Agata Kristi

(15.9.1890. - 12.1.1976.)



Engleska spisateljica detektivskih romana čije knjige su prodate u preko 100 miliona kopija i prevedene na preko 100 jezika.



Obrazovanje je stekla kod kuće, od majke, dok je sa pisanjem detektivskih priča počela tokom Prvog svetskog rata, kada je radila kao medicinska sestra. U njenom prvom romanu „The Mysterious Affair at Styles" (1920) Herkul Poaro, egoistični i ekscentrični detektiv, započinje svoje avanture. Poaro se pojavio u 25 romana i kratkih priči, sve dok ga Agata nije ubila u poslednjem romanu izdatom 1975. godine. Umro je, jer je dosadio autorki, a nekrolog mu je, čak, objavljen i u „New York Times"-u.



1926.godine umire joj majka, a iste godine njen muž zahteva razvod, jer se zaljubio u drugu ženu. Agata je misteriozno nestala. Cela engleska javnost bila je uznemirena, a policija je intezivno tražila. Stvarnost se pomešala sa fikcijom koju je ona stvarala u svojim pričama. Autorka je prešla u svet sopstvenih fantazija. Ovo je bila centralna tema svih medija sve dok je, nakon tri nedelje, nisu pronašli u nekom hotelu, gde je bila prijavljena pod imenom žene sa kojom se njen suprug želeo oženiti.



„Deset godina nakon moje smrti niko me se neće sećati", rekla je i pogrešila! Svake godine, u celom svetu, proda se oko tri miliona njenih knjiga i godinama se nalazi u vrhu liste bestselera. Prema statistici UNESCO-a, prodala je više primeraka knjiga nego bilo koji drugi pisac sa engleskog govornog područja. Samo su Biblija i Kuran prodati u većem broju primeraka. Zanimljivo je i da se njena drama „Mišolovka" prikazuje neprekidno već 40 godina u londonskom pozorištu West End!



Osamdeset odsto vremena trošila je na smišljanje zapleta, a ostatak na pisanje. Poznanici su pričali o njenim neurozama i opsesiji deliktom, što joj je i omogućilo tako plodnu i uspešnu karijeru spisateljice. Ovde se još jednom suočavamo sa sukobom života i posla, to jest, ličnih slabosti pojedinca koje mu otežavaju život, ali doprinose njegovom delu. Agata, na primer, gde god se nalazila, i kada je bila najsretnija i najtužnija, uvek je mislila o zločinima i smišljala nove scenarije za ubistva. I tako je bilo sve do njene smrti. Već je bila na korak od groba, ali kada ju je posetila jedna prijateljica i preporučila joj novi preparat za čišćenje veštačkih zuba, Agata je, odmah po odlasku prijateljice zapisala: „Bilo bi moguće organizovati savršeno ubistvo koristeći kao oružje prašak pomešan sa arsenom".



Njena dela nisu klasični krimi-romani, već priče koje otkrivaju ceo jedan svet sa svojim tradicijama. U njenim knjigama nema sadizma, mučenja, tučnjave. Ubistva se događaju blago, u krugu dama sa ekstravagantnim šeširima, u salonima gde se poslužuje čaj. To jesu knjige o zločinima, ali bez mučnine. Razlog se, verovatno, krije u tome što se Agata držala onog miljea koji je najbolje poznavala - britanskog buržoaskog kruga. Sama Agata je svoje romane ovako objasnila: „Zločin nije početak, nego kraj svega. Detektivski roman je za mene priča o borbi između dobra i zla, a moralna pouka priče se nalazi u pobedi dobra. Tema svakog romana je odbrana nevinosti, jer je ona bitna, a ne greh." Drugom prilikom, za list „Times" rekla je: „Ne volim smrti pune krvi. Ne volim nasilje, trilere. To je čisti sadizam. Ponekad me hvata strah što živim u zemlji u kojoj okrutnost zabavlja umesto da užasava ljude." Na komentar da su njeni romani puni banalnosti, odgovorila je: „Novac, ucene, ludilo, strast za ubijanjem nisu nikakvi banalni motivi koji teraju moje likove na put zločina...Banalni su ako se uporede sa američkim krimi romanima u kojima se leševi gomilaju, krv teče potocima, a strah hvata čitatelje za gušu. Čak i detektivi snagu i hrabrost traže u burbonu. Mojim junacima ne odgovara viski, oni vole vino, i to određene marke, određenog godišta. Sve je stvar ukusa".



