Norveška

ИНТЕРВЈУ: ХЕНИНГ ОЛОСЕН, председник норвешке организације „Не ЕУ”


Нећемо ни олигархе ни шеике


Нисмо имали ни племиће ни аристократију, хоћемо да се наше благо из утробе земље претвори у државу социјалног благостања


Фото З. Шуваковић

Од нашег специјалног извештача

Осло – Без обзира на кратак дан и велику хладноћу, дан уочи десетог децембра када се Европској унији додељује Нобелова награда за мир, Норвежани из целе земље окупиће се, са бакљама у рукама, на протесту у Ослу. Неизвесно је да ли ће у спокојној норвешкој престоници доћи до кошкања са полицијом, али већину Норвежана, склоних иначе рационалним одлукама и договору, не тиче се да ли ће се гости из Брисела осећати пријатно.

По непогрешивим подацима норвешког статистичког завода, последња испитивања Норвежана у вези са ЕУ недвосмислена су: чак 72 одсто ове нације не жели да Норвешка икада постане чланица ЕУ. Али, разлози за ово противљење сасвим су различити од сличних ставова у било којој другој европској земљи.

Председник норвешке организације „Не ЕУ” Хенинг Олосен (63) управо је отпочео свој девети једногодишњи мандат највеће вишепартијске групације у Европи која се противи Бриселу. Убеђеног социјалисту, припадника странке социјалистичке левице, налазимо у скромној канцеларији на шестом спрату улице Сторгата, начичканој имигрантским бакалуцима.

Покушавајући да објасни оно што неки зову „норвешким парадоксом”, он у разговору за „Политику” каже да је кључно у норвешкој невољности да постане пуноправна чланица ЕУ то што је држава решена да трајно задржи највише стандарде социјалне одговорности и што за то, између осталог, користи благодети из утробе земље: нафту и гас.

„Постоје и друге нације богате нафтом. Али оне су своје богатство преточиле у џепове шеика, председника великих компанија, олигархије или крупних капиталиста. Ми смо увели порез на нафту од 80 одсто, тако да тај новац долази у државу и омогућава нам да од земље направимо државу социјалног благостања. Овом моделу хоћемо да обезбедимо дуговечност и сматрамо га приоритетним цивилизацијским достигнућем.”

Замерају вам да се противите уласку у ЕУ зато што своје богатство хоћете да задржите само за себе?

Не, то никако није тачно. Ми нисмо похлепни. Највећи смо донатори Уједињеним нацијама ако се рачуница прави по глави становника. Иако формално нисмо чланица ЕУ, ми свеједно издвајамо велики новац за европске фондове. Рећи да смо себични заиста је вулгаризација Норвежана.

Шта вам смета у Бриселу?

Не желимо да препустимо своју судбину отуђеном центру у Бриселу, чија бирократија троши на себе више него што се то по норвешким узусима сматра пристојним. Свако ко би се усудио да путује бизнис класом, овде, доспео би у новине. Тамо, осим огромног дефицита, парламентарци неће да се одрекну привилегије да живе на највишој нози. Апсурдно је спасавати банке а остављати милионе људи без посла, без адекватног образовања, или здравства. Потпуно разумем гнев и штрајкове који се шире Европом. Она не иде добрим путем. Одакле им образ да од људи траже даље стезање каиша, док се огроман новац претаче у банке и велики капиталистички бизнис.

Али Норвешка се изјашњавала против уласка у ЕУ и пре него што је наступила криза. Последњи референдум одржан је у Норвешкој и Шведској још 1994. Ваши суседи су гласали „за”, а ви „против”?

Земља је дугачка и задире добрим делом своје територије у арктички појас. Има дугу и разгранату обалу, где се људи баве риболовом, док се дубље на копну одувек баве пољопривредом. Не желимо да се наша држава скрати до Трондхајма, некадашње престонице викинга, пет стотина километара северно од Осла. Шведски север је остао без људи откад су ушли у ЕУ. Често путујем на север Шведске и, сем шума, вукова и медведа, тамо нема више ничега. Сви су се преселили на југ земље где се лакше живи.

Са скандинавским суседима блиско и свестрано сарађујете. Ипак јако држите до своје посебности, чак и изузетности?

