Putovanje kroz Srbiju

First topic message reminder :




Jedan od vaznijih ciljeva Srbije, da ne kazem najvazniji, u buducnosti, ja da udje u EU. To podrazumeva da ce i EU hteti da nas bolje upozna.
Sta je to sto stranac moze pozeleti da vidi u nasoj zemlji? Sta je to sto bi ga privuklo da ponovo dodje? Sta preporuciti, za obilazak? Koje krajeve vredi videti, dogadjaje doziveti?
Zasto vredi doputovati u Srbiju?

Za one koji vole da eksperimentišu, evo jedne jeftine ideje,

Kupanje u termlanoj vodi u banji Ždrelo,



temperatura je oko 40 stepeni, a napolju sneg pada po Vama, jedinstven osećaj zar ne?

Proći će podosta godina
pa će se ljudi opet setiti
gvozdenoga puta,
te će ispotekare obnoviti ovaj put.
Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave i uživancije...


-- Sedam i po decenija "šarganske osmice" --


Dve decenije po izgradnji moravske pruge Beograd-Niš, počelo je trasiranje pruge Stalać-Kruševac-Kraljevo-Čačak-Užice-Šargan-Vardište. Ta poprečna (transverzalna) pruga u Srbiji bila je podeljena na četri sekcije: Stalac-Čačak, Čačak-Užice, Užice- Šargan i Šargan-Vardište. Terenski radovi na trasiranju pruge trajali su pola godine i završeni su do kraja 1903. Planovi su izrađeni za prugu uzanog koloseka od 760 mm.

U vreme kada je trasirana zapadnomoravska pruga Stalać-Užice-bosanska granica, Austro-Ugarska je gradila vojno-strateški značajnu prugu Sarajevo-Vardište, sa krakom Međeđa-Uvac. Ova istočna bosanska pruga bila je duga 167 kilometara. Prolazila je kroz 99 tunela ukupne dužine skoro 13 kilometara, što je činilo 8 odsto od dužine cele pruge. Od Sarajeva, trasa je prvo išla dolinom Miljacke, na planinu Romaniju, potom dolinom reke Prače, od Ustiprače, dolinom reke Drine, od Višegrada dolinom reke Rzava do Vardišta. Puštena je u sobracaj 1. jula 1906. godine.

Pruga Stalać-Užice-Mokra Gora počela je sa gradnjom 1907. Bila je dobijena saglasnost od Austro-Ugarske za priključenje ove pruge kod Vardišta na već izgrađenu prugu Sarajevo-Vardište. I pored carinskog rata (1906-1910) austro-ugarska vlada je dala odobrenje za povezivanje zapadne srpske pruge sa istočnom bosanskom prugom, kako bi osujetili plan o izgradnji jadranske transverzale preko turske teritorije.

Pruga Stalać-Užice završena je 1912. godine, neposredno pred početak Prvog balkanskog rata. Prvi voz u Užice stigao je 16. juna 1912. godine oko 13 časova, okićen zastavama i pozdravljen topovima. Svečani voz dovezao je u Užice masinovođa Slobodan Savić, bivši mašinski bravar. Pisak lokomotive uključio je kod Vrela, i tako ga dovezao na tek izgrađenu železničku stanicu u varoši .Na stanici ga je dočekalo oko dve hiljade ljudi. Užice je konačno dobilo železničku prugu.
Pruga do Stalaća imala je duzinu 167,8 kilometara.


...Jedna od najlepših železničkih trasa na svetu do 1974. godine prolazila je Mokrom Gorom.
Pruga uskog koloseka je Beograd povezivala sa Sarajevom. Pedeset godina je ova pruga otvarala vrata u svet Mokroj Gori.
Parnjača se probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8. U svetu jedinstvenom osmicom, spletom tunela i mostova, vešto je savladana visinska razlika od 300 metara od Mokre Gore do Šargana.
Prolazeći trasom čuvene osmice dugom 13,5 kilometara putniku je bilo gotovo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao voz i kuda tek treba da prođe. I kao što se po proročanstvu čuvenog kremanskog proroka Tarabića izgradila pruga tako je i ugašena. Gvozdena kola i gvozdeni put kako je govorio Tarabić, nestali su ali će opet doći vreme kada će ljudi obnoviti taj gvozdeni put kojim će ljudi ići radi odmora, zabave i uživancije.
I dođe to vreme, i obistiniše se reči proroka Tarabića.
Čuvena šarganska osmica
ponovo oživljava kao turistička atrakcija. Lokomotive su već stigle. I vagoni...
Prvi turisti iz zemlje i sveta već uživaju u idealnom spoju nedirnute prirode i dahu starih vremena.









