Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
Još uvek postoji poneki dvorac (kaštel ) u Vojvodini . Većina načeta zubom vremena i nebrigom ,tek poneki renoviran ,ali još stoje, kao svedoci nekog lepšeg i bogatijeg vremena .
Poslednji put izmenio Danubius dana Ned Sep 13, 2015 11:30 am, izmenio ukupno 4 puta
Dvorac, u literaturi poznat kao "Baba Pusta" je izgradio Karolj Fernbah 1906/7 godine po projektu mađarskog arhitekte Hikisch Reszoa. U osnovi namena mu je bila reprezentativna porodična zgrada. Lociran je u središtu danas zapuštenog parka, nekada uređenog po principu engleskih vrtova, kao slobodni objekat sa akcentovanom ulaznom fasadom sa portikom i bočno postavljenom četvrtastom kulom zvonarom. Fasada sa zadnje strane je uređena prema nameni zgrade kao porodične vile, i na njoj dominira polukružna terasa sa balkonom na spratu i prizemlju koja je povezana stepenicama sa parkom. U prostorije na spratu se ulazi iz hodnika prostrane galerije do koje su nekada vodile mermerne stepenice. Neobična je, i s posebnom pažnjom projektovana mala porodična kapela, do koje vodi oslikani ulazni hodnik. Kapela je sa polukružnim apsidom i kalotom oslikanom anđelima. Izrađena funkcionalnost objekta primenjuje se u osnovi i rasporedu prostorija, dok se u oblikovanju enterijera vidi redukovani ornamentalni i stilski repertoar. Arhitekta je na odličan način uskladio aktuelna secesijska načela sa potrebama vlasnika. Porodica Fernbah je imala značajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Bačkoj, Banatu i okolini Segedina i Mađarskoj krajem XIX i početkom XX veka. Porodica Fernbah i to braća Jožef, Janoš, Balint, Antal i Karolj su imali više dvoraca u Vojvodini. Jožef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunđerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi Šantiću, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki bač-bodroški župan.
Danas, dvorac izgleda veoma loše, a park je zarastao. Dvorac brzo propada čemu doprinosi razvlačenje besplatnog građevinskog materijala. Sa polovine dvorca je netragom nestao krov, a i drugu polovinu, čini se, već je neko namerio da odnese. Enterijer koji je nekada bio obogaćen raznim materijalima kao što su mermer, drvo, staklo, lusteri, kamin i reprezentativni komadi nameštaja, uništeni su ili razvučeni. Iste sudbine su bile i ikone koje su bile uzidane u zid hodnika koji vodi u kapelu. Kapela je ispisana grafitima. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.
Letnjikovac je krajem XIX veka izgradio veleposednik Vendl Mor, kao porodičnu kuću za odmor. Nakon Prvog svetskog rata i Agrarne reforme Vendl Mor odlučuje da napusti Sontu, a letnjikovac i posede prodaje Balintu Fernbahu. Balint Fernbah je imao posede u Apatinu i bio vlasnik pustare Debeljača. Letnjikovac je prizemni objekat, smešten u prostranom parku gde se jasno prepoznaje ideja vlasnika, ne pretenciozna i skladna porodična vila za odmor i stanovanje. Parkovsko okruženje i ne posredni kontakt sa prirodom koji se ostvaruje preko centralno postavljenih stepenica kojima se dolazi u prostranu isturenu terasu u portiku, doprinosi utisku. Logično postavljeni prozori, kompaktna, skoro kvadratna osnova i jednostavno rešeno krovište, ukazuju da je arhitektonska ideja letnjikovca ili poljske vile dovedena do tipskog obrasca. Porodica Fernbah je imala značajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Bačkoj, Banatu i okolini Segedina i Mađarskoj krajem XIX i početkom XX veka. Porodica Fernbah i to braća Jožef, Janoš, Balint, Antal i Karolj su imali više dvoraca u Vojvodini. Jožef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunđerski.Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi Šantiću, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki bač-bodroški župan. Danas letnjikovac koristi administracija poljoprivrednog dobra "Mali Borac" i nalazi se u veoma dobrom stanju, a park se uredno održava. Letnjikovac je evidentiran kao kulturno dobro pod nazivom "Vendlov dvorac sa ekonomskim dvorištem".
Letnjikovac nije otvoren za posetioce!
