Čitaj, oseti, uživaj i upamti.....

Naslov: Stihovi koji diraju dusu i secanje... Pet Nov 16, 2007 9:15 am

First topic message reminder :

VECERAS!

veceras ti zadnju pesmu pisem
pesmu bolniju od svih
sa rukama crvenim od vina
drhti na listu svaki mi stih:
Ja se pesmom oprastam od tebe
srce cu slagati sam
al svaka bar nalik na tebe
mnogo ce boleti znam!

ako ti nekada ne bude pravo
sto sam ja ovde ,a ti tamo
za oprostaj veciti te molim
oprosti sto volim da volim.

Veceras se gasi zadnja nada
da ce biti isto kao pre
nek umire ta poslednja sada
ja cu lagano u svoje sne;
Ti ces mozda biti srecna
s nekim kome dusu ne znas
al,molim te budi mi vecna
nemoj nikom srce da predas.
...........

Gost

Kijara-brm ::

John Doe ::: ... anex...

... nada je samo za one, koji ne znaju kako da upravljaju svojim životom...

[/quote
nećemo spamovati temu...

uživam punim plućima...ČITAJ ,ZAPAMTI,OSETI-( to ne moraš) JA

... zeznuo sam temu... ovo je trebalo na mudre miali i izreke...
... preskočila si jedn post...

... čitam, uživam, pamtim, dodao bih: pišem... drugi osećaju...

... sa malim zakašnjenjem, neko je napisao nešto što mi se dopalo... na žalost, nisam zapamtio ime autora...

