KRPELJI -imali ste "bliske susrete" ?

Liječnici upozoravaju: Krpelji prenose nepoznat virus


Krpelj (Foto: Dnevnik.hr)




Trenutačno su na aparatima, a liječnici još ne znaju koliko im je
stanje zaista teško, jer kažu, krpelji prenose novu vrstu virusa, koju
ne poznaju pa ne znaju ni koje će biti posljedice. Za šest osoba
odlazak u šumu bio je koban. Svi su zaraženi krpeljnim
meningoencefalitisom. U Kliniku Fran Mihaljević došli su u komi i
paralizirani.'Pet ovih bolesnika je u kritičnom stanju. Oni su
na aparatu, sve funkcije se umjetno odvijaju. Svi su oni bili
podvrgnuti i umjetnoj hipotermiji, znači, ohladili smo ih u pokušaju da
sačuvamo te moždane strukture i smanjimo edeme koji ugrožavaju tog
bolesnika, a sad, ishod ćemo vidjeti', istaknuo je dr. Bruno Barišić, pročelnik Zavoda za intenzivnu medicinu 'Fran Mihaljević'.Jedan
se pacijent ipak oporavio i u dobrom je stanju, no ostalih pet i dalje
se bori. Ovakva je zaraza inače uobičajena za ovo doba godine, no ne i
virus.'Krpeljni meningoencefalitis je uobičajen za ovo doba
godine. Uobičajeno je da i primamo takve pacijente. Ono što je
neuobičajeno je ovakav broj toliko oboljelo teških. To nismo zadnjih
desetljeća imali', zaključio je dr. Barišić.Virus koji krpelji
ove godine prenose, još je nepoznat liječnicima. Uzrokuje znatno teže
slučajeve meningoencefalitisa nego što je to bilo prethodnih godina,
jer pacijenti padaju u komu, mora ih se pothlađivati, a ishod liječenja
je neizvjestan.Sva petorica bolesnika dolaze iz različitih
dijelova Hrvatske, iz Čakovca, Osijeka, Bjelovara, Karlovca i Šenkovca.
'To su ljudi koji su iz ruralnih krajeva, koji idu u lovišta, u šume.
Dakle, idu neuobičajenim izletničkim stazama i dolaze iz krajeva gdje
su očito žarišta ta prisutna', kaže dr. Barišić.Pacijenti su pod
stalnim nadzorom. Liječnici strahuju od novog virusa, bolest može
rezultirati trajnom paralizom i promjenom svijesti. Svi oni koji
provode vrijeme u šumi, trebali bi se cijepiti.'Postoji cjepivo
protiv ovog tipa našeg srednjoeuropskog krpeljnog meningoencefalitisa.
Dakle, to postoji, ali obično se to cijepi u proljeće. No, mogu se neka
cijepljenja i sada provesti', zaključuje dr. Barišić. Ako odlazite u
šumu ili na izlet nekamo gdje je visoko raslinje ili trava, obavezno se
na povratku treba pregledati.Najčešći simptomi krpeljnog
meningoencefalitisa su crvenilo i svrabež na području tijela gdje se
krpelj nalazi. Pritom je najbolje o tome obavijestiti liječnika kako
biste ga uspješno odstranili. Tada težih posljedica neće biti.



Ova tema je aktuelna sada i u Srbiji . Inače je primećeno da krpelja ima izuzetno mnogo ,gde ih nikada nije bilo, poznato je koliko je neprijatan njihov ujed , a poznato je da prenose i Lajmsku bolest , ali ovo ? Paraliza ?
Šta mislimo o ovome ? Proba biloškog oružja,mutacija usled opšteg zagadjivanja planete , "patka" kojom farmaceutska industrija želi opet da nas uplaši-i opljačka ?Da li ste imali "bliske susrete "sa krpeljima ?

Ima ih u okolini Apatina i dosta često imamo intervencije na hitnoj , unazad par godina . Pokupe se uglavnom u šumi i u travi .Odakle su se pojavili, to baš nije jasno ,ali da sada već predtstavljaju ozbiljan problem -predstavljaju.
Sam nisam imao nikada blizak susret , čak ni ne znam kako izgleda na koži , srećom.
Apsolutni hit nam je bio pacijent koji je pokupio krpelja na "stazi zdravlja" kod banje Junaković...jer mu se prikačio za polni organ. Jadan čovek.

Par puta sam "popila" krpelja na placu dok sam kosila travu ali sva sreća bez ikakvog virusa. Odavno sam naučila da se krpelj najlakše skida kad se na njega kapne aceton jer od jakog mirisa istog momenta otvara svoj stisak i onda jednostavno može da se skine. Doduše čula sam da i benzin ima isti efekat ali priznajem da njega nisam isprobala

.Ne treba stavljati nikakav aceton,ulje.Samo ga treba pincetom zavrnuti i odstraniti..Važno je da se makne glava.Jer ako se bilo čim
pokvasi on dobija strah i tad tek pušta otrov..

Krpelji i bolesi koje prenose


Malo je među nama onih koji će sa simpatijom pogledati krpelja koji se, priljubljen uz kožu, hrani našom krvi. Razlog tome nije količina krvi koju krpelj konzumira, jer je taj gubitak za nas neznatan, već činjenica da nam krpelji mogu preneti uzročnike nekih bolesti.

Na našim prostorima krpelji prenose dve bolesti: Lyme boreliozu i virusni krpeljni meningoencefalitis.

1. Lyme borelioza je bakterijska bolest koja se manifestuje pojavom kožnog crvenila koje se koncentrično širi na mestu uboda. Rubovi crvenila obično postaju izraženiji, a sredina bledi. Uz ovu kožnu manifestaciju može se javiti i povišena temperatura te osećaj slabosti i malaksalosti. Bolest se uspešno leči antibioticima i prolazi bez posledica. Ukoliko se zanemari i antibioticima ne tretira crvenilo kože, borelioza se može zakomplikovati uzrokujući meningitis, paralizu određenih mišića, artritis i dr. Međutim, ukoliko se leči, bolest prolazi bez posledica.

2. Druga bolest koju izazivaju krpelji je virusni krpeljni meningoencefalitis (KME). Iz samog naziva bolesti jasno je da se radi o virusnoj upali mozga i ovojnica koje obavijaju mozak. S obzirom da je središnji nervni sistem zajedno s endokrinim sistemom glavni regulator svih funkcija u našem telu, njegovo oštećenje ili nefunkcionisanje svakako je nepoželjno, opasno, a potencijalno i fatalno. Za ovu bolest ne postoji specifični lek.

Rasprostranjenost virusa u prirodi
KME je endemska bolest što znači da je prisutnost virusa u krpeljima ograničena na određena geografska područja. U svetu je to deo središnje i južne Europe, jug Skandinavije, Rusija i Japan. To ne znači da u drugim zemljama nema krpelja ili da oni tamo ne uzrokuju neke bolesti. Svako geografsko područje ima svoje specifične bolesti koje prenose krpelji (ukupno je tridesetak takvih bolesti), pa je dobro raspitati se o bolestima koje krpelji prenose u zemljama u koje putujete, a planirate boraviti u prirodi.

Nije svaki krpelj s kojim dođemo u kontakt zaražen. Starija istraživanja pokazala su da su u Srbiji zaražena 3 krpelja na njih hiljadu. U nekim drugim područjima procenjuje se da je zaraženo 1 – 2% krpelja. Možda je za orjentaciju o prisutnosti bolesti bolji podatak da u Evropi godišnje oboli oko 3 000 osoba, u Rusiji 11 000, a u Srbiji prosečno 50 osoba.

Simptomi
Neće svi koji dođu u kontakt sa zaraženim krpeljom oboleti. Čak 2/3 ljudi neće imati nikakve simptome. Međutim 30% manje srećnih pokazaće znakove bolesti. Prvi simptomi javljaju se 7 – 14 dana nakon uboda krpelja (maksimalno nakon 30 dana). Bolest obično počinje simptomima koji liče na grip kao što su povišena temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima. Kod dece se može javiti proliv i povraćanje. Ti simptomi traju nekoliko dana nakon čega sledi zatišje bez simptoma, u trajanju od otprilike nedelju dana. U drugoj fazi bolesti, koja traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, javljaju se znaci upale središnjeg nervnog sistema.