Poslednji izmenio Danubius dana Sre Jul 21, 2010 11:03 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvođanskoj ravnici najpre ugleda dvorac „Fantast" koji se nalazi nedaleko od Bečeja, odmah je jasno da je zalutao na jedan od starih poseda koji kriju sudbine mnogih porodica, uspone, padove, mržnje i ljubavi. Jedna od njih bili su i Dunđerski koji su početkom 19. veka došli iz Hercegovine u Vojvodinu koja je tada pripadala Austrougarskoj. Bogdan Dunđerski bio je, bez sumnje, najzanimljivija ličnost pomenute porodice i vlasnik čuvenog dvorca, danas poznatog kao „Fantast" koji je u tom vremenu, odslikavao svu njegovu moć i bogatstvo. Nikada se nije ženio i imao je tri velike ljubavi, žene, konje i vino. Bio je jedan od retkih ljudi koji je uspeo da ostvari svoje snove sagradivši dvorac iz mašte. Priča o boemu, veleposedniku Bogdanu Dunđerskom, živi još samo u priči kustosa Maje Dekanić koja svakodnevno vodi turiste u razgledanje ovog zdanja. Jedino su zidovi i vrata ostali autentični u dvorcu. Od raskošnog nameštaja, umetničkih slika i nakita nije ostalo ništa. Nakon oslobođenja 1945. godine, u nepoznatom pravcu su odneti tepisi, kristalni lusteri, srebrnina, a u dvorac su, namerno ili ne, puštene ovce. Tako je pod i deo zida bio potpuno uništen. Bogdan Dunđerski je drugovao sa Urošem Predićem i kad je odlučio da na svom imanju podigne kapelu Sv. Đorđa, jer je saznao da se nekada na tom prostoru nalazila crkva, Prediću je poverio da oslika ikonostas. Imao je samo jedan uslov, da Bogorodica dobije Marin lik. Turisti koji danas posete kapelu mogu da se dive radu visoke umetničke vrednosti. Na tom mestu Bogdan Dunđerski je i sahranjen, 1943. godine. U posleratnim godinama crkvi je bila namenjena sudbina električne centrale, ali je Uroš Predić uputio jedno značajno pismo Moši Pijade nakon čega je crkveno zdanje bilo „samo" zaključano. Danas je kapela ponovo osveštana. U njoj se organizuju krštenja, a ovo romantično mesto daje poseban ton brojnim venčanjima. Više od polovine celokupnog imanja zauzimala je ergela koja je pre rata brojala oko 1.400 rasnih konja. Po oslobođenju, preostali konji prodati su Italijanima po klaničnoj ceni. Danas se na imanju nalazi oko 80 grla u šest konjušnica, a postoji i staza za trening galopera. Mogu se videti i čuvena grla kao što su „Remedi for lav" što u prevodu znači „Lek za ljubav" zatim Jalna i Best Vetprom. Na ergeli se može videti i grob čuvenog konja Inkvizitora, naslednika inače najtrofejnijeg pastuva, Kazanove, koji je, kako kažu, umro slatkom smrću, prilikom skoka na kobilu. Za ljubitelje ovih plemenitih životinja organizovana je škola jahanja. Danas je dvorac, renoviran u luksuzni hotel, dolaze brojni domaći i strani turisti. Hotelske sobe u su smeštene u glavnu kulu. Objekat je otvorenog tipa i ima vrlo bogatu turističku ponudu. U prostranom parku francusko engleskog tipa nalaze se brojne staze za šetnju, teniski tereni, a radi se i na uređenju obližnjeg jezera. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja. Priča o prijateljstvu Bogdana Dunđerskog i Uroša Predića...