Božić je danas, pravoslavni, jedan od dva najveća hrišćanska praznika, umesto formalnih čestitanja napisaću nešto drugo... Vera se, prijatelji moji, ne dokazuje brojem poslatih čestitki, količinom ispečenog mesa ili bačenih petardi, vera se dokazuje 365 dana u godini, na svakom koraku – pažnjom, brigom, saosećanjem, zajedništvom, poštovanjem, ljubavlju. Vera se dokazuje u odnosu prema zajednici, prema ljudima sa kojima se živi, prema zemlji u kojoj se živi, prema prirodi, planeti uopšte. Zaboli me laž svih onih koji su najglasniji u vreme praznika a poznato je kako žive i kakve primere daju. Obračunavaju se svuda, gde god da se pojave, sa idealizmom, borbom i odricanjem ljudi za opšte dobro. Obračunavaju se sa svim onim što ima veze sa hrišćanskim idealom apsolutne ljubavi, pravde i lepote? Obračunavaju se sa ljudima koji imaju više ciljeve, ili svojim životom pokušavaju da ukažu na ono što je istinsko a ne prizemno i banalno. Ne volim da mi priča o Bogu neko ko ne poštuje božansko u čoveku. Kada kažem božansko mislim na stvaralačko, estetsko, ljudsko, životvorno... Kada već verujete u njega, kada se usuđujete da tako olako izgovarate njegovo ime i da se pozivate na njegov lik i delo, zašto onda ne poštujete božanski lik u svakom čoveku? Ako tvrdite da čovek nije postao od majmuna zašto se onda odnosite prema ljudima gore nego prema majmunima? Stidim se kada vidim ko sve i na koji način slavi Božić. Najveći malograđani u vreme praznika postaju najveći vernici. Iz pomodarstva, iz navike, iz čiste dosade. Nije mi samo jasno gde nestane ta dobrota i zanos tokom godine? Gde nestanu sve one najlepše želje i otvorenost srca? Za vernika, čoveka odanog hrišćanskim idealima, Božić je svakog dana, ili nikad. Šta znači proslavljati Božić tek onako, radi reda? Zašto ga onda uopšte slaviš? Zbog komšija, rodbine, griže savesti? Nisu božanske zapovesti knjiga recepata koja se koristi samo u vreme praznika, božanske zapovesti su nešto sasvim drugo... Sve je više onih koji veruju iz marketinških razloga, koriste praznike da bi kupovali naklonost svojih klijenata. Zar je i kladionicama Božić, bankama, velikim kompanijama i korporacijama koje su odavno zaboravile i na ljude a kamoli na Boga. Da li je i njih izmislio Isus Hrist, ili se radi o nečemu drugom? Zar je moguće da je danas Božić i onima koji uništavaju ljude i planetu? Zar je moguće da je danas Božić i onima koji služe đavolu? Zar je moguće da se svi mi istom Bogu molimo? Ako nas je sve stvorio Isus Hrist po svom božanskom liku, ako smo svi mi braća, zašto se ne ponašamo kao braća? Po hrišćanskom predanju, Isus je bio jedan od najvećih stradalnika u istoriji, izdat, gažen, proganjan, prebijan, i to sve zato što se žrtvovao i uložio celog sebe u borbi za opšte dobro... Kako se vi odnosite prema savremenim borcima koji se žrtvuju i žele od ovog sveta da načine rajski vrt a ne dolinu suza? Ne zaboravite, da vi živite u Hristovom vremenu, vi takvi, vi biste bili njegovi najveći protivnici, vi biste bili deo one mase koja ga je razapela na krst i radovala se tome... Nije nevernik čovek koji nije religiozan već onaj ko je napustio ljudski put i obesmišljava sve ljudsko oko sebe... Ja ne verujem u Boga, to je moje ljudsko pravo ali zato verujem u čoveka. Da li sam zato veći grešnik od vas? Verujem u Isusa Hrista kao čoveka, isto kao što verujem i u druge borce za slobodu i u njima vidim svoje prijatelje, saborce, braću a ne bogove? I ako već toliko verujete i ako vam je već toliko stalo do vere, pustite i druge da veruju u svoje ideale. Zašto je vaša vera svetlija od vere drugih? Zašto je vaše pravo pravičnije od prava drugih? Juče i danas se cela Srbija okuplja oko crkve, zašto se ta Srbija ne bi okupljala i oko borbe za pravedno društvo, oko borbe protiv kriminala, primitivizma, protiv svega što je napuštanje ljudskog puta? Dosta smo se okupljali u ime bogova, hajde da se okupljamo i u ime ljudi, hajde da razgovaramo, hajde da se družimo, hajde da radimo nešto korisno u ime svih nas?! Hajde ponovo da se borimo za poredak gde će biti besplatno školstvo, zdravstvo, posao. Hajde da se borimo za poredak gde se neće sve okretati oko novca i privilegija? Naravno vi ćete to proglasiti utopijom a pritom ćete tvrditi kako je Bog realan? Božić je danas, pravoslavni, svi vi koji od toga pravite feštu, setite se Isusovog života, i setite se njegovih stradanja. Njegova patnja, njegova herojska žrtva za dobro treba da bude podsticaj i inspiracija ljudima za herojstva u svojim životima, i u svom vremenu... Kada ćemo, za početak, da naučimo da poštujemo patnje drugih, da se istinski saosećamo ili bar da ne smetamo a ne da kopamo po tuđim ranama... Kada ćemo da naučimo da poštujemo dostojanstvo drugih ljudi i integritet njihovih ličnosti a ne da se pravimo da sve znamo, da smo svuda bili i sve videli? Božić treba da bude poziv na savest i odgovornost. Božić treba da bude praznik čoveka i svega što je ljudsko, i poziv na borbu protiv svega što je neljudsko i uništava život na zemlji... Zar to nije Hristov put? Zar to nije jedini istinski put zarad dobrobiti svih? Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
rasta

Gost

... Suzi, nisi zaboravljena...

Greenisgoodforeyes; 01.08.2006

``Zapešće mladež na levom dlanu mali nejasnih granica ožiljak polumesec na desnom kolenu kada sam se kao klinka posekla na bazenu u obdaništu pa su stavljali jod žuto žuto pile knedla u grlu osetljivost šaka prostori skriveni između dva prsta kojima ruka nečija putuje i donosi čudnu i slatku jezu prćasti nos cvikeri ga smanjili još više mali prst na nozi čvarak bleg u obliku kruške na stomaku Milevi su se jele kruške kažu bapske priče uska ramena obrazi čija je linija blago potcrtana volim svojee obraze kratki prstići na rukama mala šaka čvarci opet i trepavice koje prljaju cvikere dok gledam uvek i stalno preko rubova cvikera fetiš masna koža pa cvikeri spadnu gornja usna koja čini da izgleda kao da neko vazda negoduje nezrelo glas čudno zvuči glas kada ga čujem snimljenog dečak neki šuška i buni se i priča preterano žučno kada objašnjava i ubeđuje druge sklonost ka kurjim očima kriva kičma mladeži na oba uva opet mladeži sazvežđa medvedi i slame i student nije zapalio žito brica je to učinio i klecanje kada neko pogleda i oči koje više nisu iste nego su umorne i juče su mene i mog druga Dejana prodavačice sa simpatijom gledale kada sam u prodavnici kupovala posteljinu za jednu bebu i ne to nije naša beba usne što drhte kada ih on pogleda posebno ona gornja i još 6 dana čudan ću ja saobraćajac svat biti ruzmarin osmeh dražesno i zločesto i svraka i nežnost i odanost i reči lepe i slovo treće slovo ćirilice `

Master Spamer Datum upisa : 22.01.2011

John Doe ::: ... anex...

