NAJGORI DIKTATORI sveta

Tijekom Drugog svjetskog rata (počeo 01.rujna 1939. napadom Njemačke na Poljsku bez objave rata) brojni diktatori činili su strahovite zločine u kojima je stradalo mnogo nedužnih ljudi. Zločine nisu činili samo tijekom Drugog svjetskog rata već i prije. Najveći diktatori bili su: Hitler, Staljin, Lenjin, Mussolini, Pol Pot i drugi.

Osnivali su koncentracione logore u kojima bi najviše stradavali Židovi i Romi, ali i svi koji bi se protivili režimima koje su provodili diktatori. Najozloglašeniji logor u Europi bio je Auschwitz, a u Hrvatskoj je to bio logor Jasenovac. Na ovoj stranici možete naći biografije nekih od najvećih diktatora 20-og stoljeća.

Adolf Hitler



(Austrija), 20. travnja 1889. - Berlin, 30. travnja 1945.) je njemački političar, 1933. imenovan njemačkim kancelarom, od 1934. s diktatorskim ovlastima. Vođa (njem. Führer) Njemačke Nacionalsocijalističke radničke stranke i nacističke Njemačke od 1933. do 1945.



Kao predstavnik njemačke ekstremne desnice, Hitler je iskoristio nezadovoljstvo velikog dijela njemačkog naroda gospodarskom krizom i nametnutim reparacijama iz Prvog svjetskog rata te sa svojom strankom pobijedio na dvama uzastopnim parlamentarnim izborima 1932. nakon čega ga je, 1933., Paul von Hindenburg imenovao kancelarom. Godinu dana kasnije, 1934., je, uz potporu svih njemačkih stranaka osim SPD-a, isključio parlament iz procesa donošenja zakona i time praktički zaveo stranačku i osobnu diktaturu koja je kulminirala 1939. pokretanjem osvajačkih ratova i genocidom nad pojedinim europskim narodima, prije svega Židovima. Hitlerov pokušaj stvaranja Velike Njemačke (Grossdeutschland), prvo mirnim putem: lobiranje kod velikih sila kao i kroz masovne marševe i referendume uspjeli su u malom vremenskom razdoblju dovesti do pripajanja Austrije (Anschluss), kao i pojedine dijelove Čehoslovačke s njemačkim življem. Ne uspjevši učiniti isto s Poljskom, prisiliti povrat teritorija koje su bile izgubljene nakon Prvog svjetskog rata, Hitler izvršava invaziju 1939. pogrešno procijenivši da Velika Britanija i Francuska neće priteći u pomoć. Ovim napadom počinje 2. svjetski rat - šestgodišnji sukob između bloka Osovina i Saveznika.



Hitler je također bio glavni ideolog rasne politike nacističke njemačke, što je najavio već u knjizi Mein Kampf (Moja borba) 1924. Pod njegovom vlašću došlo je do istrebljenja Židova (više od pet milijuna) i Roma u Holokaustu.

Hitlerov san - stvoriti tisućljetni Reich, super državu u kojemu bi njemački narod imao apsolutnu vlast - slomljen je 30. travnja 1945., kada je Hitler izvršio samoubojstvo u svom bunkeru, ispred nadiruće sovjetske Crvene armije.



Nacizam je politički pokret u Njemačkoj koji je iniciran 1920. činom organizacije Nacionalsocijalističke njemačke radničke stranke (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei). Pokret je kulminirao stvaranjem Trećeg Reicha, totalitarne države koju je od 1933. do 1945. vodio diktator Adolf Hitler.

Benito Mussolini

Benito Amilcare Andrea Mussolini (Predappio, 29. srpnja 1883. - Giulino di Mezzegra, 28. travnja 1945.), talijanski političar, državnik, fašistički vođa (Duce) i nacionalni diktator od 1925. do 1943.

Političku karijeru je započeo kao socijalist postavši jedan od istaknutih vođa talijanske ljevice. U vrijeme 1. svjetskog rata se sve više razilazi sa stranačkim kolegama zbog svojeg zagovaranja talijanske intervencije na strani Antante. 1919. s istomišljenicima osniva Fašističku stranku koja se brzo razvija i sve više približava desnici pri čemu se i Mussolini udaljava od ranijih ideja. Nakon osvajanja lokalne vlasti i pohoda na Rim 1922. godine postaje premijer, a raznim represivnim i autoritarnim mjerama do 1925., i talijanski diktator.

Tridesetih vodi agresivnu vanjsku politiku i približava se Hitleru i nacističkoj Njemačkoj s kojom 1940. ulazi u rat protiv zapadnih saveznika. Nakon niza neuspjeha i američke invazije, 1943. je smijenjen s položaja i pritvoren, no brzo ga oslobađaju Nijemci i postavaljaju za diktatora marionetske Talijanske Socijalne Republike kojom vlada do kraja rata kada ga partizani zarobljavaju i strijeljaju.

Josef V. Staljin



Gruzijski revolucionarni marksist (kasnije je sam dodao Visarionovič svome imenu), i kasnije doživotni diktator SSSR-a (1928. - 1953.). Rođen je 21. prosinca 1879. godine u mjestu Gori (Tifilska gubernija) kao sin postolara i bivšeg kmeta. Oba roditelji nisu govorila ruski jezik, ali ga je Staljin (što navodno znači - čovjek od čelika) naučio dok je pohađao višu vjersku školu u rodnom mjestu.



Karijeru revolucionara započeo je kao propagandist među željezničarskim radnicima u Tbilisiju. Policija ga je 1902. godine uhapsila u Batumiju da bi proveo više od godine dana u zatvoru, nakon čega je protjeran u Sibir odakle je pobjegao 1904. godine.



Napad Njemačke na Sovjetski Savez 1941. prouzročio je na svom samom početku kratki živčani slom kod Staljina koji se desetak dana isključio od svijeta. U trenutku kada su se napokon Molotov, Berija i drugi dužnosnici usudili doći u njegove sobu, on ih je samo pitao jesu li ga došli pogubiti zbog štete nanesene domovini. Razlog za takvo razmišljanje nije teško uočiti. Veliki početni njemački uspjesi, prije svega u zraku, posljedica su toga što se sovjetska avijacija nalazila u svojim napadačkim pozicijama prema protivniku, to jest ona je bila postavljena tako da po naređenju može početi bombardirati Njemačku. To je u prijevodu značilo da njemačka avijacija može napasti i uništiti sovjetske zračne baze. Rezultat toga potpuno je uništenje sovjetskih zračnih snaga.

