Kragujevac

Kragujevac se prvi put pominje 1476. godine, kao malo selo sa 32 kuće.
Kada je knez Miloš Obrenović obnovio srpsku državu, oslobodivši je od
Turaka, proglasio je 1818.godine Kragujevac za prestonicu. Vec 1822.
godine Kragujevac je imao 283 kuce i oko 2.000 stanovnika. Primera
radi, u isto vreme, Beograd je imao oko 30.000 stanovnika, a cela
Srbija oko 1.000.000.


Dva
faktora su odlučujuće uticala na ubrzani ekonomski i kulturni razvoj
grada. Jedan je bio proglašenje Kragujevca za prestonicu, a drugi
osnivanje Topolivnice i kasnije prerastanje u Vojnotehnički zavod,
preteču "Crvene zastave". Ako je proglašenje za prestonicu iniciralo
svekoliki razvoj grada, onda je i vojna industrija doprinela da se
Kragujevac uzdigne u red najznačajnijih gradova u Srbiji, pre i posle I
i II svetskog rata, a da takav značaj zadrži i do danas otpočinjanjem
proizvodnje putničkih vozila 1953 . godine.


Po mnogim
dostignućima tadašnje mlade države, Kragujevac sa pravom nosi epitet
"prvi u Srbiji". Prva prestonica (1818), prvi sud (1820), prva
gimnazija (1833), prvi teatar (1835), prvi licej (1838), prvi izliveni
topovi (1853), prva elektricna centrala (1884).



Kragujevac
ima dugu industrijsku tradiciju. Osnovni proizvodi su: putnicki
automobili, privredna vozila, sportsko i lovacko oruzje, galovi lanci,
transporteri, konfekcija, prehrambeni proizvodi itd.
Grad je značajan školski i univerzitetski centar. Danas, Kragujevac broji oko 180.000 stanovnika.

Град Крагујевац се налази у централном делу Србије, на стотинак километара јужно од Београда. Крагујевац је подигнут на обалама реке Лепенице, у котлини између крајњих огранака Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Град се налази на надморској висини од 173 - 220 m, са математичко-географским положајем +44° 22' ; +20° 56'.
Подручје града простире се на површини од 835 km², окружен обронцима планина Рудник и Црни Врх, а долином реке Лепенице отворен је према долини Велике Мораве.
Шумадију карактерише брежуљкасто - брдовито земљиште, благо
заталасано. Рудник је највећа планина у Шумадији са највишим врхом од
1.132 m. Овај крај има разуђену мрежу речних токова, али без већих
река. Због недостатка река и ограничених падавина за снабдевање града
водом изграђене су вештачке акумулације. Тако су настала Грошничко, Гружанско језеро и Дуленско језеро, као и језеро у Шумарицама. Такође велики значај има и Бубањ.Крагујевац има развијену саобраћајну инфраструктуру.

Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре Немањићке државе. Крагујевац је први пут споменут у турском пописном дефтеру из 1476. године као „Крагујфоча“, бивши трг са 32 куће. Име је добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.
По много чему овај град можемо назвати „првим у Србији“ – био је
прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему су основане:
је 1833/1835. прва гимназија у Србији као и Лицеј, 1838, претеча Универзитета у Београду, први суд (1820. године), прво позориште („Књажеско – србски театар“ 1835.
године), прве новине („Новине србске“), музичка формација („Књажеско –
србска банда“), прва апотека, галерија слика, музеј, библиотека… После
вишевековне турске (тј. Аустро-Угарске 1718-1739.) владавине град је 1815.
године ослобођен од Турака, а 3 године касније проглашен престоницом
новостворене државе. Тада почиње његов бржи развој, оснивање
институција од националног значаја и масовније досељавање становништва,
а 1853. године, изливањем првог топа у крагујевачкој Тополивници започиње индустријска производња у Србији. Од тада је Крагујевац познат као индустријски центар, пре свега значајан због производње оружја, а од средине 20. века
и производње аутомобила. Крајем претпрошлог и почетком прошлог века,
Крагујевац је доживљавао као и цела Краљевина свој успон. Поред многих
лепих догађаја од великог значаја за историју Србије који су се
одиграли у Крагујевцу попут Сретењског устава или објаве одредби Берлинског конгреса (1878.) по коме је Србија постала самостална држава историја града бележи и ружне тренутке. Такав је био и 21. октобар 1941.
године када је у Шумарицама стрељано око 7000 крагујевчана међу којима
је био и одређен број ђака и професора. У знак сећања на њих у
Крагујевцу се сваког 21. октобра одржава „Велики школски час“. Споменик V3 (пето три) подсећа на жртве стрељаних гимназијалаца. (види Крагујевачки октобар).
За време Првог светског рата, Крагујевац поново постаје престоница, али
овога пута ратне Србије (1914-1915). Након Другог светског рата,
Крагујевац се све више развија индустријски, започиње производња
аутомобила и долази до још масовнијег досељавања становништва.

У Граду постоји више значајних институција од регионалног, а неке и
од националног значаја у области културе и уметничке делатности. Више
њих наставља традицију првих установа своје врсте у модерној Србији,
као што су Књажевско-српски театар (основан 1835. године), Народна библиотека „Вук Караџић“ (1866), Културно - уметничко друштво „Абрашевић“ (1904).
Народни музеј Крагујевац
има одељења за археологију, етнографију, историју Крагујевца и Шумадије
и ликовне уметности. У археолошком одељењу чува се више од 10.000
инвентарисаних и преко 100.000 предмета студијског материјала. Ликовна
збирка (1680) располаже са више од 1.000 уметничких дела изузетне
вредности, посебно српског сликарства.
Музеј "Стара ливница" лоциран је у старој ливници и презентира век и по развоја индустрије у Крагујевцу и Србији.
Историјски архив Шумадије прикупља и сређује архивску грађу са
подручја седам општина Шумадије и располаже са више од 700 дужних
метара архивске грађе са 780 регистратура и стотинама хиљада
оригиналних историјских докумената.
Завод заштиту споменика културе брине о очувању и заштити културних добара на ширем подручју централне Србије.
У спомен на жртве стрељања, од стране Вермахта 21. октобра 1941. године, читав простор Шумарица је претворен у Спомен парк "21. октобар"
у коме се, између осталих, налазе Споменик стрељаним ђацима и
професорима, Споменик бола и пркоса, Споменик чистачима обуће, споменик
„Сто за једног“, споменик „Отпора и слободе“… На улазу у спомен парк
подигнута је импозантна зграда спомен-музеја „21. октобар“ у чијој је
архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије.
О презентацији и афирмацији филмске уметности брине предузеће
„Шумадија филм“. Аматерско стваралаштво шире и негују Културно -
уметничко друштво „Абрашевић“, Универзитетско културно - уметничко
друштво „Светозар Марковић“, Омладинско културно - уметничко друштво
„Застава“, Дом омладине, Књижевни клуб „Катарина Богдановић“.
Основни носилац издавачке делатности у Крагујевцу је предузеће „Нова
Светлост“, које сем издавања књига издаје и часопис за књижевност,
уметност, културу и друштвена питања „Кораци“ и јединствени часопис за
дечје уметничко стваралаштво „Дечје искре“. Издаваштвом се баве и друге
установе, организације и институције у култури.
У Крагујевцу се организује и више културних манифестација, од којих
су најзначајније Фестивал најбољих позоришних представа Србије по
текстовима домаћих аутора „ЈоакимФест“, Међународни позоришни фестивал
малих сцена „ЈоакимИнтерФест“, „ОКТОХ“, Међународни салон антиратне
карикатуре „Крагујевац“, Међународни фестивал камерних хорова,
Интернационална школа хармонике и друге.