... nada je samo za one, koji ne znaju kako da upravljaju svojim životom...

Are you shittin' me?! Sta ti bolan radis na ovoj temi?! smehsmeh

A tebe sam se zazelila pravo hugi5

Ne balim te ko alfu, neg ko raju sam da znas smehsmeh

Gost

AstrinaKomsinica ::: Are you shittin' me?! Sta ti bolan radis na ovoj temi?!

A tebe sam se zazelila pravo    Ne balim te ko alfu, neg ko raju sam da znas

... not shittin' U, just fuckin', some stupids in butt hole & brain...

... tema koja bi trebala da služi za edukaciju, ne sme sadržavati elemente kiča i suptance za ispiranje mozga...

... spamušo, si se o'ladila?...

...da ne bude totalni spam, turim nešto mada i nije Bog-zna-šta...

------------------------------------------------------------------------------------

...jutarnji komentari uz kafu su najbolja stvar u ovom smrznutom gradu... zašto kažem da je smrznut, zato što su ljudi postali k’o kocke leda... svima je sivilo i bledilo na licu a ovo vreme mu dodatno daje usrani make up... aj’ kada grane sunce, tu i tamo se još nađe par veselih lica al’ su to oni kojima ni mraz ne može ništa... sve u svemu, sedimo u kafiću i srkućemo kafu a teme su novosti iz zemlje i sveta... sporta se ne dotičemo jer je Nole najbolji a o fudbalu ne vredi diskutovati... u glavnom, sve se svodi na zajebanciju... da napomenem, ekipa je multietnička, razni profili, od fizikalca do privatnika, od osnovaca do profesora, sve u svemu, nas desetak... po par spojenih stolova i curi priča dok glavni čitač novina ne nabaci temu za diskusiju... taka nastaje kuršlus i usred demokratske rasprave, dolazi do međunacionalnih, verbalnih sukoba... to traje dok neko ne zgužva novine i baci na pod... tada dolazi konobarica Aleksandra, saginje se po zgužvani papir... u tom momentu nastaje tajac... dekolte, mini suknja, butke i njen proračunati osmeh, postavljaju stvari na svoje mesto i cela ekipa u tom momentu misli samo na jednu stvar...
...Bože, koji smo mi istomišljenici...

rasta

Master Spamer Datum upisa : 22.01.2011

John Doe ::

AstrinaKomsinica ::: Are you shittin' me?! Sta ti bolan radis na ovoj temi?!

A tebe sam se zazelila pravo    Ne balim te ko alfu, neg ko raju sam da znas

... not shittin' U, just fuckin', some stupids in butt hole & brain...

... tema koja bi trebala da služi za edukaciju, ne sme sadržavati elemente kiča i suptance za ispiranje mozga...

... spamušo, si se o'ladila?...

...da ne bude totalni spam, turim nešto mada i nije Bog-zna-šta...

------------------------------------------------------------------------------------

...jutarnji komentari uz kafu su najbolja stvar u ovom smrznutom gradu... zašto kažem da je smrznut, zato što su ljudi postali k’o kocke leda... svima je sivilo i bledilo na licu a ovo vreme mu dodatno daje usrani make up... aj’ kada grane sunce, tu i tamo se još nađe par veselih lica al’ su to oni kojima ni mraz ne može ništa... sve u svemu, sedimo u kafiću i srkućemo kafu a teme su novosti iz zemlje i sveta... sporta se ne dotičemo jer je Nole najbolji a o fudbalu ne vredi diskutovati... u glavnom, sve se svodi na zajebanciju... da napomenem, ekipa je multietnička, razni profili, od fizikalca do privatnika, od osnovaca do profesora, sve u svemu, nas desetak... po par spojenih stolova i curi priča dok glavni čitač novina ne nabaci temu za diskusiju... taka nastaje kuršlus i usred demokratske rasprave, dolazi do međunacionalnih, verbalnih sukoba... to traje dok neko ne zgužva novine i baci na pod... tada dolazi konobarica Aleksandra, saginje se po zgužvani papir... u tom momentu nastaje tajac... dekolte, mini suknja, butke i njen proračunati osmeh, postavljaju stvari na svoje mesto i cela ekipa u tom momentu misli samo na jednu stvar...
...Bože, koji smo mi istomišljenici...