Sreća se u ratu na kraju okrenula na stranu Staljina jer je on, za razliku od Hitlera, slušao savjete svojih generala. Tipična razlika koja donosi pobjedu između njih dvojice nalazila se u pristupu. Staljin bi na sastanku s vojnim rukovodstvom izdao naređenje i onda ga povukao ako bi se njemu suprotstavili generali. Hitler je smatrao da je uvijek u pravu. Tijekom vođenja ovog rata velik broj politički postavljenih generala već je do 1942. godine bio smijenjen sa svoje dužnosti i zamijenjen možda manje politički podobnima, ali sposobnijim vojnicima. Nijedan nesposoban general na kraju nije ostao na svom prvobitnom položaju, bez obzira na prijateljstvo s vođom Sovjetskog Saveza. Tijekom rata ovaj vođa svjetskog komunizma nikoga nije štedio, tako da mu i je sin poginuo za domovinu.

Kraj rata nalazi Sovjetski Savez teritorijalno proširen sa skupom satelitskih država između sebe i kapitalističkog zapada.

Naslijedio je Lenjina i ubio je najviše ljudi u svijetu tijekom Drugog svjetskog rata. Umro je 05. ožujka 1953. Tri godine nakon njegove smrti na 20. partijskom kongresu posmrtno ga je Hruščov optužio za zločine protiv Partije i izgradnje kultna ličnosti.

Vladimir I. Lenjin

Ruski revolucionar, ekonomist, sociolog i filozof. Vladimir Iljič Uljanov ili kraće - Lenjin rođen je 22. travnja 1870. godine u mjestu Simbirsk. Mjesto se za vrijeme komunizma zvalo Uljanovsk (po Lenjinovom prezimenu).

Upravo Lenjin je potpisao ukaz o osnivanju prvog konc-logora u Europi, u Solovkima, još 1918. godine, posijavši sjeme onoga što će pod Staljinom postati gulag (ali i nastavljajući tradiciju koju je upoznao s druge strane, konfiniran u Sibir 1897.). Provodio je čistke i tako ubio mnogo ljudi.

Lenjin je bio za boljševike i smatrao je da se dvovlašće ne može trajno održati. U svom Pismu kongresu koje je poznatije kao Lenjinov testament (prosinac, 1922. - siječanj, 1923.) teško bolesni Lenjin apelirao je na svoju stranku da sačuva jedinstvo svojih redova, te je u tu svrhu predložio povećanje broja članova Centralnog Komiteta i smjenjivanje Staljina s dužnosti generalnog sekretara.

Lenjinovo hrvanje sa smrću završilo se 21. siječnja 1924. godine. Njegovi ostaci sahranjeni su u Mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi gdje se i danas može vidjeti njegovo balzamirano tijelo. Naslijedio ga je Staljin.

Mao Tse Tung




Kao dijete imućnih seljaka, tokom školovanja uključio se u radikalnu politiku, da bi godine 1921. postao članom KP Kine. Kao jedan od vođa KP Kine izbjegao je "bijeli teror" godine 1927. U planinama jugoistočne Kine započeo je ustanak i stvorio Kinesku Sovjetsku Republiku te razvio vlastitu marksističko-lenjinističku doktrinu koja će se poslije nazvati maoizam.

Njegovo inzistiranje na seljacima kao bazi revolucionarnog pokreta i gerilskoj strategiji dovelo je do sukoba s dogmatima koji su inzistirali na oslanjanju na radničku klasu i borbu u gradovima. Mao je taj sukob izgubio, pa su kineski komunisti, odbacivši njegovu strategiju, poraženi u sukobu s nacionalističkom vojskom Čang Kai-Šeka i prisiljeni na Dugi marš u Yenan. Tamo se Mao ponovno nametnuo kao vođa i iz te baze rukovodio borbom protiv Čanga i japanskih osvajača koji su napali Kinu godine 1937. Nakon japanskog poraza u Drugom svjetskom ratu, komunisti i nacionalisti nastavili su rat, da bi krajem 1949. komunisti odnijeli konačnu pobjedu. Dana 1. listopada 1949. proglašena je NR Kina, a preživjeli su nacionalisti pobjegli na otok Tajvan, koji se danas službeno smatra "otpadnutom" kineskom provincijom.

Mao-Ce Tung tako je nakon više od jednog vijeka prvi put uspio sve kineske teritorije staviti pod jednu vlast i okončati građanske ratove, ustanke i revolucije. Godinu dana kasnije uspješna je kineska intervencija u Korejskom ratu povećala prestiž mlade države. Prvih devet godina pod Mao-Ce Tungom također su zapamćene po uvođenju niza reformi - pojednostavljanju kineskoga pisma u svrhu povećanja pismenosti, zaustavljanju inflacije i agrarnoj reformi. No, sva su ta dostignuća zasjenjena ekonomskom katastrofom u koju se pretvorio Veliki korak naprijed. Nešto kasnije NR Kina odmetnula se od svog tradicionalnog saveznika SSSR-a i postala jednom od najizoliranijih država svijeta. Pod Mao-Ce Tungom Kina je stvorila i testirala nuklearno oružje i tako postala velikom svjetskom silom. U nastojanju da suzbije opoziciju svojoj vlasti, Mao je godine 1966. pokrenuo kulturnu revoluciju koja je dovela do općeg ekonomskog i društvenog kaosa. Kaos je zaustavljen tek nekoliko godina kasnije.

Kult ličnosti koji je započeo za Maovog života nastavljen je u NR Kini i nakon njegove smrti. Dok ga se u Kini smatra najvećim nacionalnim junakom, dotle ga u ostatku svijeta, pogotovo među protukomunističkom javnošću, smatraju jednim od najvećih zlotvora 20. stoljeća. S druge strane, mnogi njegovu revolucionarnu strategiju smatraju jednim od najblistavijih primjera vojne teorije

Chang Kai Shek



1906., a 1907. odlazi u Japan na Državnu vojnu akademiju. Od 1909. do 1911. služio u Japanskoj carskoj vojsci. Bio je jedan od suradnika vođe demokratske revolucije 1911. Sun Yat-sena. Nakon Sun Yat-senove smrti (1925.) postaje vođa Nacionalne stanke, Kuomintanga (KMT, pinyin Guomindang). U prvom građanskom ratu vodio je u savezu s komunistima sjevernu ekspediciju protiv ratnih vođa da ujedini Kinu iz koje je 1928 izašao kao pobjednik.

Tijekom drugog i trećeg građanskog rata (1929.-1936. i 1946.-1949.) - s prekidom za vrijeme rata protiv japanskih okupatora (1937.-1945.) - pokušao je uništiti kineske komuniste, ali nacionalističke su snage poražene te su se morale povući na otok Tajvan, odakle je i dalje obavljao dužnost predsjednika Republike Kine i glavnog tajnika KMT-a do kraja života, nadajući se da će obnoviti vlast nad komunističkom Narodnom Republikom Kinom. Godine 1975., 26 godina nakon što je pobjegao na Tajvan, Čang Kaj-Šek umire u 87. godini života.