Zanimljivosti:
-Deo šinа koji prаvi „osmicu“ dug je sаmo 2,7 kilometаrа, а zbog strmog terenа nа celoj trаsi imа čаk 22 tunelа od kojih je šаrgаnski nаjduži.

-Nа stаnici Jаtаre, u plаninskom bespuću, niko nikаdа nije kupio kаrtu. Tu niti je ko ušаo, niti ko iz vozа izаšаo.

Vožnja vozićem Ćirom košta 600 RSD po osobi, deca do 6 godina ne plaćaju!

Srednjevekovni grad Magilč i dolina jorgovana~~~

U dolini reke Ibar, nekada davno jedan srpski vladar op imenu kralj
Uroš Prvi u znak ljubavi prema svojoj voljenoj, farncuskinji a srpskoj
kraljici Elen Anžu koju ovde prozvaše Jelana Anžujska, zasadi silne
jorgovane duž klisure pomenute reke nebi li se otmenna dama osećala kao
kod kuće…

Usred doline jorgovana, ni na nebu ni na zemlji, uzdiže se velika tvrđava, srednjevekovni grad Maglič.

Mnogi vele da mu ime dolazi od silne magle koja se često spusti ispod
njegovih temelja. Najzad, i podignut je gore visoko, „nebu pod oblake“.

Inače, grad (pojam „grad“ u srednjevekovnoj Srbiji je imao sasvim
drugačije značenje i odnosio se na utvrđenje) Maglič podignut je na
strmoj litici na 150 metara iznad nivoa reke, na jednom od zapadnih
ogranaka Stolova. Na krajnje nepristupačnom terenu gde je sa tri strane
okružen rekom a, samo za pešake, dostupan je sa zapadne strane. Penjanje
na Maglič uvek predstavlja pravu avanturu. Ove vas očekuju uske
krivudave staze, strme litice, viseći most…

Gledan odozdo, deluje gotovo nedostižno, kao kamena kraljevska kruna na vrhu velike stene.

Maglič je jedan od oko dve stotine sličnih gradova srednjevekovne
Srbije no, po nečem je ipak poseban i izuzetan. Mnogi ga smatraju
klasičnim (školskim) primerom srpske srednjevekovne vojne arhitekture.
Preživeo je sve nevolje i ratove verovatno zahvaljujući svojoj
nepristupačnosti a glavna funkcija mu je bila zaštita puta duž klisure
koji spaja dva crkvena sedišta: Žiču i Pećku patrijaršiju kao i cele
Raške od neprijateljskih upada sa severa. Ipak, najvažnija funkcija mu
je bila direktna kontrola i zaštita manastira Žiče i Studenice koji se
nalaze nedaleko odavde. Maglič se inače nalazi na dvadesetom kolometru
južno od Kraljeva.

Ko je i kada bio ktitor grada Magliča nije
sasvim poznato. Verovatno je nastao još u prvoj polovini 13. veka, ali
prvi pisani podaci o njemu potiču iz 1337. godine u spisima arhiepiskopa
Danila. Postoji više teorija od kojih su dve najprihvatljivije. Po
jednoj, Maglič je podigao Stefan Prvovenčani a po drugoj Maglič je
podigla Jerina (Irina), žena despota Đurđa Brankovića, u narodu
poznatija kao Prokleta Jerina.

Grad je nepravilnog oblika,
prilagođen terenu na kom je izgrađen. Ima sedam kula, visokih oko
desetak metara kao i centralnu, donžon kulu koja je dva puta viša od
ostalih i koja se nalazi na najvišoj tački tvrđave. “Donžon” kula je
inače karakteristika svih srednjevekovnih gradova i imala je funkciju
osmatračnice.

Ukupna površina unutrašnjosti iznosi oko 2000
kvadratnih metara. Grad je, uslovno rečeno, pregrađen tako da ima dva
dvorišta: istočno i zapadno a unutar kojih se nalaze ostaci građevina:
crkve svetog Đorđa, patrona i zaštitnika grada kao i velike palate za
koju jedni smatraju da je u pitanju dvor gospodara grada a drugi da je
to bila arhiepiskopska palata.