rasta

Aaaaaaa vidim, vidim;) Neka t eonda na temi jakog

p.s. ohladila?! zlz

:zubi3:

Gost

Jelica Greganović

Jedna od većih časti koje su me snašle u životu je bio poziv da pišem za današnji, rođendanski broj Politikinog Zabavnika. Današnji. Danas Zabavnik slavi 75. rođendan. Moram da kažem da je to jedno od starije dece koju poznajem. Zbog toga, a i zato što sam Politikinom Zabavniku dužna za sve ono što je on za mene pisao sve ove godine, od mene je Zabavnik za rođendanski poklon dobio priču. Naravno da ta je neophodimi i sastavni deo te priče i Bob Živković. Bez njega poklon ne bi bio pravi...Dakle, ZABAVNIČE, SREĆAN TI ROĐENDAN:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ja nisam rasla sa Zabavnikom. Politikinim Zabavnikom. Ja sam rasla pod Zabavnikom. Naime, njime su me pokrivali na noši. Znam da to možda baš nije zgodna priča, ali život je pojava koja je mnogo drugačija u radnji no u izlogu.

Ukratko, opšte je poznato da su deca pojava od leptirova osetljivija, naročito u geografskom parčetu zvanom Balkan. Uz to se od vazda zna da je Balkan deo Antarktika, zbog čega su pomenuta deca obaška ugrožena. Naročito na nošama gde im je početak leđa toplotno zbrinut, pridružena mu je i gornja polovina tela, ali ogroman problem su noge u čijem podnožju je srozan ostatak odevnih momenata. Tačno taj razgolićeni deo detinje pojave, čiji najviši planinski vrh su kolena, bi mogao, prema svim bapskim iskustvima, da bude uzrok ugrožavanja dečijeg opstanka. Zato to mora da se nečim pokrije. U slučaju moje malenkosti se radilo o pokrivanju Zabavnikom. Zato što je time izazivan dvostruko korisni efekat. Em sam njime bila zaštićena od opakih mrazeva koji vladaju u stanovima balkanskih stambenih jedinica, naročito onih koje se greju iz sve snage, em sam bila mirna kao buba mara u komi, jer sam čitala pokrivač – Zabavnik. Dobro, ne baš čitala, više slike gledala i divila se čoporima slova. Mada, porodična legenda kaže da sam pomoću Zabavnika sama naučila i da čitam. Tako je moje vreme na »prestolu«, kako je moj otac od milja zvao nošu, bilo duplo isplativo.

Od tog vremena nadalje, kroz celo moje detinjstvo i ono sve što mu je sledilo, Zabavnik me je pratio u stopu. Politikin Zabavnik i ja smo bili par, noša nas je napustila odavno, uostalom ja i tako nikada nisam iskazivala trajne rojalističke pretenzije na presto. Zbog toga je moje sećanje ispresecano Zabavnikom...

...Leti su sestru i mene odlagali kod babe i dede, u selo. Ono se sastojalo od niza stvari koje ništa zajedničkog sa gradskim životom nisu imale. Time je trebalo da bude obogaćeno naše životno iskustvo, ali i istovremeno olakšana mentalna stabilnost naših roditelja i onemogućeno pentranje po glavama im od strane naših detinjih malenkosti. Jedino što nas je povezivalo sa gradom je bio – Politikin Zabavnik. Ali, do njega se tako lako u selu nije dolazilo. U selu nema trafika do kojih petkom ujutru može da se otrči. Ne, nabavka Zabavnika u selu je bila sasvim poseban...pa, recimo novodobno – projekat. Nekada su projekti bili građevinske prirode, a sada je projekat i oblačenje gaća. Ups! Izvinjavam se na nefinoći...Daklem, četvrtkom uveče je deda morao da nam izbroji i preda pare za Zabavnik. Što je sigurno, sigurno. Onda nam je baka uručivala šlajpik. Ko ne zna, to je žargonski naziv za novčanik, koji datira iz polovine prošlog veka. Šlajpik je stavljan na sredinu gostinskog stola, koji je bio veličine današnjih nosača aviona.

