Tai chi chuan

Šta je Taijiquan?

Tai đi ćuan spada u kineske borilačke veštine Vu šu koje se dele na čvrste ili spoljašnje sisteme borenja i na meke ili unutrašnje. Ove poslednje se opet dele na vežbe zdravlja (pasivne vežbe meditacije i Qi gonga), i aktivne – Qi gong u pokretu, Pokreti pet životinja itd. i na unutrašnje sisteme borenja u koje spadaju Ba Qua, Hsing I i Taijiquan bez i sa upotrebom oružja.

Kako je Taijiquan nastajao u manastirima, duboka usmerenost ka sebi darivala je miran duh monasima koji su pronalazili najprirodnije i najzdravije načine jačanja i treniranja tela, ali i duha. Zato je Taijiquan meditativno – fizički sistem vežbi, specifični niz pokreta, sistem kretanja, sa ciljem da se postigne unutrašnja harmonija i mir, kao i sklad sa osnovnim silama Univerzuma. Mora da se naglasi da je Taijiquan jedan oblik Qi gonga i da ih je nemoguće razdvojiti. One u suštini čine jednu celinu sa naglaskom na spoljnjem ili unutrašnjem radu, od početka na dinamici i delimično u svrsi i nameri.

Tai chi chuan je meditativno – fizički sistem vežbi, specifični niz pokreta, sistem kretanja, sa ciljem da se postigne unutrašnja harmonija i mir, kao i sklad sa osnovnim silama Univerzuma.

Tai chi je idealan sistem fizičke aktivnosti, jer angažuje sve nivoe ljudskog bića i sve nivoe postojanja: fizički, emocionalni mentalni i duhovni nivo. Tai chi je idealan sistem samorazvoja koji nam omogućava postepenu samospoznaju i evoluciju fizičkih, mentalnih i spiritualnih nivoa ostvarenja, ali i razvijanje lične duhovne nezavisnosti.

Vežbanje Tajiquana ne traži posebne fizičke predispozicije, mišićnu snagu, kondiciju, određene godine, ili zdravstveno stanje. Naprotiv! Kroz Tai chi gradimo nove temelje zdravlja. Učimo da se oslobađamo napetosti, stičemo unutrašnju kondiciju i snagu, savršeno zdravlje, vitalnost i dugovečnost. Naučićemo da postanemo lagani, gipki i snažni, da se krećemo celim telom, slobodno i u skladu sa zakonima i energijama prirode.

Koliko je to složen sistem, ukazuje i činjenica, da sam naziv u sebi sadrži više pojmova koji se mogu tumačiti sa različitih nivoa dostignuća vežbača. Tai chi je naziv za krajnji princip u kineskoj filozofiji, prikazan simbolom Jina i Janga. To je i naziv za dijagram koji je (između ostalog) simbol Tai chi chuana. Chuan na kineskom znači šaka, pesnica, ali i kretanje, vežba. Na dubljem nivou tumačenja, chuan označava kontrolu nad vlastitim pokretima i prisutnost snage uma, kao pokretačke sile svih fizičkih akcija.

Znači u nekom slobodnom prevodu Tai chi chuan bi značio sistem za uravnoteženje suprotnosti pomoću fizičke aktivnosti, kontrolisane umom.

Osnovi filozofije Taijiquana
Drevni kineski filozofi su shvatili da čovek svojim telom i postojanjem u ovom trenutku, zauzima samo mali deo integrisane celine, koju naziva Univerzum. Za taj mali prostor koji je zauzeo kaže: ovo sam ja. Čovek, kao i svekoliko postojanje, izranja iz nerazdeljive supstance od koje je stvoren univerzum. Energija koja nam udahnjuje život je deo energije Univerzuma. Neprekidni tok, razmenjivanje te energije, obezbeđuje tok života. Čovek je zaronjen u energije Zemlje, nebeskih tela, našeg prirodnog okruženja, kroz koje je i evoluirao do današnjeg stupnja razvoja. Kosmički proces koji prožima sve stvari u Univerzumu je osnovno načelo kineske filozofije, koje nazivaju Tao. Put prirode je Tao. Način da shvatimo, osetimo i integrišemo sebe u prirodu i prirodu u sebe je isto Tao. Suština Taoa je dinamički kvalitet proticanja i promene, a dve suprotne pojavnosti koje se odnose kako na kosmičke fenomene tako i na čoveka su jin i jang. Jedna od osnovnih sila, jang predstavlja muški princip, nebo, sunce, svetlo, duh, udah, pokret… Jin koja je suprotna sila i predstavlja ženski princip, Zemlju, mesec, tamu, telo, izdah mirovanje. Večitom cikličnom kretanju, prožimanju i spajanju dveju antagonističkih sila su izloženi i podložni i čovek i sve pojave koje ga okružuju. Samo ravnoteža između tih sila znači harmoniju, sklad i zdravlje kako čoveka, tako i njegovog okruženja.