Прва крагујевачка гимназија је основана далеке 1833. године као прва гимназија на територији тадашње Србије. Зграда у којој се данас налази је саграђена 1887. године и представља једну од најлепших грађевина у граду.
Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838. године пошто је пре тога приликом свог боравка у Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, Вук Стефановић Караџић
предложио Књазу да отвори стручну школу, а затим „мало по мало“ Лицеум,
и на крају Универзитет. То је могло бити остварено тек после хатишерифа
од 1830. године кад Србија добија први признати облик своје државности.
Осам година касније оснива се „Лицеум Књажества србског“ претеча
данашњих Универзитета у Србији. Из Лицеума, три године касније
премештеног у Београд, оснива се 1863.
године „Велика школа“, а 1905. и Београдски Универзитет. Претече
високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа,
Учитељска школа и Лицеј.

“Крагујевац за сва чула“

Назив је изложбе, која је у ораганизацији Градске туристичке организације отворена у галерији Народне библиотеке “Вук Караџић“ у Крагујевцу. Аутор радова названих “Панорама Крагујевца под углом од 360 степени“ је Зоран Петровић медијски фотограф.
Трећа је година како радим као медијски фоторграф у ГТО Крагујевац и
ту, након свог вишегодишњег рада као фоторепортера у дневним и недељним
листовима, каже Зоран, откривам све чари панорамске фотографије.
Изложено је 19 радова насталих у релативно кратком временском периоду
од седам - осам месеци. У питању је давно заборављена техника и ја овом
формом тек намеравам да се озбиљније бавим. Овог пута моја инспирација
су најлепши паркови - оазе, у које сам желео да поведем посетиоце
изложбе да виде те делове града из једног другог угла.



Ово је трећа ретроспектива фотографија коју Градска туристичка организација Крагујевац организује под називом “Крагујевац за сва чула“,
од када је Зоран Петровић запослен у нашем колективу - рекла је
директорка Јасмина Миленковић - Марковић. Само прошле године, ГТО је
поред осталог захваљујући и Зорану и фотографијама Крагујевца
из једног другог угла, освојили смо четири међународне и две републичке
награде. Ово форма коју сте сада у прилици да видите биће форма са
којом ћемо ове године представљати град на сајмовима, уместо досадашњих
банера и постера.


Изложба, која ће бити отворена 14 дана,
је продајног - хуманитарног карактера. Одлучили смо да мотивишемо наше
суграђане да куповином ових хоризонталних банера, улепшају свој радни
или стамбени простор и на тај начин помогну Педијатријској клиници КЦ Крагујевац. Фотографије немају унапред одређену цену, све је ствар добре воље и финансијских могућности.

Joakim Vujić (1772-1847), pisac, prevodilac, učitelj stranih
jezika, univerzalni pozorišni stvaralac, direktor Knjažesko-srbskog
teatra u Kragujevcu 1835/36. godine

Poniklo u vreme borbe za nacionalnu nezavisnost i u periodu kada su postavljeni temelji kulturnom životu u Srbiji, pozorište u Kragujevcu
delilo je sudbinu svog naroda, održavajući kontinuitet preko raznih
družina i pozorišnih formacija. Obnovljeno posle II svetskog rata,
postalo je najotvorenija kulturna institucija grada čije se delovanje
osećalo u užoj i široj sredini.

Na sceni ovog pozorišta odnegovana je čitava plejada vrsnih umetnika
koji su ostavili dubokog traga u istoriji pozorišne umetnosti zemlje.
Teatar u Kragujevcu koji je nosio ime osnivača prvog srpskog teatra
Joakima Vujića, izrastao je po svom repertoarskom izrazu i scenskom
tretmanu u moderno savremeno pozorište.


Hatišerifom od 1830. i 1833. godine Srbija dobija autonomiju i pravo da podiže kulturno-prosvetne i zdravstvene ustanove. Zahvaljujući činjenici da je Kragujevac u to vreme prestonica obnovljene Srbije u kome je Knez Miloš Obrenović
podigao svoj dvor sa upravnim i administrativnim aparatom, u njemu se
utemeljuju: Knjažesko-srbska tipografija, Novine Serbske pod
uredništvom Dimitrija Davidovića, Gimnazija (1833. godine), Knjažesko-srbski teatar (1835. godine), Knjažesko-srbska banda koju osniva Jozef Šlezinger, Liceum Knjažestva Serbskog (1838. godine), muzej, biblioteka, prva galerija, Sud kragujevački (1820. godine), bolnica, prva apoteka. To je uslovilo dolazak učenih Srba iz Vojvodine koji će u Kragujevcu započeti pionirski rad na kulturno-prosvetnom polju.

U Kragujevcu se prve pozorišne predstave
pominju 1825. godine. Pripremao ih je i izvodio učitelj Đorđe
Evgenijević sa đacima. Prilikom svog dolaska u Kragujevac u njima je
učestvovao i Joakim Vujić .
Na poziv Kneza Miloša u jesen 1834. godine u Krgujevac dolazi Joakim
Vujić kao ličnost velikog pozorišnog iskustva i poznavalac obimnog
pozorišnog repertoara. Postavljen je za direktora Teatra sa zadatkom da
organizuje rad pozorišta.


Knjažesko-srbski teatar smešten je u adaptiranim prostorijama
tipografije i imao je binu, lože i parter. Repertoar Teatra činila su
uglavnom dela Joakima Vujića, a glumački ansambl, pored Vujića, koji je bio glavni glumac i reditelj, sačinjavali su mladi činovnici i đaci gimnazije.
Prve predstave održane su u vreme zasedanja Sretenjske skupštine
od 2. do 4. februara 1835. godine, kada su prikazani Vujićevi komadi uz
muziku koju je komponovao Jožef Šlezinger. Za tri dana izvedene su
četiri predstave: Fernando i Jarika, La Peruz, Bedni stihotvorac i Begunac.
Pozorišnu publiku sačinjavali su Knez sa porodicom, činovnici i pozvani
gosti, kao i poslanici u vreme skupštinskih zasedanja. Na Sretenje Gospodnje, 15. februara 1835. godine (2. februara, po Julijanskom kalendaru) prikazao je Joakim Vujić svoj pozorišni komad Fernando i Jarika, prema delu Karla Ekartshauzena.

Posle prestanka rada Kneževog teatra 1836. godine pozorišnu tradiciju nastavlja Atanasije Nikolić
obnavljanjem teatra u jesen 1840. godine. Teatar prikazuje komade koje
je pisao, režirao i u kojima je bio jedan od glumaca Atanasije Nikolić.
Sa preseljenjem prestonice u Beograd 1841. seli se i Teatar koji
nastavlja rad u takozvanom Teatru na Đumruku.


Sredinom 19. veka u Kragujevcu je osnovano Dobrovoljačko pozorišno
društvo koje, pored čitalaštva, okuplja inteligenciju, omladinu,
zanatlije i trgovce, dajući impuls kulturno-prosvetnom životu u
Kragujevcu za duži vremenski period. Njegova aktivnost poklapa se sa
periodom ekonomskog i društvenog uspona Kragujevca koji nastaje
osnivanjem Topolivnice, kada dolazi veliki broj domačih i stranih
stručnjaka i majstora.

Društvo je najaktivnije 60-tih godina 19. veka u vreme Omladinskog
pokreta kada je i gostovalo u Beogradu u čast skupštine Ujedinjene
omladine srbske. Imalo je Pozorišni dom u kome je priređivalo predstave
sa raznovrsnim repertoarom, dela tada popularnih pisaca.

Osamdesetih godina prošlog veka rad Društva jenjava što koriste druge
putujuće pozorišne trupe organizujući svoja gostovanja u Kragujevcu.
Među prvima bila je trupa Paje Stepića, a zatim Nikole Simića,
Dimitruja Nišlića, Niškog pozorišnog društva Sinđelić i druge.
Devedesetih godina prošlog veka u Kragujevcu se osniva Dobrovoljno profesionalno pozorišno društvo pod imenom Sloga. Za tri godine svog postojanja na scenama u hotelu Takovo i svojoj letnjoj areni izvelo je 240 predstava.

