ZNAMENITI APATINCI

Iz istoimene knjige Tomislava Šimunovića


«BELIM PLESOM» KROZ UMETNOST
Multimedijalnu i kompleksnu pojavu, kao i trajanje apatinskog umetnika Milana Zulića (38) na likovnoj sceni Srbije, a kako vreme odmiče, sve više i na internacionalnoj, najpreciznije je definisala likovni kritičar Radmila Savčić:-Milan Zulić je neobična i složena umetnička ličnost, što se dokazuje delima ili bolje rečeno serijama dela koje se međusobno razlikuju vizuelno i disciplinarno. Ujedno to potvrđuje tezu da je istraživački duh utemeljen u kreativni i umetnički kredo. Egzistencijalna životna potreba je jednaka smisaonom umetničkom bitisanju, jer njegovo pojavljivanje na likovnoj sceni bilo je iznenadno, označeno kao osveženje originalnog likovnog izraza.
Pored slikarskih ostvarenja, naročito je zapažen njegov rad iz oblasti fotografije (sa različitim artističkim intervencijama), sa kojima je napravio seriju zapaženih izložbi u našim najeminentnijim galerijama, gde je izlagao i do 9 hiljada crteža i slika na fotografiji.
Sa najnovijim ciklusom fotografija («Love story»), u konkurenciji od preko 2 hiljade umetnika, ušao je u finale svetske umetničke manifestacije u Njujorku, a trenutno je u četvrtfinalu prestižnog konkursa u Los Anđelesu (selektovan od strane likovnih kritičara svetskog renomea). Zulić je bio angažovan i od strane organizatora Međunarodnog salona stripa (zastupljeni umetnici sa skoro svih kontinenata) beogradskog Studentskog kulturnog centra, da realizuje 7 ljudskih figura u prirodnoj veličini, koje su istovremeno bile izložene u svih 6 izložbenih prostora. U okviru značajnog projekta «Umetnost u Vojvodini danas», svrstan je u grupu od 80 najznačajnijih recentnih vojvođanskih likovnih stvaralaca.
Na polju video umetnosti, sa radom «White dance» («Beli ples») učestvovao je na brojnim prestižnim manifestacijama internaconalnog karaktera gde se, uz učešće brojnih umetnika iz raznih zemalja (Poljska, Nemačka, Engleska, Slovačka, Bugarska, Francuska, Belgija, Mađarska, Danska, Švedska, Kanada, Srbija, BiH, Hrvatska, itd.), afirmisao kao značajan stvaralac: Međunarodni festival video umetnosti u Beogradu-od strane selekcione komisije uvršten u glavni takmičarski program; Međunarodni festival nove umetnosti u Napulju -pored umetnika sa svih svetskih meridijana, pojavljuje se kao jedini umetnik iz Srbije; Međunarodni festival elektronske umetnosti u Trebinju, itd. Konačno, Zulić će uskoro, sa radom «White dance», biti predstavljen i na Festivalu Alternativnog video izraza u Podgorici sa umetnicima iz Francuske, Danske, Švedske, Kanade, Nemačke, Engleske, itd.. Posebno priznanje mu je ukazano u Atini, kada je njegov video rad, «Erotmika», zvanično otvorio internacionalni festival, na kojem su bili zastupljeni umetnički stvaraoci iz mnogih zemalja, Evrope, Azije i Amerike.
-U avgustu učestvujem na kolektivnoj izložbi u Trstu. Dok čekam rezultate konkursa iz Moskve, Sankt Petersburga, Kaira, Londona i Sofije, počinjem da radim na potpuno novom ciklusu slika pod nazivom «Moments». Što se tiče inspiracije za buduća dela, ne mogu da vidim unapred, ali ono što sada vidim je neograničena mogućnost vizuelnog izražavanja u svemu što me okružuje, objašnjava Milan Zulić.
Pored publikacije «Prva petoletka» novosadske Art klinike, zastupljen je i u knjizi «Ljudi sa tri oka-Antologija fotografije Vojvodine», dok je za dosadašnji umetnički rad nagrađen, I nagradom za crtež i III nagradom za fotografiju.