Simptomi su sledeći:

jake glavobolje;
visoka temperatura;
bol pri savijanju vrata;
osetljivost na svetlo (fotofobija);
poremećaj svesti u smislu preterane pospanosti i kome ili povećane iritabilnosti i delirijuma;
mučnina;
povraćanje;
delomična ili potpuna oduzetost pojedinih delova tela;
poremećaj vida, sluha, govora, disanja i dr.
Neće svi oboleli imati sve simptome već će se javiti neki od njih, zavisno o tome koji je deo mozga zahvaćen upalom.

Posledice
Nažalost ova bolest kod 2/3 osoba uzrokuje privremene posledice različite dužine trajanja kao što su jake glavobolje, poremećaj koncentracije, poremećaj memorije, delomična ili potpuna oduzetost nekih delova tela, poremećaj vida i dr. Kod 10 – 20% osoba neke od navedenih posledica ostaće trajno prisutne. Smrtnost je 1 – 2%.

Prevencija
S obzirom da je KME teška i potencijalno fatalna bolest važno je sprovoditi opše i specifične preventive mere. Opša prevencija dostupna je svima i važno ju je sprovoditi zbog toga što krpelji osim KME-a prenose i boreliozu koja se ne može sprecifično prevenirati.

Opše preventivne mere
Pri odlasku u prirodu savetuje se nošenje svetle odeće radi lakšeg uočavanja krpelja, izbegavanje tamnih materijala i nošenje dugih nogavica, rukava i zatvorene obuće. Što je manje direktno izložene kože, krpelju će trebati više vremena za pronalaženje pogodnog mesta za bušenje kože.

Ukoliko se upotrebljavaju repelenti, (sredstva protiv uboda komaraca i krpelja), treba voditi računa da su to potencijalno toksične supstance pa se treba strogo pridržavati upustava istaknutih na deklaraciji proizvoda. Takvi preparati ne bi se trebali primenjivati kod dece mlađe od 2 meseca. Neki smatraju da takva sredstva ne bi trebalo primenjivati niti na mlađima od 2 godine. Mazati treba samo delove kože koji nisu prekriveni odećom. Deci ne bi trebalo mazati lice i ruke s obzirom da s rukama često diraju usta i oči, a sredstvo je potencijalno toksično. Ako je sredstvo u spreju, nanošenje bi trebalo obaviti na otvorenome i dalje od hrane. Repelenti su delotvorni nekoliko sati pa se sredstvo treba naneti više puta ukoliko se radi o celodnevnom ili višednevnom boravku u prirodi. Nakon povratka trebalo bi oprati tretirane delove kože. Repelenti ne štite od uzročnika bolesti koje krpelji mogu preneti nego od samog ugriza.

Ukoliko je moguće, trebalo bi izbegavati kretanje van glavnih šumskih puteva i uz gustiš budući da se krpelji obično tu nalaze. Njima smeta direktna izloženost sunčevom svetlu pa su najaktivniji pre podne i predvečer i obično se nalaze u području gde ima grmlja, suvog lišća i hlada.

Nakon povratka iz prirode trebalo bi što pre skinuti nošenu odeću i staviti je na pranje kako bi se eliminisali krpelji koji su još na odeći. Nakon toga sledi detaljan pregled tela. Krpelji se često mogu pronaći u kosi (pogotovo kod dece), iza uha, na pregibnim delovima tela, u području genitalne regije i drugde. S obzirom da zaražena ženka prenosi zarazu na potomstvo, već i oni najmanji krpelji veličine manje od jednog milimetra mogu biti zaraženi. Uzimajući to u obzir, kao i činjenicu da je njihov ugriz (za razliku od komaraca) neosetan jer u slini sadrže supstance koje sprečavaju osećaj boli i znakove upale, nije čudno što se trećina oboljih uopše ne seća ugriza krpelja. Upravo zbog toga, pregled tela treba biti vrlo detaljan. Trebalo bi pregledati i kućnog ljubimca radi njega samoga, ali i zbog toga što krpelji s njega mogu preći na ukućane.

Ukoliko je došlo do ugriza, krpelja bi trebalo što pre ukloniti. Za to je potrebna pinceta s ravnim ivicama. Krpelja treba uhvatiti što bliže koži te ga jednoličnim potezom polako, ili uz okretanje, izvlačiti prema napolju. Pri tome treba paziti da ne dođe do gniječenja tela jer se u njemu potencijalno nalaze uzročnici bolesti. Nekada dosta raširena primena ulja, acetona i sličnih sredstava kojima se premazivao krpelj da bi se ugušio i na taj način lakše odstranio danas se smatraju pogrešnima jer je veća šansa da krpelj zbog prouzrokovanog stresa upravo tada izbaci svoj infektivni sadržaj u našu krv. Ukoliko tokom vađenja rilica zaostane u koži, ona se tretira kao strano telo u koži, (poput trna), te se vadi kako ne bi došlo do lokalne infekcije. Samo rilica ne sadrži uzročnike bolesti. Oni se nalaze u telu krpelja.

S obzirom da opše preventivne mere nije moguće uvek dosledno sprovoditi i da se krpelj ponekad može uočiti tek nakon što se nahranio i time višestruko povećao svoj volumen, osobama koje često borave u prirodi, bilo profesionalno ili rekreativno, kao i onima koji žive u područjima gde je virus široko rasprostranjen, savetuje se vakcinisanje.

Vakcinisanje
Dva su načina vakcinisanja:

- Klasična šema podrazumeva davanje 2 doze u razmaku od mesec dana i treću nakon godinu dana. Da bi se održala zaštita, potrebno je revakcinisati se svake 3 godine jednom dozom vakcina. Kod ovakvog načina vakcinisanja zaštita se postiže 14 dana od druge doze.

- Najbrži način postizanja zaštite podrazumeva davanje 3 doze u tri nedelje; 0. dan, 7. dan i 21. dan. Puna zaštita postiže se 21. dana i to je najbrži put ka postizanju zaštite. Prvo revakcinisanje napravi se nakon godinu i po, a nakon toga svake 3 godine.

Oba načina vakcinisanja su jednako vredna po efektu i sigurnosti primene. Razlika je u brzini postizanja zaštite.

Vakcinisanje se može sprovesti u bilo koje doba godine. Bilo bi idealno vakcinisanje sprovesti u zimu i rano proleće pre početka aktivnosti krpelja. U praksi se vakcinisanje najviše sprovodi u proleće kad su krpelji već aktivni. U tom slučaju treba biti svestan da se zaštita ne postiže odmah nego nakon druge doze.

Vakcina ne sadrži konzervans (nema tiomersala - nema žive). Vakcina za decu i neka vakcina za odrasle ne sadrže ni sastojke ljudskog, odnosno goveđeg porekla (nema humanog albumina, odnosno poligelina).

Vakcinisanje se ne sprovodi nakon ugriza krpelja jer je vakcina registrovana za primenu isključivo pre ugriza krpelja. Ukoliko je došlo do ugriza krpelja, vakcinisanje će se sprovesti mesec dana od uboda. Nekada su se davala gotova antitela neposredno nakon uboda no ta je praksa danas napuštena.

Vakcina protiv KME-a spada u mrtve vakcine. To znači da je virus koji se u njemu nalazi mrtav i da se ne može razmnožavati. Prisutnost virusa postiče stvaranje zaštite i ne može kao posledicu komplikacija prouzrokovati meningitis, encefalitis, odnosno blažu formu bolesti protiv koje se vakciniše kao što je to ponekad slučaj sa tzv. živim vakcinima.

Vakcina protiv KME-a je visokoefikasno. Nikada do sada nije registrovan izostanak njegove efikasnosti.

Ukoliko živite u područima široke rasprostranjenosti virusa KME-a, često boravite u prirodi ili ste skloni ubodima krpelja, trebali biste konsultovati lekara i razmotriti mogućnost zaštite vakcinisanjem. Vakcinisanje sprovode pedijatri, lekari opše medicine i Zavodi za javno zdravstvo.



mr.sc.dr. Ivana Stojćević



Vise ne znam za BiH ili Srb,ali u At djeca obavezno primaju vakcinu(Zeckenimpfung),koja se prima iz dijelova.Cini mi se da ide prvi dio,pa nakon mjesec dana drugi...nakon godinu treci dio i onda na svakih 5 godina.
A cula sam kao sto i rouzvel napisa da je dovoljno staviti kap acetona na tupfer ili alkohola i da je mnogo lakse izvaditi ga :)
p.s. ova tema me podsjeti da treba da napravim termin za bebaca upravo za 3. dio vakcine

.. mi s njima oli oni s nama?

Uh, sva se najezim!Pomazim psa po glavi, kad napipam nesto tvrdo! Ma kad ih ugledah onako samo sto ne puknu na kozi, mogla sam da umrem od straha i jeze!