Kako god bilo, Maglič je
zasigurno jedan od najveličanstvenijih srpskih srednjevekovnih gradova i
jedan od retkih sačuvanih mada se to na prvi pogled nikako nebi moglo
reći obzirom na nivo zapuštenosti i stadijum nebrige u kome se trenutno
nalazi. Zasigurno, neophodno ga je obnoviti i revitalizovati u svrhu
očuvanja kulturne baštine i razvoja turizma obzirom da je zaista ogoman
potencijal i potpuno samostalna i održiva turistička vrednost.

a i ....

http://bresnik.blog.com/maglic/?show=gallery

Предов Крст обухвта део кањона Дервенте, Растиште, односно цело подручје крајњег дела Националног парка ограничено током реке Дрине, као и Брусницу. На Предов Крст се стиже од Перућца, кроз уски кањон речице Дервенте, преко Растишта, а мог...ућ је приступ и од Митровца. Овај локалитет се налази на надморској висини од 1075 м. Већи део Предовог Крста је у првој зони заштите и представља срце Националног парка Тара. Идеално место за бег у изворну природу, за оне који желе вишедневно уживање у богатству природе са максималном приватношћу. На предовом крсту су смештени планинарска кућа и ловачки дом погодни за смештај и боравак љубителај природе.






Predov Krst je razmeđe grebenova koje se nalazi u najzabitijem delu Tare, okruženo sa svih strana krivinom Perućačkog jezera na Drini, potpuno mimo puteva, u poslednjem carstvu medveda u ovoj zemlji. Tuda niko ne prolazi, osim ljubitelja prirode koji su s predumišljanjem krenuli u dotičnu oazu, šumara i graničara (granična linija Srbije prolazi na par kilometara odatle). Sa Predovog Krsta postoji makadamski put dug oko 20 km grebenom Tare do Zaovinskog jezera i Mitrovca, koji svakako treba proći kada to vremenske prilike dozvoljavaju.

Na severozapadu masiva Tare predstavlja najočuvanije predele u Srbiji pa i u Evropi. U ovom području nalaze se i 3 rezervata prirode: Zvezda planina, Brusnica i Karaula štula, koja predstavljaju pribežišta i jedna od poslednjih staništa tercijernih biljnih i životinjskih vrsta.



Florom dominiraju mešovite sastojine jele, smrče, bora, bukve, Pančićeve omorike, breze, jasike i jarebike , u rezervatima Crvene stene, Bilo i Ljuti breg sa 24 žbunaste i 33 vrste zeljastih biljaka. Sa vidikovca na Vitmirovcu pruža se pogled na najveće sastojine Pančićeve omorike.

[/url]

Naša Drina najlepša


Fotografija snimljena na Bajinoj Bašti očarala svet












11.09.2012
Copyright : irene becker,



Fotografija “Kuća na reci“ snimljena u Bajinoj Bašti proglašena je najboljom avgustovskom fotografijom časopisa National Geographic.

Fotografiju "River house" je zabeležila Irene Becker, a čuveni magazin svakog meseca bira po jednu fotografiju.

"Kuća na reci“ prikazuje magičan pejzaž Drine u magli, nastala je 2011. godine kada je Beker napravila seriju fotografija u Srbiji. Ona je slikala Taru, Uvac i manastir Rača, kao i portrete ljudi iz naših krajeva!

http://www.dominomagazin.com

Vrnjacka banja/Goc-najlepse izletiste Vrnjacke banje

Svakako moja prreporuka, kako znatizeljnim i avaturisticki nastrojenim strancima, tako i domacim turistima koji jos nisu zasli u ove krajeve

Wild Serbia" пету годину за редом реализује авантуристичку манифестацију "Трка преживљавања - Survival race". Након Ваљевских планина, изазова љубовијског краја, планинских голети Златибора и Крупањских планина, организација трке се сели у нове пределе Србије. Циљеви манифестације су промоција активног и здравог стила живота, као и промоција дестинација и општина у Србији у којима је заступљена очувана и дивља природа. "Стазу од 70-так километара потребно је прећи за два дана у тимовима од 2 до 4 члана. То и не звучи тако тешко, међутим од опреме тимовима је дозвољено да користе само: нож, мапу терена, кресиво за паљење ватре и одећу коју имају на себи. Пролазећи кроз шуме, кањоне, ливаде и јаруге, такмичари се сусрећу са разним препрекама и опасностима. У оваквим условима потребно је да сами направе склониште, запале ватру, пронађу или улове храну!" (Извор: www.wildserbia.com)

У Вршцу се и ове године, 22 и 23. марта, одржава традиционална манифестација "Винофест" која слави виноградарску традицију овог града. Љубитељи вина ће у ова два дана моћи да дегустирају најквалитетнија вина и уживају у гастрономским специјалитетима домаће кухиње.






