"Romanticari"

Naslov: "Romanticari" Sre Jun 16, 2010 6:26 pm

Džon Kits

[You must be registered and logged in to see this image.]

(engl. John Keats; 31. oktobar 1795 – 23. februar 1821)

je bio engleski pesnik, koji je postao jedna od ključnih figura romantičarskog pokreta. Zajedno sa Lordom Bajronom i Persijem Biš Šelijem, Kits je pripadao drugoj generaciji romantičarskih pesnika. Za vreme svog kratkog života nije bio dobro prihvaćen od strane kritike, ali je njegov posthumni uticaj na pesnike poput Alfreda Tenisona i Vilfreda Ovena bio značajan. Kitsovu poeziju karakteriše bogat izbor reči i senzualna slikovitost, najviše u njegovoj seriji oda koje su ostale među najpopularnijim pesmama u engleskoj literaturi. Kitsova pisma, koja uključuju razvoj njegove estetske teorije negativne sposobnosti, su među
najslavljenijim od svih engleskih pesnika.

Džordž Gordon Bajron-Lord Bajron

[You must be registered and logged in to see this image.]

(engl. George Gordon Byron, 1788—1824)

je bio pesnički prvak engleskog romantizma; stekao je međunarodnu književnu slavu romantičnim epom „Čajld Harold“, a potom i poemom „Don Žuan“ i poetskim dramama „Manfred“ i „Kain“. Bajron se rodio kao deklasirani aristokrata, no kasnije pripada najvišim krugovima, iako je po prirodi buntovnik i slobodoumnih nazora. Umire od malarije u borbi za oslobođenje Grčke od turskog jarma. Njegov život i delo usko su povezani, dopunjuju se i stvaraju gotovo nedeljivu celinu. Slobodarski duh i pesničko delo engleskog buntovnika nadahnuli su mnoge velike pesnike, kao što su npr. Puškin, Ljermontov, Lamartin i drugi.

Persi Biš Šeli

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedan od najznačajnijih pesnika engleskog romantizma Persi Biš Šeli rođen je 4. avgusta 1792. godine. Buntovnik protiv političkih, društvenih i verskih stega, otišao je iz Engleske i poslednje godine života proveo u Italiji, gde se 1822. utopio prilikom brodoloma, dok je jedrio. Izuzetno obrazovan, vrstan poznavalac filozofije, književnosti i nauke, romantičarski slobodouman, borac protiv tradicije, povlastica i tiranije, uneo je u englesku poeziju tog vremena notu slobode i duhovne smelosti. U poemi “Kraljica Mob” izrazio je revolucionarno osećanje protiv vladara, sveštenika i političara, a u “Pobuni Islama” nadu u bolju budućnost ljudskog roda.

Naslov: Re: "Romanticari" Sre Jun 16, 2010 6:32 pm

Oda jeseni

Doba magle,doba bericeta stedra,
drugo zrelog sunca omiljena ti
da skupa blazenstvom ispunite nedra
lozi oko slamnog krova sto se svi:
da jabuke pognu mahovinom grane
obrasle,da socnost u plodu se stice
da krupnjaju tikve,lesnik letorast
da zajezgra slatko, i da stalno nice
pozno cvece,da bi pcele uzurbano
pomislile da ce vecno trajat dane
toplo leto sto im puni saca slast
I ko te ne vide u obilju tvom
Ponekad pronaci moze tebe svet
gde nehajno sedis na guvnu zitnome
dok ti vejalica vije vlasi splet
il na nepoznjetoj brazdi,srpa vita
stedec upleteno cvece sa svih strana
gde mirisom bulki opijena spis
katakad gde pabircis,poljem ponosita
prelazeci potok klasjem ovencana
il gde uz muljacu jabuka stisana
satima nad samotokom bdis.
Gde su sad proleca pesme zanesene?
Al ti svoj sklad imas;ne misli na njih
Dok neznu smrt dana oblaci rumene
a strnista odsjaj ruzicast i tih
tada tugovanka komaraca laka
nad vrbama lebdi cas jace cas tise
po tom kako vetric zivne ili mre;
i krupna vec jagnjad bleje s brezuljaka;
cvrce iz zivica popci sto se skrise
crvendac iz vrta zvizduce sve vise
cvrkutavo jato lasta nebom gre.

(Dž. Kits)

"Vec osecam kako me prekriva studena zemlja i vec vidim bele rade gde nicu ponad mene.
Kad ce vec jednom doci kraj ovom posmrtnom zivotu kojeg zivim?"

