se ogleda u sledećem:

1) Ispunjenje slobodnog vremena
2) Igrom, čovek utoljava glad za neizvesnošću,a na kraju mu postaje apsolutno jasno,da li je sam u ulozi heroja,ili pajaca
3) Ispunjenje takmičarskog duha,odnosno, zadovoljenje potrebe za samodokazivanjem
4) Težnja ka brzom i lakom sticanju bogatstva,što većina igrača negira.I zaista,to pre svega zavisi od vrste igre,kao i od osobina samoga igrača
5) Trening,ali istovremeno i provera sopstvenih intelektualnih sposobnosti
6) Borba snage duha,protiv sila slučajnosti
7) Kroz Društvene igre se često ulazi i u pojedine socijalne krugove,tj. sklapaju se nova poznanstva i prijateljstva
8) Igra predstavlja specifičan oblik seksualnog zadovoljstva.Ovu teoriju je naravno razvio Zigmund Frojid
9) Jedan oblik „Mazohizma“,koji se krije u svakome od nas
10)Bežanje u svet druge realnosti

Protiv društvenih igara, pre svega protiv kartanja su se tokom istorije, često donosili veoma strogi zakoni i oni su surovo kažnjavali, kako vlasnike objekata za igru, tako i same igrače. Sve to pod izgovorom borbe protiv hazarda i bezog i lakog sticanja materijalnog bogatstva, Iskreno, hazardne igre i jesu vrlo često kombinnovane sa prevaricama, trikovima, podvala, a po nekad su i razlog za ubistva i samoubistva. Ali je svaki porok deo života običnog čoveka. Upravo je predanje, da su Stari Egipćani kod kojih su se karte i pojavile, nestale, a zatim ponovo na volšeban način oživele, svu svoju mudrost i znanje pretočili u špil karata pod izgovorom da je jedino Hazard neuništiv i da se jedino tako sve to može sačuvati.
Opšte je poznato, da su karte bile omiljena zabava na Francuskom dvoru. Upravo to je naviše i doprinelo donošenju Zakona o zabrani kartanja, odmah posle pobede Francuske Revolucije i proglašenja Republike. Nešto slično se dogodilo i u Rusiji, posle pobede Oktobarske Revolucije i preuzimanje vlasti od strane Boljševika.U Engleskoj su se još od XV-og veka, u više navrata donosili zakoni o ograničenju, ili potpunoj zabrani kartanja.
Godine 1581-e,stvara se prva Korporacija proizvođača karata,a to je vrlo značajan napredak u njihovom razvoju. Ona je,pored radionica,okupljala i mnogobrojne umetnike,koji su se utrkivali u stvaranju novih dizajna,a uvode se i nove tehnologe, sa primenom najrazličitijih materijala. Ipak,ostaje zapamćeno, da je Kolumbova posada iscrtavala karte na listovima palme.