Legenda: I. Dramski pisac i akademik Dušan Kovačević sa Milanom Zulićem (levo) na izložbi u Subotici
II.Fotografija iz ciklusa «Love story»
III.Izložba fotografija u galeriji «Progres» u Beogradu

SPOJITI ŽIVOT SA RIBOLOVOM
Roditi se u Apatinu, podrazumeva, od davnina pa sve do danas, neobjašnjivu ljubav prema tajanstvenom i moćnom Dunavu, i svemu onom što on, na hiljadekilometarskom putu prema svome kraju, vekovima, usput, blagorodno donosi i poklanja stanovnicima ovoga grada. Jedan od mnogih naših sugrađana, koji nije odoleo njegovim zavodljivim talasima, nepresušnim i uzbudljivim pričama prekaljenih apatinskih alasa, kao i opčinjavajućim mirisima čuvenog ribljeg paprikaša, je bankarski i finansijski stručnjak u penziji, Josip-Joška Tot (75).
Njegova karijera ribolovca, a kasnije i svetski priznatog stručnjaka u sportskom ribolovu, započela je davne 1941. godine, kada je još kao šestogodišnji učenik prvog razreda osnovne škole, dobio u razmeni jednu udicu, koju je dugo koristio pecajući na obližnjem Dunavcu.
U okviru apatinskog Udruženja sportskih ribolovaca «Bucov», zahvaljujući evidentnom entuzijazmu, inventivnosti i želji za stvaranjem optimalnih uslova potrebnih za uspešno funkcionisanje Udruženja, brzo se našao u grupi najagilnijih članova. Nakon članstva u Upravnom odboru, u nekoliko mandata obavlja dužnost sekretara i potpredsednika Udruženja, da bi na predsedničku funkciju stupio 1977. godine.
Na osnovu njegove inicijative došlo je u mnogim segmentima do poboljšanja uslova za članove ovog Udruženja (pravljenje adekvatnih pontona na vodi, neophodnih za privez brojnih ribolovačkih čamaca), a prilikom organizovanja početnih Apatinskih ribarskih večeri, kada još nisi bili ustanovljeni takmičarski propisi u kuvanju ribljeg paprikaša, prihvatio se zadatka da ih definiše.
-Na inicijativu tadašnjeg predsednika «Bucova», Mihajla-Mišike Kosanovića, a na osnovu pročitane stručne literature, kao i ličnog iskustva kojeg sam sticao godinama na mnogim destinacijama gde se kuvao riblji paprikaš, napisao sam Pravilnik takmičenja u kuvanju ribljeg paprikaša, za trofej «Zlatni kotlić». Taj Pravilnik je osnov, a i danas se u različitim varijantama primenjuje, ne samo u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj, nego svuda gde se kuva riblji paprikaš, objašnjava Josip Tot.
Ubrzo, 1978. godine, postaje predsednik Ribolovnog saveza Vojvodine, da bi 1989. godine, bio izabran na mesto potpredsednika Sportsko ribolovnog saveza Jugoslavije. Njegovo izuzetno stručno znanje i neprocenjivo iskustvo, rezultiralo je, 1982. godine, izborom za saveznog kapitena ribolovne reprezentacije Jugoslavije, sa kojom učetvuje na više svetskih prvenstava. Tako jugoslovenski reprezentativci, na čelu sa saveznim kapitenom Joškom Totom učestvuju na svetskim sportskim manifestacijama, u Irskoj (1982.), Holandiji (1984.), Bugarskoj (1989.), Jugoslaviji (1990.) i Mađarskoj (1991.). Takođe, sa zvanjem licenciranog međunarodnog sudije, arbitrirao je na svetskim šampionatima u Šoštanju i Berlinu.
Kao stalni predstavnik Sportskog ribolovnog saveza Jugoslavije, učestvuje, od 1982. godine, u radu brojnih kongresa Međunarodne konfederacije za sportski ribolov (CIPS), i daje velik doprinos u organizovanju narednih svetskih prvenstava, kao i u kreiranju raznih aktivnosti i zadatka.
Za dugogodišnji i uspešni angažman na polju sporskog ribolova nagrađen je Zlatnom značkom Saveza za fizičku kulturu Jugoslavije, plaketama Sportsko ribolovnog saveza Jugoslavije, kao i drugim brojnim priznanjima.


