NOBELOVCI

Naslov: NOBELOVCI Sre Nov 03, 2010 12:20 am

Nobelova nagrada je internacionalna nagrada koja se daje godišnje od 1901. godine iz oblasti fizike, hemije, medicine, književnostii nagrada za mir. 1968, Švedska banka je otvorila instituciju Nagrada iz ekonomskih nauka u znak sećanja na Alfreda Nobela, osnivača Nobelove nagrade.
Dobitnici nagrada se biraju svake godine u decembru. Tada (10. decembra) dobijaju nagrade (novčanu nagradu, zlatnu medalju i diplomu), to je ujedno i dan kada je Alfred Nobel umro.

Naslov: Re: NOBELOVCI Sre Nov 03, 2010 12:20 am

Nobelova nagrada nije jedina mera književne uspešnosti i trajnosti,ali ipak govori o kvalitetu jednog književnika.
Imamo sreću da je jedan od naših velikana pisane reči dobio Nobelovu nagradu i upisao se u klub svetskih imena poezije i proze.Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu 1961 god.

Gost

Bilo bi lepo da prozborimo koju i o Perl Bak...Iako je to mozda literatura gimnazijalaca..ali evo ja ponovo citah njenu ''Mati ''i ''Duh i telo''...divne knjige..''Istocni i zapadni vetar''..i jos mnoge...

Perl Bak (engl. Pearl Comfort Sydenstricker, 26. jun 1892 - 6. mart nagrađena Nobelovom nagradom za književnost (1938). Roditelji su joj bili prezbiterijanski misionari, tako da je veliki deo svog detinjstva a i kasnijeg života provela u Kini. Najpre je naučila kineski jezik, a tek naknadno engleski. Pisala je romane, pripovetke i priče za djecu. U književnosti se javlja romanom engl. East Wind, West Wind, a njeno najpoznatije delo je roman Dobra zemlja engl. The Good Earth za koji je nagrađena Pulicerovom nagradom (1931). Napisala je i biografije svojih roditelja, engl. The Exile i engl. The Fighting Angel.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naslov: Re: NOBELOVCI Ned Nov 28, 2010 12:04 am

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hajnrih Teodor Bel (nemački: Heinrich Theodor Böll) (21. decembar 1917 - 16. jul 1985) je jedan od najistaknutijih i najčitanijih nemačkih pisaca 20. veka. U autobiografskom eseju O sebi samom (1958) pominje dve sudbinske činjenice koje su ga bitno opredelile u književnost. Prva je liberalno poreklo njegove porodice, otvorene za umetnost (otac mu je bio skulptor), a druga rodni krad Keln, sa svojim kontrastima između katoličke buržoazije i „crvenog“ proletarijata. Imao je samo petnaest godina kada su nacisti prodrli u Keln. Bel je bio jedan od retkih mladih Nemaca koji se nije priključio Hitlerovoj omladini. Zato je regrutovan već početkom Drugog svetskog rata i šest godina je proveo na tri fronta. Ranjen je četiri puta, a krajem rata bio je zarobljen i deportovan u američki logor u Francuskoj. U razoreni Keln vratio se 1945. i tada se upisao na studije. U to vreme počeo je da piše, objavivši tokom dve godine u novinama šezdesetak novela. Od 1951. godine kada je objavio roman (Gde si bio, Adame?) pisanje mu je postalo stalno zanimanje.

Na početku svog književnog rada Bel opisuje beznadežnost života vojnika, nepodnošljivu okrutnost koju je doživeo dok je služio vojsku. Kasnije je počeo da piše i o stvarnosti modernog nemačkog društva. Pažnju kritike i šire čitalače publike privukao je već svojim drugim romanom I ne reče ni jednu reč (1953). Godine 1968. Bel je počeo da radi kao predavač na Frankfurtskom univerzitetu, a od 1972. aktivno se uključuje u politički život Nemačke. Umro je u Bonu 1985. godine.

Ostala najvažnija dela Hajnriha Bela su:
Kuća bez čuvara (1954),
Hleb ranih godina (1955),
Bilijar u pola deset (1959),
Mišljenja jednog klovna (1963),
Prečesto ideš u Hajdelberg (1970),
Grupni portret s damom (1971),
Izgubljena čast Katarine Blum (1974),
Žene u pejzažu sa rekom (1985),
Zaveštanje (1985)...

„Za delo koje je spojilo široke perspektive njegovog doba i istančanu veštinu slikanja likova i doprinelo obnovi nemačke literature, Hajnrih Bel je 1972. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.“

Vikipedija