Igra, spajanje i preobražaj jina i janga se izražava kroz pet elemenata (vatra, voda, drvo metal i zemlja), svaki sa sebi svojstvenom prirodom. Toj prirodi, karakteristici, odgovara određen pravac sveta, godišnje doba, organ u telu… Održavanje ravnoteže i stalnog protoka energije između njih je osnov zdravlja dugovečnosti i duhovnog mira. Načela koja podrazumevaju spajanje, neprekinutost i izmenu suprotnosti u Taijiu se odražavaju u samom kretanju. Pokreti se izvode bez zastoja, izviru jedni iz drugih. Prirodni su, opušteni, lagani, meki, kružni. Kretanje je više stanje telesne svesnosti, načelo kretanja, nego samo kretanje. U izvođenju svakog pokreta, koliko god on izgledao lak i jednostavan, učestvuje celo telo i celokupna svesnost.

Stepen integrisanosti ovih principa u pokret, određuje stepen majstorstva. Pokreti u Tai chiju predstavljaju neposrednu primenu gore navedenih načela. To je put i način da principe Taoizma sprovedemo kroz naše mišiće, um, čula, emocije i duh. Praktična primena drevne mudrosti, načela promene o kojoj govori i Ji Đing, najstarija knjiga na svetu. Sprovođenje drevne filozofije kroz pokret, kroz telo i duh. Sprovođenje duhovnosti kroz mišiće. Tai chi je izraz Tao-a kroz pokrete kroz koje mi razumevamo i realizujemo Tao.

Istorijski razvoj

Nastanak sistema vežbi Tai chi chuana je delom legenda. Najstariji podaci nas upućuju negde 2700 god. pre n.e. u period Huang Tia – „Žutog Cara“, za koga se zna da je upražnjavao sistem vežbi Tao Jin, koji su vesnici, predhodnici današnjeg Tai chi chuana.

U trećem veku n.e. lekar Huan To je osmislio sistem vežbi nazvane „pokreti pet životinja“ koje su kasnije postale osnov u Tai chiju za pokrete životinja (medved, majmun, tigar, jelen i ždral). Ipak, najvažniji uticaj izvršio je učitelj Ta Mo koji je osmislio metode borenja Schao Lin, oko 530. god. n.e.


Chang San-feng
Nekoliko stotina godina kasnije veliki taoistički učitelj Chang San-feng (Čang San-feng), na osnovu drevnih znanja i mudrosti kojima je vladao, kao što je Ji Đing, Konfučijanstvo, Budizam, Taoizam, stvorio je sistem vežbi pod nazivom Tai chi chuan. On je osnivač Chen forme i stila. Osnovne postulate o Tai chi chuanu je (najverovatnije) napisao Wang Tsung–yueh u knjizi Teorija Tai chi chuana, koja još i danas služi kao uzor i merilo za ispravnost izvođenja Tai chi chuana.

Veliki doprinos su dali i majstori kao što su Cheng Wang–ting (1600-1680) i Chen Chang–hsing (1799-1863) koji je 14. generacija Chen familije, a 6. generacija starog Chen Ching Gou stila, kao i Chen Ching–ping koji je već prenosilac novog Chen stila. Prva velika promena stila desila se od strane Yang Fu Kui, poznatiji kao Yang Lu-chana (1799-1872), koji je i osnivač Yang stila. Njegovi sinovi, učenici i direktni naslednici su 2. generacija koja je prenosila Yang stil : Yang Chien–hou (1839-1917), i Yang Pan–hou (1837-1892) iz čije se grane kasnije preko Wu Chien–chuana (1870-1942) razvio Wu stil. Takođe njegov direktan učenik prve generacije Wu Yu–hsiang je razvio stari Wu (Hao) stil. Preko njegove grane je u 4. generaciji od strane Sun Lu–tanga nastao Sun stil.