Sa razvojem modernog radničkog pokreta u Kragujevcu je početkom ovog
veka osnovano Radničko pozorište s ciljem negovanja idejne i klasne
koncepcije kulturno-prosvetnog obrazovanja radništva.

U toku I svetskog rata na improvizovanim pozornicama u vojničkim
logorima u izbeglištvu u kojima učestvuju i glumci iz Kragujevca, kao i
u gradu, organizovanjem predstava sa patriotskim tekstovima podizan je
moral kod vojnika i naroda. Pozorišni život u Kragujevcu između dva
rata bio je veoma živ. Prvi kulturni događaj u oslobođenom Kragujevcu
1918. godine bio je osnivanje pozorišta Gundulić koje radi samo jednu sezonu posle čega prelazi u Beograd.

Po ugledu na Akademsko pozorište u Beogradu, 1924. godine na
inicijativu kragujevačkih intelektualaca, osniva se Akademsko
pozorište, koje negujući savremeniji i moderniji pristup sceni, živoj
reči i repertoaru, postaje ozbiljna umetnička organizacija. Po
prestanku rada Akademskog pozorišta kontinuitet pozorišnog života
nastavljaju amaterska pozorišta
Sokolske organizacije , koja su najaktivnija u periodu od 30-tih do 40-tih godina.


Programi koji nose socijalnu notu, sadržajno i idejno angažovani na
buđenju klasne svesti, iskazivani su na scenama radničkih
kulturno-umetničkih društava, a posebno KUD Abrašević.

Na inicijativu Branislava Nušića i poklonika pozorišne umetnosti u
Kragujevcu 1935. godine osniva se Narodno pozorište grada - prvo
profesionalno pozorište posle 100-godišnje pauze. Zbog materijalnih
teškoća pozorište je radilo samo jednu sezonu kada je odlukom
Banovinske uprave u Novom Sadu preraslo u Pozorište Dunavske banovine.
Ovo pozorište zvanično pokriva teritoriju Kragujevca sve do početka II
svetskog rata.

U vreme okupacije u Kragujevcu je od 1942. do 1944. godine pod nadzorom
Odseka za propagandu Načelstva okruga kragujevačkog radilo pozorište
čiji se repertoar sastojao od komada sa tematikom iz narodnog života.
Ustanovljeno odlukom Kulturno-prosvetne sekcije Narodnooslobodilačkog
odbora, Pozorište narodnog oslobođenja, svoju prvu predstavu priredilo
je decembra 1944. godine. Od tada pa sve do danas, stalno na uzlaznoj
liniji, u dinamičnom razvoju uvek u centru događaja, društvenih
traženja i kulturne politike, ono ispunjava svoju misiju.


Velikim elanom i entuzijazmom članova u periodu obnove savlađivani su
brojni kadrovski, repertoarski, prostorni i materijalni problemi, što
je dovelo da kragujevačka pozorišna kuća postane kulturni centar za
širu teritoriju.

U vreme intenzivnog razvoja samoupravljanja, Kragujevačko pozorište, koje od 1965. godine nosi naziv Pozorište Joakima Vujića, a od 1970. Teatar,
u pogledu repertoara i scenskoj realizaciji dela ostvaruje vrhunska
dostignuća. Požar početkom 1969. godine za kraće vreme onemogućio je
rad u samom pozorištu a intenzivirao na stalnim scenama u drugim
mestima, turnejama i razmenama sa pozorištima u zemlji i inostranstvu.


Na Dan Teatra, svakog 15. februara, najeminentnijim srpskim piscima, glumcima, rediteljima, scenografima, kompozitorima, najstarije srpsko pozorište uručuje Statuetu Joakim Vujić (dodeljuje se za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji) i Prsten sa likom Joakima Vujića (dodeljuje se za izuzetan doprinos razvoju Teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu).

Dobitnici Statuete Joakim Vujić:
1985. godine - Narodno pozorište - Beograd, Ljuba Tadić, Mija Aleksić, Mira Stupica i
Bora Glišić
1986. godine - Mira Banjac i Miroslav Belović
1987. godine - Dušan Kovačević i Miloš Žutić
1988. godine - Mira Trailović i Ljubomir Kovačević
1989. godine - Ljiljana Krstić i Dejan Mijač
1990. godine - Danilo Bata Stojković i Jovan Ćirilov
1991. godine - Aleksandar Popović i Ljubomir Ubavkić Pendula
1992. godine - Branko Pleša i Branislav Ciga Jerinić
1993. godine - nije dodeljena
1994. godine - Stevo Žigon i Petar Kralj
1995. godine - Sava Baračkov, Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Srpsko narodno pozorište,
Svetlana Bojković i Dejan Penčić Poljanski
1996. godine - Lazar Ristovski i Miloslav Buca Mirković
1997. godine - Bora Todorović i Festival Dani komedije u Jagodini
1998. godine - Stevan Šalajić
1999. godine - Ružica Sokić
2000. godine - Olivera Marković
2001. godine - Vida Ognjenović
2002. godine - Mileva Žikić
2003. godine - Beogradsko dramsko pozorište
2004. godine - Predrag Ejdus
2005. godine - Rade Marković i Egon Savin

2006. godine - Vojislav Voki Kostić
2007. godine - Biljana Srbljanović

2008. godine - Narodno pozorište - Nis
2009. godine - Mirko Babić

Dobitnici Prstena sa likom Joakima Vujića:
2002. godine - Ljubomir Ubavkić Pendula
2003. godine - Marko Nikolić i Miodrag Marić
2004. godine - Mirko Babić i Jug Radivojević
2005. godine - Pierre Walter Politz

2006. godine - Miloš Krstović
2007. godine - Vladan Živković

2008. godine - Nebojša Bradić

2009. godine - Sebastian Tudor

Iz Teatra su inače 1965. inicirani Susreti profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić (centralne Srbije), koji su svake godine maja održavani u drugom od desetak gradova, sve do 2003. godine.
Od 2004. godine Teatar je stalan domaćin JoakimFesta a od oktobra 2006. godine i JoakimInterFesta, koji je od 2010. godine član dve međunarodne pozorišne mreže, Nove evropske pozorišne akcije NETA i Međunarodne pozorišne mreže svetskih pozorišta InterAkt.

Kao institucija od posebnog značaja za srpsku kulturu i umetnost,
Teatar nastoji da razvije i druge delatnosti osim prikazivanja
predstava. Od 2005. pokrenuo je izdavačku delatnost sa stalnim
časopisom Joakim, osnovana je Galerija Joakim, naručio monografije svih dobitnika Statuete Joakim Vujić, 2009. godine objavio prvu knjigu iz edicije Premijera, započeo istraživanje i objavljivanje kragujevačkog dramskog nasleđa. Predstave se izvode kako na Sceni Joakim Vujić tako i na Sceni Ljuba Tadić, aktivna je i Teatroteka, od februara 2007. godine počinje sa radom Scena Mija Aleksić tako da Kragujevcu priliči naziv Teatropolis,
koji je proklamovan 2005. na 170. godinu od osnivanja najstarijeg
pozorišta u obnovljenoj Srbiji. Teatar je član Međunarodne pozorišne
mreže svetskih pozorišta InterAkt.

14. februara 2007.
godine na predlog Upravnog odbora Teatra Joakim Vujić Skupština Grada Kragujevca donela odluku kojom se najstarijem srpskom teatru vraća prvobitni naziv,
Knjaževsko-srpski teatar.