Ipak, ne treba zaboraviti da je ova autorka u mladosti gutala romane o Šerloku Holmsu, te da se kao nastavljač detektivskog žanra koji je uspostavio Ser Artur Konan Dojl, radije držala određenog šablona i utvrđenih pravila. Možda je njen uspeh tim veći i čudesniji, jer ona nije mnogo odmakla od svog uzora, nije bila previše invetivna, više je prilagođavala nego što je stvarala, a ipak je postigla tako veliki uspeh. Zapravo, njena jedina inovacija jeste tzv. tehnika zatvorenog kruga, u kojem je bila savršeni majstor. Ona se bavi skupom podjednako sumnjivih likova i svakom od njih posvećuje gotovo podjednaku pažnju, a samo je jedan zločinac. Analizirajući osumnjičene ona će za svakog ponaosob stvoriti jake i uverljive motive za zločin. Počinitelja zločina ne otkriva nikada pre poslednje stranice romana. Veoma uspešno vara čitaoca vodeći ga od jednog do drugog osumnjičenog. Likovi ropski služe enigmi. Zbog ovoga su neki govorili da ukoliko želite da otkrijete ko je ubica, prvo posumnjajte na osobu koja vam je najsimpatičnija. Ustrajući na toj tehnici postala je sinonim za takvu vrstu žanra, istovremeno uvodeći u njega jednoobraznost. Dok policija uvek odlazi krivim putem, Herkul Poaro priprema zamku pravom zločincu u kojeg niko ne sumnja.



Zanimljivo je da fanovi Ser Artura Konana Dojla ne vole previše romane Agate Kristi, smatrajući ih samo bledim kopijama romana o Šerloku Holmsu. I zaista, dok je kod Agate akcenat na pronalaženju zločinca u moru osumnjičenih, kod Dojla je akcenat na junaku, dakle samom Holmsu i njegovim jedinstvenim metodama. Holms je kud i kamo izgrađenija ličnost od Poaroa; iako se i za Poaroa može reći da je delimično asocijalan, Holms je prototip asocijalnosti; Holms više misli o problemu nego o ljudima, važnije su mu predstave o ljudima od njih samih, zanimaju ga prvobitni uzroci a ne puke posledice, on je, prosto rečeno, ljubitelj intelektualnih igara i stalno traži nove izazove, pa samim tim, njegove avanture su raznovrsne. Poaro se kreće neprestano u jednom istom staležu i čini se kao da ga zločin zanima više kao usputni fenomen, dok mu je rešavanje misterije više hobi nego primarno zadovoljstvo. Tako on više podseća na imućnog snoba koji se povremeno zabavlja sa manje pametnim ljudima. Šerlok Holms je, donekle, prototip ascoijalnog genija, čiji um neprestano traži nove izazove i ne može da se zadovolji svakodnevncom sačinjenom od trivijalnosti; dok je Poaro salonski intelektualac, koji ne traži izazove u svetu oko sebe i u životu samom, nego potvrdu svojih stavova. Poaro je ekcentričan u granicama društvene prihvatljivosti (razlikujem se da bih se razlikovao, a ne zato što sam zaista drugačiji); Holmsa baš briga šta će društvo misliti o njemu, on je takav kakav jeste i ne mari za ljude, koji su uglavnom prosečni.



Agata Kristi je pisala i o avanturama žene detektiva, mis Jane Marple, a napisala je i svoju autobiografiju jednostavno nazvanu „Autobiografija", koja je objavljena nakon njene smrti.