Naravno, ovo su neki osnovni stilovi koji se rade i danas, a formi i varijacija ima verovatno onoliko, koliko ima izvođača, ili makar učitelja. Yang Tsung-yueh je od mnoštva udaraca i blokada stvorio sistem od 108 pozicija. Yang forme.

Međutim, paralelno su se razvijale i druge forme tai chija, a danas su najpopularnije Yang forma u tri verzije, (kratka od 24 pokreta, srednja od 48, i duga od 88 pokreta.) Chen, Wu i Sun stilovi, svi (osim Chena) korene imaju u Yang stilu. 1956. god. Nacionalna Kineska Sportska Asocijacija na čelu sa Prof. Xia Bai Hua. kreira modernu sportsku formu koja predstavlja sintezu četiri najpopularnija stila. Moderna sportska forma od 42 pokreta se praktikuje i boduje kao takmičarska forma na svim međunarodnim takmičenjima

Ciljevi vežbanja

Ciljevi vežbanja mogu da se postave na tri nivoa:

Prvi cilj i nivo vežbanja je preventiva i lečenje fizičkog tela. Blago i neagresivno angažuje sve mišiće, „podmazuje“, razgibava i učvršćuje tetive, ligamente i zglobove.Jača koštano-mišićni sistem,ublažava deformacije i bolesti kičme, povećava gipkost, produbljuje disanje, poboljšava krvotok, jača srce i uravnotežava rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Kroz blage unutrašnje i spoljne pokrete podstiče rad unutrašnjih organa. To obezbeđuje poboljšanje i očuvanje zdravlja, povećanje fizičke kondicije, oslobađa od psihifizičkog zamora i napetosti.

Mnogi od tih pozitivnih efekata se postižu već nakon nekoliko meseci vežbanja forme tai chija. Na tom nivou jedna od najočiglednijih prednosti jeste popravljanje stava tela Držanje tela uvek odražava mentalna i emocionalna stanja čoveka. Kao posledica fizičkih vežbi i integralne podrške tai čija stvaranju stanja samosvesti, ponovno se postiže pravilna strukturalna uređenost. Osnovni zahtev u tai chiju je neprekidno i svesno podešavanje stava tela, dok se ponovo ne stekne ona prirodna strukturalna usklađenost, koja je posledica dejstva sile Zemlje i Kosmosa na čovekovo telo.

Na taj način se uspostavlja pravilna energetska cirkulacija To ima regenerativni efekat na nervni sistem, što dovodi do psihofizičke ravnoteže i mira. Ona se odražava i u poboljšanoj mentalnoj i emocionalnoj strukturi. Praktikantu se povećavaju mentalne sposobnosti, moć koncentracije, usmerenje pažnje, koordinacija, memorija. Stiče se telesna samospoznaja. Na tom nivou, tai chi je veština, kojom se ovlada kad se usvoji forma, telo tai chija. Sa 15-30 min. vežbanja dnevno za osvajanje ovog nivoa je obično potrebno godinu do dve dana.

Drugi cilj, a i nivo vežbanja zahteva više ulaganja kako na fizičkom, tako i na mentalnom planu. Kroz lagane i kružne pokrete, relaksirano abdominalno disanje i usmerenje uma, se pobuđuju i uravnotežavaju energije tela. Uspostavlja se mir i harmonija u telu i umu. Čovek stiče svest o svom telu i energijama u i oko njega. Stalna svesnost o tome, aktivira životnu energiju . Stiče se moć i snaga koja se javlja kada se svest i telo ujedine i kada to dovede do usresređenosti na jednu tačku. Taj nivo nije (ili je teško) moguće postići bez dubljeg razumevanja filozofske osnove tai chija i bez poznavanja i praktikovanja sličnih tehnika, koje se bave zakonitostima razvijanja i kretanja energije.

Unutrašnja struktura tai chija nas vodi ka pravilnoj apsorpciji, transformaciji i cirkulaciji triju sila: energije Zemlje, Kosmosa i Univerzuma. Njihova pravilna apsorbcija i primena u svakodnevnim aktivnostima su izvor života, zdravlja i vitalnosti. Savladavanje ovog nivoa nam obezbeđuje da i u najneobičnijim situacijama postupamo munjevito i ispravno, da steknemo svest i zadržimo „vlast“ nad okolnostima sopstvenog života, bistar duh, harmoniju, mir i dugovečnost. Na tom nivou tai chi više nije veština, već stanje telesne ( budnosti) svesnosti.