Repertoar Knjaževsko-srpskog teatra - sezona 2009/2010

1. MURLIN MURLO - Nikolaj Koljada, reditelj Jan Čani
   Premijera - 16. oktobar 1999. godine.
   
2. HOTEL SLOBODAN PROMET - Žorž Fejdo, reditelj Dragan Jakovljević
   Premijera - 17. oktobar 2003. godine.
   
3. ROMEO I JULIJA - Viljem Šekspir, reditelj Pjer Valter Polic
   Premijera - 9. april 2004. godine.
   
4. BAJKA O MRTVOJ CAREVOJ KĆERI - Nikolaj Koljada, reditelj Boško Dimitrijević
   Premijera - 22. april 2005. godine.
   
5. KOD LEPOG IZGLEDA - Eden fon Horvat, reditelj Dragan Jakovljević
   Premijera - 26. april 2005. godine.
   
6. AUDIJENCIJA - Vaclav Havel, reditelj Vojin Vasović
   Premijera - 1. septembar 2005. godine.
   
7. ZAPALI ME - Lanford Vilson, reditelj Boško Dimitrijević
   Premijera - 18. mart 2005. godine.
   
8. NA PUČINI - Slavomir Mrožek, reditelj Bratislav Slavković
   Premijera - 20. maj 2005. godine.
   
9. DR STRAP - Džon Merdok, reditelj Džon Merdok
   Premijera - 1. novembar 2005. godine.
   
10. KONTUMAC - Đorđe Milosavljević, reditelj Žanko Tomić
    Premijera - 15. decembar 2005. godine.
    
11. SEDAM - (Eshil Sedmorica protiv Tebe), reditelj Uroš Jovanović
    Premijera - 26. decembar 2005. godine.
    
12. PINOKIO - Karlo Kolodi, reditelj i scenograf Dušan Bajin
    Premijera - 10. februar 2006. godine.
    
13. LAŽA I PARALAŽA - Jovan Sterija Popović, reditelj i scenograf Dragan Jakovljević
    Premijera - 27. mart 2006. godine.
    
14. POSLEDNJE MENE - Furio Bordon, reditelj i scenograf Masimo Lukoni
    Premijera - 23. jun 2006. godine.
    
15. SLUŠKINJE - Žan Žene, rediteljka Ivona Šijaković
    Premijera - 29. jun 2006. godine.
    
16. POVRATAK KNEŽEVOG SOKOLA - Aleksandar Đaja, reditelj Boško Dimitrijević
    Premijera - 7. septembar 2006. godine.
    
17. DNEVNIK JEDNOG LUDAKA - N. V. Gogolj, monodrama Ivana Vidosavljevića
    Premijera - 2. decembar 2006. godine.
    
18. KARNEVALSKI PRIZORI - Jon Luka Karađale, reditelj Matei Varodi
    Premijera - 23. decembar 2006. godine.
    
19. PISATI SKALPELOM - Petar Mihajlović, rediteljka Ivana Koraksić
    Premijera - 27. decembar 2006. godine.
    
20. ČUDO PO JOAKIMU - Radoslav Zlatan Dorić, reditelj Slavenko Saletović
    Premijera - 15. februar 2007. godine.
    
21. SEOBE - Miloš Crnjanski, reditelj Pjer Valter Polic
    Premijera - 14. maj 2007. godine.
    
22. GUSARI - Miloš Janoušek, reditelj Jan Čani
    Premijera - 9. novembar 2007. godine.
    
23. KONAK U KRAGUJEVCU - Danko Popović, reditelj Vladimir Lazić
    Premijera - 15. februar 2008. godine.
    
24. TEZA - Džeri Djuks, Pol Mid, Dejvid Parnel; reditelj Dan Tudor
    Premijera - 20. mart 2008. godine.
    
25. GOSPOĐA MINISTARKA - Branislav Nušić, adaptacija i režija Jovan Grujić
    Premijera - 17. decembar 2008. godine.
    
26. PIONIRI U INGOLŠTATU - Marilujze Flajser, reditelj Ivana Vujić
    Premijera - 15. februar 2009. godine.
    
27. KLUB NOVI SVETSKI POREDAK - H. Pinter, H. Miler, Platon; reditelj Aleksandar Dunđerović
    Premijera - 27. jun 2009. godine.
    

JOAKIMINTERFEST

Međunarodni pozorišni festival malih scena


JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, organizator Direkcija Festivala, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.
Direktor Direkcije Festivala je Dragan Jakovljević.
Selektora postavlja Direkcija na period od četiri godine.
Članove stručog žirija (3-5), imenuje Direkcija.



Knjaževsko–srpski teatar je najstarije srpsko pozorište,
osnovano 1835. godine. U svojoj skoro dva veka dugoj tradiciji postalo
je jedan od najznačajnijih bastiona srpske kulture. Najveća imena
srpskog glumišta započela su svoju umetničku karijeru na sceni ovog
pozorišta. Danas, Teatar svoju delatnost obavlja na tri scene: Scena Joakim Vujić, Scena Ljuba Tadić i Scena Mija Aleksić. U okviru pozorišta deluje Galerija Joakim, Teatroteka, a aktivna je i izdavačka delatnost, Revija Joakim, edicija Joakimovi potomci, edicija Premijera.
Iz Teatra su 1965. inicirani Susreti profesionalnih pozorišta Srbije
Joakim Vujić (centralne Srbije), koji su svake godine u maju održavani
u drugom od desetak gradova, sve do 2003. godine. Od 2004. godine
stalan je domaćin JoakimFesta,
Festivala najboljih pozorišnih predstava Srbije po tekstovima domaćih
autora, a od oktobra 2006. godine i JoakimInterFesta, Međunarodnog
pozorišnog festivala malih scena.
Prvi JoakimInterFest je održan u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru
od 7–14. oktobra 2006. godine. Na Festivalu je izvedeno trinaest
predstava iz šest zemalja: Engleske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske,
Crne Gore i Srbije. Žiri je za najbolju predstavu proglasio komad Okamenjeni princ Heninga Mankela u izvođenju Malog pozorišta Duško Radović iz Beograda.

Direkcija Festivala se trudi da svake godine predstavi neku od
esencijalnih pozorišnih vrednosti povezanih istaživačkom i inovativnom
tematikom.
Prethodnih godina podnaslovi Festivala su bili Lice i naličje (savremeni i klasični dramski autor), Tespisova kola (umetnost glumca), Protejev san (stvaralaštvo reditelja).
Za veoma kratko vreme JoakimInterFest postaje Festival od posebnog
značaja za državu Srbiju, a po mišljenju brojnih učesnika iz mnogih
svetskih pozorišnih centara jedan od najprestižnijih festivala u
centralnoj Evropi.
Od 2010. godine JoakimInterFest je član dve međunarodne pozorišne mreže, Nove evropske pozorišne akcije NETA, New European Theatre Action i Međunarodne pozorišne mreže svetskih pozorišta InterAct, World Theatre Network InterAct.



NAGRADE

Joakimova nagrada za najbolju predstavu
Joakimova nagrada za režiju

Joakimova nagrada za glumu
Joakimova nagrada za vizuelnost predstave

Joakimova specijalna nagrada

Nagrada publike

Kragujevac je privredni, kulturno-prosvetni i politički centar Šumadije
i Pomoravlja. Nalazi se u središtu Republike Srbije i broji oko 200.000
stanovnika. Južno od glavnog grada Srbije, Beograda, udaljen je 140 km
autoputem E10.

Koordinate grada Kragujevca:

• severna geografska širina 44° 22'
  
• istočna geografska dužina 20° 56'
  
• nadmorska visina 180 m
  

Pored
razgranate mreže puteva koji Kragujevac povezuje sa velikim brojem
gradova i naselja, železničkom prugom moguć je saobraćaj u 4 glavna
pravca:

Kragujevac - Beograd - Subotica - Budimpešta
Kragujevac - Niš - Sofija
Kragujevac - Podgorica - Bar (morska luka)
Kragujevac - Skoplje - Solun (morska luka)

Pomorski
transport je organizovan preko luke Bar, uz korišćenje železnice
Kragujevac - Bar (450 km) i rečni preko luke Smederevo na Dunavu.
Moguće je organizovati pomorski transport i preko luke Solun (Grčka) uz
korišćenje železnice.