A jednog proleca, devocica mi bila negde, 4-5 godina. Naslonila se na neko stablo, a njih, dao bog koliko hoces svugde u prolece, po travi, drvecu, ma svugde, i nakupila ih. Prilazi mi dete, sjaji mu kovrdzava kosica, a po kosi na desetine bubica, gamizu! Ma, zaista imam fobiju! Pocnem da drhtim, i prva pomisao su mi vasi! Majka pogleda, i kaze da su krplelji! O, uzasa! Odmah smo je osisali do koze! Jadno dete, ali ...!



Ma...ahhh, i sad mi jeza! Kud naleteh na ovu temu!?

Iako su mi ćere vakcinisane,ipak se plasim.Sto napisa sonia imam fobiju.
U nedjelju,moja snaha se zali...Boli je noga.Pogledamo,a ono otok...mašala...I svi je zezamo kako je posvrnula nogu,a i ne zna.I koliko smo rucali,ona da ustane...ma jok...ne osjeca nogu.I pravac bolnica.Kad tamo...krpelj!
Dadose joj odmah vakcinu,za "ubuduce" ,a za sada...da pije Ospen i sutra na kontrolu.

Ja se uplasila i vec sutra odoh da primim vakcinu ...zlu ne trebalo...

A da...ne znam u cemu je razlika...krpelj-krpelj...no,ovdje doktori odmah pitaju gdje si bio...Kao ako si na Dunavu...ti "dunavski" krpelji nisu opasni

SEZONA KRPELJA


Koje opasnosti skrivaju male šumske krvopije

Sezona krpelja upravo traje, stoga smo doznali
treba li se cijepiti protiv krpeljnog meningoencefalitisa, zvanog
meningitis, koliko cjepivo košta i kome se ono preporuča. No, zanimljivo
je kako gotovo deset puta više osoba koje je zaraženi krpelj ugrizao
oboli od borelioze, bolesti za koju cjepivo ne postoji, nego od
meningitisa






Pojavnost krpelja u prirodi ovisi najviše o temperaturi i vlažnosti
zraka, stoga su aktivniji u proljeće i rano ljeto, no mogu se susresti i
u ranu jesen. Omiljeno stanište su im listovi i grane grmova i niskog
raslinja visine do jednog metra, u šikarama i u prizemnom sloju šuma.

'Krpelji se zaraze prilikom hranjenja na šumskim životinjama, a zarazu mogu svojim ubodom prenijeti i na čovjeka', doznajemo od Tatjane Nemeth Blažić iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo. No, utješno je što je tek mali postotak krpelja prenosi uzročnike bolesti.













Češće zaraze boreliozom nego meningitisom

U Hrvatskoj mogu na čovjeka prenijeti Lyme boreliozu i krpeljni meningoencefalitis, a
iznimno još neke poput erlihioze. No, zaražene krpelje ne možemo naći u
svim dijelovima zemlje; najugroženija je kontinentalna Hrvatska.
Krpelje zaražene meningitisom možemo naći na području sjeverne i
sjeverozapadne Hrvatske. Unatoč fami o krpeljima i meningitisu, ljudi se
najčešće zaraze Lyme boreliozom. Upravo je i raširenost krpelja
zaraženih tim virusom i veća u odnosu na meningitis.

'Borelioza ima nešto šire područje pojavljivanja, javlja se uglavnom u
kontinentalnom dijelu Hrvatske, najčešće iznad 45 stupnjeva sjeverne
širine, na području između Save i Drave', pojašnjava Nemeth Blažić.
Godišnje se tako u Hrvatskoj registrira između 20 i pedeset oboljelih od
krpeljnog meningoencefalitisa, dok je brojka oboljelih od borelioze oko
250-350. Ovogodišnja sezona po broju oboljelih ne odskače od
prošlogodišnjeg prosjeka.

Cjepivo samo za meningitis

Cjepivo se preporuča onima koji često, rekreativno ili zbog posla,
borave u prirodi, kao recimo planinari, lovci, vojnici i šumari.
Cijepljenje se provodi u tri doze-druga doza daje jedan
do tri mjeseca nakon prve, a treća devet do 12 mjeseci nakon druge.
Kako bi se održala razina zaštite, potrebno je docjepljivanje svakih tri
do pet godina.

bosankaa ::

A da...ne znam u cemu je razlika...krpelj-krpelj...no,ovdje doktori odmah pitaju gdje si bio...Kao ako si na Dunavu...ti "dunavski" krpelji nisu opasni

Kako ne znaš ? Pa ti tvoji austrijski krpelji su po standardima EU .
Sve ekološki čisto ,od ulica do prirode . Džukci vakcinisani ,dlaku im frizeri održavaju , naparfimisani ....
Ovi naši ,primitivni , prenose razne gadosti ,jer se valjaju u prljavštini .
Tako da taj vaš krpelj je više neki her Krpelj ,prouzroči samo manje neugodnosti , i još se lepo izvini na uznemiravanju .
Ovi naši izazovu Lajmsku groznicu ,a dok doktori utvrde ,možeš i da rikneš . Et* ti razlike .

Ako do uboda dođe, krpelja treba što pre ukloniti s kože, isključivo pincetom, a posle dezinfikovati mesto uboda.





BEOGRAD - Upozorenje.
Počela je sezona lajmske bolesti, a od ovog multisistemskog oboljenja, koje najčešće prenose krpelji, godišnje u Srbiji oboli oko 400 ljudi.Najveći
broj obolelih od lajmske bolesti lekari registruju od maja do juna
meseca. Ovo oboljenje zahvata prvenstveno kožu, zatim srce, zglobove i
centralni nervni sistem. Kad krpelj zaražen bakterijom ubode čoveka,
prvi znaci bolesti najčešće se javljaju odmah, ali je moguće da se
naznake pojave i do mesec dana kasnije.

- Kako bi sprečili ubod krpelja,
pri boravku u prirodi bitno je nositi odeću s dugim rukavima i
nogavicama. Ako do uboda dođe, krpelja treba što pre ukloniti s kože,
isključivo pincetom, a posle dezinfikovati mesto uboda.
Ukoliko se nakon toga jave povišena temperatura, malaksalost, crvenilo
na koži, problemi sa snom, trebalo bi obavezno posetiti lekara - rekla
je Nevenka Pavlović iz Savetovališta za lajmsku bolest pri Gradskom
zavodu za javno zdravlje.

(M. M.)

Ja se užasno plašim krpelja. Moja mačka ima krpelja par dana, nikako da se nakanimo da joj skinemo pincetom, mada sam čula da može i noktom, ukoliko neko ima duge nokte. Da li je to istina?

Btw, sestrin svekar je imao mnogo puta krpelja. Čovek je bolestan i često pada u dvorištu i tu ga u travi "pokupi".
Ne razumem zašto mu niko nije preporučio vakcinu protiv krpelja..a možda on, kao srčani bolesnik i ne može da je primi?

Aham i rešila sam ga se. Od tada živim srećno razvedena.

Džudi ::

Ja se užasno plašim krpelja. Moja mačka ima krpelja par dana, nikako da se nakanimo da joj skinemo pincetom, mada sam čula da može i noktom, ukoliko neko ima duge nokte. Da li je to istina?

Btw, sestrin svekar je imao mnogo puta krpelja. Čovek je bolestan i često pada u dvorištu i tu ga u travi "pokupi".
Ne razumem zašto mu niko nije preporučio vakcinu protiv krpelja..a možda on, kao srčani bolesnik i ne može da je primi?

Vakcina protiv krpelja koliko ja znam nema..Ako si pročitala članak iznad..Reč je o cijepivu protiv meningitisa...Krpelji inače prenose razne bolesti..kao što su lajmska bolest i meningitis...
.Mislim da je pinceta ipak najbolja i najsigurnija,da neće ništa ostati . Pre toga sam malo ga uljem natopiti,da se lakše odvoji.Tako sam čula...

@Samouka... ...e vala neka si se rešila...

Hvala Kijara.

Džudi ::

Btw, sestrin svekar je imao mnogo puta krpelja. Čovek je bolestan i često pada u dvorištu i tu ga u travi "pokupi".
Ne razumem zašto mu niko nije preporučio vakcinu protiv krpelja..a možda on, kao srčani bolesnik i ne može da je primi?

Lakše je da se to dvorište jednostavno isprska ,pobiješ ih ,i mirna si .
A mačku odneseš kod veterinara,pa neka se oni zabavljaju sa tim .

Samouka ::

Aham i rešila sam ga se. Od tada živim srećno razvedena.