Млада смо нација, били смо дуго под Данском, касније под Шведском до 1905. Потичемо из фармерских домаћинстава, нисмо имали ни аристократију ни племство. Урбанизација је новијег датума. Отуда скромност и једноставност коју желимо да задржимо. Не кажем да у Норвешкој нема јако богатих људи. Али код нас је срамота показивати своје паре, још више се грозимо разбацивања, а трошење буџетских пара за задовољење хирова је недопустиво.

И шта мислите о одлуци Норвешког комитета да додели Нобелову награду за мир ЕУ?

То је апсурд! Живимо у 2012. години, сведоци смо ерупције незадовољства и немира. А Осло их награђује за мир.

Ипак, ви сте Европљанин?

Не сматрам се мање Европљанином од било кога другог. Кад путујем идем наравно у Европу, у Праг, Рим, Париз. То је фантастичан континент, наш заједнички. И заиста нисам против тога да било ко други уђе у ЕУ. Србији желим да оствари то што жели, да што пре уђе у ЕУ. Против сам наметања услова из Брисела, желим да ЕУ обезбеди људима просперитет и добробит.

-------------------------------------------------------------------------

Министри међу члановима

Олосен је једини плаћени функционер у „Не ЕУ”. Сви остали су волонтери, а са 23.000 чланова то је највећа организација тог типа у Европи. Годишња чланарина је око 40 евра и од тих пара се исплаћује плата и изнајмљују просторије, организују конференције за штампу. Међу члановима је седам министара у актуелној норвешкој влади, а у чланству су припадници свих партија било да су левичарске, десничарске или у центру идеолошког спектра.

-----------------------------------------------------------------------

Мораторијум на улазак у ЕУ

Због већинског противљења уласку у ЕУ, све норвешке странке ставиле су програмски мораторијум на ову тему. Олосен и његови следбеници су ипак „увек будни”. Јер по њиховим поузданим информацијама, једна странка намерава да за четири године опет покрене питање уласка у ЕУ. „То не смемо да дозволимо”, каже за Олосен, чија је кћерка Инга Торкилдсен, министарка за децу, једнакост и интеграцију, у актуелној влади Јенса Столтенберга.


Зорана Шуваковић
објављено: 20.11.2012.

Mogli bismo dosta toga da naucimo od Norvezana...

http://www.visitnorway.com/no/?WT.mc_id=502_redirect



Ide internacionalna akcija za najbolji krik ( skrik ), asocijacija je Munkova najpoznatija slika... PA KO VOLI NEK' IZVOLI! ( mozda osvoji neku nagradu)

Prekosutra je 17. maj! Hip, hip hurra!


Moracu da pravim sutra kolace i tortu, sto za skolu sto za kucu

Danas je bila proslava Nezavisnosti drzave. Osim sto sve skole marsiraju, matruranti slave zadnji dan ( njihove proslave i glupiranja traju mesec dana valjda, i mogu biti veoma zanimljive ili tragicne.,) i njihov mars je popodne, za razliku od nizih razreda koji startuje od 10 h ujutru.
Danas je svo troje kraljevske dece po prvi put islo u mars

( jadna kraljevska porodica, po ceo dan stoji i mase ljudima , deci, koja prolaze)
Dan je pokvarila kisa, koja je povremeno padala ( tako razmisljaju samo stranci, da se zna)

maturanti nose crvene pantalone cele godine

http://www.lysefjordeninfo.no/no/goxpage00000000.html

http://www.lepotaizdravlje.rs/magazin/naslovna/mastovita-promocija-srbije-u-norveskoj

P.S. Pogledajte spot, bas je cool

http://www.visitnorway.com/no/Aktiviteter-og-attraksjoner/Aktiv-ferie/Sykling-i-Norge/

Ko voli biciklizam..

Bajkovito! Prelepo :heart1: 

Vremenska razlika izmedju ove dve slike ( fotografije ) je 125 godina...Oslo...
1889 Cristina Crohg je naslikao ''Borbu za opstanak'' , a fotografija je od ovog utorka ( Aftenposten.no) ispred Crvenog Krsta ....

Jako zanimljivo, ko razume...

I kako je ovo pdf. putovanja, gornji post je bio samo uvod za preporuku-  KarmØY ( ostrvo Karm)



http://visitkarmoy.no/





Velkommen til Karmøy - Homeland of the Viking Kings– hvor det hele begynte!