Vazdušni saobraćaj je organizovan preko aerodroma Nikola Tesla u Beogradu.

Položaj, veličina i granice

Opština Kragujevac sa površinom od 584 kvadratna kilometra nalazi se u
središnjem delu Šumadije. Ovo područje oivičeno je ograncima Rudnika,
Crnog vrha i Gledićkih planina, koji čine granicu prema susednim opštinama.

Opština Kragujevac sa severa se graniči opštinom Rača, a sa severoistoka opštinom Batočina. Na ovom delu granice, opština Kragujevac je najviše otvorena, jer se granica drži niskog područja, naročito od Lužnica do Resnika.

Sa istoka opština Kragujevac se graniči opštinom Jagodina. Granica se drži planinskog zemljišta i visokog područja Crnog vrha.

Na jugoistoku prema opštini Rekovac granicu čine visoka uzvišenja Gledićkih planina.

Na jugozapadu opštine Kragujevac preko visokih uzvišenja Gledićkih planina
neznatnom dužinom u Dulenu pruža se granica prema opštini Kraljevo.

Zapadnu granicu čini opština Knić, a severozapadnu opština Stragari. Na ovom delu granica se pruža preko Gledićkih planina i visokih ogranaka Rudnika.

Opština Kragujevac je nepravilnog oblika romba pruža se dužom osom u pravcu sever - jug dužinom 38 km po liniji Resnik - Dulene, a kraćom osom istok - zapad u dužini od 27 km linijom Donje Komarice – Donje Grbice.

Za opštinu Kragujevac može se reći da ima povoljan geografski položaj, jer kroz njeno područje prolazi stari put Beograd - Kragujevac - Niš i železnička pruga Beograd-Lapovo-Skoplje. Osim toga, u centru opštine, na Lepenici, gde
se stiču krajnji ogranci Rudnika, Crnog vrha i Gledićkih planina, leži Kragujevac.

Pored ostalih funkcija koje ima, Kragujevac je i saobraćajni centar iz koga vode putevi u 6 pravaca.


Reljef

Na kraćem rastojanju na području opštine Kragujevac u pogledu reljefa
razlikuju se tri dela: viši planinski, srednji pobrđe i niski ravničarski deo. Planine obuhvataju zemljište preko 500 metara nadmorske visine, koje ulazi u sastav Gledićkih planina i Crnog vrha.

Crni vrh nalazi se na istoku od Kragujevca između Lepenice, Ždraljice,
Belice i Velike Morave. To je niska šumadijska planina, nadmorske
visine 707 metara.

Na području opštine Kragujevac pružaju se ogranci Crnog vrha koji čine istočni okvir Kragujevačke kotline.
Poznatiji vrhovi su: Selakovo brdo (541m) u Velikoj Sugubini, Kotrljane
(570m) u Bukorovcu, Drenak (553m) u Gornjim Komaricama, Pečene Livade
(500m) u Donjim Komaricama.

Crni vrh je dobio ime zbog crnog planinskog izgleda. Na njemu se nalazi relejni TV predajnik.

Krajnji ogranci Crnog vrha prema Kragujevcu su: Metino brdo i Košutnjak sa Ilinom vodom.

Gledićke planine pružaju se u pravcu sever-jug od Zapadne Morave do Kragujevca, gde se završavaju Gospodarevim brdom, južno od fabrike automobila "Zastava".

Planinskom zemljištu Gledićkih planina na području opštine Kragujevac pripadaju uzvišenja od Donje Sabante, Baljkovca, Grošnice i Goločela do Velikih Pčelica i Dulena. Na tom delu poznatiji vrhovi su: Stražara (652m) u Donjoj Sabanti, Guvnište (657m) u Velikim Pčelicama, Klik (517m) u Grošnici, Vučja kosa (587m), Adžinim Livadama, zatim u Dulenu Crni vrh (895m), Gomile (793m), Iverak (777m), Veliki vis (778m).

Gledićke planine dobile su ime po selu Glediću, a po narodnom predanju što se sa njih daleko gleda. One su, posle Rudnika najviše šumadijske planine. Najviši vrh na njima je Samar (922m). Na području opštine Kragujevac Gledićke planine raščlanjene su rečnim dolinama: Lepenice, Grošničke reke, Ždraljice, Pčeličke i Dulenske reke.

Ove planine bogate su šumom, rečnim tokovima, pašnjacima, prirodnim
lepotama i rudnim blagom (gips, barit, pirit, gvožde, bakar, ugalj).

Pobrđe čini prelaz između planina i ravnica, tj. između najvišeg i najnižeg
zemljišta. Ono zahvata najveće prostranstvo na području opštine
Kragujevac. Pripada mu zapadni obod Kragujevačke kotline od Đurisela do
Lužnica i pobrđe istočnog oboda od Trmbasa do Botunja, kao i pobrđe po
dnu kotline. Visoko pobrđe javlja se po dnu i obodu Gornjolevačke kotline u Velikim Pčelicama, Gornjoj Sabanti, Velikoj Sugubini i Donjoj Sabanti.

Za razliku od Gornjolevačke kotline, u Kragujevačkoj kotlini na većem prostranstvu javlja se niže pobrđe - brežuljci po dnu kotline od Korićana do Resnika s leve strane Lepenice i do Botunja s desne strane. Od njih su poznatije: Gospodarevo brdo (288m), Metino brdo (252m), Košutnjak (266m), Samar (242m) u Kormanu, Kapavac (270m) u Botunju, Guribaba (229m) u Resniku.

Poznatija brda na području opštine Kragujevac su: Žeželj (481m) u Donjoj Sabanti, Livada (480m) u Gornjoj Sabanti, Golija (450m) u Bukorovcu, Gradina (416m) u Donjim Grbicama, Šljivovačka glavica (495m) u Šljivovcu, Rujevica (472m) u Drači.

Pobrđe je raščlanjeno u rečnim dolinama, te daje utisak blago zatalasanog zemljišta, karakterističnog za Šumadiju.

Pošto pobrđe na području opštine Kragujevac čine organci Rudnika, Crnog vrha i Gledićkih planina, zanimljivo je istaći gde je tromeđa krajnih tačaka
ovih planina. Rudnik preko Stanovljanskog polja, Crni vrh preko Metinog
brda, a Gledićke planine preko Gospodarevog brda svojim krajnjim tačkama stiču se na ušću Ždraljice u Lepenicu (178m). Ovo je bilo od uticaja na položaj Kragujevca i predstavlja retkost da se neki grad nalazi na stecištu ogranaka triju planina.

Hidrografija

Hidrografiju opštine Kragujevac čini podzemna (izdanska) voda i površinske vode (izvori, reke, bare i veštačka jezera).

Izdanska voda stvara se iznad nepropustljivog sloja poniranjem atmosferske vode i snežne sočnice. Ona se javlja na različitim dubinama na području
opštine Kragujevac, što se da zaključiti na osnovu dubine pojedinih
bunara koji se kopaju do izdani. Najplića je izdan u dolinskim ravninama reka, gde se javlja na dubini od 2 do 5 metara (Beloševac, Dragobraća, Jovanovac i Petrovac). Na uzvišenjima dubina izdani znatno variraju. Na primer, u Drači od 5m do 30 m, u Dragobraći 1m do 39m, u Trešnjevaku 1m do 29m, u Adžinim Livadama 6m do 28m, u Poskuricama 6m do 32m itd. Izdanske vode ima i na daleko većim dubinama, gde se bušenjem može ustanoviti, jer bunari se obično kopaju do najveće dubine od 40m.

Izvori na području opštine Kragujevac najčešće se javljaju na dodiru stena različite starosti, na dodiru dna i oboda kotline i na dodiru dolinske ravni i dolinskih strana. S obzirom da na području opštine Kragujevac ima preko 400 izvora, može se reći da u proseku na jedan kvadratni kilometar površine dolazi jedan izvor.