Poput nekog monolita iz snova, ili čednosti koja se propinje, Fantast kao da je posvećen oblacima. Ono što najviše čudi i privlači pažnju, nije očuvanost parka i glavne zgrade, no ikona Stefana Prvovenčanog koja se nalazi na oltaru u kapeli Bogdana Dunđerskog. U ovoj kapeli, koju je čitavu oslikao Uroš Predić, nalazi se Bogdanov grob i ikona koja u svom desnom donjem uglu ima srebrni otisak nečijih usana. Ovaj otisak je primećen još na prvu godišnjicu Bogdanove smrti i čini se da je svakom narednom godinom taj trag postajao vidljiviji i sve svetliji. Kao da je neko mekotu svojih usana, svake godine iz zahvalnosti prinosio pred noge prelepom svecu. Kome te usne pripadaju? Može samo da se nagađa... Svake godine na Preobraženje, Sveti Stefan Prvovenčani dopušta vilovitoj duši Bogdana Dunđerskog da uzjaše senku svoga mrtvoga konja Inkvizitora i da obiđe svoje nekadašnje imanje. Ovaj čudni par prvo obilazi Inkvizitorov grob. Duša se naslanja na spomenik i osluškuje rzanje umrlog, dok Inkvizitorova senka odlazi da oseti miris sena i znoj živih konja. Konji ne vide ništa ali se neki čudan nemir uvlači u njih. Osećaju prisustvo velikog i dalekog oca, pa se zbijaju u gomile. Dok je senka Inkvizitora među svojima, Bogdanova duša obilazi kapelu, da bi pozdravila mesto gde joj se nalazi telo. Ponese po koji cvet da ljudi ne zamere, proveri da li se kapela održava, prinese se ikoni svetog Stefana na oltaru i preda se uspomenama... Ovde je sve u znaku konja - Ergela, Inkvizitorov grob, pa i sam zamak je dobio ime po konju Fantastu. Pa ipak, oličenje ovoga zamka je stari čuvar ergele, koga je još Bogdan doveo za života. Već više niko ne pokušava da mu odredi godine, ali mu svi priznaju magičnu moć nad konjima. Kažu da poznaje nemušti jezik i tajnu spravljanja trava koje će konje učiniti još plodnijima. Sem Bogdana je još jedino on smeo da uzjaše Inkvizitora i čini se da je od ljudi u Fantastu jedino on osećao dolazak dva čudna gosta na „Preobraženje". On održava Inkvizitorov grob i vrlo često se može videti, kako naslonjen na spomenik konja, sa nekim razgovara. Veterinar iz Bečeja je pričao, kako je pre nekoliko godina jedan „dvogodac" slomio prednju levu nogu. Kada ga je pregledao, odlučio je da mu da injekciju ne bi li životinji skratio muke. Prišao mu je Andrija (kako zovu starog čuvara Ergele) i rekao mu: „Odlazi! Sok od Jagorčevine, pun mesec i dolazak konja - kneza na preobraženje, doneće isceljenje". Veterinar je otišao i kada je slučajno došao nakon nekoliko nedelja („Preobraženje" je već bilo prošlo) video je otpisanog dvogodca kako trči u manježu. No, to je pripisao slučajnosti. Nakon što se zahvali Svetome Stefanu i u mislima pomiluje sve mrtve i žive, znane i neznane konje, duša Bogdana Dunđerskog se penje na najvišu kulu odakle je nekada puštala sokole. Tamo jedno vreme stoji, osluškujući ravnicu i nebesa, ne bi li odnekle čula lepet krila. No; svuda je tišina. Lepet se zaledio u nekim davnim košavama i duša sokolar nastavlja obilazak Fantasta, jer uskoro će noć; a do iduće godine ima puno. Treba baciti još jedan pogled na konje. Još uvek su čistokrvni, pa se i sa da duša sa ponosom nada, baš kao i onda kada je bila u Bogdanovom telu Sada više ove konje ne jašu vlastelini, ali se još uvek negde u njihovim grivama zadržalo milovanje gazda i radost pobednika. Ržu sigurno njuše Inkvizitorovu senku. Još jedno kratko vreme ostaju razdvojeni senka plodnoga konja i duša velikog čoveka. Senka poslednji put pogleda zamak, a duša je tada priziva metalnim ehom lava u vrtu. Nad „Preobraženjem" će uskoro veče. Tišina lagano opipava belinu Fantasta.
Negde se začuje krik. Da li je to kliktanje sokola koje se ipak vratilo iz neke davne košave, ili je paun u vrtu. Da li to pozdravlja čudne goste koji odlaze, ili nekoga žali? Da nije Inkvizitor zgazio cvet u vrtu? A, možda se i nije desilo ništa. Da, sigurno se nije desilo ništa. Jednostavno se paun rastužio od beline i samoće. Noć. Pri punom mesecu, na sredini pustoga manježa, sedi konjušar Andrija i pokušava da sa svojih usana skine boju koja mu je ostala kada je celivao ikonu Svetog Stefana. (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegišanina)
Dvorac je otvoren za posetioce!
Lily First Bride
Godina : 28 Location : .. majka Serbia.. Datum upisa : 12.09.2008
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Pon Feb 07, 2011 2:55 pm
Imam zelju da ih obidjem sve jednom, ali za sada bila sam u Fantastu kod Beceja, koji je prelep, Dvorac porodice Spicer u Beocinu, Ruski Dvor u Sidu i u Dvorcu Dundjerskih u Kulpinu, koji je pretvoren u poljoprivredni muzej, zanimljiv je i veoma lep.