Spamerko jedna (I sama sam ti takva ,prijo ,samo se još nisam uspeo rešiti )

Danubius ::

bosankaa ::

A da...ne znam u cemu je razlika...krpelj-krpelj...no,ovdje doktori odmah pitaju gdje si bio...Kao ako si na Dunavu...ti "dunavski" krpelji nisu opasni

Kako ne znaš ? Pa ti tvoji austrijski krpelji su po standardima EU .
Sve ekološki čisto ,od ulica do prirode . Džukci vakcinisani ,dlaku im frizeri održavaju , naparfimisani ....
Ovi naši ,primitivni , prenose razne gadosti ,jer se valjaju u prljavštini .
Tako da taj vaš krpelj je više neki her Krpelj ,prouzroči samo manje neugodnosti , i još se lepo izvini na uznemiravanju .
Ovi naši izazovu Lajmsku groznicu ,a dok doktori utvrde ,možeš i da rikneš . Et* ti razlike .

Nece biti da je tako,postoje grafikoni,da sad ne trazim,koja su podrucja krizna i imaju te "otrovne" krpelje koji izazivaju menengitis i oduzimanje,a recimo bas dio sjeverne Svice gdje ja zivim je crveno obojen,znaci ima ih mnogo.Vakcinisala sam sina samo,jer on najvise svrlja po sumama i gorama,vakcina die 3 x u intervali,godina tri i 8 ili 10,i sad je mirna.Balkan je jos uvijek nastanjan obicnim krpeljom i samo veliki "sretnik" moze da nabasa na onog krivog.To je u zavisnosti od klime i vlaznosti.

Meni su vadili dva puta na hitnoj. Odvratni neljubazni doktori,sestre koje kolutaju ocima dok se doktori svadjaju da li je krpelj ili mladez i napadaju mene kako ne znam?!?!? Msm,krpelj mi je bio na doopetu,a pricamo o mladezu,ne o bradavici!!!!!
Drugi put me doktor skoro izbacio iz ordinacije,zato sto NE VIDI da li je krpelj!!! Medjutim,mene je strasno svrbilo,na nozi iza kolena. Odem tamo sutradan,kad opet on.Uh,kako je skocio,ne mogu vam pomoci,pa ne vidim,pa......... Ma kad sam skocila,nadjite nekoga ko vidi,mene ovo svrbi,iritira itd,inace momentalno idem po sefa,ili dalje,ali hocu tu stvar van sebe!!!
Msm,samo malo ljubaznosti i sve bi bilo drugacije. I ne bi volela ponovo to prezivljavati,zaista..

MayaMau ::

Meni su vadili dva puta na hitnoj. Odvratni neljubazni doktori,sestre koje kolutaju ocima dok se doktori svadjaju da li je krpelj ili mladez i napadaju mene kako ne znam?!?!? Msm,krpelj mi je bio na doopetu,a pricamo o mladezu,ne o bradavici!!!!!
Drugi put me doktor skoro izbacio iz ordinacije,zato sto NE VIDI da li je krpelj!!! Medjutim,mene je strasno svrbilo,na nozi iza kolena. Odem tamo sutradan,kad opet on.Uh,kako je skocio,ne mogu vam pomoci,pa ne vidim,pa......... Ma kad sam skocila,nadjite nekoga ko vidi,mene ovo svrbi,iritira itd,inace momentalno idem po sefa,ili dalje,ali hocu tu stvar van sebe!!!
Msm,samo malo ljubaznosti i sve bi bilo drugacije. I ne bi volela ponovo to prezivljavati,zaista..

Ne treba da te čudi-znaš da na "hitnoj" nema doktora Apatinaca -nego su sve Nišlije /Ličani iz Hrvatske i nešto Somboraca .
"Naši "doktori su jako fini i ljubazni ,na čelu sa šefom (Rakcem )
Nego...krpelji se pokupe u travi i šumi....da "devojčica nije brala jagode" ?

Danubius ::

MayaMau ::

Meni su vadili dva puta na hitnoj. Odvratni neljubazni doktori,sestre koje kolutaju ocima dok se doktori svadjaju da li je krpelj ili mladez i napadaju mene kako ne znam?!?!? Msm,krpelj mi je bio na doopetu,a pricamo o mladezu,ne o bradavici!!!!!
Drugi put me doktor skoro izbacio iz ordinacije,zato sto NE VIDI da li je krpelj!!! Medjutim,mene je strasno svrbilo,na nozi iza kolena. Odem tamo sutradan,kad opet on.Uh,kako je skocio,ne mogu vam pomoci,pa ne vidim,pa......... Ma kad sam skocila,nadjite nekoga ko vidi,mene ovo svrbi,iritira itd,inace momentalno idem po sefa,ili dalje,ali hocu tu stvar van sebe!!!
Msm,samo malo ljubaznosti i sve bi bilo drugacije. I ne bi volela ponovo to prezivljavati,zaista..

Ne treba da te čudi-znaš da na "hitnoj" nema doktora Apatinaca -nego su sve Nišlije /Ličani iz Hrvatske i nešto Somboraca .
"Naši "doktori su jako fini i ljubazni ,na čelu sa šefom (Rakcem )
Nego...krpelji se pokupe u travi i šumi....da "devojčica nije brala jagode" ?

Ma da,Rakac je onaj sto je pricao na telefon,kojeg sam cekala da mi izvadi onaj iz doopeta .A pokojni Basta je onaj koji ga je cekao. Nislija je ovaj drugi,sto ne vidi
Ma jednom sam bila na banji,posle milion god i eto kako prodjoh. A drugi put,pokupim u kolima. Lik kome sam ih pozajmila bio u sumici. Kad ih je vratio,ja sednem da vozim i pokupim krpelja. Eto,glupost se placa

Nisam cula ovdje za te vakcine. Da, postoje protiv meningitisa, ali ne i lyme. Tri puta sam imala lyme, bem ti pocela sam develop antitijela!
Drugi put, Sareni me literalno morao na rukama odnijeti do hitne, nisam se mogla pomjeriti. Nije fun nikako. A krpelja taj put nismo ni pronasli. Oni mali, koji obituju na srnama su najopasniji.

AstrinaKomsinica ::

Nisam cula ovdje za te vakcine. Da, postoje protiv meningitisa, ali ne i lyme. Tri puta sam imala lyme, bem ti pocela sam develop antitijela!
Drugi put, Sareni me literalno morao na rukama odnijeti do hitne, nisam se mogla pomjeriti. Nije fun nikako. A krpelja taj put nismo ni pronasli. Oni mali, koji obituju na srnama su najopasniji.

8 saveta kako da se odbranite od komaraca i krpelja

vecernji.hr,
Foto: arhiva,
11. 05. 2013. 09:00
Tigrasti komarci napadaju i danju i noću, naši domaći
najaktivniji su predveče, noću i rano ujutro. Kad su komarci
najaktivniji, izbegavajte boravak na otvorenom i zatvorite prozore.




1. Sve potencijalne rezervoare vode, na primer vodu u tanjirićima tegli
za cveće, dečijim kanticama, posudama u dvorištu i slično, prospite, a
vodu u dečijim bazenima i vazama menjajte!
2. Redovno koristite repelente. Namažite i kožu i poprskajte odeću, ali znajte da repelenti štite samo delimično.
3. Kada odlazite u prirodu, obucite duge rukave, duge pantalone i čarape.
4. Uključite klimu. U područjima gde su najezde komaraca česte, stavite mreže na prozore.
5. Nakon boravka u prirodi pregledajte celo telo i kosu. Ako uočite
krpelja, skinite ga sterilnom pincetom. Prebrišite je alkoholom ili
kratko držite na otvorenom plamenu. Krpelja nemojte kidati, gušiti uljem
ili alkoholom jer će povratiti, a taj sadržaj ući će u organizam.
Krpelje prihvatite što bliže koži, polako okrenite levo i desno i
povucite.
6. Kada odlazite u prirodu, nosite svetliju odeću jer se tako krpelj lakše primeti.
7. Redovno kontrolišite kućne ljubimce, pse i mačke.
8. Ne palite svetlo pri otvorenom prozoru.

ja mislio ovo tema za forumase krpelje,kad vidjeh sliku pa se za.ebo...

iSvinite moljim vas...

Danubius ::

8 saveta kako da se odbranite od komaraca i krpelja

Ma nista ne pomaze. Kad idem da "lociram" kucu, livada, ili suma, treba zabit one kolcice, premjeriti,,,ma sve da sam u skafanderu, nadju me:(
A stvarno nije nimalo zabavna boljka,,,,Poznavala sam zenu koja je zavrsila u kolicima, i na kraju umrla bas tesko, samo sto joj lyme nije otkrivena na vrijeme.