Efikasno vežbanje tai chija zahteva dubok unutrašnji rad. Povećanjem svesnosti polako se stiče kontrola svih procesa i tokova u biću.

Na najvišem nivou praktikovanja tai chi prerasta u sagledavanje i iskustveni doživljaj vlastite suštine. Postaje ne sredstvo, već način primene taoističke filozofije kroz pokret, kretanje, kroz život. Postaje put ka sveukupnoj svesnosti. Krajnji cilj tai chia nije prosvetljenje, nego sjedinjenje onog što je po svojoj prirodi Jedno. Vraćanje svojoj suštini. Ponovno spajanje tela i svesti, Neba i Zemlje. Sveprisutnost u telu i svesti, što znači sveprisutnost u Jednoti.

Procesi i faze učenja Taijiquana

Da bi početnik lakše pronikao u tajne koje se kriju ispod prividno jednostavnih pokreta, učenje je potrebno podeliti na faze koje obezbeđuju postupnost, ali i temeljnost. Učenje je označeno sa 5 faza, ili 5 stupnjeva vladanja veštinom, koje se na naprednijim nivoima vežbanja prožimaju i preklapaju. Ako se pridržavate ovih faza, učenje će vremenski malo duže trajati, ali bazični principi će biti usvojeni prirodno i trajno, a to je uslov delotvornosti veštine.

Pet faza su:

1. Regulacija tela (Tiao shen):
Prvi uslov i korak je memorisanje fizičkih pokreta. Trudite sa da pokret što korektnije skinete i da zapamtite redosled. Tek pošto su fizički pokreti precizni možete jasno kontrolisati i osvestiti opuštenost tela, ali i uma. Sledeći važan faktor je osećaj ravnoteže, ukorenjenosti, strukturalna usklađenost i sticanje osećaja fizičkog i duhovnog centra.

2. Regulacija daha (Tiao Xi)
Kad smo naučili da držimo svest, pažnju i usklađenost tela, vreme je da pažnju usmerimo na način disanja – dah. Dah je element koji spaja unutrašnji i spoljni svet i direktno uslovljava stanje našeg uma, ali i duha…

Znamo da svaka ćelija našeg tela ima potrebu za kiseonikom. Ako smo u stanju da ga kontinuirano, ujednačeno i obilno upijamo, u stanju smo da obezbedimo osnovu za stvaranje novih ćelija, ali i da omogućimo eliminaciju nepotrebnih materija. Da bi taj proces unosa (udisaja) i eliminacije (izdisaja) usporili, učinili kontinuiranim i na taj način delotvornijim, moramo da naučimo da produžimo dah, što se postiže povećanjem kapaciteta pluća.

3. Regulacija uma (Tiao Xin)
Um je upravljač – komandant. Kakav je komandant, takvi su rezultati.

U Kini smatraju da se um sastoji iz dva dela. „Mudri“ um – Yi, koji je zadužen za inteligenciju, više funkcije, ali je pomalo sterilan. Drugi deo je Xin, ili „osećajni“- emocionalni um (srce-um). On reguliše sve emocije, strasti, ali je izvor namera, želja (pozitivnih i negativnih), a posledično i svih fizičkih dela i akcija. Regulacija uma u suštini znači naučiti kako umiriti emocionalni „um“ – Xin. Dok je on uzburkan, qi se haotično rasipa. Umirenje uma (komandanta) ima za cilj dosezanje stanja mira i harmonije na svim nivoima. U tom stanju qi se lako pokreće, usmerava i uspostavlja se veza između uma, tela i qia.

4. Regulacija Qia (Tiao Qi)
Kada nam je um miran telo opušteno i dišemo na odgovarajući način, lako možemo da generišemo i usmeravamo qi u bilo koji deo tela i u bilo koju svrhu i nameru.

5. Regulacija duha (Tiao Shen)
Poslednja faza, ali i nivo vežbanja Taijiquana je regulacija duha i jačanje spiritualnog centra. Kako su to doista zahtevni procesi, mogu ih praktikovati samo dugogodišnji ozbiljni vežbači.

predivna vestina...