Legenda: j1) Josip Tot




j2) Josip Tot (čuči), sa reprezentacijom Jugoslavije

NAŠI SUGRAĐANI- DUŠAN RADIVOJEVIĆ

RADOSNA IGRA REČIMA
Transponovati u poeziju, deo po deo svoje životne filozofije i najintimnijih razmišljanja o sebi i svetu koji ga okružuje, jedan je od životnih imperativa našeg sugrađanina, književnika Dušana Radivojevića.
Nastup na pesničkoj manifestaciji «Limske večeri poezije», 1986. godine, doneo mu je pobedu u konkurenciji 250 pesnika sa područja nekadašnje Jugoslavije, a kao nagrada, publikovana mu je prva zbirka poezije, «Radosna igra loptom». Ova zbirka pesama dobija, 1987. godine, prestižnu književnu nagradu «Miloš Crnjanski», za najbolju prvu objavljenu knjigu. Pored nje, objavio je još dve zbirke poezije, «Nije paranoja» (1994.) i «Nepoznat kraj» (2005.), kao i zbirku kratkih priča «Žongler» (2002.).
Njegov pesnički talenat i specifičan i prepoznatljiv poetski izraz, brzo su zapaženi od strane eminentnih književnih kritičara, što mu je donelo brojne, izuzetno pozitivne stručne ocene i laskave kritičke prikaze.
-Radivojević je pesnik moderne, stroge kritičnosti, koja u momentima, kad se čini najvećma takva, uistinu se preokreće u svoju ličnu, unutrašnju potragu za mestom čoveka u životu koji nas opkoljava i koji, da bismo ga učinili boljim, valja pažljivo, podrobno i kritično-misaono i kritično-izložiti:otvoriti i pokazati, konstatuje naš poznati književnik i akademik Boško Petrović, dok prof. dr Miroslav Egerić napominje: Slikama jasnim i živim, mislima sa primesom nehotičnog, a zato uverljivog humornog jezika, duhom koji neosetno sugeriše šta sve jedan, kako su nadrealisti pisali teatralni subjekt, što se zove lirski subjekt, može doživljavati od sveta i od misli o njemu, Dušan Radivojević se svrstava u one naše pesnike koji odista misle kad pevaju i slikaju kad osećaju.
Poezija Dušana Radivojevića (četiri pesme) zastupljena je i u Antologiji savremene srpske poezije «Novo raspeće» (2001.) u izboru književnog kritičara i pesnika Zorana Bognara, koji o njegovom stvaralaštvu u kritičkom osvrtu ističe: Radivojevićeva poezija je sva satkana od etičkih određenja-ona je i osećajna i mišljena, i duhovita i opominjuća: njene egzistencijalne osnove imaju veoma promišljena kosmopolitska značenja i dijalektičku viziju: da uvek treba reći nešto novo, izražajnije i smisaono bogatije, individualnije, estetski rafiniranije, emotivno prostranije i produbljenije.
Pored domaće, njegova poezija je snažno afirmisana i na internacionalnoj književnoj sceni. Naime, Dušan Radivojević je, posredstvom renomiranog književnog časopisa Poesia Sempre, predstavljen književnoj publici i ljubiteljima poezije u Brazilu, kao i na celokupnom portugalskom govornom području, koje obuhvata veći broj latino-američkih država. Naime, 2008. godine, na stranicama ovog časopisa, koji izlazi u Rio de Žaneiru pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Brazila i Nacionalne biblioteke Brazila, objavljen je izbor iz srpske poezije druge polovine XX veka, pod nazivom Antologia da poesia Servia. U okviru Antologije nalaze se 44 srpska pesnika, koji su po izboru Aleksandra Jovanovića, doktora semiotike i lingvistike i profesora na USP univerzitetu, svojim ostvarenim opusom najsnažnije obeležili ovaj period. Antologija poezije Srbije počinje poetskim ostvarenjema Vaska Pope i Stevana Raičkovića, da bi se među najznačajnijim pesnicima rođenim u šestoj deceniji XX veka (predstavljeno devet pesnika iz ove generacije), našao i naš sugrađanin Dušan Radivojević, odnosno, jedna njegova pesma.
Takođe, objavljivao je poetske i prozne radove u brojnim književnim publikacijama, časopisima i novinama: Književne novine, Književna reč, Letopis Matice srpske, Dometi, Rukovet, Pisac, Ulaznica, NIN, Politika, Borba, Dnevnik ... Laureat je i Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, kao i priznanja za doprinos kulturi na tromeđi Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
-Mnogo teže mi je kad neko kaže da sam loš čitalac nego da sam loš pisac. Čitanje je, naime, i više od umetnosti. Uostalom, još nisam upoznao dobrog pisca koji je čitao loše knjige. Moje divljenje dobrim piscima je beskrajno. Ima ih na svim kontinentima. O sebi ne govorim kao o piscu, nego kao o čoveku koji se trudi da nešto dobro napiše. Ako ne uspem često da ostvarim vanredno književno delo, tu su veličanstvene knjige dobrih pisaca. Dok čitam znam da je moguće stvoriti veliku književnost. I – to mi je dovoljno, zaključuje književnik Dušan Radivojević.