HAZARDNE   IGRE

Hazardne igre,kojima se bavi ovo poglavlje,iskreno rečeno su, prvenstveno namenjene kocki.Kao takve,one se s pravom smatraju porokom,a tokom istorije su ometale razvoj ostalih igara sa kartama.Savremene prilike,čak i njih počinju tretirati na drugačiji način.Pojavom Automata,uloga novca u kartanju se umanjuje nekoliko puta.Onima,kojima je isključivo stalo do novca,za Aparatom će mnogo brže i jednostavnije umanjiti,ili uvećati svoj konto,tako da klasičan oblik kartanja u novac,postaje retkost i kuriozitet.Pojedine igre iz ovog  poglavlja,mogu se  sresti u legendarnim filmovima i TV-seerijama,gde ih najčešće upražnjavaju glavni junaci,što je neke od njih i održalo  na sceni.Nekima je upoznavanje sa njima prava poslastica,pa i ako i ne pomišljaju na kocku i hazard.Igrajući ih,neki oponašaju svoje idole,a mogu doživeti i trenutke izvanredne opuštenosti i zabave,bez preteranog intelektualnog angažovanja.
Da bi se zaista doživele kao zabava i razonoda,u igri se koriste žetoni,koji simuliraju pravi novac.U nedostatku originalnog kompleta žetona,mogu poslužiti palidrvca,zrnca kafe,pasulja,kamenčići i tome slično.Najčešće svako startuje sa jednakim brojem žetona.Partija traje,dok svi oni ne pređu u ruke jednog igrača,ali se po nekada igra,dok prvi ne ostane bez njih.U tom slučaju,pobednik je igrač,koji ih trenutno ima najviše.U ovim igrama,partija se često i vremenski ograničava.
Kao i svaki porok,tako su i igre ovog poglavlja rasprostranjene po celom Svetu. Najčešće se igraju sa standardnim špilovima od 52 karte,koji se po nekada skraćuju,ili produžavaju,a često im se pridodaju i Džokeri.
Pre početka deljenja,igrači postavljaju određenu količinu žetona na sredinu stola,a od njih se formira tzv, „Pot“ ,ali se po nekad od ovog pravila i odustaje,odnosno,isplata između igrača se vrši na drugačije načine.
Cilj ovih igara je,formirati što jaču Kombinaciju u rukama,a klasična igra na štihove najčešće izostaje.Najjača Kombinacija donosi žetone iz Pota.Pod pojmom „kombinacija“,ne podrazumevaju se uvek Pokerske Kombinacije,već je to ponekad najveći  zbir,najbliži skor nekom broju i sl,što zavisi od vrste igre.
Zajednička karakteristika igara ovog  poglavlja je,da se često aktivno koristi samo jedan manji broj karata špila (delitelj  deli po 2,3 karte).Upravo zbog toga,sreća često ima presudan uticaj na ishod  igre.Jedan od ciljeva iskusnih kockara je,privući što veći broj naivnih žrtava, a to se uz složena pravila ne može ostvariti.Ipak,na krajnji ishod partije utiče i neka „četvrta“ dimenzija,a nikako samo sreća,kako to izgleda na prvi pogled.Tako iskusniji igrači skoro redovno pobeđuju,a početnicima pripada samo po neki sitniji trijumf u pojedinom deljenju.

A JN C

(Anjc)