Prolazila sam pored mnogih, koji se mogu videti i sa puta, mozda sada imaju neku drugu namenu...
- Dvorac Hadik Futog, - Vladicanski Dvor Novi Sad, - Dvor Bogoslovije Sremski Karlovci, - Dvor Patrijarsije Novi Sad, - Dvorac Jodna Banja Novi Sad..
.. ovo su samo oni koje sam imala prilike da vidim, a ima ih zaista jos puno..
Lily First Bride
Godina : 28 Location : .. majka Serbia.. Datum upisa : 12.09.2008
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Pon Feb 07, 2011 3:32 pm
RUSKI DVOR u SIDU!
Zgrada među Šiđanima poznatija kao Ruski dvor, je ustvari letnja vladičanska rezidencija, a prva namena mu je bila upravna zgrada za imanje davano na korišćenje Križevačkoj eparhiji od strane Marije Terezije. Zgrada je završena 1780. godine. Križevačka eparhija osnovana je 1777. godine, a prvi križevački vladika bio je Vasilije Božičković.
Od 1920. godine pa sve do 2002. godine u njemu je bio manastir sestara Vasilijanki, a u posleratnim godinama sirotište i internat. Početkom treće decenije XX veka tu je osnovan samostan grkokatoličkih redovnica (Rusina), dok je za vreme Drugog svetskog rata u zgradi bila smeštena partizanska bolnica. Posle rata se u zgradi „Ruskog dvora“ nalazila muzička škola, dok je danas to ponovo samostan grkokatoličkih redovnica.
Objekat je sagrađenu stilu baroka sa dimenzijama fasade 42x17 metara i površinom od 700 metara kvadratnih. U okviru pravougaone jednospratne građevine tipične za drugu polovinu XVIII veka, projektovana je crkva smeštena u južnom traktu. Skromno obrađeno zidno platno raščlanjeno je kordonskim vencem, plitkim pilastrima i profilacijom koja naglašava glavni ulaz. Pored strmog četvorovodnog krova, poseban akcenat kompoziciji daje bogatije oblikovani zabat nad ulazom u crkvu i barokni zvonik, ukazujući svojom izdvojenošću na namenu ovog dela zgrade. Tavan je visok 7 metara, a ispod zgrade se nalaze tri velika podruma.
U podrumima se planira otvaranje lutkarskog pozorišta za decu. Jer u svom jednom delu ima i vrtic za decu.
U prizemlju zgrade se nalazi etnografski muzej, a u dvoru se mogu naći knjige stare i preko 250 godina. Zgrada se od pre nekoliko godina nalazi pod zaštitom države i predstavlja spomenik kulture od velikog značaja.
Dvor je otvoren za posetioce!
Poslednji put izmenio ZoxZoja dana Pet Nov 21, 2014 5:26 pm, izmenio ukupno 2 puta (Razlog : Zamena slike)
EAGLE
Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Pet Mar 04, 2011 6:12 pm
Priča o usamljenim, bajkovitim mestima za luksuzno stanovanje, odmor i zabave nekadašnjih veleposedničkih, vojnih, trgovačkih i zanatskih porodica tadašnje Austrougarske Monarhije koja će verovatno zauvek ostati tajna za sve nas, uprkos svojoj lepoti i inspirativnosti, a sve zbog nedostatka pisanih dokumenata. Dvorci i letnjikovci Vojvodine nastajali su tokom XVIII, XIX i početkom XX veka, pa su prema tome i stilovi građenja ovih objekata različiti i pripadaju prelaznom periodu od baroka do klasicizma. Bogatstvo graditeljskog, istorijskog, kulturnog, ekonomskog i turističkog nasleđa, zasnovano je na raznovrsnosti kulturnih dobara, u čemu dvorci i letnjikovci Vojvodine, kao i njihovi parkovi imaju posebno mesto. Kao deo kulturnog identiteta naroda koji su živeli na ovom prostoru, dvorci i letnjikovci su duboko utkani u istoriju, kulturu i tradiciju Vojvodine. Iako im istorijska zbivanja u 20. veku nisu bila naklonjena, naročito posle svojinske i društvene transformacije nakon Drugog Svetskog Rata, poslednjih godina je poraslo interesovanje za ove objekte. Bogatije države širom Evrope i sveta pridaju izuzetnu pažnju ovakvim objektima, kao odličnom turističkom potencijalu i izdvajaju značajna sredstva za njih. Kod nas je situacija ipak malo drugačija. Dvorci su predmet interesovanja istoričara arhitekture i institucija koje se bave zaštitom kulturnih dobara. Već u prvim godinama nakon Drugog Svetskog Rata, stručnjaci za zaštitu su evidentirali jedan broj ovih objekata, ali proces nije ni do danas okončan. Mnogi vredni dvorci još uvek čekaju rešenja o zaštiti i sticanje statusa kulturnog dobra. Sudbina ovih objekata je vezana za revitalizaciju koja podrazumeva pažljiv pristup u određivanju namene, koja bi obezbedila redovno održavanje. Za svaku od ovih prelepih građevina vezana je barem jedna legenda, koja govori mističnom životu plemićkih porodica. U Vojvodini se nalazi: 4 (četiri) dvorca koji su proglašeni za kulturna dobra od izuzetnog značaja, 21 (dvadesetjedan) koji je proglašen za kulturno dobro od velikog značaja, 3 (tri) koja su značajna kulturna dobra i preko 20 (dvadeset) koji su samo evidentirana kulturna dobra.
