Mihail Afanasijevič Bulgakov

Mihail Afanasijevič Bulgakov (Kijev, 15. maj
1891. — Moskva, 10. mart 1940) je bio ruski pisac i dramaturg. Po
završetku medicine radio je kao lekar u malim mestima. Godine 1923.
prelazi u Moskvu i započinje život profesionalnog književnika. Pisao je
pripovetke, drame i romane. Dela koja nisu odgovarala vladajućoj
politici nisu bila ni objavljivana. Bulgagov je tražio da se takav
postupak prema njemu objasni ili da mu se dopusti da ode u emigraciju.
Na intervenciju samog Staljina zaposlen je kao dramaturg u Moskovskom
teatru, no i dalje nije mogao objavljivati svoja dela.

Prvi
njegov roman „Bela garda“ objavljen je prvo u Francuskoj (I, 1925, II,
1929), a u Sovjetskom Savezu u celini tek 1966. Napisao je dramu „Dani
Turbinih“ (dramatizacija romana „Bela garda“ (1926)), komediju „Zojkin
stan“ (1926), drame „Beg“ (1927), „Poslednji dani ili Puškin“,
„Robovanje licemera ili Molijer“, „Priglupi Žurden“, „Ivan Vasiljevič“
(groteskna komedija iz 1935).

Njegova drama „Beg“ skinuta je sa
scene jer je Staljin imao nepovoljno mišljenje o njoj, a već skinuta sa
scene „Dani Turbinovih“, zahvaljujući Staljinu vraćena na scenu.

Za
života pisca objavljeni su samo prvi deo romana „Bela garda“, ciklus
priča „Beleške mladog lekara“ (1925-1928), i novinski feljtoni. Ostala
dela objavljena su posthumno pedesetih i šezdesetih godina 20. veka:
„Majstor i Margarita“, „Život gospodina de Molijera“ (1962), nezavršen
„Pozorišni roman“ (1965).

Verujem! - najzad je uskliknuo glumac i ugasio svoj pogled - verujem!
Ove oci ne lazu!
Ta koliko sam vam puta govorio da se osnovna vasa greska sastoji u
tome sto potcenjujete znacaj covekovih ociju. Shvatite, jezik moze da
sakrije istinu, a oci - nikada!
Postavljeno vam je neocekivano pitanje, vi cak i ne uzdrhtite, u
sekundi ovladate sobom i znate sta treba da kazete da biste sakrili
istinu, i govorite veoma ubedljivo, i nijedna bora vam se na licu ne
pokrene, ali - avaj - uznemirena pitanjem, istina sa dna duse u trenutku
uskace u oci i sve je gotovo!
Ona je primecena, a vi ste uhvaceni!

ROMAN "Majstor i Margarita" pisan je gotovo u
tajnosti. Bulgakov je između 1928. i 1931. godine prijateljima čitao
samo odlomke. Poslednjih godina piščevog života u dovršavanje ovog
remek-dela bila je upućena samo piščeva supruga Jelena Sergejevna i
delimično njena sestra Olga Bokšanska. Ipak, u radu na romanu Mihailu
Bulgakovu pomagala je jedino žena. "Poslednjih dana pred smrt", seća se
Bulgakovljev kolega, lekar Semjon LJanders, "Mihail Afanasjevič je
svojoj ženi diktirao ispravke poglavlja svog poslednjeg velikog romana.
Nije sam mogao da piše, soba mu je bila zamračena, ali je svaka njegova
reč bila ozarena".

Kada je pisac umro, sa romanom su se upoznali mnogi iz umetnikovog
okruženja. "Majstora i Margaritu" su u rukopisu, nakon Bulgakovljeve
smrti pročitali i Ana Ahmatova i romanopisac Venjamin Kaverin (našim
čitaocima poznat po romanu "Pred ogledalom"). Jelena Sergejevna se
zavetovala mužu da će roman objaviti kad-tad i to je učinila.

Roman "Majstor i Margarita" najpre se pojavio nekompletan, što je bilo
tipično za sovjetska cenzorska vremena. Štampan je u dve sveske časopisa
"Moskva", u broju 11 za 1966. godinu (stranice 6. do 130. časopisa) i u
broju 1 za 1967. godinu (stranice 56. do 144). Deo neobjavljenih
poglavlja doštampan je naredne godine na ruskom jeziku i izdat u Bernu, u
Švajcarskoj. Delo je potom kompletno štampano u ruskim emigrantskim
krugovima u inostranstvu, u izdanju frankfurtskog preduzeća ruske
literatura "Setva" ("Posev"). Tek 1973. godine objavljena je u SSSR-u
kompletna verzija romana i od tada on počinje da živi ne samo svoj
literarni, već i teatarski i filmski život.