Petkovo jutro se čekalo napetim snovima noći koja ga je delila od četvrtka. Petlovi su tog jutra jedva kljunove otvorili, vampiri nisu čestito ni zube stigli da operu pred odlazak na dnevno spavanje, mrak se još uvek razvlačio i vezivao pertle pred ustupanje radnog mesta zori, kada smo sestra i ja otvarale oči šire od lustera i počinjale sa burnim pripremama na odlazak u poštu. Iz njih bi neupućena osoba zaključila da je dotična pošta bar tri dana jahanja od naše kuće i da je od nas ne deli desetak minuta lakog hoda. Ali, za svaki slučaj, nikad se ne zna, mogu pošte i da se odmaknu. Namerno. Bilo je to jedino jutro u nedelji koje smo smele da preskočimo bez pijenja bele kafe, koju je naš deda smatrao važnijom od disanja.

Posle kraće svađe koja će od nas da nosi novčanik sa dragocenim sitnišem, baka je pokušavala da nas stigne sa komadima hleba namazanim pekmezom dok smo sestra i ja istrčavale iz dvorišta, krećući na kratak ali izvestan put ka nabavci novog Zabavnika. Koji je u očima naše bake bio ravan odlasku u lov na gladna čudovišta koja žive u trećem sazvežđu desno od naše planete. Mada, čak i da smo tamo krenule bilo bi manje drame i pozdravnog mahanja od strane babadedovskog para koji nas je ispraćao sa kapije. Da smo samo imale vremena da se osvrnemo, verovatno bi videle i suze koje su im nagonski i samoinicijativno klizile u nedra, preteći izazivanjem pneumonije povodom kvašenja staračkot grudnog koša na otvorenom, hladnjikavom spoljnom prostoru sabajlističkog doba tek započetog dana. Jer, u njihovim glavama se odvijala scena u kojoj njih dvoje neodgovornih jadnika pokušavaju našim roditeljima da objasne kuda su im nestala deca s poverenjem na čuvanje ostavljena. »Otišle su da kupe Zabavnik, i tu im se gubi svaki trag, neki sumnjaju sedmoglavu aždaju koja od tada sito podriguje u obližnjoj bari, ali nije sigurno...«, jecali su baba i deda u svojoj mašti.

Sestra i ja smo, uprkos svoj tragediji koju smo za sobom ostavljale, veselo klipsale ka seoskoj pošti, kroz jutro iz gornjeg pasusa. Jutro koje je kao i svako seosko jutro mirisalo na sve što se u ovakvim pričama ne pominje: nakiselo na kokošinjce, strašno na svinjce, toplo na štale u kojima trune slama...Tu i tamo je pokušavao da se probije miris baštenskog cveća, ali uzalud, tog mirisa sem u romantiziranim pripovetkama o lepotama života u selu, u seoskoj stvarnosti nema. Prosto, jer mu ne uspeva da dođe do izražaja. U slučaju našeg sela je situacijom dominirao inspirativni miris mašinskog ulja. Jer je kroz selo prolazila pruga, što je kako vizuelno, tako i miomirisno doprinosilo izazivanju nosnih čula. Duž nje nam se dešavalo sve što je možda i opravdavalo suze kojima smo ispraćane. Napadali su nas komšijski petlovi, ljubile slučajno naišle rođake, železničari nam poklanjali pse kojih posle nismo mogli da se rešimo, rasne mešavine bivola i veverica...Sve do pošte koja nas je, u svoj svojoj malenkosti jedva konkurentnoj većem kokošinjcu, strpljivo čekala.

A, u pošti je bio pult, visok tako da smo o njega taman nos mogle da okačimo i pružajući se na prste izbrojimo sitniš iz novčanika. Odande se pojavjivala misteriozna ruka i izručivala nam jedan od tri primerka Zabavnika koji su u selo stizali.

Putem nazad smo se sestra i ja istrajno svađale koja će prva da čita Zabavnik, jer iako se znalo da drugi čitač ima pravo na duže i razvučenije čitanje, prvi je ipak bio prvi. Obaška je sledila svađa ko će seckati Maju, ko je oblačiti, a ko je lepiti na žuti karton fascikli koje je nam je moj otac donosio iz svoje kancelarije i tako štetovao državu. Onaj ko prvi čita nije smeo da kaže kraj dežurnog stripa, ni da se smeje izazivački, ni da čita poluglasno i tako drugom otkrije sadržaj pre vremena...Ukratko, ne samo nabavka, već i čitanje Zabavnika su bili dramatične pojave u našim životima. Sa sve »Verovali ili ne«, a ja sam u sve verovala, sa Hogarom i Fantomom, i Mandrakom i Miki Mausom i Pajom, i člancima o zemljama i stvarima koje pre toga ni sanjala nisam, sa svim što je natprirodnim čudom uspevalo da stane u Zabavnik.