( Dobrodosli na Karmøy - Domovinu vikinskih kraljeva- mesto gde je sve pocelo! )



Kom og opplev Karmøy – med knauser og skjær ut mot havet i vest. Med lange, silkemyke sandstrender og evig rullende dønninger inn mot land. Ekte kystkultur, dramatisk storhav, sprellende fersk fisk og spennende historie – det er Karmøy i dag. Gå i fotsporene til Harald Hårfagre som samlet Norge til ett rike. Olavskirken, Nordvegen Historiesenter og Vikinggarden inviterer til å dykke ned i historiske opplevelser. Her er fyrster, konger og treller dine veivisere. Kirken og historiesenteret ligger med majestetisk utsikt mot Karmsundet, som tidligere het Nordvegen – veien mot nord, derav navnet Norge.


       ( Dodjite i dozivite Rogaland - sa stenama i grebenima do okeana na zapadu ... Sa dugim pescanim plazama , svilenkastim talasima i njihovom vecnom borbom protiv obale.  
Istinita kultura sa obale , dramatican okean , najsvezije ribe i fascinantna istorija - to je Karmøy danas .

 Setnja  stopama Harald Hårfarge koji je ujedinio Norvesku u jednu carstvo .
 Olavskirken ( Olav crkva) Nordvegen Historiesenter (Norveski istorijski centar) og Vikinggarden ( Basta vikinga) pozivaju vas da zaronite u istorijske dogadjaje . Ovde su princevi , kraljevi i robovi tvoji carobnjaci . Crkva i istorijski centar imaju pogled na veličanstven  Karmsundet , ranije nazivana Severni put -put ka severu , otuda i ime Norveška .   )             

Lepo i privlačno!   
Priznajem, nisam se mnogo bavila Norveškom, ali tvoji postovi intrigiraju. Verovatno da je tajna njene sve veće privlačnosti upravo u toj vikinškoj istoriji, mitologiji, bajkovitosti i, naravno, ekonomskom prosperitetu!
Eto, volela bih da Norvešku stavim na spisak onoga što bih da uradim... pre nego... :)

Urednici National Geographic Traveler su stavili Bodo na listi svetskih 20 " moras - videti " mesta . Grad nudi primorski pejzaž sa hiljadama ostrva i veličanstvenim pogledom na planine i glečere . National Geographic Traveler takođe pominje Northern Lights zimske pastele i blizak kontakt sa prirodom koja oduzima dah .


Vćran - Bodo arhipelag


Samo van Bodř leži arhipelag " Vćran " koji vas poziva da dozivite ostrvo  skakanjem , jedrenjem ili voznjom kajakom . Helligvćr  se sastoji od 365 ostrva , a od keja u centru grada Bodo , dnevno idu ture  brodovima napolje na ostrva .

 812 - / Skjerstad

Autoput 812 - seče kroz uske doline , preko planine i duž prelepih primorskih pejzaža. Spomenici kulture su mnoge humke , i drugi tragovi naselja koji datiraju nekoliko hiljada godina .

Saltstraumen - svetski najjači vrtlog

Direktno van Bodř je Saltstraumen . Ovde možete da iskusite ekstremne sile prirode u slobodnom padu kada će 372 miliona kubnih metara morske vode da se isprazni kroz 150 metra širok i 31 metara duboku prolaz u toku šest sati . Saltstraumen je takođe raj za ribolov i ronjenje.

Kjerringoi

Kjerringoi je na pola sata vožnje severno od Bodo. Slikovito , obala - obalsko-alpski pejzaž, spoljnom stranom Vestfjorda zaklonjena od okeana prema krunom malih ostrva, ostrvaca i grebena. Kjerringoi su ostrva, umetnički poznata iz filma snimaka na osnovu Knut Hamsunovih romana , Karl Erik Har slikama i Halfdan Sivertsens emisijama .

Lokalni specijaliteti

Losove kobasice , telecim pljeskavicama , starom slanom bakalaru , dimljeni losos , domaće pivo , grilovana riba torsk , lokalni sirevi i lokalnim biljnim zacinima . Salten je raj za one koji traze dobar ukus .