U pogledu kapaciteta vode izvori su mahom slabi, a mnogi presušuju u toku
sušnih leta. Od jačih izvora, kaptažom vode, podignute su česme u
Divostinu, Drači, Botunju, Beloševcu, Kragujevcu, Velikim Pčelicama i
Donjoj Sabanti.

Sela planinskog karaktera, i po obodu Kragujevačke i Gornjolevačke kotline, bogatija su izvorima od ravničarskih sela po dnu Kragujevačke kotline. Toga radi navešćemo primer: u Bukorovcu ima 24 izvora, u Gornjim Komaricama 27, u Velikim Pčelicama 30, u Gornjoj Sabanti 55, u Grošnici 23 itd. dok u Jovanovcu 4, Cerovcu 2, Cvetojevcu 1.

Reka na području opštine Kragujevac, zbog vododržljivog terena, ima dosta, ali usled nedovoljnih padavina siromašne su vodom.

Konfiguracija terena je od uticaja na pravac tokova. Zato reke pretežno teku od juga prema severu i od zapada prema istoku.

Najveći vodostaj kod reka je u proleće (u martu), kada se otapa sneg. Minimalni vodostaj javlja se u septembru, kada je nedovoljno padavina i znatno isparavanje. Tada veći broj reka presuši ili svede tok na uzani deo
korita.

Lepenica je najveća i najznačajnija reka opštine Kragujevac. Izvire na Gledićkim planiniama kod brda Stolice u Goločelu, a uliva se u Veliku Moravu kao leva pritoka kod Miljkovog manastira. Od izvora Studenca teče od jugozapada u pravcu severoistoka kroz Kragujevačku kotlinu do brda Šupljaja u Badnjevcu, zatim teče prema istoku kroz Badnjevačku kotlinu.

Dužina toka Lepenice je 48km. Ranije je dužina toka iznosila 60km jer je Lepenica tekla uporedo sa tokom Morave pored Lapova i Markovca. Međutim, od velike poplave 1897. godine, ona je kod Rogota skrenula tok prema istoku. Time je skratila prvobitni tok za 12 km.

Lepenica prosečno daje bilizu 3 m³ vode Velikoj Moravi. Pri niskom vodostaju, za vreme većih suša, Lepenicom teče oko 30 litara vode u sekundi. Najveći vodostaj zabeležen je od 920.000 litara u sekundi.

Na području opštine Kragujevac Lepenica prima svoje najveće pritoke u Kragujevačkoj kotlini: Dračku reku, Divostinski potok, Erdoglijski potok, Sušički potok, Petrovačku reku i Cvetojevački potok s leve strane, a Grošničku reku, Ždraljicu, Bresnički potok i Kormanski potok s desne strane.

Petrovačka reka je najveća pritoka Lepenice, dužine toka 31 km, a površine sliva 150km². Izvire u Ramaći ispod Božurove glavice (690m), teče prema istoku do ušća u Lepenicu kod Jovanovca. Ova reka ima nekoliko naziva. U gornjem toku teče kao Kutlovačka reka, u srednjem toku do ušća Limovca nosi naziv Uglješnica, a u donjem toku kao Petrovačka reka. Kroz područje
opštine Kragujevac teče od Grbica do ušća u Lepenicu.

Najveća pritoka Petrovačke reke je Limovac, koji teče od uzvišenja Vučjaka u Velikom Šenju.

Dračka reka je leva pritoka Lepenice. Izvire ispod brda Ambari u Rogojevcu. Do ušća u Lepenicu, u blizini železničke stanice Grošnica teče dužinom
toka od 12,5km u pravcu SZ - JI. Površina sliva Dračke reke je 36km².

Grošnička reka je desna pritoka Lepenice. Celim tokom, u dužini od 17km, teče kroz područje opštine Kragujevac i Kragujevačku kotlinu. Izvire ispod
Crnog vrha, poznatog uzvišenja Gledićkih planina. Teče od juga u pravcu
severa do ušća u Lepenicu.

Ždraljica izvire u Gornjoj Sabanti ispod brda Livada (480m). Od izvorišta do ušća u Lepenicu kod železničke stanice Zavod teče skoro pravolinijski u pravcu JI - SZ. Dužina toka Ždraljice je 13km, a površina sliva 41km². U
Donjosabanačkoj klisuri Ždraljica prima svoju najveću pritoku Mednu,
koja od Guvništa teče vijugavom dubokom klisurastom dolinom dužinom
toka od 7km.

Od manjeg značaja za hidrografski sistem Lepenice su potoci, koji mahom teku od zapada i istoka prema Lepenici: Divostinski potok (6km), Sušički potok (10km), Cvetojevački potok (9km), Resnički potok (8km), Bresnički potok (7km), Kormanski potok (8km).

Od ostalih reka koje jednim delom teku kroz područje opštine Kragujevac značajne su: Dulenska reka, Belica i Osanica.

Dulenska reka izvire u Dulenu izpod uzvišenja Gledićkih planina Gomile (793m).
Teče krajnjim južnim delom opštine Kragujevac, najpre u pravcu severa,
a zatim u pravcu istoka, dužinom od 17km. Dužina celog toka Dulenske
reke do sastavka sa Županjevačkom rekom kod Dragoševca, odakle teku pod
imenom Lugomir, iznosi 37,5km, dok je dužina Lugomira od izvorišta
Dulenske reke do ušća u Veliku Moravu 57km. Na području opštine
Kragujevac Dulenska reka, u zaseoku Dubrava prima s leve strane
Pčeličku reku dužine toka 7km.

Belica kroz područje opštine Kragujevac teče samo gornjim tokom sa dva izvorišna kraka: Gabericom - teče od Gornje Sabante i Velike Sugubine do Starog Sela dužinom toka od 6km i Bešnjajom - teče kroz planinsko zemljište Crnog vrha. Ove rečice sastaju se kod Starog Sela i Miševica, odakle teku kao Belica do ušća u Veliku Moravu kod Starog Laništa. Dužina toka Belice je 34,5km.

Osanica izvire u Donjoj Sabanti ispod vrha Bučja, ogranka Crnog vrha. Do ušća u Veliku Moravu kod Bagrdana teče dužinom toka od 28km. Na području
opštine Kragujevac teče od Donje Sabante do Donjih Komarica.


Veštačka jezera

Prirodnih jezera nema na području opštine Kragujevac, a jezera koja postoje su veštačka jezera.

Grošničko jezero

S obzirom da se Kragujevac razvijao u najveće naselje i industrijski
centar Šumadije, to se još između dva svetska rata isticao problemom
snabdevanja vodom. Pošto su Kragujevac i okolina siromašni jakim
izvorima, a izdanska voda na većoj dubini i sa kolebljivim kapacitetom,
odlučeno je da se podigne veštačko jezero - vodojaža na Grošničkoj reci.

Godine 1937. brana je završena i stvoreno je poznato Grošničko jezero.
Puštanje u rad brane, filterskih postrojenja, uređaja i cevovoda
obavljeno je 1938. godine. Da bi se povećao kapacitet jezera, postojeća
brana je nadzidana 1962. godine, čime se smatralo da je rešeno
snabdevanje vodom za narednih 10-15 godina. Međutim, usled nedovoljnog
priticanja vode u jezero, a zbog povećanja potrošnje vode usled osetnog
porasta broja stanovnika i društvenog standarda, kao i proširenja
industrijskih kapaciteta, ponovo se nametnuo problem snabdevanja
Kragujevca vodom.

Dulensko jezero

U cilju rešenja problema snabdevanja Kragujevca vodom, posle raznih
predloga, izabrana je varijanta - podizanje veštačog jezera na
Dulenskoj reci u Dulenu. Teren u izvorištu Dulenske reke prima najviše
padavina na području opštine Kragujevac, a zemljište se sastoji se od
vododržljivih stena. 1964. godine podignuta je privremena nasuta brana
visine oko 7 metara. Nivo jezera je bio na oko 435m nadmorske visine,
tj. oko 120 viši od nivoa Grošnickog jezera (315m). Nažalost, zbog
neodržavanja Dulenskog jezera prirodnom erozijom došlo je do njegovog
zaravnjivanja.