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Sub Apr 30, 2011 11:18 am
Besparica nagriza vredno zdanje
Sa dvorca Dunđerskih otpadaju i veliki delovi fasade
S. Mirić | 30. 04. 2011. - 00:02h |
BAČKA PALANKA - Dobar deo fasade i zida iznad portika dvorca Dunđerskih u Čelarevu odvalio se pre nekoliko dana i zasuo dvorske stubove i stepenište. Tako je nastavljeno propadanje ovog vrednog kulturnoistorijskog dobra čiji je vlasnik država Srbija, a upravljač Muzej Vojvodine. U brigu je uključena i druga institucija, Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je ovo klasicističko arhitektonsko delo stavio pod zaštitu države, ali to nije do sada dalo rezultate, jer svi kažu nije bilo novca.
..pre 15 godina....
- Poslednje veliko renoviranje dvorca urađeno je 1986. godine - objašnjava Svetlana Bačić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je tada rukovodila radovima.
Tada je urađen i krov sa bakarnim pločama i olucima, ali s obzirom na to da nije bulo čuvarske službe lopovi su ukrali bakar a zgrada je prepuštena zubu vremena. Do 2000. godine u dvorcu u Čelarevu bila je stalna postavka stilskog nameštaja, ali kada je počeo da prokišnjava preseljena je u dvorac u Kulpinu. Ono što je urađeno na njegovom renoviranju 1986. godine ubrzo je devastirano. Osim bakra pokradeni su i skupoceni lusteri. U Čelarevu kažu da su lopovi uhvaćeni i predati sudiji za prekršaje, ali da kaznu nisu platili. U Čelarevu su ogorčeni i postiđeni zbog propasti dvorca, ali ovih dana je ipak stigla i lepa vest.
- Pokrajinski Sekretarijat za kulturu napokon je obezbedio 5,5 miliona dinara i radovi na renoviranju biće nastavljeni za mesec dva dana pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu - rekao je dr Goran Latković, predsednik MZ Čelarevo, i dodao da je to možda bio poslednji momenat jer bi se građevina urušila do temelja. Nadležni u Muzeju Vojvodine i Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da bi bilo bolje da je sve to ranije urađeno, ali nije bilo para.
..i danas......
- Često dolaze turistii ljubitelji starina, jer je dvorac u svim turističkim bedekerima, ali odlaze se razočarani. Nas meštane je stid zbog toga, ali ništa ne možemo da uradimo - priča starina Momo Karanović i podseća da je Čelareva nekada bilo jedno od najrazvijenijih mali mesta u Jugoslaviji.
Dvorac u Čelarevu podigao je Nikola Bezerdi 1837. godine, a od njega ga je otkupio Lazar Dunđerski. U dvorcu je često boravila njegova ćerka Jelena (Lenka), a svoju sobu je imao i pesnik Laza Kostić. Tamo je pisao, zabavljao je goste i patio za Lenkom.
Zbog prijateljstva sa Lazarom i znatne razlike u godinama, Laza je bio dosta uzdržan u svojoj ljubavi ali je sav svoj jad pretočio u svoju najlepšu ljubavnu pesmu – Santa Marija della salute. Svi kažu da je dvorac bio izuzetno lep jer ga je krasio prostrani engleski vrt. Pre uređenja Karađorđeva bio je i rezidencija Josipa Broza i često su odsedali vodeći političari socijalističke Jugoslavije.