Evo ideje za dobar vikend

Pazi šta želiš – Vratnjanske kapije mogu to da ostvare!
U kanjonu reke Vratne nalaze se grandiozni kameni mostovi za koje mnogi smatraju da su stanište dobrih vila koje nesebično pomažu ljudima i odgovaraju na njihove molitve



Na desetak kilometara od Negotina protiče reka Vratna, a iznad nje nadvila su se tri kamena luka koje geolozi nazivaju Vratnjanske kapije. Svojom lepotom prosto oduzimaju dah svima koji posete ovo mesto. Kažu da sve želje koje se pred njima izgovore, uskoro bivaju ostvarene. X”Malo se o njima govori, a mi u negotinskom kraju verujemo da je to jedna od najvećih misterija u celoj zemlji, pa i šire. Često ih ljudi nazivaju i Molitvene kapije, jer se veruje da, ako prođeš kroz njih ili ih bar vidiš svojim očima i pomoliš se, želja će ti se ispuniti. Tako mnogi pričaju, i sigurno je istina”X, priča Mirko iz Negotina.
Miri zavađene ukućane
Mnoge se legende vezuju za Vratnjanske kapije, a jedna od njih kaže da je nekada davno jedna žena iz obližnjeg sela čula da kamene kapije ispunjavaju želje pa je pošla da i ona nešto zamoli za svoju porodicu. Živela je sa mužom i dve kćerke, ali među njima nije bilo sloge. Krenula ona sa svojom jetrvom da prođe kroz kapije, a imala je samo jednu želju – da njeni ukućani postanu drugačiji, složniji i manje skloni svađi. Kako su prolazili dani, poče žena da shvata da za neslogu u kući nisu krivi njeni ukućani, već ona sama, pa odluči da se promeni i ubrzo sve dođe na svoje mesto. Mnogi od tada počeše da dolaze na ovo mesto kako bi rešili porodične probleme. Odatle treba poneti malo vode sa izvora, njome umesiti hleb i dati svakom od ukućana po komad da pojede, da bi se sloga vratila u kuću.
Pomaže i onima koji ne veruju
Svi koji su obišli Vratnjanske kapije kažu da su se odatle vratili prosto preporođeni. ”Kao srednjoškolac, često sam sa nastavnicima ovde dolazio na praksu. Istina, mi smo kamene kapije posmatrali kao geolozi, ali mnogi od nas verovali su u legende koje se za njih vezuju. Imao sam mnogo razloga da se pomolim pred njima, a i sam pogled na ovo čudo prirode prosto vas ispuni neverovatnom energijom.
U svojim molitvama, ispred sebe nisam video samo kamen, već živa bića koja mogu da mi pomognu da rešim probleme. Nimalo ne preterujem kada kažem da su mi se sve želje ostvarile”, ispričao nam je Marko, nekadašnji učenik geološke škole u Negotinu.
Mnogi njegovi školski drugari doživeli su slično iskustvo. “Imao sam druga Zorana, bili smo u istom razredu, a na praksu smo došli pred kraj školske godine. Učenje mu je išlo slabo, a njegovi roditelji želeli su da nastavi školovanje, mada su mu šanse, zbog loših ocena, bile ravne nuli. Rekao sam mu da se pomoli kod sve tri kapije, i on me poslušao, mada je bio nepoverljiv.
Ipak, za nekoliko dana kazao mi je da je počeo bolje da uči i da mu sve ide ‘kao po loju’. Sada predaje u jednoj srednjoj školi u unutrašnjosti Srbije, i do današnjeg dana veruje da su mu Molitvene kapije pomogle da ostvari svoje želje, u čije ispunjenje ni sam nije verovao. Prosto, kao da se dogodilo čudo.”
Vratna predskazuje udaju
Kamene kapije fasciniraju svojom lepotom, a veruje se da u njihovim pećinama žive vile. ”Često sam kao dete slušala priču da na ovom predivnom mestu borave dobre vile i da oko sebe šire pozitivnu energiju koja se ‘kači’ na sve ljude koji tuda prolaze. Onaj ko se uputi ka Vratnjanskim kapijama treba sa sobom da ponese i neki cvet kao dar ovim mitskim bićima, kako bi obezbedio njihovu naklonost.
Kažu da su one nevidljive nama, običnim smrtnicima, ali svojim delima dokazuju da tu žive. Jedna legenda kaže da su dobre vile i napravile ove kapije, jer su želele da ljudi tako saznaju gde borave i da mogu doći do njih. Ko se umije vodom iz reke Vratne ispod same kapije, lice će mu, kako se ovde veruje, zauvek ostati lepo. Narod ovog kraja priča da, kada se voda u reci Vratni malo umiri, devojke u njoj mogu da se ogledaju, pa ako pored svog lika vide i beli veo, to znači da će se uskoro udati”, priča Mara iz sela Vratna.
Utočište anđela
I dok neki veruju da u pećinama Vratnjanskih kapija žive vile, koje nesebično pomažu ljudima, drugi smatraju da su na tom mestu anđeli našli svoje ovozemaljsko skrovište…
Dragana Gostiljac
http://www.magicnazona.rs/