Bibliografija

* 1920. Misterija u Stajlzu The Mysterious Affair at Styles (prva knjiga u kojoj se pojavljuje Herkul Poaroa)
* 1922. Tajni neprijatelji The Secret Adversary (upoznajemo Tommy and Tuppence)
* 1923. Ubistvo na golf terenu Murder on the Links
* 1924. Čovek u braon odelu The Man in the Brown Suit
* 1924. Poaro istražuje Poirot Investigates (11 kratkih priča)
* 1925. Tajna Dimnjaka The Secret of Chimneys
* 1926. Ubistvo Rodžera Akrojda The Murder of Roger Ackroyd
* 1927. Velika četvorka The Big Four
* 1928. Misterija Plavog voza The Mystery of the Blue Train
* 1929. Zajedno protiv zločina Partners in Crime (15 kratkih priča)
* 1929. Misterija sedam brojčanika The Seven Dials Mystery
* 1930. Ubistvo u vikarijatu The Murder at the Vicarage (upoznajemo Džejn Marpl)
* 1930. Misteriozni gospodin Kvin The Mysterious Mr Quin (upoznajemo gospodina Harli Kvina)
* 1931. Sitafordska misterija The Sittaford Mystery
* 1932. Opasnost kod End hausa Peril at End House
* 1932. Trinaest problema Thirteen Problems (13 kratkih priča)
* 1933. Pas smrti i druge priče The Hound Of Death And Other Stories (12 kratkih priča)
* 1933. Lord Edžver umire Lord Edgware Dies
* 1934. Ubistvo u Orijent ekspresu Murder on the Orient Express
* 1934. Parker Pajn istražuje Parker Pyne investigates (12 kratkih priča)
* 1934. Misterija Listerdejl The Listerdale mystery (12 kratkih priča)
* 1935. Tragedija u tri čina Three Act Tragedy
* 1935. Zašto nisu pitali Evansa? Why Didn't They Ask Evans?
* 1935. Smrt u oblacima Death in the Clouds (poznat i kao Death in the Air)
* 1936. ABC ubistva The A.B.C. Murders
* 1936. Ubistvo u Mesopotamiji Murder in Mesopotamia
* 1936. Karte na stolu Cards on the Table
* 1937. Smrt na Nilu Death on the Nile
* 1937. Ćutljivi svedok Dumb Witness
* 1937. Ubistvo u maloj ulici Murder In The Mews (4 kratke misterije)
* 1938. Sastanak sa smrću Appointment with Death
* 1939. Deset malih crnaca Ten Little Niggers (poznat i kao And Then There Were None, Ten Little Indians)
* 1939. Ubistvo je lako Murder is Easy
* 1939. Misterija na regati The Regatta Mystery (9 kratkih priča)
* 1939. Božić Herkula Poaroa The Christmas of Hercule Poirot
* 1941. Zlo pod Suncem Evil Under the Sun
* 1941. N ili M? N or M?
* 1941. 1, 2, cipela se raspala One, Two, Buckle My Shoe
* 1942. Leš u biblioteci The Body in the Library
* 1942. Pet prasića Five Little Pigs
* 1942. Kobni prsti The Moving Finger
* 1943. Problem u Polensi Problem at Polensa Bay (8 kratkih priča)
* 1944. Nulta tačka Towards Zero
* 1944. Iskričavi cijanid Sparkling Cyanide
* 1945. Smrt dolazi na kraju Death comes as the End
* 1946. Rupa The Hollow
* 1947. Herkulovi zadaci The Labours of Hercules (12 kratkih priča sa Poaroom)
* 1948. Ko talas uhvati There is a Tide (poznat i kao Taken at the Flood)
* 1948. Svedok optužbe Witness For The Prosecution (8 kratkih priča)
* 1949. Zla kuća Crooked House
* 1950. Najavljuje se ubistvo A Murder is Announced
* 1950. Tri slepa miša i druge priče Three Blind Mice And Other Stories (9 kratkih priča)
* 1951. Operacija Bagdad They Came to Baghdad
* 1951. Potčinjeni i druge priče The Underdog And Other Stories (8 kratkih priča)
* 1952. Ruka brža od oka They Do It With Mirrors
* 1952. Gospođa Makginti je mrtva Mrs McGinty's Dead
* 1953. Džep pun žita A Pocket Full of Rye
* 1953. Posle sahrane After the Funeral
* 1955. Tika, taka, tak Hickory Dickory Dock
* 1955. Nepoznato odredište Destination Unknown
* 1956. Vašar zločina Dead Man's Folly
* 1957. U 4.50 sa stanice Pedington 4.50 from Paddington
* 1957. Nesreća nevinih Ordeal by Innocence
* 1959. Mačka među golubovima Cat Among the Pigeons
* 1960. Tajna Božićnog pudinga The Adventure Of The Christmas Pudding (6 kratkih priča)
* 1961. Kod Belog konja The Pale Horse
* 1961. Dvostruki greh Double Sin And Other Stories (8 kratkih priča)
* 1962. Napuklo ogledalo The Mirror Crack'd from Side to Side
* 1963. Časovnici The Clocks
* 1964. Karipska misterija A Caribbean Mystery
* 1965. Hotel Bertram At Bertram's Hotel
* 1966. Treća devojka Third Girl
* 1967. Večita noć Endless Night
* 1968. Zla sudbina By the Pricking of my Thumbs
* 1969. Zabava u Noći veštica Hallowe'en Party
* 1970. Putnik za Frankfurt Passenger to Frankfurt
* 1971. Nemezis Nemesis
* 1972. Slonovi pamte Elephants Can Remember
* 1973. Vrata sudbine Postern of Fate
* 1974. Rani slučajevi Herkula Poaroa Poirot's Early Cases (18 kratkih priča)
* 1975. Zavesa Curtain (Poznat i kao Poslednji slučaj Herkula Poaroa - napisan u toku Drugog svetskog rata)
* 1976. Usnulo ubistvo Sleeping Murder (Poznat i kao Poslednji slučaj Gospođice Marpl - napisan u toku Drugog svetskog rata)