Direktni kontakt sa morskom orlom

Duž plaže i fjordova na Lofoten ćete iskusiti bogat život ptica , a možda sretnete  barona vazdusnog prostora- morskog orla .
Više od 35 odsto Norveških morskih orlova nastanjuju Nordland i čini 20 odsto od ukupne populacije u svetu . U Salten gnezdu ima oko 100 belorepana .


http://campaign.visitnorway.com/en/no/Vinter-i-Nord-Norge/Bodo/

Bergen..od 1300. pa nadalje...rekonstrukcija...Neka bude uvod u pricu o ovom prelepom gradu

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=01&dd=29&nav_id=805925



Prema izveštaju EURES-a ovoj skandinavskoj zemlji nedostaju posebno stručnjaci za mehaniku, elektroniku, automatiku, hidrauliku i vodovod. Traženi su i vaspitači za rad sa predškolskom decom, psiholozi i taksisti, prenosi portal eKapija pisanje regionalnih medija.

Kompanije u Norveškoj koje trenutno traže inženjere i stručnjake različitih profila su, između ostalog, "Aker" "Solutions", "FMC Technologies", "Statoil", "National Oilwell Varco", "Kvaerner", "Kongsberg Gruppen", "Aibel", "Roxar" i "Fabricom".

Hladno, dosadno, depresivno: Kritički pogled na "rajske" države severa Evrope
Gardijan/ D.M. | 30. 01. 2014. - 18:34h | Foto: Shutterstock - Ilustracija | Komentara: 363

Iako smo decenijama maštali da se nalazi negde među maslinjacima i vinogradima, utopijski raj na Zemlji, za čijim postojanjem oduvek osećamo potrebu, u novije vreme se projektuje dalje na sever.
Prosečna plata u Norveškoj je 4.500 evra
Pročitajte još

Ako tražite posao, Norveška je obećana zemlja: Prosečna plata skoro 4.500 evra

Bilo da se radi o danskom subjektivnom osećaju sreće (najveći na svetu), o švedskoj rodnoj ravnopravnosti i poslovnim gigantima, o finskim školama, norveškom naftnom blagu i čudnim pesmama o lisicama, ili pak brzom oporavku Islanda od finansijske krize, sa evropskog severa nam stižu uglavnom priče o uspehu, koje nailaze na odličan prijem.




Sever nije tako idealan: Majkl But

Oni koji su imali više prilike da ove zemlje upoznaju izbliza, tvrde, međutim, da one imaju i svojih mračnih strana, često skrivenih i slabo poznatih, i da život u njima nije ni iz daleka tako prijatan i lagodan kao što izgleda, naročito ako ste ambiciozni stranac, piše Majkl But za ugledni "Gardijan".



Evo njegovog viđenja "rajskih" zemalja sa severa Evrope.


Depresivna i zagađena Danska

Kopenhagen

Malo ko zna da su srećni Danci drugi po potrošnji antidepresiva, iza Islanda. Život je udoban, više za “domaće” nego za doseljenike, a sreći doprinosi i najmanje radnih sati nedeljno u Evropi. Tu je, međutim, i najviši nivo privatne zaduženosti, a prema izveštaju za 2012, Danska je četvrta po nepovoljnom uticaju na prirodnu sredinu, ispred SAD - što je njena najprljavija tajna. Najveći je izvoznik nafte u EU, i sagoreva puno uglja. TV program je dosadan, a ekonomska jednakost - osnova društvenog uspeha - već deceniju je u opadanju, piše But.


Zatvoreni i škrti Norvežani

Bergen

Ponosni Vikinzi, Norvežani, koji su pokazali impresivnu odlučnost nakon Brejvikovih napada, među susedima su poznati kao najskloniji zatvaranju i ksenofobiji, a od kako su 1970-tih počeli da uživaju priliv novca od izvoza nafte, bije ih glas i da su škrti, navodi But.


Nenastanjivi Island

Rejkjavik

Na Island, prelepo, ali gotovo nenastanjivo stenovito ostrvo u Severnom Atlantiku, teško da treba trošiti reči: to bi samo ohrabrilo onih 320.000 stanovnika koji tamo iz nepoznatih razloga istrajavaju, piše But.