Izvor: wikipedia.hr

Pol Pot



Pol Pot rođen je 19. svibnja 1925. godine (prema nekim podacima: 1928.) kao Saloth Sar u kambodžanskoj pokrajini Kompong Thom.

Zahvaljujući roditeljskim političkim vezama 1949. godine odlazi u Francusku na studij elektrotehnike. Godine 1952. pristupa Komunističkoj partiji Francuske, ali nedugo zatim on se vraća u Kambodžu.

Kambodža stječe nezavisnost 1954. godine,a Pol Pot tajno djeluje u ilegalnom komunističkom pokretu. Godine 1963. uspeo se do samoga vrha kambodžanskog komunističkog pokreta i utemeljio komunističke oružane snage pod imenom Crveni Kmeri.

13. svibnja 1976. Pol Pot imenovan je premijerom Kambodže i odmah je započeo s radiklanim reformama. Ubijeni su političari i birokrati, a gradsko stanovništvo prisilno je iseljeno iz gradova te primorano na težak fizički rad u tzv. poljima smrti.

Na Božić 1978. godine Vijetnam je izvršio invaziju na Kambodžu s više od 100.000 vojnika. Obrana Crvenih Kmera raspala se kao kula od karata. Kada su vijetnamske snage 7. siječna ušle u napušteni Phnom Penh, Pol Pot je pobjegao helikopterom u Tajland.

Nakon poraza dio Pol Potovih Crvenih Kmera dezertirao je i stao na stranu novoutemljene vlade. Ostao je još samo mali broj Crvenih Kmera lojalnih Pol Potu koji su nastavili borbu na zapadu zemlje.

Na kraju, vojni šef Crvenih Kmera Ta Monk daje uhititi Pol Pota i stavlja ga u doživotni kućni pritvor. U travnju 1998. godine Ta Monk, zbog novog napada vladinih snaga, povlači se dublje u šumu i sa sobom vodi Pol Pota. 15. travnja 1998., Pol Pot je preminuo od srčanog udara.

Izvor: www.moljac.hr

Ne Vin



Ne Vin nalazio se na čelu Burme od 1962. do 1981. godine, i sudeći po izjavama njemu bliskih ljudi često je upražnjavao kupanje u delfinskoj krvi za šta je verovao da će mu povratiti mladost i vitalnost.

Ovaj diktator bio je izuzetno sujeveran. Prelazio bi mostove unatraške zato što je verovao da će to oterati zlo, konsultovao se sa brojnim vračevima i magovima u svakoj prilici kada je trebao da donese važnu odluku.

Zbog brige da njegova politika ide previše u levom smeru upitao je svoje savetnike šta bi trebalo uraditi – vračevi su mu savetovali da promeni način vožnje na putevima, sa desne na levu stranu trake, čisto da bi izjednačio možda previše levičarski stil njegove tadašnje politike.

Sutradan je Ne Vin objavio da svi voze pogrešnom stranom puta bez obzira na činjenicu da su svi automobili i sve raskrsnice u Burmi bili prilagođene za vožnju desnom stranom puta.

Proroci su mu takođe rekli da je njegov srećan broj 9, što je rezultiralo time da je Vin svaku svoju zakonodavnu odluku donosio samo onih dana koji su imali neke veze sa ovim brojem. Ubrzo potom promenio je valutu Burme i uveo samo novčanice u apoenima od 15, 30, 45 i 90, verujući da će mu to pomoći da doživi duboku starost.

Iako se ovo može činiti kao beznačajan potez, ova odluka dovela je do toga skoro polovina stanovništva, koja je imala svu ušteđevinu u drugim apoenima, izgubi svoj novac preko noći.

Enver Hodža

Enver Hodža bio je premijer Albanije, ali njegove političke ambicije išle su dalje od ovako beznačajne pozicije i zato je odlučio da na sebe preuzme sve državne pozicije tako postajući „Drug-predsedavajući-premijer-ministar inostranih poslova-glavnokomandujući kompletne Albanije“.

Hodža je takođe zabranio posedovanje televizora u boji i pisaćih mašina sve do 80-ih godina prošlog veka, zato što je smatrao da će to odvući ljude od albanskog načina života, koji je naravno bio pod velikim uticajem komunizma.

Kao i veliki broj diktatora širom sveta Hodža je često koristio dvojnike usled straha od potencijalnog atentata. Međutim, daleko od toga da su ti ljudi bili dobrovoljci, Hodža je jednom prilikom kidnapovao seoskog zubara koji je podsećao na njega i potom naredio plastičnu operaciju kako bi povećao sličnost.

Jedina stvar koja je Envera Hodžu plašila više od atentata bila je invazija Sovjetskog saveza. Na sebi jedinstven način odlučio je da bi prava stvar, koja bi odvratila Sovjete, bila izgradnja 750.000 bunkera širom zemlje. Albanija je bila znatno mala zemlja sa svega 3 miliona stanovnika tako da se danas ova odluka čini pomalo iracionalnom, ali stvari dolaze u perspektivu kada se u obzir uzme činjenica da je u najveći broj tih bunkera mogla da stane samo jedna osoba.

Šta mu se desilo?

Apsolutno ništa. Hodža je na vlasti ostao sve do svoje smrti. Pri samomo kraju povukao se sa javne scene i posvetio pisanju koje je rezultovalo sa preko 60 izdanja koja su bila posvećena njeogvoj vladavini i svim stvarima koje je uradio kako treba. Iza sebe je ostavio jednu od najsiromašnijih zemalja u Evropi.

Bunkeri koji su ostali iza njega pokazali su se kao izuzetno dobro sagrađeni i dan danas služe kao podsetnik na njegovu vladavinu.



Nikolaj Čeučesku

Nikolaj Čeučesku na vlast je došao 1965. godine kao prvi sekretar Komunističke partije Rumunije. S obzirom na činjenicu da je bio vođa države koja je polako počinjala da ulazi u Komunizam.

Uprkos političkom ubeđenju, Čeulesku je bio sve samo ne skroman i posvećen ideologiji i jednakosti za sve. Čeučesku je sebe nazivao „Genijem Karpata“ i dao je da se napravi skeptar za njega, što je izazvalo Salvadora dalija da mu pošalje telegram u kojem se ruga pomenutom simbolu vlasti. Kako Nikolaj nije bio upoznat sa konceptom satire, postarao se da se pismo nađe na naslovnim stranicama svih novina u zemlji.

1980. godine, Genije Čeučesku poželeo je palatu za sebe kao bi do kraja obznanio svoj božanski status, a planirao je da je sagradi u centru istorijskog dela grada što je zahtevalo rušenje 19 crkava, 6 sinagoga i 30.000 domova.