T. Šimunović
Legenda: Dušan Radivojević
Akademik Boško Petrović govori na promociji Radivojevićeve knjige «Radosna igra loptom»

Tužna sudbina Branka Crnogorca Karelija

GUTAČ EKSERA I SIJALICA: Treba mi 20.000 da bih preživeo!

Društvo,
06:32, 19.01.2013.

Autor: Tomo Rakočević


Čovek koji je pojeo više od 25.000
sijalica i bio svetska atrakcija danas živi u bedi. Na stomaku ima
izraslinu, odstranjene su mu dve trećine želuca i mora na terapiju






Branko je iz opklade za dva dana pojeo bicikl


APATIN - Svi su ga zaboravili.
Da li se neko još uvek seća Karelija,
čoveka o kojem je svetska štampa svojevremeno pisala kao o jedinstvenom
medicinskom fenomenu jer je u toku svoje bizarne karijere uspeo da pojede preko 25.000 sijalica, 15.000 viljušaka i kašika, 2.500 tanjira i oko 30 kilograma eksera? Čoveka koji je šokirao javnost kad je iz opklade za dva dana pojeo ceo bicikl?

Kareli
više ne nastupa. Povukao se. Daleko od očiju javnosti, s teškom mukom
preživljava penzionerske dane pod „civilnim“ imenom Branko Crnogorac.

-
Nakon šest operacija doktori su mi zabranili da nastavim s dotadašnjim
načinom života. Stigle su me godine i teško sam oboleo. Nije mi žao zbog
toga kako je sve na kraju ispalo, ali me tišti to što su me, nakon
svega, ljudi zaboravili i napustili - priča Branko (81).

Kaže
da je još u mladosti shvatio da je drugačiji od ostalih. Iz vojske je
izbačen jer je pojeo 30 porcija pasulja i šest vekni hleba.

-
Doktori su ustanovili da imam neverovatno jaku želudačnu kiselinu, koja
je sposobna da razgradi sve osim zlata. Žileti su mi se topili još u
ustima, a gvožđe sam jeo bez problema. Hteo sam iz opklade da pojedem
„fiću“ ili most, ali nisam uspeo da se dogovorim sa sponzorima. Ma bio
sam sila, čak sam preživeo i ujed kobre - priseća se Branko.