E jbg-a, cuvaj se ovog cuvaj se onoga, mislim ako te potrefi onda te potrefi. Neke stvari se ne desavaju slucajno.


Ma ono ako si imao bliski susret sa smrt, onda ti je sve jedno, vidio si ga i promasio te. To nemora da znaci da nece opet, ali ako ,onda je tako, koda njemu mozes pobjeci. :329340:

Mada ga netreba ni izazivati, daleko od toga. Ali ipak ako covjek hoce da zivi i da prozivi nesto, mora ondak i rizkirati inace dzabe zivi.

E moja bebana danas dobila vakcinu i sad smo mirni 3 godine.
Mama se strašnoooo plaši,a izleti u prirodu su učestili...


Nego...nešto razmišljam koja sam budala...elem te vakcine se dobijaju u svakom Magistratu i koštaju 11,80€ ...kod našeg dječijeg doktora do sada sam plaćala 25€ i lijepo mi snaha kaže da odvedem djecu u Magistrat...zašto da plaćam duplo,ali mene nekako sramota...kao šta će pomisliti doktor pri svakoj posjeti jel'te...i napravim termin za danas...dakle redovna kontrola (napunili 4 godinice) ... i dazu vakcina...I pri dolasku u ordinaciju sestra me dočeka kao da potpišem za vakcinu i da platim 35€! I platih naravno...kad sam izišla iz ordinacije,kontam...e tako mi i treba kad me je sramota...njih nimalo nije da naplaćuju toliko...
Žena koja je isto dovela dijete zbog vakcine upita sestru da li može da joj da račun i dobi odgovor:"Zašto će Vam račun?Žao mi je,mi ne izdajemo račun."

Bem li ga dokle ću više biti ovca za šišanje

A čika doca nas je već pribilježio da do ljeta treba da primimo HAV,MEN i zaboravih oznaku ... vakcina protiv vodenih ospica...

bosankaa ::

E moja bebana danas dobila vakcinu i sad smo mirni 3 godine.
Mama se strašnoooo plaši,a izleti u prirodu su učestili...


Nego...nešto razmišljam koja sam budala...elem te vakcine se dobijaju u svakom Magistratu i koštaju 11,80€ ...kod našeg dječijeg doktora do sada sam plaćala 25€ i lijepo mi snaha kaže da odvedem djecu u Magistrat...zašto da plaćam duplo,ali mene nekako sramota...kao šta će pomisliti doktor pri svakoj posjeti jel'te...i napravim termin za danas...dakle redovna kontrola (napunili 4 godinice) ... i dazu vakcina...I pri dolasku u ordinaciju sestra me dočeka kao da potpišem za vakcinu i da platim 35€! I platih naravno...kad sam izišla iz ordinacije,kontam...e tako mi i treba kad me je sramota...njih nimalo nije da naplaćuju toliko...
Žena koja je isto dovela dijete zbog vakcine upita sestru da li može da joj da račun i dobi odgovor:"Zašto će Vam račun?Žao mi je,mi ne izdajemo račun."

Bem li ga dokle ću više biti ovca za šišanje

A čika doca nas je već pribilježio da do ljeta treba da primimo HAV,MEN i zaboravih oznaku ... vakcina protiv vodenih ospica...

Slabo vam je zdrastveno, kod mene dijeca nista ne placaju. :329340:

Ali zato mi stariji do placujemo dobro, jedna recept minimum 5€ pa na gore, sve zavisi od dijagnoze.

I ovdje se nekad "manje" plaćalo... Mislim,ne plaća se ni sada sve,ali dobar dio da.
Recimo,nekada za djecu do 14 godina starosti i ukoliko treba da nose Brille,nije se ništa plaćalo.Sve je snosila KK i kad je moja malecka počela da nosi,ja sam plaćala i plaćam...ne punu cijenu,oko nekih 250€ platim ja,rest KK.
Što se flasterčića tiče...u Spital mi daju recept sa kojim treba da idem na KK da mi daju Bewilligung i onda recimo umjesto 45€ platim oko 6€.Mi smo to dobili samo prvi put.Kasnije kad sam otišla,doktorica u KK mi je dala Bewilligung,s tim što je prekrižila ono što je bilo napisano(flasteri sa motivima za djevojčice i naravno u boji) i sa strane napisala da mi u apoteci daju bijele flastere,što moja malecka neće ni da pogleda,a kamoli da nosi u vrtić.
Zapravo je tako i pristala da nosi flasterčiće,što svaki dan izabere boju i slikicu...ali eto...neki smatraju da je to svejedno i da treba uzimati šta je povoljnije...
Toliko o osiguranju...Ljudi koji dramče i mole,možda i dobiju da ne plate...Nisam od takvih i više i ne idem na KK radi takvih stvari.Dobijem recept,odem u apoteku i platim koliko košta i mirna Bosna.

Odoh od teme,ali samo se nadovezah na Dolijev post...ako smeta,brišite :)

Moguće i besplatne analize krpelja


Najviše 400 žitelja Beograda moći će da računa na ispitivanje
ovog parazita na prisustvo bakterije borelija burgdorferi, uzročnika
lajmske bolesti, i to isključivo u Zavodu za biocide i medicinsku
ekologiju.




Guliver/Getty images/Thinkstock



U svih 17 domova zdravlja, ali i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu
studenata, Dečjoj klinici u Tiršovoj i na Institutu za majku i dete "Dr
Vukan Čupić”, žitelji Beograda moći će od jula da predaju krpelja na
analizu, kako bi otklonili svaku sumnju da je baš on nosilac bakterije
borelija burgdorferi, uzročnika lajmske bolesti.

Zdravstvene kuće će takvog krpelja dalje morati da proslede Zavodu za
biocide i medicinsku ekologiju, čiji će stručnjaci obavljati dodatne
pretrage. Dobra vest za pacijente je to što će ove analize biti
besplatne, a loša što će u pilot-projekat biti uključeno samo 400
građana. Svi ostali će, kao i do sada, takve analize (cena je 650
dinara) moći da rade na Institutu za epidemiologiju VMA, jedinoj
zdravstvenoj ustanovi u Srbiji koja pregleda krpelje i proverava
prisustvo bakterije borelija burgdorferi.

"Analize počinju sledećeg meseca, na osnovu plana aktivnosti po projektu
koji finansira Sekretarijat za zdravstvo. Svaka prestonička kuća
zdravlja dobiće određen broj analiza koje se odnose na zaraženost
krpelja, ali broj tih pretraga zavisi od budžeta. U pitanju je
pilot-projekat koji treba da pokaže kakva je dobit od rane dijagnostike
lajmske bolesti na krpelju. Neposredno pred početak ove akcije,
beogradske zdravstvene ustanove, njih 20, biće obaveštene o načinu
dostavljanja preparata krpelja koji je skinut s kože pacijenta", kaže za
"Politiku"
dr Dragana Despot, direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju,
napominjući da realizaciji projekta prethodi potpisivanje ugovora sa
sekretarijatom, koje se očekuje u toku ovog meseca.

Direktorka dodaje da Zavod za biocide ima i kadrove i opremu koji su
neophodni za analizu krpelja, parazita koji se hrani krvlju domaćina.
Oni predstavljaju veoma opasne prenosioce zaraznih bolesti (lajmska,
krpeljski encefalitis, babezijaze kod pasa) od kojih neke mogu imati i
fatalan ishod.

"Nastanak infekcije zavisi od razvojnog stadijuma krpelja, infektivne
doze borelije burgdorferiu jedinki, kao i vremena provedenog na koži
domaćina. Rana dijagnostika lajmske bolesti na preparatu krpelja i
dodatna PCR metoda omogućavaju diferencijaciju uzročnika lajmske bolesti
i dalju adekvatnu antibiotsku terapiju, samo u slučaju da je krpelj
nosilac bakterije", napominje dr Ana Lončar, podsećajući da je samopregled tela posle boravka u prirodi najvažnija preventivna mera.

"Ne manje važna stvar jeste da osoba sačuva krpelja i odnese ga na
analizu, pa ako se pregledom ne utvrdi prisustvo bakterije, onda ne
treba očekivati ni pojavu eriteme migrans, odnosno koncentričnih
crvenkastih krugova na koži koji se mogu javiti tri dana posle uboda,
ali i nakon 32 dana. U slučaju da se utvrdi da je krpelj zaražen
borelijom, osoba treba da dobije dozu antibiotika koju isključivo
prepisuje lekar", naznačava dr Ana Lončar.