Nazivana najvećom građevinom posle Pentagona, ambicioznost projekta graničila se sa ludilom. Palata je Rumuniju koštala 10 milijardi dolara i zahtevala je preko 700 arhitekata. Nakon njegove smrti palata je postala zgrada Parlamenta koji i dalje uspeva da iskoristi samo 30 odsto ukupnog prostora.

Ovakvi projekti samo su jačali njegovu iluziji o sopstvenom značaju, tako da je ubrzo potom zahtevao da njegova polupismena žena Elena bude priznata kao član Njujorške akademije nauka i Kraljevskog instituta za hemiju. U Rumuniji ona je već bila vlasnik titule „Drug-akademik-doktor-inženjer“, a svi priznati domaći naučnici morali su da pripisuju svoja istraživanja ženi vođe.

Šta mu se desilo?

Čeučeskovo nepoznavanje situacije u svetu nije bilo ništa naspram nepoznavanja situacije u Rumuniji i činjenice da ga narod mrzi. Tokom 1989. narod je pokrenuo pobunu, a Čeučeskovi govori i pokušaji da ih smiri samo su pogoršali situaciju. Nakon svega nekoliko dana pobune Čeučesku je uhvaćen sa svojom ženom i pogubjlen.

Kim II Sung

Ukoliko ste se pitali šta je razlog potpunog ludila vođe Severne Koreje Kima Jonga II, odgovor je jako prost – njegov otac, Kim II Sung.

Kim II Sung je bio prvi predsednik Severne Koreje nakon Drugog svetskog rata. Njegovo imenovanje od strane Sovjetskog Saveza pokazalo je koliko im je zapravo stalo do naroda. Kim nije bio Koreanac, imao je svega 8 godina školovanja i to u Kini, a jezik je jedva poznavao tako da je bilo potrebno da unajmi instruktora za svoj prvi govor.

Rusi nisu mogli ni da sanjaju koliko su pogrešili u svom izboru, sve do izbijanja rata u Koreji koji nije ništa doneo sem destrukcije polovine zemlje.

Kim je svom narodu saopštio da je tokom Drugog svetskog rata učestvovao u preko 100.000 bitaka za 15 godina, što je otprilike iznosilo 20 borbi dnevno, ako zanemarimo činjenicu da je ceo rat traja svega 6 godina. Takođe je tvrdio da može da pretvori pesak u pirinač i prelazi reke na lišću, verujući za sebe da je svojevrsna verzija korejskog Isusa.

Propaganda je u Severnoj Koreji zauzimala prvo mesto, ispred hrane, edukacije i sasvim sigurno ispred zdravog razuma.

Šta mu se desilo?

Na žalost njegovog naroda, ili tačnije podanika, Kim je umro 1994. Dodine kao srećan čovek. Nakon smrti usledio je period žaljenja koji je trajao 10 dana, hiljade ljudi počinilo je samoubistvo, pošto usled tako jako propagande, nisu imali razloga da žive bez svog vođe.

Boga mi kako je krenulo, mogao i bi Obama, stopama malog Bush-a:))

AstrinaKomsinica ::

Boga mi kako je krenulo, mogao i bi Obama, stopama malog Bush-a:))

Pa....nije da nije A mogao bi i Slobodan Milošević , Aleksandar Lukašenko , Idi Amin , Gadafi...ima ih dosta (samo me mrzi sada ,staviću par sutra -sa punim podacima o "liku i delu ")

Danubius ::

AstrinaKomsinica ::

Boga mi kako je krenulo, mogao i bi Obama, stopama malog Bush-a:))

Pa....nije da nije A mogao bi i Slobodan Milošević , Aleksandar Lukašenko , Idi Amin , Gadafi...ima ih dosta (samo me mrzi sada ,staviću par sutra -sa punim podacima o "liku i delu ")

Ma ne znam sta bih ti rekla; svi su oni ista bagra. Kako god okrenes narod nadrapa. Ali sto me uvijek fascinira je da taj isti narod redovno nista ne uradi da promijeni situaciju, dok ne bude prekasno, a kako je ovdje, cak ni onda:(

Svet | sreda 11.05.2011 | 12:11



Iran: Magija kao politička borba

Izvor: Tanjug

Teheran
-- Saradnici iranskog predsednika Mahmuda Ahmedinežada, njih 25,
uhapšeni su prethodnih dana zbog "magije" i "prizivanja duhova".
Isterivanje đavola kao zaštita (Beta, arhiva)


To je novi, bizaran, aspekt borbe za političku prevlast u Teheranu između
vođe revolucije ajatolaha Ali Hameneja i Ahmedinežada.
Prema pisanju medija, kako prenosi austrijska novinska agencija
APA, među uhapšenima je i Abas Gafari, koji je navodno lični isterivač
đavola Ahmadinežada.
Gafari poseduje nadprirodne sposobnosti i može da priziva
duhove, kaže se u optužnici protiv njega. Tokom saslušanja Gafari je
dobio srčani udar.

Uhapšen je i Abas Amirifar, predsedavajući
kulturnog saveta Ahmadinežada i glavni propovednik predsednika, prenosi
švajcarski list "Noje Ciriher cajtung".

Njemu se prebacuje da
je pustio u opticaj jedan CD koji najavljuje povratak skrivenog
dvanaestog imama mahdija, koji u šiitskom islamu važi kao spasitelj.

Konzervativne verske vođe kritikuju, međutim, da povratak mahdija ne može biti predskazan.

Okretanje Ahmadinežada misticizmu je postalo očigledno već 2005. Tada
je govorio da se "sveto svetlo" spustilo na njega kada je držao govor
pred Generalnom skupštinom UN.

Ahmadinežad stalno priziva
dolazak mahdija, koji, prema verovanjima, već oko 1.000 godina živi
skriveno, i treba da se pojavi pred Strašni sud.

Do skoro su Ahmadinežad i najviši verski vođa Hamenej bili jedinstveni i važilo je da su na potpuno istoj liniji.

Međutim, prilikom polaganja zakletve Ahmadinežada za drugi mandat 2009. Hamenej je odbio da zagrli predsednika.

Tek proteklih nedelja je došlo do zaoštravanja konflikta. Do prošle
nedelje Ahmadinežad deset dana nije prisustvovao svim sednicama
kabineta.

On je time želeo da protestuje protiv odluke
Hameneja o ponovnom vraćanju na dužnost ministra za tajne službe, koga
je on otpustio.

Uz to konzervativni krugovi oko ajatolaha Hameneja Ahmadinežadu prebacuju da se okružio disidentima.

Posebno kontroverzna ličnost, prema njima, jeste načelnik štaba
Rahim-Mašaie, koji među kritičarima važi kao suviše liberalan i premalo
religiozan.

Njegova ćerka, inače, je udata za sina Ahmadinežada.

Šta reći na ovo ? Sistem "paljenje Rajhstaga " .