Ajnc je vrlo stara hazardna igra, a iz njenog naziva je potpuno jasno, da poreklo vodi iz Nemačke. Kod nas je punih 100-tinak godina bila najpopularnija igra ove vrste. Sa pojavom Automata, rejting joj drastično opada, kao i svim ostalim hazardnim igrama. Ipak, kod nas je po pitanju Ajnca došlo do prekretnice, sa pojavom Vestern filmova, kada se ova igra počinje smatrati staromodnom, a kod mladih je, skoro u potpunosti zamenjuje Poker.
Zbog svoje ogromne popularnosti, koju je imao u prošlosti, novije generacije se sa Ajncom često upoznaju preko svojih očeva i dedova, a po nekada ga i odigraju.
Ajnc je „Bankarska“ igra, odnosno, delitelj igra uvek protiv svih ostalih pojedinačno i kaže se da drži „Banku“.
Na toj funkcji se igrači smenjuju posle izvesnog vremena.
U slučaju da se organizuje u klubu, krupije je stalni „Bankar“, deli karte i igra sam protiv svih.
KARTE : Koristi se skraćeni špil od 32 karte.
Boje nemaju značaja, a brojne vrednosti karata su : Kec 11, Desetka 10, Kralj 4, Dama 3, Žandar 2, a Devetka, Osmica i Sedmica, vrede 9, 8, odnosno 7 bodova, koliko na kojoj i piše.
[You must be registered and logged in to see this image.]
BROJ IGRAČA I DELJENJE : U Anjcu učestvuju 2, do 5 igrača.
Pred početak partije se najpre izvodi žrebanje.
Svako izvlači po jednu kartu iz špila, a onaj ko izvuče najveću, postaje. Delitelj, odnosno, kako se u mnogim Hazardim igrama naziva, „Bankar“ .
Bankar igra sam protiv svih i kaže se, da „Drži Banku“.
Pre početka deljenja, samo on ulaže žetone u Pot i to, prema svom nahođenju, a najmanje ih mora biti, dva puta više od broja igrača.
Na toj „funkciji“ ostaje sve dok sam ne odluči da povuče Banku, ili dok mu je neko od protivnika ne „razbije“, odnosno, odnese sve žetone iz nje.
Posle toga, ulogu novog Bankara preuzima sledeći desni igrač, pošto se i sama igra odvija u desnu stranu.
Karte preseca levi igrač.
Delitelj najpre donju kartu postavlja odozgo, licem na gore.
Tokom čitave igre, on drži špil u rukama i uvek deli odozdo, po čemu je Ajnc i prepoznatljiv, ali i podložan obmanama i špekulacijama.
TOK IGRE : Delitalj svima daje po jednu kartu, a na kraju jednu uzima i za sebe. Još jednom moramo naglasiti, karte se daju odozdo i to tako, da ih ostali učesnici u igri ne vide.
Zatim se izvodi izjašnjavanje igrača, za koliko žetona iz Banke će ko igrati.
Igrač, koji pobedi Bankara, toliko ih uzima, a u slučaju svog poraza, isto toliko u nju uplaćuje.
Cilj svakog igrača je, da sa kartama u ruci formira ZBIR 21, ili da mu se što više približi.
U slučaju da ostvari tačno 21, on to odmah objavljuje govoreći „Ajnc“.
Pri tome, uzima onoliko žetona iz Banke, za koliko se odlučio da igra.
Pošto svi igrači dobiju po jednu kartu i izjasne sa za koliko igraju, delitalj prvom desnom igraču daje još jednu kartu odozdo.
Na vrhu špila se nalazi otvorena karta iz sečenja, tako da je ta strana špila sa njom trajno zablokirana.
Desni igrač posle dobijene druge karte,govori „Dosta“, ili „Još“, pa mu delitelj u drugom slučaju dodeljuje još jednu.
Svako može zahtevati proizvoljan broj karata.
Primer :
Igrač je kao prvu kartu dobio Desetku, a zatim mu delitelj daje Sedmicu.
Pošto ima zbir 17, ako traži još jednu, odgovarala bi mu samo Slika.
U slučaju Kralja, njegov zbir bi bio 21 i on bi odmah spustio karte i uzeo žetone iz Pota.
Međutim, ako dobije npr, Sedmicu, njegov zbir je 24, pa se kaže da je „Tropa“ .
On odmah uplaćuje sumu za koju se kladio i odbacuje svoje karte.
I najzad, u slučaju da igrač dobije npr,Žandara, zbir je 19,pa će najverovatnije na tome i ostati.To je i najčešći slučaj, da se igrač zaustavi na manjoj vrednosti od 21 i čeka ishod igre delitelja.
Kada završi sa prvim, Bankar prelazi na drugog igrača, a situacija je identična.
Pošto svima podeli,koliko ko želi, igrač na kraju uzima i karte za sebe.
On takođe računa zbir sa svojom prvom kartom, a kao i svi,sam odlučuje, koliko će ih vući i kada će se zaustaviti.
Ako Bankar npr, ostvari zbir 19, svi koji imaju isto toliko i manje, uplaćuju iznos za koji su se kladili.
Sa druge strane, oni koji imaju veći zbir, uzimaju iz Pota iznos svoje opklade.
U slučaju da je delitelj „Ajnc“, svi koji su još uvek u konkurenciji, uplaćuju iznos za koji su se kladili, ne računajući one, koji su već ranije otpali, odnosno ostvarili Ajnc i uzeli svoje opklade.
Ako je delitelj Tropa,svi preostali igrači uzimaju iznos, za koji su igrali.
U ovoj igri postoje još neka pravila,bez kojih se ona ne može izvoditi:
1) Ako se tokom kupovine kod nekoga pojavi zbir 14, on ga pokazuje, odbacuje karte, a od delitelja dobija odmah 2 nove i nastavlja igru.
2) Ako se dogodi, da prilikom izjašnjavanja o visini uloga, prvi, ili prva dva igraju za ceo izmos u Banci, Bankar najpre igra protiv njih, a ostali čekaju ishod tog duela.
Oni za sada čuvaju svoje prve dobijene karte, ali se ne izjašnjavaju o visini uloga.
Ako Bankar pobedi u predhodnom duelu, uzima sebi novu prvu kartu, pa nastavlja igru protiv ostalih.
Oni se tek sada opredeljuju za sumu, na koju će se kladiti.
U slučaju da prvi igrač (prva dvojica) „Razbije“ Banku, odnosno uzme ceo njen sadržaj, sve karte se mešaju, a sledeći desni igrač postaje novi Bankar.
3) Delitelj može samo pod sledećim uslovima povući žetone iz Banke:
-u njoj obavezno mora biti, bar za jedan žeton više, od dvostrukog iznosa sa početka partije,
-kao prvu svoju kartu, Bankar mora dobiti Kralja, ili Sedicu..
Ako su oba ova uslova ispunjena, partija se prekida, a Bankar uzima ceo sadržaj Banke.
Karte se skupljaju i predaju sledećem desnom igraču, koji najpre sa svojim žetonima formira Banku, a zatim deli.
4) Ako neko, kao svoje prve dve karte dobije Kečeve, iako je njihov zbir 22, ipak se priznaju kao „Ajnc“ i to se u ovom slučaju naziva „Suvi Ajnc“.
5) Ako je karta koja se postavlja na vrh špila Kec, a Bankar kao svoju prvu kartu dobije takođe Keca, jedino u tom slučaju, on može uzeti i gornju kartu sa špila i formirati „Suvi Ajnc“.
6) Ako Bankar, kao prvu kartu dobije Kralja, ili Sedmicu, on je može pokazati i odbaciti sa strane, a sebi uzeti sledeću.
Međutim, za razliku od ostalih, on ne može menjati karte, ako mu se pojavi zbir 14.
7) Ako u Banci ima više od polovine početne sume, a prva karta koja se okreće na špil je Kralj ili Sedmica, Bankar može povući Banku, kao da je pomenutu kartu sam dobio.
Posle odigranog deljenja, Bankar može nastaviti da deli za sledeće iz ostatka.
Kada ponestane karata, karte se sve skupljaju (osim onih kod igrača), mešaju, seku, prva izbacuje na vrh špila, a igra se zatim nastavlja, kao da se nije ni prekidala.
O trajanju same partije, najbolje je da se igrači dogovore pre početka. Igra se može vremenski ograničiti, ili se igra, dok neko ne ostane bez žetona.