Smrtonosna Finska

Helsinki

Što se tiče Finske, u kojoj je zimi hladno, a leti prohladno sa mnogo komaraca, slabo je poznato da je po vatrenom oružju u ličnom vlasništvu treća u svetu - iza SAD i Jemena. Ima i najvišu stopu samoubistava u svetu i najvišu stopu ubistava u zapadnoj Evropi. Nakon opijanja vikendom slede žestoke tuče, kojima se ujutro svi (preživeli) slatko smeju. Škole im beleže odlične rezultate na Pisa testovima, ali od kako je “Majkrosoft” progutao posustalu “Nokiju”, privreda se sve više oslanja na izvoz hartije - uglavnom namenjene ruskoj porno-industriji, otkriva But.

Zavidljivi i kruti Šveđani
Švedska


Šveđani se ponose što osećanja ne izražavaju glasno, ali svaka kritika bledi pred bespoštednom slikom koju sami o sebi daju. Prema nadavnom istraživanju, sebe opisuju kao “zavidljive, krute, vredne, ljubitelje prirode, tihe, poštene, neiskrene, i ksenofobične”. “Neutralna” Švedska je jedan od najvećih izvoznika oružja, a ekonomski prosperitet ostvaruje zahvaljujuči specifičnom vidu totalitarnog mordernizma, koji guši slobode, potiskuje neslaganja i kida porodične veze.


U odnosu na nas   

To sam i mislila..zato su mi sve ove zamerke smejurija....

Nakon dvadesetak dana snega, kazu meteorolozi, bice slapanja, da ne kazem bljuzgavice.... i nevremena, misleci na olujne vetrove...  ( tako kazu    )

http://reise.aftenposten.no/reise/12-supre-norgesturer-60892.html#.UvNxCPl5Ny5





Nekoliko zanimljivih izleta u Norveskoj, iz meseca u mesec...

Danas procitam, da vise od polovine skolske dece u Oslu, dobije vashi pre dvanaeste godine   

Srbija očima jedne Norvežanke

26.02.2014 Srbija očima jedne Norvežanke

Copyright

Na portalu iSerbia je objavljen vrlo zanimljiv tekst o Srbiji jedne Norvežanke.

Synne Folsland Olsen je prenela svoje utiske o životu u Srbiji.

Pre svoje prve posete Srbiji, nekoliko godina ranije, nisam čak znala ni gde se ona nalazi na mapi. Znala sam da je bivša članica Jugoslavije, da se prostire nedaleko od Rumunije, ali to je bilo otprilike sve što sam znala. Na časovima geografije u osnovnoj školi, učili smo svaku zemlju i glavni grad na svetu, ali tamo gde je trebalo da bude Jugoslavija, nalazio se prazan, beli prostor bez granica – zbog ratova koji su se tada odvijali.

Došla sam u ovu zemlju na vrlo čudan način. Neko vreme sam igrala onlajn kompjutersku igricu World of Warcraft, i u toku godišnjih odmora prethodnih godina sam obilazila onlajn prijatelje u Irskoj i Engleskoj. Onda, 2008, došlo je vreme da posetim vrlo dobrog prijatelja iz Srbije. Njega sam takođe upoznala kroz igricu, i nikada ga ranije nisam videla uživo. Zaista nisam pojma imala šta da očekujem tog vrućeg popodneva u julu, kada sam stigla u Beograd, a tri momka me čekala na aerodromu mog prvog dana u Srbiji. Ta tri momka su izašla sa posla samo da bi me upoznali, i iskoristili čitav dan da mi pokazuju Beograd i odvedu me do mog odredišta! To se nikad ne bi desilo u Norveškoj.

Gostoljubivost i način na koji ljudi poštuju svoje goste je nešto zaista posebno! Moraćete da se baš borite ukoliko želite da platite svoj deo računa u restoranu (a u najvećem broju slučajeva, kada ste “početnik” što se tiče Srbije i srpske kulture, to će biti sasvim nemoguće). Povrh toga, Srbi će vas hraniti, i hraniti, i hraniti, dok ne budete mogli da hodate posle. Daće vam i rakiju (i to neće baš pomoći hodanju), i reći će da je to lek. Ovde čak i u crkvama služe rakiju, primetila sam – često sa medom. I prave je! Dobro se sećam svoje prve ”manastirkse rakije”, kupljene od monahinje u jednom manastiru. To je bilo krajnje egzotično iskustvo za mene, s obzirom na to da sam iz države gde je zabranjeno piti alkohol na javnim mestima.