Severnokorejski
studenti će narednih deset meseci provesti na njivama i u fabrikama
umesto na fakultetima koji će svi biti zatvoreni.

Severnokorejske vlasti odlučile su da na deset meseci zatvore sve
fakultete, a studenti će umesto na predavanja, ići u fabrike i na polja
da bi pomogli radnicima i seljacima da zemlju što brže izvuku iz
ekonomske krize, objavio je Dejli Telegraf.Britanski list navodi da će fakulteti biti zatvoreni do aprila naredne godine.Svi
studenti moraju da se odazovu pozivu državnog rukovodstva, a izuzetak
su samo oni koji treba da diplomiraju u narednih nekoliko meseci i
strani studenti.Državni vrh je obećao da će Severna Koreja naredne godine postati velika, prosperitetna i moćna država.To
dostignuće poklopiće se sa proslavom stote godišnjice rođenja osnivača
države, velikog vođe Kim Il Sunga i 70. rođendana dragog vođe Kim Džong
Ila.Japanski analitičari veruju da je razlog za zatvranje fakulteta strah državnog vrha da bi moglo da dođe do studentske pobune."Državno
rukovodstvo ne želi da se u Severnoj Koreji ponovi 'jasmin revolucija'
iz nekih afričkih zemalja i plaši se da bi studenti mogli da organizuju
pobunu protiv vlasti", rekao je profesor tokijskog univerziteta i autor
više knjiga o severnokorejskim liderima Tošimicu Šigemura.

Ko su najpoznatiji diktatori na svetu?



Izvor: Tanjug


Američki časopis "Tajm" objavio je svoju listu 15
najpoznatijih svrgnutih svetskih diktatora opisujući način na koji su
svrgnuti ili okončali život.




Na vrhu liste je ubijeni libijski vođa Moamer Gadafi,
a među navedenim diktatorima su Sadam Husein, Slobodan Milošević, Hosni
Mubarak, Adolf Hitler, Nikolae Čaušesku, Pol Pot, Benito Musolini,
Ferdinard Markos, Mobutu Seseseko, Idi Amin, Antonio Salasar, Afredo
Stresner, Fulgensio Batista, i Žan Klod Divalije.

Libijci su
20. oktobra izašli na ulice da proslave pad Moamera Gadafija koji je
vladao njihovom zemljom 42 godine, a ubijen 20. oktobra kada su
pobunjeničke snage zauzele njegov rodni grad Sirt, piše "Tajm."

List podseća da je Gadafi došao je na vlast državnim udarom1969. g.
kada je imalo samo 27 godina. Postavljen je za komandanta oružanih snaga
i predsednika novoformiranog Revolucionarnog komandnog saveta. Vremenom
je ukinuo američke i britanske baze, parlament, političke stranke,
sindikate i nevladine organizacije, iznosi se u tekstu. Nije želeo
političku titulu, više je voleo ga zovu jednostavno "Brat vođa."

Američkim snagama je trebalo tri nedelje da zbace režim iračkog lidera

Sadama Huseina


u aprilu 2003.godine, ali je on nestao pre nego što su američki marinci
pomogli iračkom narodu da prevrne Sadamov kip u centru Bagdada, 9.
aprila te godine, podseća list. Tokom narednih sedam meseci, američke
snage su ubile Sadamove sinove Udaja i Kusaja i pokrenule potragu za
svrgnutim iračkim liderom u njegovom rodnom gradu Tikritu, gde su ga
američki specijalci u decembru 2003.godine doslovce izvukli iz rupe u
zemlji na periferiji Tikrita. Sadamu je suđeno za ratne zločine a tri
godine kasnije je pogubljen vešanjem, podseća "Tajm."

U svom izdanju od 7. maja 1945. godine "Tajm" je za
Adolfa Hitler objavio: "Ako je zaista mrtav, nada većeg dela čovečanstva je ostvarena.

Retko kada su toliki milioni ljudi tako nepomirljivo želeli smrt jednog
čoveka. " Iako će biti potrebne godine da se saznaju pune razmere i svi
užasi Hitlerove vladavine Trećim rajhom, već je u proleće 1945. godine
dok su se Amerikianci i njihovi saveznici približavali Berlinu, bilo
jasno da će rušenje Hitlera sa vlasti biti neophodno kako bi se okončao
svetski rat.

Hitler je na kraju poštedeo svet suđenja za ratne
zločine oduzevši sam sebi život. "Retko kada je u istoriji, čak u novije
vreme, tako beznačajan i mostruozan čovek, tako apsolutno vladao jednom
velikom nacijom", pisao je u to vreme "Tajm."

List navodi da
je za razliku od misterije koja je okruživala smrt Hitlera, nesporan
način na koji je završio italijanski fasištički diktator Benito Musolini
- pred kraj rata, u aprilu 1945., uhvatili su ga i pogubili
komunistički partizani u blizni jezera Komo a telo mu je obešeno za noge
na trgu Loreto u Milanu.

"Musolini je posadio rak koji se
proširio izvan njegove rodne zemlje u Nemačku, Španiju, Centralnu Evropu
i Balkan", pisao je "Tajm" 1943 uz ocenu da je njegovo uklanjanje na
izvestan način bilo preliminarno uklanjanje malignosti koja je u tom
trenutku još pogađalo čovečantvo.

"Tajm" piše da je tokom četvorogodišnje vladavine Pola Pota
u Kambodži, u ubistvima, mučenjima, izladnjivanjem i od bolesti umrla
gotovo četvrtina od sedam miliona stanovnika te zemlje. On je osvojio
vlast 17. aprila 1975. g. i kao premijer ispred Crvenih kmera naredio
povratak na poljoprivredno društvo na silu ispraznivši gradove.

Gradsko stanovništvo i intelektualci naterani su na prisilni rad u
zatvorima poput zloglasnog Tuol Slenga, gde su ljudi sortirani i
upisivani pre nego što bi bili poslati na "polja smrti". Vijetnamska
vojska je 25. decembra 1978. godine napala Kambodžu i, uprkos
protivljenju Kine i SAD, zauzela je prestonicu Pnom Pen i naterala Pola
Pota na bekstvo. Uprkos tome Pol Pot je predvodio je Crvene Kmere do
1997.godine, kada su ga se njegovi sledbenici odrekli i odredili mu
kućni pritvor. Umro je 15. aprila 1998. godine, iznosi se u tekstu.

Osam godina vladavine Idi Amina
Ugandom, bilo je obeleženo korupcijom, kršenjima ljudskih prava i
etničkim progonom u kom su desetine hiljada stanovnika indijskog porekla
proterane i masovnim ubistvima, navodi Tajm.