Jezero u Spomen parku u Šumaricama

Jezero u Šumaricama ima dekorativni značaj, jer služi za ulepšavanje Spomen
parka. Dugo je oko 1.500m, a široko oko 175m. U njemu se akumulira oko
800.000m³ vode. Površina vodenog ogledala iznosi 22 hektara.
Ovo jezero predstavlja atrakciju za Kragujevčane i zbog velike
posećenosti tokom letnjeg perioda dobilo je naziv "kragujevačko more".
Tokom letnjeg perioda na hiljade Kragujevčana provode slobodno vreme na
obalama ovog jezera.


Jezero Bubanj



Jezero Bubanj je veštačka tvorevina, jer se voda akumulira u udubljenju bivše
"Ciglane". Površina vodenog ogledala je preko tri hektara. Napaja se
vodom sa jakog izvora Bubanj kao i padavinama. Omiljeno je mesto
Kragujevčana koji slobodno vreme provode šetajući pored obala ovog
jezera. I ako relativno malo, jezero je prirodno stanište za razne
vrste ptica od kojih su najinteresantnije divlje patke. Jezero je
bogato ribom zbog čega je i omiljeno mesto Kragujevačkih ribolovaca.


Biljni i životinjski svet

Biljni svet

Zbog različitih prirodnih uslova i delovanja ljudi, biljni svet je raznovrstan na području opštine Kragujevac. Sastoji se od tzv. kulturnih biljaka, koje se gaje na njivi, u voćnjaku i vinogradu i divljih biljaka koje uspevaju u šumi, polju i barama.

Od kulturnih biljaka gaje se: žitarice, industrijsko bilje, povrće, stočno bilje, razne vrste voćaka i vinova loza.

Na njivi najviše se gaje žitarice, a od njih pšenica i kukuruz.

Od voćaka preovlađuje šljiva, zatim jabuka, kruška, trešnja.

Za vinovu lozu najpovoljniji su uslovi od Lužnica do Drače, na zapadnom obodu Kragujevačke kotline.

Divlji biljni svet čine samonikla šumska i travna vegetacija. Na području
opštine Kragujevac znatno je više površina pod šumom po kojima je
Šumadija i dobila ime.

Pošto na području opštine Kragujevac preovlađuje područje niskog planinskog zemljišta, to je ono obraslo listopadnim drvećem, među kojima preovlađuju: hrast, bukva, grab, brest, jasen, jasika, lipa, klen, bagrem. Četinarskog drveća, kao i dekorativne vrste drveća, ima na pošumljenim terenima i u parkovima.

Životinjski svet

Životinjski svet na području opštine Kragujevac, prema načinu života i sredini u kojoj živi, čine divlje i domaće životinje.

Divlje životinje žive u šumi, polju i vodenoj sredini. U pogledu raznovrsnosti
divljači, područje opštine Kragujevac je veoma heterogeno, jer žive sledeće životinje: divlja svinja, srna, lisica, lasica, zec, jazavac, tvor, jež, veverica, krtica, zmije, gušteri, žabe, ribe, puž, miševi, gliste, kao i razni insekti: leptiri, skakavci, štitasta vaš, krompirova zlatica, filoksera, muva, osa, stršljen, vilin konjic, bubamara i dr.

I ptice su mnogobrojne i raznovrsne: senica, vrabac, ševa, prepelica, štiglic, slavuj, sova, kukavica, kos, ćuk, čavka, svraka, kreja, detlić, grlica, golub, jarebica, čvorak, orao, kobac, fazan.

Da se ne zaboravi i nikada nigde više ne ponovi


KRAGUJEVAC - Scenskim prikazom poeme "Streljani grad" italijanske pesnikinje Ane Santolikuido danas je, kraj spomenika Peto tri, u kragujevačkim Šumaricama održana tradicionalna antiratna manifestacija Veliki školski čas kojoj su prisustvovali predstavnici javnog i političkog života Srbije, strani zvaničnici i građani.

Tom manifestacijom Kragujevac i Srbija svake godine svetu upućuju poruku da se nikada ne ponovi zločin iz Drugog svetskog rata kada su nemačke fašističke snage, u znak odmazde, u tom gradu streljale više hiljada građana, među kojima i đake i profesore Prve kragujevačke gimnazije.

Naglašavajući da mu je izuzetna čast da prisustvuje komemoraciji stradanja u Kragujevcu, poruku mira iz Šumarica uputio je ambasador Italije Antonio Varikio koji je rekao "da je reč o stradanju koje se dogodio davno, ali koje svi želimo da sačuvamo u živom sećanju".

- Ukazati počast onima koji su pali daleke 1941. godine znači podići glas u želji da se nikad više ne dogodi da razum bude uspavan, kako je to rekao jedan veliki italijanski demokrata, istakao je italijanski ambasador. Prenoseći mladim generacijama sećanja na prošlost želimo da budućim protagonistima u društvu poverimo zadatak da angažovano pronalaze razloge za dijalog i mir - dodao je Varikio.

Scenski prikaz poeme "Streljani grad", kojom autorka prepliće istoriju sa pitanjima modernog društva i sudbinom čoveka, izveli su glumci Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca i Dramskog studija. Reditelj poeme je Živojin Ajdačić, a muziku je pripremio poljski kompozitor Pojtr Kumurovski koju su interpretirali akademski hor Liceum sa solistima Jadrankom Jovanović i Jelenom Tomašević.

Na suđenju u Ninbgergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore da je streljano 2.792 građanina, jer za toliko osoba raspolažu podacima ko su, gde su i kada rođeni i čime su se bavili. Među njima bilo je 270 dece, od kojih je najmlađi imao 11 godina.






Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu,

Umrla je mučeničkom smrću

Četa đaka

U jednom danu.



Iste su godine

Svi bili rođeni,

Isto su im tekli školski dani,

Na iste svečanosti

Zajedno su vođeni,

Od istih bolesti svi pelcovani,

I svi umrli u istom danu.



Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu,

Umrla je mučeničkom smrću

Četa đaka

U jednom danu.



A pedeset i pet minuti

Pre smrtnog trena

Sedela je u đačkoj klupi

Četa malena

I iste zadatke teške

Rešavala:koliko može

Putnik ako ide peške...

I tako redom.



Misli su im bile pune

Istih brojki,

I po sveskama u školskoj torbi

Besmislenih ležalo bezbroj

Petica i dvojki.

Pregršt istih snova

I istih tajni

Rodoljubivih i ljubavnih

Stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom

Da će dugo,

Da će vrlo dugo,

Trčati ispod svoda plava

Dok sve zadatke na svetu

Ne posvršava.



Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu

Umrla je mučeničkom smrću

Četa đaka

U jednom danu.



Dečaka redovi celi

Uzeli se za ruke

I sa školskog zadnjeg časa

Na streljanje pošli mirno

Kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

Istog časa se uzneli

Do večnog boravišta.

Kragujevac: Ukrali ležećeg policajca
Nepoznati počinioci ukrali su u utorak uveče ležećeg policajca iz Ulice Kragujevačkog oktobra, u Kragujevcu.
Autor: mondo.rs
Nepoznati počinioci ukrali su u utorak uveče ležećeg policajca iz Ulice Kragujevačkog oktobra, u Kragujevcu.

26.06.2014. | 12:42 14 A- A A+
ležeći v.jpgFoto: Guliver/Getty Images/Thinkstock JKP "Parking servis Kragujevac" podneo je krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu i MUP-u Srbije protiv desetoro N.N. izvršilaca, prenosi RTS.
Ležeći policajac dužine sedam metara, postavljen u Ulici Kragujevačkog oktobra, neposredno pored Istorijskog arhiva Šumadije, ukraden je 25. juna, oko tri sata posle ponoći.