Delo "Majstor i Margarita" doživelo je mnoštvo dramatizacija u svetu i u
Bulgakovljevoj otadžbini. Postavljeno je u moskovskom Teatru na Taganki
(premijera 6. aprila 1977, reditelj Juri LJubimov), na maloj sceni
Hudožestvenog teatra pod nazivom "Bal uz sveće" godine 1984, pa i u nas,
na sceni Narodnog pozorišta (premijera 6. aprila 1982, režiser
Aleksandar Petrović). Roman Mihaila Bulgakova više je puta filmo van, a
režiseri su bili Andžej Vajda i već spomenuti Aleksandar Petrović
Kompozitor Slonimski, prema motivima romana, tokom sedamdesetih sačinio
je libreto i komponovao operu "Voland".

Ono što je za recepciju ove knjige daleko važnije jeste da je roman
"Majstor i Margarita" najispitivaniji i najviše komentarisan od svih
sovjetskih dela dvadesetog veka. Literatura o "Majstoru i Margariti"
danas se meri hiljadama stranica i pisana je na ruskom, srpskom,
nemačkom i engleskom jeziku.



TUŽNA sudbina romana "Majstor i Margarita" poklapa se sa prilikama u
kojima su publikovana mnoga dela napisana u Sovjetskom Savezu. Nije
drugačije moglo ni biti, jer ova knjiga netipična je za vreme kada je
napisana. Prikazati Volanda, nečistu silu koja dolazi u Moskvu i izvrće
ruglu sav socijalistički poredak, bilo je za ono vreme u najmanju ruku
hrabro. "Majstor i Margarita" ima, međutim i drugu, lirsku liniju. Ova
priča vezana je uz Margaritu, oličenje svega čistog i neiskvarenog, onog
što je zaostalo za prošlim presocijalističkim vremenima. Čitava
savremena priča to, kako se obično zove "Jevanđelje po Volandu", preseca
se pričama iz Hristovih vremena i vladavine Pontija Pilata. Ovakva
knjiga nije mogla biti štampana 1940. godine u SSSR-u, već tek krajem
1966. i početkom 1967. godine. Možda bi interesantno bilo pogledati u
kakvoj je duhovnoj klimi završeno, a u kakvoj štampano ovo remek-delo,
uz "Arhipelag Gulag" i "Doktora Živaga" najznačajnije knjige na ruskom
jeziku 20. veku.

Godine 1940, Bendžamin Britn komponovao je Violinski koncert, a
Stravinski, najveći ruski kompozitor u izgnanstvu, čuvenu Simfoniju u
Ce-duru. Le Korbizje projektovao je zgradu Ministarstva zdravlja u Rio
de Žaneiru, a Valter Gropijus dovršio nacrt čuvenog Pensilavanijskog
paviljona na Svetskoj izložbi u NJujorku. Svet je ušao u drugu godinu
Drugog svetskog rata, a Nemačka je blickrigom kroz Belgiju zaobišla
neosvojivu Mažino-liniju i ušla u Parizu. De setog maja 1940. Vinston
Čerčil postao je premijer Britanije.

Godine 1967, kada je knjiga "Majstor i Margarita" objavljena, Šostakovič
je u SSSR-u dovršio Drugi klavirski koncert, a na Zapadu Štokhauzen
svoje verovatno najpoznatije delo "Himne". Marina Abramović te godine
prikazala je svoja prava konceptualna dela. Ista godina, videla je
društvena komešanja u mnogim zemljama zapada.

Možda bi trebalo potrošiti mnogo vremena da bi se uporedile ove dve
neslične godine, ali nešto se odmah nameće. U jedno vreme dovršen je
roman "Majstor i Margarita", a u neko sasvim drugo štampan. Dvadeset
sedam godina prošlo je od završetka rada na delu i njegovog štampanja u
celosti u SSSR-u. U vreme kada je Bulgakov umro, Sovjetski Savez još je s
pomešanim strepnjama i velikom ljubavlju gledao na generalisimusa
Staljina. Godine 1967, kada je knjiga publikovana, zvršila se era
Hruščova i već otpočela stabilna vladavina najdugovečnijeg generalnog
sekretara sovjetske partije Leonida Brežnjeva.