Domaća varijanta Anjca

Ovde se praktikuje sledeće:
Igrač koji drži Banku, ulaže koliko želi, ali minimum po 1 žeton za svakog protivnika.
Znači, ako ih je u igri ukupno četvoro, minimum bi bila 3 žetona.
Pošto dobiju po jednu kartu, najpre se izjašnjava prvi desni igrač od bankara.
On može igrati za 1, 2, ili 3 žetona.
Ako izgubi, uzima ili u protivnom uplaćuje, Bankar sebi vuče novu kartu i pita se sledeći.
Ako je prvi igrač dobio i uzeo sve iz Banke, onda on postaje Bankar, a sve karte se mešaju i sledi nova igra.
Ostala dvojica se i ne pitaju niti igraju sa svojim kartama.
Ako prvi igrač igra i izgubi, on doplaćuje, pa je sada u Banci veći broj žetona.
Izjašnjava se drugi, a ona sada može takože igrati za sve što se na stolu nalazi..
Postupak je identičan i nadalje.
Ako odigra sa svima, a u Banci ima žetona, Bankar deli poovo, a ne uplaćuje više ništa

Igra za 5 igrača i ŠANTA

Igra se na isti način kao za četvoro, ali zbog nedostatka karata, ovde se uvodi ŠANTA.
To je Dama-tref koja se po želji igrača može računati kao 3, ali i kao 10, ili 11.
Upravo ona ovde donosi najveće dobitke i gubitke.
Ipak, ona nije svemoćna.
Igrač može na Šantu i Kralja kupiti recimo Osmicu.
Tako on ima zbir 15, jer ako Šantu računa kao desetku, ili keca, onda je Tropa.