Simptomi Lajmske bolesti:
- Na mestu uboda najpre se javlja bubuljica oko koje se pojavljuje crvenilo.
- Osoba može da ima i druge simptome infekcije, kao što su svrab,
žarenje i pečenje, uvećane, zapaljene i bolne limfne žlezde, povišena
temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima...
- Ukoliko se bolest ne leči, kod pacijenta mogu da se uoče i promene na
nervnom sistemu, da dođe dootokazglobova, poremećaja ritma srca, a može
doći i do trajne invalidnosti.

U toku sedam meseci, koliko traje sezona krpelja (od aprila do oktobra),
u Institutu za epidemiologiju VMA dnevno se u proseku obradi između 30 i
70 pacijenata i pregledaod 20 do 50 krpelja. Van radnog vremena (u toku
dežurstva) obradi se još 10, a najviše 20 pacijenata, dok se trojeljudi
nedeljno opredeljuje za pregled krvi na prisustvo bakterijskog antigena
metodom PCR. Ovoj metodi pribegava se ukoliko je pacijent oštetio telo
krpelja dok ga je sam odstranjivao, pa je pregled nemoguć.

Kako izvaditi krpelje saznajte OVDE.

Je'l te ujeo Kijara?!

Ako jeste,dodji u CH,ovdje su vakcine besplatne.

Krpelj: Kako ga ukloniti


Iako su krpelji najbrojniji i najaktivniji u maju i
junu, globalne promjene klimatskih uvjeta omogućavaju nesmetan razvoj
krpelja u većem dijelu godine što može predstavljati veliku opasnost za ljude i
životinje.

Šef
Katedre za parazitologiju i invazione bolesti Veterinarskog fakulteta u
Sarajevu prof. dr Jasmin Omeragić
u izjavi za Fenu kaže da ubod krpelja može izazvati mehaničke ozljede i anemiju te paralizu i
toksikozu uzrokovanu lučenjem toksina u organizam domaćina.

“Indirektne
štete su još važnije, prenošenjem drugih uzročnika oboljenja na životinje i
čovjeka. Ako se nalaze u krvi domaćina, krpelji sisanjem krvi unose uzročnike
oboljenja”, kaže on.

Kod nas
je najčešća vrsta krpelja tzv. Ixodes
ricinus, a pojavljuje se na svim područjima Bosne i Hercegovine.

Ako se vadi pravilno, ne treba na krpelja i oko
mjesto uboda nanositi ulje, benzin, lak za nokte i slično jer to kod krpelja
može izazvati stres, dublje uvlačenje u kožu i izbacivanje više sline.


Omeragić kaže da se kod životinja krpelji
najčešće mogu pronaći na glavi, vratu, trbuhu i između nogu. Krpelji se kod čovjeka najčešće zadržavaju
na dijelovima tijela gdje je koža vlažnija i mekša, kao što je koža trbuha,
prepona, pazuha, na vratu i iza uha.

Profesor Omeragić preporučuje da se prilikom
boravka u prirodi nosi odjeća dugih rukava i nogavica, svijetlih boja (krpelji
se lakše uočavaju), te zatvorena obuća: “Poželjno
je hodati obilježenim stazama, izbjegavati nepotrebno provlačenja kroz
grmlje, ležanje na tlu i odlaganja odjevnih predmeta. Povratkom iz prirode
treba pažljivo pregledati kompletno tijelo, naročito kod djece.”

On ističe da je krpelju potrebno
najmanje 12 sati boravka na domaćinu da bi prenio uzročnike oboljenja. “Važno
je krpelja ukloniti što prije, rizik od infekcije je veći što je boravak
krpelja na tijelu duži. Treba ih izvaditi kompletno, skupa s rilom kojim se
zabušuju u kožu nizovima sitnih trnića usmjerenih u suprotnom pravcu od
mjesta uboda.”

Tokom
vađenja krpelja ne treba žuriti, ne povlačiti ih naglo, ne smije se tijelo krpelja stiskati i gnječiti. “Potrebno je uhvatiti krpelja dezinficiranom
pincetom, neposredno uz kožu (na mjestu gdje usni aparat krpelja ulazi u kožu)
i laganim povlačenjem (rotacijski) izvući krpelja iz kože.”

Ukoliko u
koži ostane rilo, koje se prepoznaje
kao sitna tamna tačkica, treba ga odstraniti sterilnom iglom - kaže on. Nakon odstranjivanja krpelja mjesto uboda
treba dezinficirati alkoholom i jodom, a ruke i pribor koji se koristio za
vađenje treba dobro oprati i dezinficirati. Mjesto uboda eventualno premazati
antibiotskom mašću.


Radiosarajevo.ba

..da se podsetimo..
Kako se vadi krpelj
Šta bi trebalo da uradite ako vas napadne krpelj i šta nikako ne bi trebalo da radite!

Kako se vadi krpelj
Copyright :
Sezona lepog vremena po pravilu znači da dolazi i opasnost od krpelja. Svaki boravak u prirodi je potencijalna opasnost a evo i kako da se zaštitite i šta bi trebalo da uradite ukoliko vas napadne.

Preventiva

- Izbegavajte provlačenje kroz visoku travu i žbunje
- Nosite dugačke nogavice i rukave
- Proverite da li imate krpelja odmah posle povratka iz prirode
- Presvucite se i istuširajte čim dođete kući
- Čuvajte se krpelja od početka proleća do jeseni

Zašto su krpelji rizični

Najveći problem koji ujed krpelja donosi je rizik od lajmske bolesti. Nevenka Pavlović iz Savetovališta za lajmsku bolest u Zavodu za javno zdravlje Srbije kaže da je oko 24 odsto ispitanih krpelja na teritoriji Beograda potencijalni prenosilac ove bolesti. "Bez obzira da li je krpelj zaražen ili ne, preporučljivo je da se izvadi odmah nakon što se ustanovi da je 'ušao' pod kožu, kako ne bi počeo da se hrani krvlju i tako preneo bolest", kaže Pavlovićeva.

Kako se vade krpelji

Krpelj se može izvaditi i bez lekarske asistencije uz pomoć obične pincete. Potrebno je da ga pincetom uhvatite što bliže koži. Laganim pokretima uz blago okretanje levo desno izvadite ga iz kože. Ukoliko deo krpelja ostane ispod kože videće se mala crna tačka, koju je potrebno izvaditi iglom i pincetom, a za to možete iskoristiti i komplet protiv otrova koji može da se kupi i u Srbiji.

Nikada i baš nikada nemojte krpelja natapati alkoholom, uljima, benzinom i drugim tekućinama pošto će tako samo da ispusti toksične materije u vaš organizam.

Posle ujeda

Ukoliko je krpelj koji vas je ujeo bio zaražen postoji rizik od javljanja lajmske bolesti. Simptomi bolesti se mogu javiti i do mesec dana kasnije. Zato je važno da vodite evidenciju o ubodu krpelja i doktora obavestite o tome ukoliko je došlo do javljanja simptoma. Oni podrazumevaju crvenilo kod uboda, povišenu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima. Ova bolest mora da se leči kako ne bi došlo do komplikacija.

..a evo i malo opreme ..Fenomenalne vesti za sve vas koji vreme provodite u prirodi umesto ispred računara. Po prvi put u domaćim prodavnicama pronašli smo anti-otrov komplet koji je obavezan deo opreme svih avanturista, prirodnjaka, kampera i drugih šmekera. Naravno, neće vam škoditi ni da ga držite kod kuće ili u vikendici za svaki slučaj, čak iako niste čest gost sunčanih proplanaka i divnih reka.

Anti Giftset ( Anti otrov komplet ) smo pronašli u Uradi sam prodavnici u Beogradu. Dolazi u plastičnoj kutiji koja može bez problema da se smesti u ranac. Ova spravica radi tako što napravi vakum iznad ujeda čime jednostavno usisa otrov iz rane. Spasiće vas ujeda zmija, škorpija, osa, pčela, paukova pa čak i komaraca.


Korišćenje je stvarno lako pa je potrebno samo da postavite odgovarajući nastavak na špric i usisate otror iz rane.

U kompletu se dobija i pinceta za vađenje krpelja, kao i čepovi za uši koji mogu da pruže važnu zaštitu u nekim situacijama.

Najbolje od svega je što ova sjajna sprava košta nešto manje od 400 dinara i može da se kupi u Srbiji. Idemo na kampovanje?