Zbog paranoičnog
straha i neracionalnog ponašanja Idi Amin se distancirao od mnogih
svojih sledbenika i krajem 1970-tih je ostao usamljen na vlasti. Na
kraju ga je zbacila grupa njegovih ljudi uz pomoć vojske Tanzanije i
ugandskih izbeglica. Utočište mu je u početku pružio Moamer Gadafi u
Libiji, a zatim je prešao u Saudijsku Arabiju gde je umro 2003. godine,
piše list.

Arhetipski afrički diktator Mobutu Seseseko,
vojni oficir došao je na vlast u Kongu, zbacivši levičaskog lidera
Patrisa Lumumbu. Uz podršku Zapada , Mobutu je vladao četiri decenije,
uprkos brojnim izveštajima o zloupotrebama i kršenju ljudskih prava,
podseća Tajm.

Njegvom padu doprinela je sprega ozlojeđenog
naroda i vojne pobede oružanih snaga vernih Lorenu Kabili. Ubrzo nakon
odlaska sa vlasti 1997. godine Mobutu je umro od raka prostate u
izgnanstvu, navodi nedeljnik.



"Tajm" podseća da je predsednik Srbije Slobodan Milošević
otišao sa vlasti "sudbonosnog dana" sredinom oktobra 2000. godine kada
su stotine hiljada građana Srbije "jurnula na sedišta njegovog režima u
Beogradu", zapalivši parlament i zatvorivši državnu televiziju. "Što je
mnogo mnogo je," uzvikivali su rešeni da ponište nameštene izborne
rezultate i okončaju njegovu vladavinu, navodi nedeljnik.

Prema
pisanju Tajma, "prkosni diktator čiji je nacionalizam delimično doveo
do raspada Jugoslavije i godina krvavog sukoba, jedva je priznao poraz".
Zbog masovnih grobnica i ratnih zločina koji se povezuju sa njegovim
režimom izveden je pred međunarodni sud.

Suđenje je trajalo pet godina do njegove smrti u pritvorskoj jedinici 2006.

Nikolae Čaušesku
koji je neprikosnoveno vladao Rumunijom 24 godine, bio je na čelu
represivnog režima poznatog po najstrašnijoj tajnoj policiji u Istočnom
bloku i tokom njegove vladavine Rumunija je bila jedina zemlja Evrope
gde je vladala glad. Tokom 1970- ih godina, protraćio je 10 milijardi
dolara zajmova sa Zapada a zatim je 1981. postavio zemlji nerealan cilj
da taj dug vrati do kraja decenije, piše Tajm.

U decembru 1989.
godine kada su protesti protiv državne represije i loših uslova života
zahvatili Bukurešt, Čaušesku i njegova žena Elena pobegli su iz
prestonice, ali ih je policija, ipak, pronašla i uhapsila. Osuđeni su na
smrt i pogubljeni na Božić iste godine, iznosi se u tekstu.

Nedeljnik piše da je naredni na listi diktatora, Hosni Mubarak,
po nekim tvrdnjama preživao šest atentata. Zbačen je 11. februara ove
godine posle višenedeljnijh protesta. Počeo je političku karijeru kao
potpredsednik zemlje 1975.godine i postao je predsednik šest godina
kasnije, posle ubistva Anvara Sadata.

Četiri puta je pubeđivao
na izborima, ali je tek 2005.godine dozvolio druge političke kandidate.
Politika dobrih odnosa sa SAD donela mu je milijarde dolara pomoći a
zauzvrat je održavao dobre odnose da Izraelom i držao islamske
ekstremiste pod kontrolom.

Tajm podseća da, po izbijanju
protesta, Mubarak nije želeo da ode sa vlasti uprkos pogoršanom
zdravstvenom stanju. Bivši egipatski prdsednik je sada optužen za
izdavanje naredbe za nasilno gušenje protesta ali je ishod suđenja
neizvestan zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, navodi list.

Tajm iznosi da je haićanski vladar Žan Klod "Bejbi Dok" Duvalije
postao najmlađi predsednik na svetu kada je preuzeo vlast nad Haitijem
posle smrti svog oca Fransoa 1971. godine. Posle početnih pokušaja
reformi, do kraja vladavine je ipak uglavnom, koristio sve metode očevog
diktatorskog režima. Živeo je raskošno u situaciji kada su milioni
Haićana živeli su u potpunom siromaštvu.

Zbog velikih narodnih
protesta 1986. godine, bio je primoran da sa ženom pobegne u Francusku,
ali se vratio 2011. Očekuje se da će Bejbi Dok biti optužen za korupciju
i proneveru, navodi se u tekstu.

Filipinski predsednik Ferdinard Markos
zaveo je diktaturu u septembru 1972. godine, posle propalog pokušaja
atentata na jednog od njegovih glavnih pomoćnika, proglasivši vanredno
stanje.

Na početku njegove vladavine inflacija je pala, a
državni prihodi su porasli ali su široko rasprostranjena korupcija i
odlivanje milijardi dolara državnog novca na Markosove tajne račune,
potkopali njegov legitimitet. Markos beži iz zemlje posle neuspelog
pokušaja da pobedi na izborima 1986.godine.

Umro je tri godine kasnije na Havajima.

Tajm među diktatorima navodi i Fulgensia Batistu koji je u dva navrata bio vladar Kube dok ga nisu zbacili komunisti predvođeni Fidelom Kastrom.

Na listi su još portugalski diktator Antonio Salaasr koj je vladao od 1932. do 1968. i paragvajski vladar Alfredo Strosner koji je došao na vlast u tipičnom južnoameričkom državnom udaru 1954. godine.

Poput ostalih latinoameričkih autokrata, Strosner je uživao podršku
Vašingtona zbog propagiranja antikomunizma. Držao je zemlju u gotovo
stalnom "stanju opsade" čak četiri decenije a zbačen je sa vlasti
1989.godine. Umro je u izgnanstvu u Brazilu.

"U ovo doba godine, niko ne treba da jede sam" poruka je najnovijeg
reklamnog spota brze hrane "Nandos" u kojoj se kao glavni junaci
pojavljuju svetski diktatori.
Naime, reklama koja osvaja internet
prikazuje Roberta Mugabea, predsednika Zimbabvea, kako sedi za
postavljenim stolom, a mesta rezervisana za njegove prijatelje ostaju
prazna. Moamer Gadafi, Sadam Husein, Idi Amin i drugi nisu tu. Tada
počinje da se priseća neverovatnih idiličnih trenutaka sa drugarima. Da
ne otkrivamo šta se u nastavku dešava, pogledajte reklamu.