Šta bi Bulgakov kazao da je mogao da vidi sve te godine, od one kada je
umro, do one kada njegovo majstorsko delo postaje popularno, najpre u
emigrantskim ruskim krugovima u Nemačkoj, a potom i u domovini? Pisci ne
mogu znati kakva će biti sudbina njihovih knjiga, naročito ne posle
smrti. I Bulgakov je bio književnik koji je želeo promene u svom
vremenu. Mislio je pisac "Majstor i Margarite" da je bez Boga ruski
narod "izgubljen" i da mu ga može vratiti samo literatura i molitva.
Prema ovome, Mihail Afanasjevič bio bi ravnodušan na uspeh "Majstora i
Margarite" koji se dogodio daleko iza vremena u kojem je autor mislio da
će ovom velikom knjigom nešto promeniti.



Mihail Afanasjevič Bulgakov dovršio je pisanje svog remek dela, romana
"Majstor i Margarita" silom prilika, na dan smrti. Dogodilo se to 10.
marta 1940. godine u četiri časa posle podne. Uuprkos velikim bolovima
koje je trpeo i gotovo potpunom slepilu, pisac je do poslednjeg dana
radio na svom poslednjem delu. Često mu je, na njegovu molbu, žena
čitala poglavlja iz romana i on je predlagao ispravke. A kad se čitanje
odnosilo na dijalog Hrista sa Pontijem Pilatom, Bulgakov bi uvek živnuo i
govori: "Da, to je tako", ili "Ovo bi trebalo ispraviti".



Mihail Bulgakov po profesiji je bio lekar. Kao mladić obavljao je
lekarsku praksu u provinciji. Po preseljenju u Moskvu, radio je razne
poslove, pa je između ostalog, bio i glumac. Na kraju života ostao je
"samo" profesionalni pisac. Kao pisac, Bulgakov je mnogo pisao i još
više odbacivao. Malo je otud romana koji su toliko obeležili književnost
20. veka a da su imali toliko redakcija, ispravki i naročito radnih
naslova. Mihail Bulgakov bio je poznat po prepravkama i menjanju
naslova. Radio je lako i činilo se da je za njega pisanje pre opsesija
nego profesija.



RAZLIČITE VERZIJE

I roman "Majstor i Margarita" doživeo je četiri redakcije. Započet je
verovatno tokom 1928. godine, a prva redakcija romana dovršena je u maju
1929. godine. Druga prepravka romana pada u proleće 1931. godine, a
roman u toj varijanti dobija prvi naziv "Konsultant sa kopitom". Ipak, u
to vreme, roman je imao mnogo skromniji i drugačiji izgled nego verzija
danas poznata čitaocima.



Konačni oblik "Majstor i Margarita", bez sumnje, dobija tek u jesen
1932. godine, kada Bulgakov otpočinje rad na trećoj varijanti romana.
Bile su to po mnogo čemu najmirnije godine za pisca. Primanja su mu se
koliko-toliko ustalila, a on se, sa porodicom, izmakao za korak od
gladi. Bolest, koja će ga oboriti, dogodiće se tek kroz osam godina, te
on u to vreme, između 1932. i 1936. koliko je to moguće, neometan
nastavlja rad na romanu.



CRNI BOGOSLOV

U to vreme pisac dovršava posl ednje 37. poglavlje pod nazivom
"Poslednji let", kao i pisanje dela "Šta je sanjao Bosoj". Upravo tada
roman dobija najviše radnih naslova. Evo nekih, kasnije odbačenih.
Bulgakov je razmišljao o sledećim nazivima: "Veliki kancelar", "Satana",
"Evo i mene", "Šešir s perom", "Crni bogoslov", "On se pojavio",
"Dolazak", "Crni mag" i još jednom, nešto u izmenjenom vidu naslov iz
1931. godine, "Konsultantovo kopito".



U trećoj verziji rukopisa znatno je osnažena linija Margarite, te će to
verovatno i uzrokovati konačni i jedini mogući naslov Bulgakovljevog
remek-dela: "Majstor i Margarita".

"Slušaj tišinu-rekla je Margarita majstoru i pesak je šuštao pod njenim
bosim nogama-slušaj i uživaj u onome što ti za života nije bilo dato-u
tišini.Gledaj,eno pred nama je tvoja kuća,kojom si nagrađen.Već vidim
venecijanski prozor i lozu kako se vije do samog krova.Evo tvoje
kuće,tvoje večne kuće.Znam da će ti uveče doći oni koje voliš,koji te
zanimaju i koji te neće uznemiriti.Oni će ti svratiti,oni će ti
pevati,videćeš kakva je svetlost u odaji pri upaljenim svećama.Zaspaćeš
sa svojom izmašćenom i večitom kapicom,zaspaćeš sa osmejkom na
usnama.San će te okrepiti,počećeš mudro da misliš.A da me oteraš,to više
nećeš moći.Ja ću čuvati tvoj san."

Mihail Bulgakov-Majstor i Margarita