Što se tiče hodanja – Srbi hodaju sporo. Posebno kada su izašli da se prošetaju uveče, duž Dunava ili u neki od lepih parkova Beograda. Uvek mi kažu da usporim svoj ”norveški korak” – nema potrebe da se znojimo, zar ne? I ako svojim dragim srpskim prijateljima kažem da bih želela da stignem pre nego što padne noć, oni me samo pogledaju i kažu ”polako” i ”what is so important that you have to do it today - when you can do it tomorrow?"

Srbi su ljubazni. Da. I u mnogo slučajeva – ljubazniji od Norvežana. Držaće se svoje strane trotoara, i ukoliko slučajno naletite na nekoga, ONI će se izviniti. Pomeriće se kako bi vas pustili da prođete unutar punog autobusa ili tramvaja, i čak će se i dodatno zbiti jedni uz druge i zidove, kako bi svi mogli da stanu. U Norveškoj, većina ljudi se ne bi ”cimala”, a autobus bi otišao ostavljajući ljude na autobuskoj stanici. U Srbiji, možete bilo koga pitati kako stići donekle, i rado će vam pomoći, nekada sa mnogo detalja.

Ima i nekih stvari kojih se treba zaista paziti dok ste u Srbiji:

1. Promaja. Aka the draft. THE DRAFT. Promaja ubija, promaja je opasna i mislim da je najveći neprijatelj srpske populacije. Ako ih zakači, momentalno će postati bolesni, prehladiti se, ili nešto mnogo gore.

2. Izaći napolje mokre kose. Ovo je navika koju imam iz Norveške, i to sam, bez ikakvih posledica, radila otkako sam rođena. Čak i tokom jeseni ili zime ovo radim u Norveškoj. Probala sam nekoliko puta ovde – a to se završilo time što su me ljudi odvlačili kući, davali mi fen za kosu i stroga uputstva da ne napuštam njihov stan dok mi kosa nije potpuno suva.

3. Samo jedna stvar opasnija od izlaženja napolje s mokrom kosom – a to je hodati mokre kose napolju (ili unutra), kada je promaja, ili bilo kakav vetar.

4. Izaći bosih nogu ukoliko je manje od 30 stepeni napolju.

5. Sedeti na ”hladnom” betonu.

6. Plivati u jezerima temperature niže od 23 stepena. Kada se bunim i kažem da u Norveškoj temperatura vode retko prelazi 23 stepena, Srbi me bledo gledaju i kažu da mogu da dobijem srčani udar radeći to. Mora da me je samo sreća spasila do sad!

7. Hodati unutra bos, ili čak čak u čarapama, bez papuča. Od ovoga mogu da vam se smrznu stopala.

8. Spustiti ranac ili torbu na zemlju ili pod. Ovo donosi lošu sreću. Kako je ovo savršeno normalna stvar u Norveškoj, uradila sam to u prvom picarestoranu u kome sam bila, 20 minuta otkako sam prvi put stigla u Srbiju. Moji srpski prijatelji su momentalno potrčali da me spasu podižući torbu, ali već je bilo prekasno: 2 minuta kasnije, shvatila sam da sam zaboravila svoje nove naočare u toaletu na aerodromu, 5 minuta kasnije moj prijatelj je izgubio mobilni telefon, a onda sam, 10 minuta kasnije, ja njega privremeno ”izgubila” na parkingu.

Ima još mnogo toga da se kaže o mojoj omiljenoj zemlji, i stalno nalazim nove stvari kojima se oduševljavam – i nekoliko stvari koje zaista ne volim – među njima ovdašnje pušačke navike i načine na koje mnogi ovde tretiraju prirodu bez imalo poštovanja.

Srbija je haos, ali sa nekim čudnim redom. Ako želite da se nešto popravi, možda neće biti sređeno danas ili sutra, možda ne čak ni ove nedelje, ili sledeće – ali HOĆE se jednom srediti. I to ipak ne na način na koji ste planirali.

Ono što sam ovde u Srbiji pronašla, učinilo je da obožavam ovu zemlju, i imam problema da je napustim od tada.


Nama su ova pravila od malena ubacena kao zakon   

Norvežanke uživaju, dok Turkinje rintaju
Autor: Tanjug
Norvežanke imaju najviše slobodnog vremena u odnosu na sve ostale žene na svetu, dok su Turkinje rekorderke po vremenu koje provode u kućnim poslovima.

Istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), čije rezultate prenosi "Blumberg", pokazalo je da Norvežanke "opušteno" provode čak 367 minuta dnevno!
Istovremeno, muškarci u Norveškoj su drugi na svetu po tome koliko pomažu u kući - rekorderi su Danci. Norvežani čak 180 minuta dnevno posvete kućnim i "servisnim" poslovima - nabavci, brizi o deci ili starima...

Kad je reč o vremenu koje provode u kućnim poslovima žene i muškarci, taj odnos najdrastičniji je u Južnoj Koreji i Japanu.

Korejanke, naime, pet puta više vremena provedu radeći takve poslove nego njihove "jače polovine", a Japanke 4,8 puta više nego Japanci.

Najveći teret kućnih poslova, ipak, podnose Turkinje: one na tim neplaćenim poslovima provode u proseku 377 minuta dnevno, a njihovi muževi samo 116.

Druge po "minutaži u kući" su Meksikanke - sa 373 minuta, u odnosu na 113 minuta koliko provode Meksikanci. Treće su Indijke, koje na kućne poslove troše 352 minuta dnevno, a njihovi muškarci 52.




http://mondo.rs/a670234/Info/Posao/Norvezanke-uzivaju-dok-Turkinje-rintaju.html

P.S. Pa...

http://www.dagbladet.no/2014/05/14/nyheter/ver/fritid/vermelding/17_mai/33299609/

Odjutros je vec +10C...bicei toplije, sunce obecava...Za 17. maj 20C...bar u nasem delu zemlje...Gratulerer med dagen, Norge!

Juce je pocela sezona lova losa. 

Obozavam ovaj program.

Ovo je predlog za vikend i jedno filmvece na severu Evrope 

Odgledali smo film, cetvoro desetogodisnjaka i ja   Doduse u bioskopu je bilo jos puno ljudi, ali mi smo uzivali u osmom redu  

Stereotip, ali dobar.

Da!!!!
Posetiću Skandinaviju...od 7. do 16.11. sam u Malmeu i još tri grada kojima još ne zapamtih imena.
Idem da se družim sa našim ljudima i decom. I to SVE zahvaljujući njihovoj dobroj volji i prepoznavanju lepih reči u mojim knjigama!
Imam gde da spavam, imam šta da jedem, vodiće me i u Dansku na izlet. Honorar? Da ima za kafu i jedan suvenir. Meni dosta!
Jaaaaaaaaaaaaaaaako se radujeeeeeeeeeeeeem!!!!

brdjanin ::

Da!!!!
Posetiću Skandinaviju...od 7. do 16.11. sam u Malmeu i još tri grada kojima još ne zapamtih imena.
Idem da se družim sa našim ljudima i decom. I to SVE zahvaljujući njihovoj dobroj volji i prepoznavanju lepih reči u mojim knjigama!
Imam gde da spavam, imam šta da jedem, vodiće me i u Dansku na izlet. Honorar? Da ima za kafu i jedan suvenir. Meni dosta!
Jaaaaaaaaaaaaaaaako se radujeeeeeeeeeeeeem!!!!

Cuj, nije zapamtio imena
Ima, more, i utiske ovde na napises po povratku.
Malme je prelep grad, uzivaces, sigurna sam.
Ne znam da li cete kopnenim ili vodenim putem, ali dozivljaj je i jedno i drugo samo po sebi. I Kopenhagen vredi posetiti, to je mesto gde norveske zene najcesce idu same u provod  
Kazes, dobra volja dece...Neces ti onda u Norvesku, koliko nas ovde ima i Zdravko Colic jedva napuni jednu ucionicu    ( salim se, ali zaista je nemoguce uporediti ljudstvo i desavanja u Svedskoj i kod nas )
Srecan put i lep provod. Cekacemo fotografije.

Hvala ti!

Nisam Čola ...ali ljudi su dobro i ozbiljno organizovani po klubovima.
Na kraju krajeva... neka u svakom gradu bude po 20-25 dece meni super...

Napeta situacija u svedskim vodama je glavna tema u Skandinaviji...Norveska vrsi velike promene u organizaciji vojske...Ukratko, ''Putinove provokacije'' su razmrdale ususkanu Skandivnaviju...