Pivara održava park Pivara „Karlsberg Srbija“ koja se nalazi u neposrednoj blizini održava park od oko pet hektara koji pripada dvorcu. U Pivari kažu da je to bila džungla i da su bagerima raskrčili šikaru, a sad je jedna od najlepše odnegovanih zelenih površina. U akcijama uređenja učestvovalo je 500 radnika fabrika i danas redovno šiša travu i održava vrt.
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Sub Okt 08, 2011 8:15 am
Sajt www.Srbija.SuperOdmor.rs otkriva čari Vojvodine
Stari dvorci uz zvuke tambure
M. Pejić | 07. 10. 2011. - 22:00h |
Srbija ima šta da ponudi na koju god stranu zemlje da se uputite. Na severu takođe možete iskusiti jedinstvene momente i upoznati se sa kontrastima naše zemlje. Dok je centralna Srbija pretežno brdovito područje, sever je prostrana ravnica sa zlatnim žitnim poljima.
Šarenilo parkova na Paliću
Ono po čemu je sever, ili Vojvodina, još poznat jeste da je to pravi gurmanski raj sa velikim potencijalima seoskog turizma.
Mnoštvo salaša, etno-sela, banja, tvrđava, rečni turizam, Nacionalni park Fruška gora i jezera samo su deo onoga što Vojvodinu čini posebnom i jedinstvenom. Gradovi Novi Sad, Subotica, Kikinda, Sombor, Zrenjanin upoznaće vas sa vojvođanskom tradicijom, multikulturalnošću, ali i s dobrim provodom, jer se upravo u Vojvodini održavaju i neki od najvećih muzičkih festivala, prvenstveno novosadski Egzit, najbolji u istočnoj Evropi, ali i Dani piva u Zrenjaninu.
Budite i vi promoter Srbije Ne zaboravite da i dalje šaljete opise, fotografije i zanimljivosti svoga kraja i tako i vi doprinesete promociji naše zemlje na sajtu SuperOdmor.rs. Za najbolje fotografije zadužen je foto-konkurs “Moja Srbija”, tako da će sajt SuperOdmor.rs nagraditi najbolje fotografe, a ostale zanimljive informacije ili nešto što smo izostavili podelite sa nama na našem novom portalu www.Srbija.SuperOdmor.rs.
Sajt www.Srbija.SuperOdmor.rs napraviće za vas rutu kako biste okusili od svega pomalo. Preporučujemo da se na severnom putu uputite od Beograda do banje Kanjiža. Vojvodina je poznata i po mnogim dvorcima kao što su Dunđerski ili Fantast, ali i Maldegem ili Stari dvorac, koji se nalaze u blizini Kanjiže. Dvorac Maldegem izgrađen je 1910. godine za grofovsku porodicu Maldegem, plemiće iz Belgije po kojima je i dobio ime.
Stari dvorac sagrađen je u 19. veku u Čoki. Zgrada dvorca dominira širokim i prostanim ulicama ove severnobanatske varošice. Čoka je još poznata i po vinariji, a i cela Vojvodina pravi je užitak za ljubitelje vina. Na ovom putu naići ćete i na etno-selo Kraljica voća, na samo 11 kilometara od Kanjiže.
Okruženo velikim brojem drveća, vinograda, pašnjaka, neobična arhitektura objekata savršeno se uklapa u okolinu, stvarajući toplu atmosferu Vojvodine.
Odmor u banji Kanjiži
Obilazak severa nikako ne bi bio potpun bez posete nekom od salaša. Preporučujemo salaš Jelen, koji se nalazi na samo kilometar od Palićkog jezera.
Okružen je šumom i ravnicom, gde možete uživati u autentičnoj atmosferi i mirisu domaćinskog ognjišta, uz zvuke tamburaša uz potpuni gastronomski užitak.
Kad ste već u blizini Palića, zoo-vrt je takođe obavezna stanica. Kad nakon 185 kilometara puta stignete do Kanjiže, uz pomoć www.Srbija.SuperOdmor.rs možete pronaći smeštaj s obaveznom posetom poznatoj banji Kanjiži, koja pruža gostoprimstvo svima kojima je potreban odmor, preventivni oporavak ili medicinska rehabilitacija.
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Sub Jan 26, 2013 12:16 am
DVORAC JOŠ ŽIVI U PRICI( Fernbach -Apatin)
Sa upregnutim konjima vranima- “Drinom” i “Bebom”, i “karucama” starim ko zna koliko godina, klizimo praceni rojevima obada, put poslednjih soncanskih salaša. Mi bi i na bent i na Staklaru- putem u ataru zvanim “Jabuke”, al ne dadoše obadi. Ima ih samo sada pa se na sapi konja i nas obrušavaju kao kamikaze. Ne pomaže ni da se granama i lišcem branimo. Zbog okrvavljenih konja i sunca koje prži, od posete Staklari odustaje se. Bice drugih prilika!