Namezem acetonom za 5 minuta sam ispada....

Mali ugriz, velika prijetnja

Mali ugriz, velika prijetnja“ – pod tim je sloganom obilježen ovogodišnji Svjetski dan zdravlja koji je posvećen opasnostima od komaraca, krpelja, stjenica i drugih  prijenosnika zaraznih bolesti. Tim povodom upozoreno je i kako je posljednjih deset godina u Hrvatskoj prisutan tigrasti komarac, koji se brzo razmnožava i osvaja nova područja, te je mogući prijenosnik raznih bolesti, kao što je, primjerice, denga  groznica.

Bolesti uzrokovane vektorima

Vektori su organizmi koji prenose patogene i parazite s inficirane osobe ili životinje na drugu osobu, uzrokujući široki spektar ozbiljnih bolesti u ljudskoj populaciji. Iako su uobičajene u tropskim krajevima, globalizacija trgovine i putovanja, te  klimatske promjene, dovele su do toga da su bolesti uzrokovane vektorima sve češće i tamo gdje ih prije gotovo nije bilo. Glavni je cilj provođenja kampanje povećati svjesnost o mogućim prijetnjama vektora i bolestima koje uzrokuju kako bi se potaklo i pojedince i zajednice na poduzimanje aktivnosti sa svrhom postizanja pravovremene zaštite.

Komarci – najpoznatiji prijenosnici bolesti

Polovica svjetske populacije je u opasnosti od bolesti kao što su malarija, denga, žuta groznica, koje prenose vektori (komarci, mušice, krpelji, vodeni puževi). Više od jedne milijarde ljudi se zarazi i više od milijun ljudi umire godišnje od vektorskih bolesti. Prema podacima Agencije za zaštitu okoliša Republike Hrvatske, a zahvaljujući provedbi sustavne dezinfekcije i preventivnoga cijepljenja osoba koje često borave u prirodi (poljoprivrednici, šumski radnici, lovci, planinari), vektorske su bolesti pod nadzorom, a stanje je relativno povoljno.

U Hrvatskoj je najučestalija pojavnost lajm borelioze, a broj oboljelih do 2010. je u porastu (492 oboljela u 2010.). U južnom priobalju, u ljeto 2010., po prvi je puta zabilježena denga groznica, inače karakteristična za tropsko i suptropsko područje, prenesena  tigrastim komarcem. Krpeljni meningoencefalitis sustavno se održava na niskoj razini cijepljenjem, dok u slučaju lajm borelioze nema mogućnosti zaštite. Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, 2010. godine bilo je 535 oboljelih od vektorski prenosivih bolesti u Republici Hrvatskoj.

Lajmska bolest

Lajm borelioza ili lajmska bolest je infekcija koja se prenosi krpeljima koji pripadaju nekim vrstama roda Ixodes. Krpelji se inficiraju dok se hrane krvlju domaćina, kao što su miševi, vjeverice i drugi mali kralježnjaci. Rizik od lajmske bolesti veći je kod populacije koja živi u ruralnim područjima, šumama (poljoprivrednici, lovci, sakupljači gljiva i berači bobičastog voća). Većina infekcija javlja se u proljeće, ljeto i ranu jesen.  

Krpeljni meningoencefalitis

S dolaskom toplijih dana kada ljudi sve više borave u prirodi, raste i opasnost od uboda krpelja čija je aktivnost naročito naglašena u proljeće i rano ljeto te u jesen. Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju, prvenstveno toplokrvnih životinja, a iznimno i čovjeka. Obitavaju na grančicama i lišću niskog raslinja i grmlja do visine od jednoga metra. U slučaju boravka ili kretanja po ovome terenu, uhvatit će se na odjeću i tražiti pogodno mjesto na tijelu za ubod te sisanje krvi. Većinom su to područja s tankom kožom gdje je krv lako dostupna, tj. noge, struk i genitalna regija, a kod djece i vlasište.

Krpelji na čovjeka mogu prenijeti veći broj zaraznih bolesti. Istraživanja pokazuju da zaraženi krpelj kod uboda tijekom prvih 10 sati samo u malom postotku slučajeva uspijeva zaraziti ubodenu osobu. Zbog toga ga je potrebno u cijelosti što prije odstraniti s površine kože i to pomoću alkoholom dezinficirane pincete laganim povlačenjem bez gnječenja.

Prilikom izvlačenja krpelja potrebno je uhvatiti za gornji dio trupa, tj. što bliže koži, bez njegovog premazivanja i omamljivanja alkoholom, uljem i sl. budući da se time povećava vjerojatnost izlučivanja uzročnika u ubodnu ranicu. Nakon uklanjanja krpelja, ubodno mjesto i ruke treba oprati sapunom i vodom, te posušiti i dezinficirati sredstvom za dezinfekciju. Ako ovo niste sposobni učiniti ili se bojite učiniti sami, javite se što prije svome liječniku.

Pojava simptoma sličnih gripi (vrućice, bolova u mišićima i zglobovima, opće slabosti), ali i glavobolje, mučnine, povraćanja, vrtoglavice, pospanosti, oduzetosti dijelova tijela ili bezbolnih kožnih promjena u obliku crvenila s bljedoćom u sredini, najčešće se javlja 1-3 tjedna nakon uboda krpelja. U slučaju pojave tih simptoma svakako se treba javiti svome liječniku na pregled.

Mjere zaštite

Kako bi se smanjio rizik od uboda krpelja, pa tako i bolesti koje oni prenose, trebalo bi se pridržavati određenih mjera zaštite. Prilikom boravka u prirodi treba izbjegavati provlačenje kroz grmlje. Kod šetanja koristiti se stazama očišćenim od grmlja i visokog raslinja, te izbjegavati ležanje na tlu obraslom gušćim raslinjem. Zbog lakšeg uočavanja krpelja treba nositi odjevne predmete svjetlijih boja, dugih rukava i nogavica uz odgovarajuću obuću. Glavu treba zaštiti kapom ili maramom.

Za vrijeme boravka u prirodi korisno je premazati otkrivene dijelove tijela tvarima koji odbijaju krpelje. Po povratku iz prirode trebalo bi pregledati cijelo tijelo, obraćajući posebnu pažnju na one dijelove gdje je koža tanka – područje iza ušiju, područje prepona, pazuha, pupka, kod male djece i vlasišta. Sve eventualno otkrivene krpelje potrebno je što prije odstraniti, a na takva mjesta sljedećih dana obratiti više pozornosti.

Više o krpeljima pročitajte OVDJE. VIŠE   

(M.G.)

Dijete mi se vratilo sa kampovanja. .. sa sve krpeljima  
Profesor je izvadio 4 komada. .. Rekoh daj da pogledam da nema jos neki. ..kad imam sta i da vidim jos na 4 mjesta
Ne smijem ni da pipnem.Sta ako ostane glava? !
Ipak cemo mi do bolnice, sto je sigurno, sigurno. ..

I kampovanje...

Kud otvorih ovu temu? Ja sam vrlo ozbiljan kandidat za upoznavanje s krpeljima jer se krećem po ataru, sedim na travi ... zavlačim se po šiblju jer nemaju običaj da instaliraju toalete po njivama a pusto žensko baš nije red da skida gaće pred 100-150 ljudi

Da ih malo bolje upoznamo:

Citat :

Krpelji su ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina, a to mogu biti svi sisari, ptice a ređe gmizavci i vodozemci. U prirodi se krpelji najčešće mogu naći u visokoj travi, gde vrebaju potencijalnog domaćina. Najčešće navale krpelja su u proeleće i početkom leta, kada počinje toplije vreme i ima dosta vlage. Razvojni ciklus krpelja se sastoji iz tri faze: larva, nimfa i odrasli oblik (adult).

U svakoj fazi razvoja neophodan je obrok krvi. Ženka se češće može sresti kao napasnik, može položiti jaja samo ako se nasisa krvi. Veličina krpelja razlikuje se u zavisnosti od razvojnog oblika: larva oko 1 mm, odrasla ženka oko 4-5 mm. Kada se nasisa krvi može dostići veličinu zrna graška i veće. Žive oko godinu dana, ređe duže. Krpelji imaju složen usni aparat, koji im omogućava da se čvrsto zabodu u kožu domaćina i tako ostanu sve dok se ne nasisaju krvi i sami otpuste.