Koautor:

* 1931. The Floating Admiral napisala zajedno sa Dž. K. Čestertonom, Doroti L. Sajers i sa drugim članovima Detekšn kluba.

Autor je i brojnih drama koje je napisala obradivši svoje krimi romane, ali je pored toga napisala i nekoliko originalnih drama koje nisu za podložak imale predhodno objavljeni roman. To su:

* 1934. Crna kafa Black Coffee prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000.
* 1937. Ehnaton Akhnaton
* 1952. Mišolovka The Mousetrap
* 1953. Svedok optužbe Witness For The Prosecution
* 1954. Pukova mreža Spider's Web prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000.god.
* 1953. Svedok optužbe Witness For The Prosecution
* 1958. Presuda Verdict prerađena u roman od strane Čarlsa Ozborna 2000.god.
* 1962. Trojno pravilo Rule Of Three
* 1953. Violinski trio Fiddlers three

Dela napisana pod imenom Meri Vestmakot:

* 1930. Divov hleb Giant's Bread
* 1934. Nedovršeni portret Unfinished Portrait
* 1947. Ruža i tisa The Rose and the Yew Tree
* 1952. Ćerkina ćerka A Daughter's a Daughter
* 1956. Breme The Burden

Dela napisana pod imenom Agata Kristi Malovan:

* 1946. Hajde reci kako živiš Come, Tell Me How You Live - putopisi i sećanja
* 1965. Zvezda nad Vitlejemom Star Over Bethlehem -pesme i priče za decu

Ostala dela:

* 1930. Put snova The Road Of Dreams - poezija
* 1973. Poezija Poems - zbirka od 63 pesme
* 1977. Autobiografija An Autobiography

Uvek mi je bila zanimljiva, a takodje i ekranizovana verzija. Odabir glumca za lik Poaroa je fantastican.

Agata Kristi je mrzela svog junaka


LONDON - Agata Kristi nije mogla smisliti lik Herkula Poaroa koga je sama izmislila, ali je morala skoro do smrti da piše o njemu, jer su to tražili njeni izdavači, otkrio je sada unuk čuvene autorke krimića Metju Pričard.

Prema Ginisovoj "Knjizi rekorda", Agata Kristi je - sa više od milijardu prodatih knjiga - najprodavanija književnica svih vremena. Ispred nje su samo Biblija, koju su davno pisali muškarci, i Šekspir, dakle opet muškarac.