Nekada je, kažu, i sa jedne i sa druge strane puta bilo stabala sa kojih su plodovi bili na dohvat ruke. Osvedocili smo se- ni jedne jabuke danas uz put nema! Ostalo je samo ime koje nije išcezlo. I secanje da ih je nekada sadio veliki gazda sa prelepim dvorcem – Fernbah. Najstariji Soncani preneli su svojim potomcima pricu da je, onomad, “Ferbak” imao dvorac sa odajom punom lovackih trofeja, i da je sa putovanja donosio nove životinje u zoološki vrt koji je ogradio na mestu gde sada usamljeno cami “Kozin” salaš. Bez gazde.
Dvorca porodice Fernbah danas nema. Ima samo u njivi današnjeg gazde, posejanoj sojom, ostataka cigli kao naznakom da je tu nekada bio dom najveceg veleposednika sa pocetka prošlog stoleca. Tvrde mnogi, da je isušivao rit od vode i stvarao plodnu oranicu. A nas je zainteresovala ta prica, posebno zbog cinjenice da smo, vozeci se kocijom uokolo, zastali i kraj kapelice na uzanom seoskom putu da bi procitali nešto što je zub vremena izbledeo. Stoji natpis: Josef und Theresia i ispod njega Hermansdorf acb ili ahb (ne može se razaznati) Fernbah. I godina 1903! To je trag koji ce nas istraživacki dalje voditi u neki novi tekst o ovoj porodici.
Dvorac Fernbaha i danas”živi”. U prici. Stvarnost tog dela soncanskog atara i salaša u “Jabukama” u današnje vreme je da ih ima sve manje i da ce neki, uskoro, od svojih žitelja ostati napušteni. www.sonta.eu
Porodica Fernbah je imala značajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Bačkoj, Banatu i okolini Segedina i Mađarskoj krajem XIX i početkom XX veka. Porodica Fernbah i to braća Jožef, Janoš, Balint, Antal i Karolj su imali više dvoraca u Vojvodini. Jožef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunđerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi Šantiću, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki bač-bodroški župan.
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Ned Sep 13, 2015 11:26 am
Beočinski "kaštel" (pod zaštitom države ) izgleda ovako
Sibila_ Zalutala Niotkuda
Datum upisa : 20.12.2011
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Ned Sep 13, 2015 5:28 pm
Danubius ::
Beočinski "kaštel" (pod zaštitom države ) izgleda ovako
Prošle godine sam bila u Beočinu i videla ga. Tužno je koliko nemamo sluha za ono što je deo naše kulturne baštine. Možda naši dvorci nisu velelpni kao francuski, ali imaju divne priče... Turistička organizacija Vojvodine je pre, mislim, 8 godina dobila sredstva iz međunarodnih fondova da uvede u turističku ponudu sve dvorce i kaštele, ali nije dovoljno samo evidentirati ih i formalno staviti pod zaštitu. No, evo spiska onoga čime bi Vojvodina mogla da značajno uveća svoje prihode od turizma:
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Ned Sep 13, 2015 5:32 pm
A u svoj toj ravnici, u selu Konak...dvorac porodice Jagodić :)
"Na imanju su bila dva uređena parka francuski i engleski koji u dubini imanja prelazi u šumu Koprivića koja je zaštićena kao prirodna retkost. Zgrada dvorca je u obliku izduženog pravougaonika sa strogo simetričnim unutrašnjim i spoljašnjim rasporedom. Osu simetrije čine dva pristupna portika, glavni ulazni i drugi ka parku. Zgrada je prizemna sa dva bočna rizalita koji izgledaju kao dve kule jer im je krov iznad visine krovnog venca centralnog dela zgrade. Sklad proporcija i jednostavnost ovom objektu daju simetrija kao osnovni estetski princip i sklad zidnih masa i ritam prozorskih otvora sa jednakim razmacima. Ravan krov dvorišnog trema nose četiri stuba sa korintskim kapitelima i višestruko profilisana arhitravna greda. Pravogugaoni prozori su flankirani plitkim pilastrima sa korintskim kapitelima, imaju različite frontone. Veliki podrum, zasveden pruskim svodom ima posebno izvedenu vazdušnu ventilaciju koja je još u funkciji. Posle drugog Svetskog Rata u objktu se nalazila zgrada PDP "Trudbenik". Pretvaranje poljskog dvorca koji je bio namenjen stanovanju u administrativno-poslovnu zgradu donelo je dosta promena naročito u enterijeru. Posle dužeg vremena započeto je obnavljanje zgrade 2007. godine. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja."