U velikom broju, krpelji mogu da izazovu ozbiljne anemije kod domaćina. Pored anemija, krpelji mogu, kao prenosnici da izazovu veliki broj ozbiljnih oboljenja kod ljudi i domaćih životinja, poput: lajmske bolesti, virusnog meningoencefalitisa, Q-groznice, tularemije, babezioze, erlihioze, anaplazmoze, itd. Krpelji su podeljeni u 3 familije:

Tvrdi krpelji (Ixodidae)
Meki krpelji (Argasidae)
Nuttalliellidae, koji sadrže samo jednu vrstu, Nuttalliella namaqua
Kontrola krpelja je neophodna, da si se sprečila pojava ovih bolesti. To podrazumeva tretiranje domaćih životinja, ali i tretiranje zelenih površina (parkova, šetališta, izletišta, itd.) akaricidima, kao i održavanje zelenih površina.

tekst je sa bloga

imama neku ludu srecu, dosada ih nisam pokupio, iako se dosta krecem po prirodi. ali mora se biti na oprezu

Mi smo danas opet morali u bolnicu.
Na 3 mjesta se pojavilo crvenilo, svrbi, a na ledjima i jak bol.
Dobili tablete i doktorica mi rekla ako se oko crvenila pojavi bijeli Ring da dolazimo odmah! Isto i u slucaju povisene temperature.
I kaze mi:" Budite srecni sto je vakcinisana."

Nadam se da ce sve biti ok I da cemo smjeti krenuti na put.

U velikom broju, krpelji mogu da izazovu ozbiljne anemije kod domaćina. Pored anemija, krpelji mogu, kao prenosnici da izazovu veliki broj ozbiljnih oboljenja kod ljudi i domaćih životinja, poput: lajmske bolesti, virusnog meningoencefalitisa, Q-groznice, tularemije, babezioze, erlihioze, anaplazmoze, itd. Krpelji su podeljeni u 3 familije:

Tvrdi krpelji (Ixodidae)
Meki krpelji (Argasidae)
Nuttalliellidae, koji sadrže samo jednu vrstu, Nuttalliella namaqua
Kontrola krpelja je neophodna, da si se sprečila pojava ovih bolesti. To podrazumeva tretiranje domaćih životinja, ali i tretiranje zelenih površina (parkova, šetališta, izletišta, itd.) akaricidima, kao i održavanje zelenih površina.

Srecom, uvek sam ih otkrivao na vreme, i smatram da je prevencija najbolja zastita! Posle svakog izleta u prirodi kontrola prilikom tusiranja vas lisava mnogih potencijalnih briga.

Vise korisnih informacija sam nasao, kao da je pravi Istrebljivac i ovde:

Kako se boriti protiv krpelja

Poznato je da postoji preko 800 vrsta krpelja. Mogu biti različitih boja i veličine (posebne vrste) i do 2 santimetra. Krpelji se dele u dve grupe, takozvane tvrde (sa leđnim štitom) i meke(bez štita).

unistavanje krpelja  unistavanje krpelja
RAZMNOŽAVANJE

Svi krpelji se hrane krvlju. Posle hranjenja ženka krpelja u sebi nosi veliku količinu jaja (tokom hranjenja je mužjak oplodi) koje ispušta, ne na domaćinu već na zemlji u nekim sakrivenim mestima (u raznim pukotinama ispod nekih predmeta ili grana itd.). Imaju 4 stadijuma sazrevanja i potrebno im je od 6 meseci do 7 godina (zavisno od vrste i podneblja) da sazre.

ŠTETE

Poznati su kao prenosioci virusnih i bakterijskih oboljenja. Trenutno, najpoznatija bolest koju prenose krpelji je Lajmska bolest. Prenosi se ujednom krpelja. Osoba koja je zaražena Lajmskom bolešću na mestu ujeda će imati veliko crvenilo, praćecno temperaturom I malaksalošću (kroz nekoliko dana od ujeda).

Uništavanje Krpelja


Dezinsekcija krpelja (na teritoriji Beograd i Srbije) insekticidima je najzastupljeniji metod.

Primenjuju se metode vlažne aplikacije (nanošenje preparata ručnim pumpama), hladno ili toplo zamagljivanje (ULV uređaji).

Proleće nam je na pragu, a uz lepo vreme i prirodu koja se budi dolaze i brojne neprijatnosti u vidu raznih insekata i štetočina. Svaki boravak u prirodi nosi sa sobom opasnost od krpelja, zato je važno da se adekvatno zaštitite.

Krpelji su paraziti koji preživljavaju zimu živeći pod zemljom. Čim temperature pređu 8 stepeni Celzijusa, oni ponovo postaju aktivni i počinju da traže domaćine za hranjenje. Krpelji su obično aktivni od marta do novembra, a najviše ih ima u livadama, parkovima i vrtovima. Više vole topla i vlažna mesta, a često traže i grmlje i travu ili tačke blizu ivice staza i razno rastinje. Zato ih ima i u gradskim sredinama, a ne samo u šumama i prirodi.

Koliko su krpelji opasni i kako je najbolje zaštiti se od njih, pročitajte dalje u tekstu.


Zašto su krpelji opasni?

Iako naizgled deluju bezopasno, krpelji mogu biti izuzetno opasni. Krpelj može biti zaražen bakterijom Borreliom Burgdorferi (Borrelia Burgdorferi) kao i virusom krpeljskog encefalitisa i ove mikorganizme može preneti čoveku.

Borellia je uzročnik Lajmske bolesti. Prema nekim studijama 30 – 40% krpelja na teritorji Beograda je zaraženo Borreliom.

Ukoliko primetite ili sumnjate da imate krpelja na telu najbolje je da se javite specijalisti koji će specijalnom pincetom ukloniti krpelja.

U slučaju da vas krpelj zarazi, prvi simptom Lajmske bolesti je crvenilo na mestu ili oko mesta uboda krpelja koje se prstenasto širi i podseća na metu (Erythema migrans). Ovaj simptom je prisutan kod 70% – 80% zaraženih ljudi i uglavnom se javlja 3 – 30 dana posle uboda.

Ostali simptomi koji prate Lajmsku bolest su : malaksalost, bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, povišena temperatura, gubitak apetita, uvećanje limfnih čvorova…


Ukoliko primetite neke od ovih simptoma nakon ujeda krpelja, potrebno je što pre posetiti specijalistu za infektivne bolesti.

Kako se zaštititi od krpelja pre odlaska u prirodu?

Ne postoji garancija da ćete se potpuno zaštiti od krpelja ako ste u prirodi, ali neke akcije možete da preduzmete kako biste opasnost od ujeda krpelja smanjili na miminum:


Nanesite na kožu repelent (npr. Autan) pre odlaska u prirodu
Izbegavajte boravak u šumama i bujnoj prirodi sa puno rastinja
Nosite svetlu odeću koja pokriva ruke i noge, a pantalone uvucite u čarape
Nakon boravka u prirodi obavezno proverite celo telo, pregledajte decu i kućne ljubimce


Zaštita kućnih ljubimaca od krpelja

Zaštita kućnih ljubimaca od krpelja je takođe izuzetno važna, jer oni kao i mi takođe mogu biti zaraženi nakon ujeda. Stručnjaci upozoravaju da se broj krpelja iz godine u godinu drastično povećava. Ukoliko vaš ljubimac boravi u dvorištu, onda je najbolje uraditi dezinsekciju. Pod pojmom dezinsekcija podrazumeva se regulacija populacije štetnih insekata (artropoda). Krpelji se uništavaju hemijskom metodom dezinsekcije – prskanjem profesionalnih insekticida. Insekticidi koji se koriste u ove svrhe su ekološki potpuno bezbedni i odobreni od strane nadležnog Ministarstva.

Obratite se našim stručnjacima za sve nedoumice, naš profesionalni tim stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja oko dezinsekcije i zaštite Vas i Vaših najmilijih od svih vrsta štetočina.

Izvor : https://www.dezinsekcija.biz/blog/kako-se-zastititi-od-krpelja-2.html

ZoxZoja ::

Kud otvorih ovu temu? Ja sam vrlo ozbiljan kandidat za upoznavanje s krpeljima jer se krećem po ataru, sedim na travi ... zavlačim se po šiblju jer nemaju običaj da instaliraju toalete po njivama a pusto žensko baš nije red da skida gaće pred 100-150 ljudi

Apropo tvog komentara ...imali smo "slučaj" sa Banje Junaković .
Čovek je nevino šetao na tkzv" stazi zdravlja" (koja delom ide i kroz šumu)
I samo je zastao da

Odnegde mu se krpelj "zalepio" za skrotum ???
Naravno da je odmah sanirano -ali nije da se "dežurna ekipa" nije cerekala (nesrećnom čoveku )