http://www.serbia.com/srpski/opisimo-srbiju-zajedno/

Opišimo Srbiju zajedno
Dragi naši čitaoci, već godinu dana se trudimo da u tekstovima na našem portalu predstavimo pozitivne strane naše zemlje, njene lepote, običaje, tradiciju, kulturno bogatstvo, zanimljiva dešavanja…
Tokom teških perioda kroz koje smo prolazili decenijama, susrećući se sa velikim problemima, pomalo smo i zaboravili da volimo našu zemlju, da je obilazimo i drugima pričamo lepo o njoj. Naša ideja vodilja je da nas svet perpoznaje po Zlatiboru, Kopaoniku, Đavoljoj Varoši, Dunavu, Uvačkom kanjonu, Exit-u, Guči, Tesli, Andriću, Đokoviću, slavi, našoj tradicionalnoj kuhinji i gostoprimstvu…Vaše pohvale i poverenje nam govore da smo na pravom putu i ohrabruju nas da ga i dalje sledimo.
Pozivamo vas da nam pomognete da predstavimo Srbiju svetu onakvom kakva ona zaista jeste.
U znak zahvalnosti, osmislili smo nagradni konkurs za najbolji tekst o Srbiji pod nazivom „Opišimo Srbiju zajedno!“. Pozivamo vas da nam pošaljete vaš opis Srbije, tekst o vašem selu, gradu, varoši, planini, reci, jezeru… svemu što smatrate interesantim i značajnim iz svoje okoline, bilo da je to neki običaj, legenda, neka interesantna istorijska priča ili ruta koju ćete sami osmisliti.
Uslovi konkursa:

• Autorski članak mora biti jedinstven, kvalitetno napisan bez pravopisnih grešaka, i da prethodno nije objavljivan u elektronskim medijima.
  
• Uz članak, neophodno je dostaviti minimum jednu (1) autorsku fotografiju koja prati temu vašeg teksta. Što više fotografija, to bolje.
  

• U tekstu možete najviše 2 (dva) puta pomenuti komercijalne ustanove (hotele, kafiće, restorane…), i postaviti linkove ka njihovim web sajtovima čime biste pomogli njihovo reklamiranje.
  
• Svaki članak koji objavimo biće potpisan od strane autora. Objavićemo vašu sliku, kratku biografiju, kao i linkove ka vašem sajtu/blogu (ukoliko ga imate), i/ili vašim profilima na društvenim mrežama.
  

Nagrada za najbolji članak:
Vikend za dve osobe na Zlatiboru u luksuznom hotelu Palisad.

sonia ::

Nagrada za najbolji članak:
Vikend za dve osobe na Zlatiboru u luksuznom hotelu Palisad.

Presede mi Zlatibor '90 i neke.
Nakanim se da se bećarim i zapucam... kad u Palisadu, samo na terasi tri para iz mog kraja a unutra po svim ćoškovima.

Fala jok il menjaj hotel.

:ooo77:( poenta je na pocetku posta a ne na kraju)

svi cute...oookkk :329340:

sonia ::

svi cute...oookkk :329340:

:maše1:  nisam bila.... a što se tiče putovanja-dosta je bilo .. a na tamo a na ovamo   Javi se pa da opet krenem ''na tamo'' da  i da baka   Savu...  

http://www.atn.no/reiser/no/Reiser-1-483/Serbia-Beograd-og-Zlatibor-3-518.html

Norvezani reklamiraju Srbiju u okviru activ travel, kao biser koji ceka da bude otkriven..

Moj Beograd iz "nevidjenog ugla"...

Lepo, samo Srbija je i van Beograda    



 

Ali je i Beograd u Srbiji...

brdjanin ::

Ali je i Beograd u Srbiji...

Jeste .

... je poseban dozivljaj..