Naslov: Re: "Romanticari" Uto Jun 22, 2010 9:36 pm

Ej, zdravo duše vedrine!
Ti si od ptice više,
kad s neba, il s visine,
sipaš pesama kiše
što ti se lako same u srcu uskladiše.

Sa zemlje hitro se dižeš
ko požar se razgaraš,
i uvis daleko stižeš,
plav bezdan krilom paraš,
pa pevajući kružiš, kružeći pesmu stvaraš.

Kad sunce, što oblak grli,
s bleskom na zapad mine,
čitavo biće ti hrli,
u grimiz koji sine,
ko bestelesna radost kad prvi put se vine.

Večer se rumena, rana,
topi oko tvog leta;
kao u svetlosti dana
zvezda što nebom šeta
nevidljiv si, al poj tvoj stiže do našeg sveta,

taj kliktaj, britak ko strele
srebrnih meteora
koje se izgube bele
čim grane bela zora,
pa ne vidi ih čovek, al osetit ih mora.

Ti glasom nadvladaš tvojim
tišinu zemlje, zraka,
ko mesec zrakama svojim
što svlada carstvo mraka
kad usred noći mrkle provali iz oblaka.

O, da l si ko stvari druge?
Šta ti je najsličnije?
Čak ni iz oblaka duge
kaplja kanula nije
sjajna ko pljusak što je te tvoje melodije.

Ko pesnik si što, u svoje
misli skriven sjajne,
bezbrižnim ljudima poje
stihove veličajne,
pa osećati počnu nemir i nade tajne;

ko deva gospodskog soja
koja na kuli gore
u noći nedra svoja
leči od ljubavne more
svirkom, slatkom ko ljubav, što plavi njene dvore;

ko svitac ti si od zlata
koji, kad dolja miri
rosom što noću se hvata,
prozračnu svetlost širi
kroz travu što ga štiti da iz nje ne proviri;

ko ruža u žbunu svome
koju su vetri svili
pa se u igranju tome
do besvesti opili
slatkim mirisom njenim lopovi teškokrili.

Zvuk pljuska što s premaleća
sav travin rasvetli soj,
bokore rosnoga cveća
i drugo na zemlji toj -
vedro, blistavo, cveće - tvoj je prevazišo poj.

Kakve su radosti silne
u to srce ti stale?
Zemaljske pesme umilne,
što vino i ljubav hvale,
takav božanski zanos još nikad nisu znale.

Pevanja pobedna razna
il hor što svadbu prati
hvalisanja su tek prazna
ne mogu uz tebe stati;
nedostaje im nešto, al šta - teško je znati.

Gde li se napev tvoj rodi?
Ko li mu izvore znade?
U gori, polju il vodi?
Il ti ga nebo dade?
Il ljubav tvoje vrste? Zar ti ne znaš za jade?

Ta radost žarka i čedna
ne pozna opadanja:
ne tišti tebe ni jedna
bol mučnih osećanja:
ljubiš - al ne znaš tugu sitog ljubavnog stanja.

Kada ti budne il snene
misli o smrti sude,
za te su istine njene
lepše no za nas ljude,
zato tvoj napev može ko kristal čist da bude.

Dok kraj nas godine teku,
duh za nestvarnim žudi;
osmeh nam uvek bol neku
krije što tišti grudi;
najslađom pesmom našom najveća tuga bludi.

pa i da možemo lako
strah, mržnju da prezremo,
da smo se rodili tako
da suze ne prospemo,
ipak ne bismo mogli tu radost da stignemo.

Više neg svirka draga,
ritma punog miline,
više od knjiškoga blaga
bile bi te veštine
pesniku svakom, ptico, što gledaš tle s visine!

Kada bi meni ti rekla
pola radosti svoje
skladna bi ludost potekla
s obadve usne moje,
i svet bi mene slušo ko ja te pesme tvoje.

( Persi Biš Šeli )

Naslov: Re: "Romanticari" Uto Jun 22, 2010 9:40 pm

Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bol nam srca savlada,
na vrlo dugo vreme,
bled, hladan, obraz ti posta,
ko led sam celov tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo život moj.

Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih čela
ko hladnu strepnju jednu
što obuze me cela.
Ti skrši zavete svoje;
sad mnogom pripadaš, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.

O tebi priča svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
što te ljubljaše oni?
Ti nikome od tih ljudi
ne beše tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i večno živa rana.

Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smerno,
što srce ti nehajno
već presta biti verno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga leta duga,
moj pozdrav biće tada
sav pusta, nema, tuga.

( Bajron )