Kad je 1976. preminula u 85. godini, za sobom je ostavila "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Smrt na Nilu", "Deset malih crnaca"... Herkul Poaro se, između 1920. i 1975, pojavljuje u 33 njena romana i 51 noveli. Njen drugi najpopularniji lik, Mis Marpl, pojavljuje se u "samo" 12 romana i 20 novela.

Jedini Poaroov nedostatak je njegova - preterana dugovečnost: on se 1921. pojavljuje kao penzionisani član belgijske policije, što bi značilo da 1975, u vreme "Zavese", ima otprilike 130 godina, Agata sigurno nije ni sanjala da će je njen mali mudri Belgijanac nadživeti.

Spisateljica, međutim, nije osobito volela Herkula Poaroa. Već 30-ih godina prošlog veka, kada je Agata bila u svojim 40-im, postao joj je "nepodnošljiv", a u 60-im, kada je ona imala već više od 70, nazivala ga je "egocentričnim gmizavcem".

Verovatno je upravo zato 1930. stvorila gospođicu Marpl, staru usedelicu koja svugde zabada nos i svako malo naleti na neko umorstvo. Tu Džejn Marpl, za razliku od Poaroa, Agata je prilično volela, iako joj je posvetila gotovo triput manje romana. Zašto je bilo tako? Unuk Metju je pronašao celih 13 sati magnetofonskih traka sa pričom Agate Kristi o sebi i likovima koje je stvorila.

Bile su u prašnjavoj kutiji kad je on čistio ostavu u njenoj kući u Torkveju, mestu u Devonu koje je za nju bilo "najlepše na svetu". Trake su snimljene pre verovatno 40 godina, ali niko nije znao za njih, a sada je očigledno da je Agata na osnovu njih napisala autobiografiju koja je objavljena nakon njene smrti, 1977.

Na jednoj traci ona priča da gospođicu Marpl nije stvorila prema liku svoje bake, no da njih dve imaju najmanje jednu zajedničku stvar: mada su bile radosne osobe, uvek su očekivale najgore i sa zastrašujućom tačnošću se ispostavljalo da su bile u pravu.

Ipak, nije planirala da Džejn Marpl postane stalni lik u njenim knjigama i nije znala da će ona postati suparnica Poarou, ali je odmah odlučila: pedantni Poaro i džangrizljiva Marpl nikad se neće sresti! "Ljudi mi neprestano pišu i pitaju kada će se Džejn i Herkul sresti. No, zašto bi se sreli? Mislim da im se to uopšte ne bi svidelo. Poaro je potpuni egoist i ne bi mu se svidelo da mu neko zabada nos u posao, a naročito da mu stara usedelica nešto sugeriše", objasnila je Agata na snimku. Trake, nažalost, ne otkrivaju ništa o najmisterioznijem razdoblju Agatina života...

Imala je 24 godine kad se udala za pukovnika Arčibalda Kristija s kojim je pet godina kasnije, 1919, dobila jedino dete, kćer Rozalind Hiks. Sedam godina kasnije, međutim, doznala je da Arčibald ima ljubavnicu. Rekao joj je da želi razvod, a ona je 3. decembra 1926. nestala i 12 dana niko nije znao gde je, da li je uopšte živa.

Lekari su joj kasnije konstatovali amneziju, ali se sumnjalo da je doživela nervni slom, a javnost je reagovala uglavnom negativno, jer su mnogi verovali da je sve izmislila da bi podigla publicitet ili da bi se osvetila mužu.

Bilo šta da je istine, a nju je ona odnela u grob, više sreće nije imala ni s drugim brakom. Za arheologa Maksa Malovena, mlađeg od nje 14 godina, udala se 1930. U početku su bili srećni, ali ju je on kasnije varao sve češće. Ipak su ostali zajedno do njene smrti, da bi se on godinu kasnije, 1977, oženio svojom ljubavnicom barbarom parker.

Godinu pak pre svoje smrti, Agata Kristi se rešila svoje ipak najveće ljubavi - Herkula Poaroa. Ubila ga je u "Zavesi".