Jeste li primetili da su diktatori procentualno mnogo manje žrtve atentata ,ili se to desi kada su već uveliko milioni mrtvih iza njih ? 
Ne može se ne pomisliti šta bi bilo da nisu ubijeni -Kenedi ,Martin Luter King ,Kralj Aleksandar (ujedinitelj) Abraham Linkoln , Sadat (potpisao jedini stabilni mir sa Izraelom ) Franc Ferdinand (glavni pregovorač između Rusije i KuK monarhije ) ,Gandijevi , Benazir Buto , Zoran Đinđić? 
Verovatno bi svet bio mnogo lepše mesto da nisu ubijeni ,i da su stigli da svoje ideje sprovedu do kraja . Svakako bi bilo na milione manje mrtvih ,mnogi ratovi bi bili izbegnuti . 
Za razliku od njih ,diktatori stignu da sprovedu svoje ,pre nego što ih eventualno stigne ruka pravde (a neke i nikada ,mirno umru od starosti kao milioneri u nekoj drugoj zemlji )

pogledajte film LABIRINT LAŽI, na filmoviti i videcete da je rec "diktator" sasvim normalna rec

diktatori, tirani i svi sinonimi tih pojmova, su svakodnevna zivotna pojava u svim oblicima, sa savim covekolikim izgledom i ponasanjem na prvu loptu....

kada shvatimo da se politikom bave iskompleksirani ljudi zeljni moci i vlasti, onda cemo nasim ne glasanjem i dodvoravanjem doticnima, izbjeci njihovo velicanje do te mere da postaju "sveti"...

svaki proizvod na ovoj kugli, pa i diktator, je nas vlastiti proizvod................MADE IN LJUDSKA GLUPOST

Ako izuzmemo one iz nekih banana državica ,problem nije nimalo manji, naprotiv.
Putin je smislio način da promeni Ustav i vlada ,praktično ,doživotno .
Isto pokušava i predsednik Belorusije, ali se on suočava sa većim demonstracijama od onih u Rusiji -
Onog Kima ne treba ni pominjati ,a i Tramp je podjednako opasan kao nabrojani .
Erdogan je veoma, veoma opasan ,kako se vidi kroz njegove poslednje postupke .
Hajde da ubacimo i onog našeg nesrećnika ,Šizoja .
Od njega svetu ne preti opasnost ,ali svi ovi drugi imaju nuklearni arsenal, i radi svoje guzice-svi su spremni da ga i upotrebe .

Lukašenko je proglasio pobedu na izborima ,u to sa 80 % ,i to mu je ŠESTI (i brojem ,6 ti mandat ?)
Opozicija je dobila 7 % ? 
Nikakav problem što su snimljeni likovi koji ubacuju džakove sa "glasovima" kroz prozor ondašnje Izborne komisije -a policija im pomaže ? 
Srbija ,brale .
Stotine hiljada ljudi demonstrira -nikom ništa ?

Belgijski kralj Leopold je "demokrata" koji je naredio ubijanje i čišćenje preko 2 miliona ljudi u Africi. Naparavio je u prošlom veku zoološki vrt za crnačku decu u Briselu.

Ima jedan u neposrednom komšiluku koji je duže od lukija i Putina na vlasti ali pošto kao mantru ponavlja poželjne slogane o evroatlanskim integracijama, nije na nišanu "dobrih" ljudi.

Uskoro će sve to pući kao dinja bačena na beton. I lukačenko i Milo i ceo licemerni liberalni koncept ugnjetavanja ljudi i naroda.

Šta nas čeka posle tog pucanja, Bog sveti zna. Posle Sodome i Gomore ide valjda Nojeva arka.

Kica/Praja ::

Belgijski kralj Leopold je "demokrata" koji je naredio ubijanje i čišćenje preko 2 miliona ljudi u Africi. Naparavio je u prošlom veku zoološki vrt za crnačku decu u Briselu.

Ima jedan u neposrednom komšiluku koji je duže od lukija i Putina na vlasti ali pošto kao mantru ponavlja poželjne slogane o evroatlanskim integracijama, nije na nišanu "dobrih" ljudi.

Uskoro će sve to pući kao dinja bačena na beton. I lukačenko i Milo i ceo licemerni liberalni koncept ugnjetavanja ljudi i naroda.

Šta nas čeka posle tog pucanja, Bog sveti zna. Posle Sodome i Gomore ide valjda Nojeva arka.  

Nemojjjj takooo...Koji "demokrata" ,kad je rojalista ,umro 1909 ? Onda ni "zemlja slobodnih" ,USA ,nije bila "demokratska" ,kamoli ostali .
Licemer je osnovao "Slobodnu Državu Kongo" ,što ima veze sa slobodom koliko i Hitlerova "Kancelarija za Jevreje" .Dakle ,apsolutno se slažem sa tobom ,po ovom pitanju .A usput(fun fact)  ...Srbija mu dodelila oren Takovskog Krsta ? 
Slažem se i da Milo treba da ode -ali se ne slažem sa "načinom" Mislim na ulogu Amfilohija i "ne damo svetinje " .Svetinje ? Buljarice i drugi milionski (ugostiteljski ) poslovi ? Samo neka te ne iznenadi da Šizoje ,aporpo "otvaranja prema CG" ne igra dvostruku igru :obezbeđuje ortaku Mili glasače iz Srbije ,a istovremeno finansira Demokratski Front (čitaj -srpsku opciju u CG) 
Lukašenko treba da ode .Pokrao je izbore kao i obično (i kao i ovi ovde ) samo  treba da učimo od naroda Belorusije .Oni su shvatili da je za "dosta je bilo" treba i veliki broj ljudi na ulicama . 
A mi (matori) ,razočarani "5 oktombrom" ,ne želi više da nas maskirani navijači biju . Mlade boli dupe ,prave opozicije nema ,tako da će domaći diktator mirno da "iznese" još jedan mandat .A radi pametno -pušta svojima da pljačkaju do mile volje .Dok se tkzv "narod Srbije" probudi -oni i unuke obezbedili ,briga ih.

Dani, sklon sam tome da se složim s tobom u svakoj reči ovog posta.

Kica/Praja ::

Dani, sklon sam tome da se složim s tobom u svakoj reči ovog posta.

I ja sam se složio sa svim što si napisao .Šteta što u ovoj zemlji nema dovoljno pametnih, tolerantnih i realnih -ti se lako slože ,unatoč razlikama . A pošto ih nema ,a svih onih ima na hiljade -Šizoje će da "vlada" godinama .

Medijski mrak ?
Svaka sličnost sa Srbijom je namerna .
Jer narod Srbije nema pojma šta piše "Špigl" ili "Nju Jork Tajms" o  Vučiću  i "bratiji"
A to su respektabilni mediji -nije to Kurir ,Blic ,Srpski Telegraf ,Informer ,Alo....

Trenutno -Putin ,Erdogan ,Kim Il Sung .
No kao i Sadamu ,Gadafiju...moglo bi im se desiti da im sudi vlastiti narod .