Neobičan
režim ishrane ipak je ostavio posledice. Branku su odstranjene dve
trećine želuca, a na stomaku ima benignu izraslinu tešku nekoliko
kilograma. Otežano hoda zbog proširenih vena. Nekadašnju slavu i novac,
kako sam kaže, odavno je pojela surova realnost.


Pomozite Branku

- Lekari su odbili da me
operišu, pa su mi propisali terapiju injekcijama. Međutim, sa 14.000
dinara penzije jedva uspevam da se prehranim. Bez terapije nisam u
mogućnosti da hodam, a za izraslinu na stomaku mi je neophodan
specijalizovani pojas. Potrebno mi je 20.000 dinara - u suzama priča
nekadašnja zvezda Žilnikovih filmova.

Branku je za injekcije i
pojas potrebno 20.000 dinara. Svi koji su u mogućnosti da mu pomognu
novac mogu uplati na račun Komercijalne banke, na broj
205900101724570754.







Mnogo ga je koštalo postavljanje rekorda








Nekada je punio novinske stupce

Ovih dana primećuje se neopisiva sreća na licima sugrađana, susrećem Apatince a oni sve sijaju, kopkalo me nešto pa priupitam o čemu je reč i dobih od svih isti odgovor - Stiže nam Arapsko proleće!
Elem, brat Aleksandar dočekao šeika koji će da nasledi kamilu i sve ostalo kad se tata mu predstavi Alahu ... obišli oni onako ruku pod ruku sve od Crvene Zvezde do BG zoološkog vrta da se raspitaju za prava kamila, upravnik ZOO jedva sačuv'o živu glavu jer nije sklonio od očiju šeikovih krmaču Anu i krmka Milutina sa trinaest prasića ... dogovor na relaciji brat šeik ljubitelj fudbala i brat Aleksandar pasionirani navijač FK Crvena Zvezda postignut, ima Arapi da budu gazde plodnih oranica u Vojvodini, nečaseći časa brat Mlađan preko Moskve dođe i do Emirata pa potpisa dogovoreno, brzom brzinom kako ne bi zaostajao u akciji i brat Mrka obelodani da je i on sa bratom šeikom dogovorio da Arapi budu i vlasnici voda u Vojvodini pa i šire po Srbiji uz obalu Dunava, Tise i Save ... sve do Kolubare...
Tu se prepoznaše moji sugrađani i nigde kraja sreći njihovoj, ima državna zemlja i imanje ''Mladi borac'' onomad u posedu kokaindžije brata Šarića da bude brata šeika, sad da li sve sa kokainom ili bez ko će ga znati ali svakako sa kamilama, kravama, kozama, ovcama ... ali zna se bez krmača, krmaka i prasića, svi radosni i presrećni što će najzad i luka sa terminalom dopasti u prave ruke braći Arapima a ne kao do sad da se to nudi tamo nekim valjda braći Rusima, Belorusima, Švajcarcima, Kinezima, Belgijancima, Nemcima, Italijanima, Mađarima, Slovencima, Eskimima, Indijancima, Dupeglavcima ... sve sredio brat Mrka evo već ovih dana sa sestrom RentABecutom i bratom Ivicom od Šljivice dolazi kod brata Žike da se dogovore o naftnim bušotinama kod banje ''Junaković'', ergeli kamila i dogradnji velnessspa centra sa kubetom i minaretom sve sa manufakturom za izradu ćilimčića za verske potrebe i klečanje na ''svetoj'' Srpskoj zemlji ... ima lova da curi što od Arapa, što od nafte, što od sira od kamiljeg mleka i ćilimčića, što iz donacija muhadžedina, što od rasprodaje krmaka i krmača sve sa prasićima kojih u našoj sredini stvarno ima poprilično.