Vrednost uklonjenog i ukradenog ležećeg policajca iznosi 85.276,80 dinara.


''Parking servis Kragujevac'' upozorava sugrađane da pojedinici ovakvim postupcima ne nanose šteta samo tom preduzeću i Gradu Kragujevcu, već ugrožavaju bezbednost i živote svih učesnika u saobraćaju, a naročito mladih ljudi i dece. 

Ote mi se pisani zadatak jutros iz duše

Posted on October 21, 2015 by alexandarlambros

Bio sam đak kragujevačke gimnazije iz koje su Nemci izveli na streljanje učenike 21. oktobra 1941. godine. Bio sam 155-ta generacija te gimnazije, što je u zemlji gde jedva nešto da sastavi duže od dve generacije, ima posebnu težinu. Osnovao ju je knez Miloš Obrenović s pravom nazvan Veliki, koji je bio nepismen, ali je odlično znao da državu ne može da gradi bez intelektualne elite, pa je podigao školu (iz koje će kasnije nastati i beogradska Velika škola, preteča Beogradskog univerziteta). Njegov „dvor“ bila je obična, malo bogatija i veća, kuća u srpsko-balkanskom stilu, dok je gimnazija podignuta po evropski, u neoklasičnom, monumentalnom stilu i danas predstavlja jednu od najlepših kragujevačkih građevina. Inače, to je druga nastarija srpska školska ustanova posle Turaka, odmah iza čuvene gimnazije u Sremskim Karlovcima i među njenim profesorima i đacima su mnoge znamenite ličnosti srpske istorije – Radomir Putnik, Đura Jakšić, Radoje Domanović, Svetozar Marković, Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Nikola Pašić, Jovan Sterija Popović … Jeste ostavljala utisak na mladog mene, jesmo, mi njeni đaci, imali svest o njenoj posebnosti i diskretna ali prisutna senka tragedije koja ju je zadesila, jeste lebdela njenim visokim hodnicima.

Ja posebno pamtim ptičurine iz kabineta za biologiju. Ogromne, mrke, prašnjave preparirane ptičurine u kabinetu za biologiju. Mrzeo sam te preparirane ptičurine koje nikad u nastavi nisu ni korišćene i zbog prašine i zbog pretećeg izgleda i zbog toga što su čitavoj učionici davali neku grobljansku atmosferu. Njih smo dobili nakon rata od Nemaca u sklopu ratne odštete. Izveli su i streljali oko 300 đaka, buduću intelektualnu elitu čitave zemlje, a vratili su nam preparirane ptičurine. Kad si klinac, 41-va ti deluje ko neka davna istorija, sada shvatam da je sve to bilo zapravo nedavno. Nemačka je u međuvremenu za mene postala Bravo, Nena i bela čokolada, sve do devedesetih, kada sam shvatio da ne postoji ništa, N – I – Š – T – A, što bi ta zemlja i taj narod mogli da učine da promenim mišljenje o njima u smeru neke minimalne simpatije, pa nek je Gete govorio srpski sto puta.

Naravno, mrzeo sam oktobar, posebno taj 21. ko i svi ostali đaci, pretpostavljam. Kad si tinejdžer nije ti mnogo do istorije, nacionalnih tragedija i masakra. Žuri ti se kući da listaš Erotiku. Život pobeđuje, što bi se reklo. Posebno su mi na nerve išle nezaobilazne teme iz srpskog, istorije i likovnog, tipa „Kragujevačka jesen“, „Dosta su svetu jedne Šumarice“ i „Pismo mom srteljanom drugu“. Jednostavno, ja nisam znao kako da izrazim bilo šta od onoga što sam osećao, posebno u tim zadatim formatima. A osećao sam odprilike mešavinu neverice i neke nedifinisane apstraktne tuge i želje, jake želje da uopšte ne moram da mislim na to, da 21. već jednom prođe. Nisam mogao da zamislim vojnike koji upadaju u školu, prekidaju čas i odvode decu na streljanje. Majke koje kod kuće čekaju da im se sinovi vrate iz škole, a oni se ne vraćaju jer su streljani. Nisam mogao da zamislim tugu na stotine majki koje su u jednom, istom danu, ostale bez svojih sinova. Kad sam bio četvrti razred osnovne jedan drug iz odeljenja umro je od leukemije. Odveli su nas na sahranu i danima me proganjala slika njegove izbezumljene majke staklenog pogleda. Kako onda da zamislim na stotine žena koje okreću izrešetane leševe po Šumaricama? Kako sam mogao da zamislim uniforme koje po ulicama jednog grada kupe muškarce, bez posebnog kriterijuma, sem kriterijuma brojnosti, da bi ih zatvorili u barake i u grupama od po 100, 200, 300 ih izvode na hladnokrvnu egzekuciju. Nemački sistematsku. Kako čovek da zamisli ljude zatvorene u tim barakama koji čitav jedan dan slušaju rafale, čekajući svoj red, preturajući džepove u potrazi za parčetom papira da za sobom ostave poslednju poruku najmilijima.

„Lebac sutra nemojte poslati“ i „Sećajte se mojih mene, jer mene više nema“

Kako da zamislim, bogtedragijebo, da su u tome učestvovali i ljotićevci, Srbi. Za mene je Kragujevac uvek bio nekako proklet.

I evo danas, niko me ne tera da bilo šta napišem, nema domaćih zadataka i zadatih tema, al ja sada osećam potrebu, mada i dalje ne umem ništa da izrazim. A mislio sam jednostavno da iskuliram društvene mreže ovaj dan. Izađem napolje i lanzam. Obilazim radnje. Dvadesetprvi oktobar može da bude jedan sasvim lep i prijatan dan. Uostalom, ima ko će da se seća, šta rade institucije?

Al me jede nešto iznutra. Znam da je tuga mnogo veća nego što je ikada bila. Nekako je stvarnija. Baš, baš opipljiva. Svest mi je jasna. Nije mi to više tako daleko i apstraktno i nezamislivo. Znam da su streljali Srbe, a ne civile kako sad to po novinama pišu. Znam da ne volim Nemce i smešno mi je koliko sam se radovao njihovom ujedinjenju. Znam da ISIS sada negde pored neke reke, ređa nesmulimane i puca im, jednom po jednom, u potiljak. Znam da danas UNESCO odlučuje o prijemu Kosova. Voleo bih da mogu da izrazim šta tim povodom osećam, ali još sam nemoćniji nego u gimnazijskoj klupi pred „Dosta su svetu jedne Šumarice“ temom. Znam da sam Srbin, što mi je nekad bilo isto tako apstraktno i daleko i potpuno nebitno. Znam da bi danas morao da mi bude lep dan jer upravo je to poenta tih tolikih žrtava, da nama živima, život bude lep. A ja, ma koliko se pretvarao da jeste, udavi me neka tuga. Znam da nam je posle neprestanog vekovnog masakriranja inteligencije – prvo Turci, pa Nemci, pa komunisti, pa beskrajni ratovi, sve oslobodilački i odbrambeni – predsednik danas Kragujevčanin, ali ne iz kragujevačke gimnazije. Bilo bi dobro da jeste. Jer ta je gimnazija, čak i danas, Kembridž i Jejl i Sorbona zajedno u odnosu na neutefterenu njivu s koje je kupio svoju bednu diplomu. Znam da je Dan sećanja na srpske žrtve iz Drugog svetskog rata, i da niko, ali niko, nesrbin sa društvenih mreža, a stotine ih imam, neće da okači ni jedan baner, status ili sliku u tu čast. Sami smo.

I u toj virtuelnoj baraci, čeprkamo tražeči papirić da na njemu nešto napišemo. Makar nam je bitno. A to je najbitnije od svega. Jer, sve dok jeste, ima nade za nas.