U Evropi postoje dva -Putin i Lukašenko .
AV i Orban jesu "kandidati" ---ali su objektivno.....male mace za ove

Danubius ::

U Evropi  postoje dva -Putin i Lukašenko .
AV i Orban jesu "kandidati" ---ali su objektivno.....male mace za ove

Ništa nije slučajno. Narod koji je iz feudalizma uskočio u socijalizam je uskraćen za razvojni put u kapitalizmu. Dobili su demokratiju kojoj nisu dorasli, ne volim što to kažem, ali mislim da su na takvim mjestima diktatori itekako potrebni.

Drug Qito, nema premca.

Kakva teorija, kakve godine? Šta, da sam balavac bilo bi mi oprošteno na mladost-ludost.
A godine, nisam ja puno stariji od vas ljubimaca kulta Qita – guzonje. Istina je, govorim u svoje ime, živio sam u njegove vrijeme. Niste, niko od vas nije išao bos i bio gladan. Zasluga koliko hoćeš, otac prvoborac, ratovao po Dalmaciji a kod kuće su ustaše klali i palili. Đed Nikola zaklan u Glinskom pokolju sa 1600 nedužnih, samo što su bili Srbi. Još troje iz moje porodice su stradali od metka i kame. Sve namjerno namješteno od podguznog bumbara amera i njegovih pajdaša.
U mjestu prvo parče asfalta krajem 60-tih i početkom 70-tih, struja je bila, navodno pre 1940 parnjača pogonila generator a prava elektrifikacija krajem 60-te.
Jedino, u mom slučaju je to, da je dozvolio besplatno školovanje, ali nisam imao pravo na dom, putovao, ranim u 4. da bi stigao na vrijeme, vraćao se kasno uveče. Bio sam buntovnik, odbio članstvo u komunjare i mnoge toga što komunjarama nije odgovaralo. Da ne elaboriram,
sve u svemu, ne mogu guzonju da smislim, tačka.
Vid, sram ga bilo, zna on đe je došao sa lakšue, nije bilo dovoljno tepiha ispred prvoboraca.

justicija ::

Danubius ::

U Evropi  postoje dva -Putin i Lukašenko .
AV i Orban jesu "kandidati" ---ali su objektivno.....male mace za ove

Ništa nije slučajno. Narod koji je iz feudalizma uskočio u socijalizam je uskraćen za razvojni put u kapitalizmu. Dobili su demokratiju kojoj nisu dorasli, ne volim što to kažem, ali mislim da su na takvim mjestima diktatori itekako potrebni.

Kad neko kaže "Diktator" to obično dođe prvo iz vremenskog razdoblja vladanja....neuzimajući ozbiljno da li pravi ograničenja većini naroda koji ga je izabrao. Tako da sama reč ili epitet "Diktator" nije relevantna za većinu koji su dobili taj Epitet..
Narod bira vlast....narod skida vlast...Čaušesku jeste bio Diktator jer ga je narod skinuo sa vlasti (ubio), ograničavao im je slobodu na bilo koji način i to je rezultirao takav Egzodus., Većina vladara nema možda takve ambicije na početku vladavine...a po običaju "Put u pakao popločan je dobrim namerama"..obično se desi tako zbog ne saglasnosti okruženja ideja i vremena u kom se nalazi.

Zamisli nisam video nigde da je neko Zelenskog prozvao za Diktatora, a u toku njegove vladavine iz Ukrajine je pobeglo preko 10 miliona stanovnika, prekršio je Minske sporazume, svoj narod je 8 godina satanizovao u Donbasu i Lugansku, izazvao svojim ponašanjem SVO od Rusije...naredio (zabranio) pregovore o primirju, zavio desetine hiljada porodica u crno..izgubio trenutno 20% teritorije... i najgore moguće pritom nije Ukrajinac već Jevrej-in..i zabranio Rusku Pravoslavnu crkvu i proterao sveštenstvo crkve van vernih objekata....

Đole ::

Kakva teorija, kakve godine? Šta, da sam balavac bilo bi mi oprošteno na mladost-ludost.
A godine, nisam ja puno stariji od vas ljubimaca kulta Qita – guzonje. Istina je, govorim u svoje ime, živio sam u njegove vrijeme. Niste, niko od vas nije išao bos i bio gladan. Zasluga koliko hoćeš, otac prvoborac, ratovao po Dalmaciji a kod kuće su ustaše klali i palili. Đed Nikola zaklan u Glinskom pokolju sa 1600 nedužnih, samo što su bili Srbi. Još troje iz moje porodice su stradali od metka i kame. Sve namjerno namješteno od podguznog bumbara amera i njegovih pajdaša.
U mjestu prvo parče asfalta krajem 60-tih i početkom 70-tih, struja je bila, navodno pre 1940 parnjača pogonila generator a prava elektrifikacija krajem 60-te.
Jedino, u mom slučaju je to, da je dozvolio besplatno školovanje, ali nisam imao pravo na dom, putovao, ranim u 4. da bi stigao na vrijeme, vraćao se kasno uveče. Bio sam buntovnik, odbio članstvo u komunjare i mnoge toga što komunjarama nije odgovaralo. Da ne elaboriram,
sve u svemu, ne mogu guzonju da smislim, tačka.

Nigde nisi pogrešio u opisu...Tako je bilo ali nisu svi doživeli to njegovom vladavinom. Pošto smo svi ovde prisutni rođeni posle1950-ih
godina nismo mogli da doživimo ili vidimo "teror" koji je dotični Dihtator sprovodio. On je bazirao svoju vladavinu da omogući većini život na taj način što je otimao od nekolicine bogatih. Mnogi nisu imali ništa, a Tito im je omogućio posao pa neko se ogrebao i za društveni stan. Pre nego što je je napravio provizorno "blagostanje" pobio je hiljade ljudi koji su mu se suprostavili ili su završili na Golom otoku.
Ukinuo je javno propagiranje vere, napravio Komunističku sektu i bio pravi Diktator 35 godina.

Eugen Grafvajer ::

Isto je kao i danas. Nekome je preCednik ili kako se već zove ta funkcija koja vodi narod, diktator a nekome je sve i svašta. Doduše, manje je masovnih nasilnih smrti u njegovo ime ali je čak i to za diskusiju. Milošević je "svoje" poveo u rat uz pomoć Šešelja, Vučića i ostalih, koji trenutno, diktiraju uslove života u zemlji.  Čim se stvore uslovi za neki sukob, povešće sopstveni narod u to. Kasnije će neka buduća istorija, dokazivati istinu. Po mom mišljenju, svaki vođa neke nacije, koji je izabran po nacionalnom ključu je diktator. On ne vlada narodom, on vlada naciji i za ostale stanovnike je diktator.

Tako je...ali sam epitet "Diktator" odnosi se na "nametanje" ograničavanje, i neka vrsta terora pritom čvrsto drži svoju vlast protiv većine...Svako ima pravo da tumači kako hoće bilo koga...ali ipak trebamo biti objektivni i neutralno sagledavati okolnosti...zar ne?