Zato da se sačuva sav taj nestvarni svet, zahvaljujući kom su džigljala naša detinjstva i mašta, moj otac je još malo od države uzimao. Onih fascikli od tankog kartona, žutih i narandžastih. Zimi smo strpljivo bušili Zabavnike mašinom sa dva krezava, metalna zuba, kroz njih provlačili konopčić, na na početku i kraju svežnja Zabavnika su bili kartoni od pomenutih fascikli, pažljivo isečeni. Onda smo konopče vezivali u mašnu i tako su Zabavnici postajali velike knjige koje su služile za dane između dva petka, za dane između novog i prošlog Zabavnika. Iseckane Maje i Cice, sa sve šeširima, havajskim ogrlicama i večernjim haljinama, su bile spakovane u kutije od cipela. Čuvali smo ih. Svi. Sem mlađeg brata koji se našao na rubu davanja u usvajanje. U delovima. Zbog neshvatljivog ispada prema dragocenom blagu zabavničkom. Čekala sam toliko godina i evo sad dočekala osvetu, javno pričanje o njegovom nikada i ničim opravdanom postupku – krišom je probao da preda moje Zabavnike u stari papir. U školi. Na svu sreću je dežurna učiteljica imala više pameti i srca od njega. Oduzela mu je Zabavnike i prosledila ih školskoj biblioteci. Jeste da bratu to nikada nisam oprostila, ali mi je mrvu lakše kada znam da su moji Zabavnici još uvek živi u jednoj od beogradskih osnovnih škola. Da je probao mene da preda za reciklažu, pre bih ga razumela, ali dobrovoljno se odreći decenijama skupljanih Zabavnika...to ne.

Kraj ove priče bolje da ne tražim. Zato što kraja ni nema. Ja sam još uvek spremna da okačim nos o bilo koji šalter, da idem i u poštu ako treba, samo da se dočepam Zabavnika. Jedino ne valja što sada, iz roditeljskih razloga razumevanja i požrtvovanosti, moram mesto Prvog Čitača Novog Broja da prepustim rođenoj deci. Takva su, eto, vremena došla. Nema nikakvog više poštovanja prema starijima i roditeljima kao takvim. A u moje vreme, u drugoj polovini prošlog stoleća...U moje vreme...Eh, u moje vreme...Da sam tada sebi rekla da ću jednom, nekad, pisati Zabavniku za rođendan, da ću ja biti u Zabavniku...Ne bih sebi ni reč poverovala. Čak ni da se to nađe u Riplijevoj rubrici u kojoj kučići jedu žilete. Zato što je Zabavnik mađija čista. Zato što ga prave u izmišljenom svetu i onda šalju na našu planetu. Zato što će uvek biti dece koja ne mogu bez Zabavnika i bez koje Zabavnik ne može. I tako već sedamdeset pet godina.

Srećan ti rođendan, Zabavniče!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

I učiniš taj prvi korak. Učiniš ono što nikada prije nisi. A sve to jer vjeruješ.. U njega, u sebe, u vas, u vašu ljubav. I onda ti on pokaže da zapravo od sada možeš vjerovati samo u sebe. Sve ostalo je ništa. Ostalog nema.

[You must be registered and logged in to see this image.]

stih na asfaltu

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

Srodne duse nisu one koje su potpuno iste kao mi, vec one koje imaju kljuceve za sve nase brave i brave za sve nase kljuceve.

Glavni Administrator Datum upisa : 21.12.2008

Mnogo je priča koje piše život.. ponekad je teško razumjeti i pronaći suštinu…PONEKAD JE DOVOLJAN JEDAN POGLED DA SVE KRENE,A PONEKAD JEDNA RIJEČ DA SVE STANE !!! Sjećanja su tu jedino što ostane kada nas svi napuste…VOLI I PRAŠTAJ, jer ljubav je jedna,a njenih kopija ima mnogo

dreamers

Naslov: Re: Čitaj, oseti, uživaj i upamti..... Pet Apr 18, 2014 1:09 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]