Igra za 6 igrača i Šantić

Ovde se pored Šante, Dame-tref, uvodi i Šantić, koga čini Žandar-karo.
On vredi 2, ali po želji i 10, ili 11 bodova.

17 i 4

Igra „17 i 4“ je originalna nemačka varijanta Ajnca.
Koristi se špil od 32 karte, gde Kec vredi 11 bodova, Kralj 2 boda, a Dama i Žandar, po 1 bod.
Ostale karte se računaju, prama svojim brojnim vrednostima.
[You must be registered and logged in to see this image.]
„Bankar“ igra sam protiv svih i za tu priliku, pre početka deljenja uplaćuje u „Banku“ 20, do 30 žetona.
Karte se mešaju, seku, a zatim započinje deljenje, u kome Bankar svakome daje po jednu kartu.
Na kraju uzima jednu i sebi, koju ne gledajući spoušta ispred sebe na sto.
Svaki igrač ulaže svoj ulog, a ukupan broj žetona ne sme prelaziti njihov broj u Banci.
Svi se redom u krug izjašnjavaju, koliko ko ulaže, a to prvi čini desni igrač od Bankara.
Ako se neko odluči da igra za veći ulog, mora voditi računa, da svakom igraču iza sebe, mora ostaviti bar po jedan žeton slobodan.
Igrač svoje žetone ne ulaže direktno u Pot, već ih najpre postavlja ispred sebe na sto.
U slučaju da izgubi, on ih dotura u Pot, a ako pobedi, uzima ih obratno, a pri tome i još toliko iz Banke.
Bankar prvo daje karte svom desnom susedu i to onoliko, koliko ih ovaj želi.
Cilj igre je identičan Ajncu, da se ostvari zbir što bliži broju 21.
Ako igrač uzme ukupno 3, ili više karata i pri tome premaši 21, on je izgubio to deljenje.
Ne pokazujući svoje karte ostalima, odbacuje ih na stranu i ubacuje svoje žetone u Pot.
Ako igrač misli da je dovoljno blizak broju 21 i ne želi da reskira, govori „Dosta“, a Bankar na isti način deli karte sledećem igraču.
Kada neko od igrača ostvari zbir 21, on to objavljuje, ali za razliku od Ajnca, on ne uzima odmah nagradu iz Banke, već čeka do daljnjeg i zadržava karte u rukama.
Pošto svima podeli zahtevani broj karata, Bankar najpre svoju prvu otkriva, a zatim uzima sebi dalje sa Ostatka. I njegov cilj je identičan ostalima, biti što bliže 21, ali ga ni u kom slučaju ne premašiti.
U slučaju da Bankar ipak premaši 21, svima koji su se zaustavili na nižem zbiru, isplaćuje njihove uloge, a igračima koji su ostvarili tačno 21, dvostruke uloge.
Ako se Bankar zaustavi na manjem broju od 21, svima koji imaju više od njega, isplaćuje uloge, a onima koji imaju tačan broj, njihove dvostuke uloge.
Od ostalih uzima uložene žetone.
Ako Bankar ostvari tačno 21, od protivnika koji su takođe objavili 21, prosto uzima Uloge, a od ostalih,dvostruke Uloge.
Ako taj svoj zbir ostvari sa samo 2 karte, od svih uzima dvostruko od uobičajenog, uključujući sada i one, koji su prešli zbir 21 i već uložili svoje žetone u Banku.
Oni moraju doplatiti još toliko.
Za sve igrače važi, da su 2 Keca dobitna kombinacija, a igrač koji ih poseduje, objavljuje zbir 21.
Međutim, ako se oni nađu kod delitelja, njegov dobitak se još jednom udvaja.
Pošto je pri tome zbir ostvaren sa samo 2 karte, igrači Bankaru plaćaju četvorostruko.
Posle svakog deljenja, Bankar se menja redom u krug, a ceo postupak se ponavlja.