E...Sonja...nemo' mi upropaste dolazak...sve ću im po spisku!

brdjanin ::

E...Sonja...nemo' mi upropaste dolazak...sve ću im po spisku!

Ne brini, rekla sam im da se smire  
P.S. Cekaju te Svedjanke :dadada:

sonia ::

Ne brini, rekla sam im da se smire  
P.S. Cekaju te Svedjanke :dadada:

Ček da ne spamujemo...da se vratimo na temu...

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa jesu li te Šveđanke stvarno plave...mislim SVUDA?

brdjanin ::

sonia ::

P.S. Cekaju te Svedjanke :dadada:

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa jesu li te Šveđanke stvarno plave...mislim SVUDA?

:ne znam :  Proveri, pa javi :dadada:

Lonely planet je sever Norveske ( konkretno Svalbard ) stavio na jedno od deset najboljih destinacija  za putovanje u 2015.

John Doe ::

sonia ::

Lonely planet je sever Norveske ( konkretno Svalbard ) stavio na jedno od deset najboljih destinacija  za putovanje u 2015.

... ded' vidi za 2016. ... sledeće godine idem posetiti Tadž Mahal...

Zafrkavaj ti ( imas temu za putovanja) ali Tadz Mahal je jedna od destinacija koju, ako vec putujemo, treba posetiti pre nego sto nestanu.
 Naime, godisnja posecenost od tri do cetiri miliona, veliki priliv ljudstva , zagadjeni vazduh i aljkavo odrzavanje, ozbiljno ugrozavaju fasadu i same zidove. UNESCO je jedna od vecih organizacija koje traze da Indija uradi nesto po tom pitanju, ili ce sledece generacije moci da vide ovu gradjevinu samo na slikama.

http://www.dagbladet.no/2014/10/30/nyheter/innenriks/flom/naturkatastrofer/35992422/

Nezapamcene poplave u zapadnom delu Norveske...

John Doe ::

sonia ::

Nezapamcene poplave u zapadnom delu Norveske...

... i njega je poplava izbacila???

Hahahha, znala sam 

Licite, je l' da?   

 Jok, more, odnela mu kucu.

http://www.dagbladet.no/2014/10/31/nyheter/pass/norsk_natur/36023508/

Norvezani napravili nove pasose...sasvim drugaciji izgled...ali funkcionalnost je jos bitnija...

Veceras...nebo iznad fjorda.

Ubicu se   a jedva sam je prebacila sa telefona.
P.S. Moracu na pocetnicki kurs iz '' upload photo'' ...ponavljacica

Pocela sezona na planinama...

http://www.skiinfo.no/ostlandet/beitostolen/

Osim najlepsih pasosa i novcanica, koji ce uskoro biti u primeni, danas nam stize i vest da smo  bogatiji ( lepo pise- narod  )  za 500 mrd. kr. ( :948208144: dok mi sedimo, oni kopaju   )

Verovatno ste vec procitali vest o pronadjenom originalu prvog Bozicnog Diznijevog crtaca Prazna Carapa ( Empty socks ) iz 1927. u norveskom gradicu Mo i Rana.
Sta sve i kako Norvezani cuvaju od propadanja, to je prosto neverovatno. Nista se ne baca, sve kruzi, u svakoj skoli dva puta godisnje organizuje se marked gde se prodaju polovne stvari, i tu zaista mozes pronaci veoma vredne stvari za neku krunu. Pisala sam vec, mislim da sma nabavila knjige iz 1776, mislim...I da me je putem FB kontaktirao profesor knjizevnosti, samo sto ja onda jos nisam znala dobro norsk, a ni funkcije fb  pa sam ga deletirala  

Da se vratim na crtac. Sad je u Nacionalnom muzeju na restauraciju, pa se narod pita hoce li biti 3D izdanja   

http://www.aftenposten.no/kultur/Disney-filmskatt-funnet-i-Norge-7820284.html

http://www.vg.no/nyheter/innenriks/tapt-disney-film-fra-1927-gjenfunnet-i-norge/a/23353707/

John Doe ::

Sunac mu žarki, tol'ko si me napal'la da ću 'apit moju 'anumu i eto nas kod vas a ti posle vidi šta 'š radit'.

Ti vec moras znati ( veliki si  ) da ste oboje dobrodosli. :nhnh8:

Nego, onda ti nema vrdanja, moras probati meso  elg-a, samo da znas