Naslov: Re: DVORCI (KAŠTELI) U VOJVODNI Ned Maj 07, 2017 7:41 pm
Дворац Богдана Дунђерског, Бечеј
Дворац је подигао познати велепоседник Богдан Дунђерски, који је од оца наследио 2600 јутара земље између Србобрана и Бечеја. Изграђен у периоду од 1919. до 1923. и представља мешавину различитих неостилских форми нетипичних за наше просторе. Кажу да је велелепан дворац поред Бечеја подигао из ината, само да би показао да није пропао. Када је саграђен, дворац „Фантаст“ је одсликавао сву моћ и богатство свог власника, који се никада није женио и имао је три велике љубави: жене, коње и вино. Био је један од ретких људи који је успео да оствари своје снове саградивши дворац из маште. Богдан Дунђерски је друговао са чувеним сликарем Урошем Предићем и кад је одлучио да на свом имању подигне капелу Св. Ђорђа, у неовизантијском стилу, Предићу је поверио да ослика иконостас. Највећи бачки велепоседник је умро 1943. године, а својим тестаментом Богдан Дунђерски је целокупно своје имање завештао Матици Српској са изричитом жељом да се на том имању оснује Пољопривредна академија. Предвидео је све, плату за професоре, џепарац за студенте, новац за огрев... Желео је само да се та академија зове Задужбина Богдана Дунђерског. Та велика идеја његовог тестамента још увек није остварена. Његова ергела спадала је у ред најпознатијих у овом делу Европе и ту су одгојена најпознатија грла у бившој Југославији. Више од половине целокупног имања је некад заузимала ергела која је бројала око 1400 расних коња. Дворац је 1983. претворен у хотел. Добио је име по коњу Фантасту, најбољем коњу које је ергела Богдана Дунђерског одгајила. Породица Дунђерски важила је за најугледнију и најимућнију у Бачкој, а можда и у целој Војводини. Породица из које потиче Богдан Дунђерски доселила се у Војводину крајем 17. века из Херцеговине. Оснивач лозе је био Аврам Вишњевац звани „дунђер”, из села Вишњице код Гацка. Од Аврамова два сина, Нестора и Гедеона, овај потоњи се сматра зачетником велепоседника Дунђерских: он је половином 19. века купио око 2.000 јутара плодне војвођанске земље, коју је 1876. поделио четворици синова (имао је и две ћерке). Најстарији Александар, Богданов отац, наследио је србобранску земљу, а најмлађи Лазар имања Камедин и Кулпун, којима је сам касније додао Челарево (где је основао чувену пивару), Нови Бечеј и Хајдучицу. Лазар Дунђерски је имао бродове на Дунаву, Тиси и Бегеју, који су транспортовали храну. Проширио је свој рад и имање и у Босну и Србију. Представљао је „сиву еминенцију“ Либералне странке, групе интелектуалаца окупљене око политичког програма Светозара Милетића, која је настала после распада Народне странке. Био је члан Управног одбора Матице српске. Оснивач је и помагач великог броја индустријских и привредних предузећа. За име Лазара Дунђерског везано је оснивање више српских новчаних завода: Централног кредитног завода у Новом Саду, Српске банке у Загребу, Опште привредне банке у Сомбору, Прве сентомашке штедионице у Србобрану итд. Био је председник Српске банке у Загребу и почасни члан Новосадске трговачке омладине. Захваљујући средствима која је поклонио (380.000 круна), 1898. године је подигнута троспратна зграда дома Српског девојачког васпитавалишта у Будимпешти - Просветни храм Св. Мајке Ангелине - „Ангелинеум“. Приложио је 50.000 круна санаторијуму краљице Јелисавете, за туберкулозне болеснике, а током балканских ратова Црвеном крсту у Србији и Црној Гори 30.000 круна. Као велики патриота и донатор Српском привредном друштву Привредник је поклонио 100.000 круна. Лазарев син Гедеон (1879–1939) био је једнако, ако не и више цењен од свог рођака Богдана. Докторирао је правне науке у Пешти, усавршавао се у Француској, Немачкој и Русији, био је председник Матице српске, оснивач фабрике „Икарус” и један од оснивача фабрике авионских мотора у Раковици.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Šarenilo parkova na Paliću
Odmor u banji Kanjiži