..od svega ovde znam ajnc da igram..deda me nauchio..to igraju u Slavo :eee: niji

Blek Džek

(Black Jack)

Blek Džek je Američka varijanta Ajnca, a svoju ogromnu popularnost postiže u Kazinima, gde je po zastupljenosti ravnopravna Pokeru.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Koristi se standardni špil od 52 karte, u kome Kec vredi 1 bod, Slike i Desetke po 10 bodova, a ostale, prema svojim brojnim vrednostima.
Delitelj je u Blek Džeku praktično „Bankar“, a u „kućnim“ partijama se menja svakih 5, do 10 deljenja, prema utvrđenom dogovoru.
TOK IGRE : „Bankar“ svakome deli po jednu kartu, naravno i sebi.
Osnovni cilj je, kao i u predhodne dve igre, ostvariti zbir karata što bliži broju 21.
Pošto igrači pogledaju dobijene karte, spuštaju ih ispred sebe na sto, licem na dole.
Svako zatim, postavlja na svoju kartu, od 1, do 5 žetona, što predstavlja njegov Ulog u tom deljenju.
Bankar dalje, ispred svakog igrača spušta po jednu otvorenu kartu.
Igrači, koji ovom prilikom imaju zbir 21, to i objavljuju, govoreći „Blek Džek“.
Pri tome, oni istovremeno otvaraju i svoje prve karte.
U slučaju, da je Blek Džek na ovaj način formirao Bankar, dalja igra se u tom deljenju prekida.
On od protivnika, koji takođe imaju Blek Džek, uzima Uloge, a od ostalih, po dvostruku vrednost njihovih uloga.
Ako Bankar ovom prilikom nema zbir 21, igra se produžava.
Najpre, igrači koji su objavili ovu kombinaciju, dobijaju od Banke dvostruki svoj Ulog.
Ostali mogu zahtevati još karata, ili reći da im je „Dosta“.
Delitelj deli redom, jednom po jednom igraču u desnu stranu.
Kako ko kaže da mu je dosta, tako prelazi na sledećeg protivnika.
Na kraju, uzima karte i za sebe.
Blek Džek se odmah objavljuje, a isplata za njega je dvostruka, kao i u predhodnom krugu.
Igrači koji premaše 21, uplaćuju svoj Ulog u Banku i to, u dvostrukom iznosu.
Ako zbir od 21 pređe delitelj, on svima isplaćuje dvostruke Uloge, a onima koji su prešli 21, njihove vraća.
Ako se Bankar zaustavi na manjem zbiru od 21, svi igrači koji su preostali u konkurenciji, otvaraju svoje karte.
Svakome sa većim zbirom od njega, Bankar isplaćuje vrednost Uloga, a od ostalih uzima uložene žetone.
Ako se kao prve 2 karte pojave dva Keca, tretiraju se kao Blek Džek.
Postoje još neka pravila, koja ovoj igri daju dodatnu draž :
-Igrač koji u ruci ima 5 karata sa manjim zbirom od 21, kao nagradu, dobija svoj dvostruki Ulog, bez obzira na zbir Bankarovih karata.
-Igrač sa 6 karata i zbirom manjim od 21, dobija od Bankara trostruki svoj Ulog.
-Blek Džek od 3 Sedmice, utrostručava sve uloge u tom deljenju.
-Ako igrač sa prve dve karte ima zbir 11, ima pravo udvostručiti svoj Ulog.
-Ako igrač dobije prve dve karte međusobno jednakih vrednosti, može ih razdvojiti i Uloge postaviti na obe, nezavisno. Nastavak igre sledi, kao da su u pitanju 2 igrača.