NARODNE NOŠNJE

First topic message reminder :

НАРОДНЕ НОШЊЕ У ВОЈВОДИНИ

Народне ношње на сталној поставци груписане су према типологији која се развила као последица различитих културно-историјских утицаја и климатских одлика Панонске низије. Основни тип ношње у Војводини је тзв. панонски, који се одликује широким одевним предметима од белог ланеног, кудељног или памучног платна.

На овај тип одеће надовезују се карпатско-степски утицаји који су присутни у облику сукнених и крзнених одевних предмета.

Средњеевропски тип ношње у Војводини развија се као последица планског насељавања становништва из различитих области средње Европе. Они са собом доносе индустријске тканине и нове кројеве одеће.

"Сећање на стари крај" је мото сегмента сталне поставке на којем су изложене ношње становништва колонизованог после Првог и Другог светског рата.

Narodna Nošnja i Običaji



Narodna nošnja stanovništva kanjskog kraja je dugo vremena bila pod Srbijanskim, Bosanskim i Albanskim uticajem. Nekad je bilo vidnih razlika u odjevanju Bošnjačkog odnosno Srpsko-Crnogorskog stanovništva ali i gradskog i seoskog. Do skora su i pravoslavci nosili fes i ćulaf kao i muslimani, kratko se šišali i ostavljali “perčin” oko kojeg se obavijao dugački crveni ili crni šal (čalma).



Bošnjačka muška nošnja:

Kao kapa korišten je ćulaf od valjane bijele vune, polujajastog oblika a rjeđe fes od crvene čohe. Košulja je bila širokih rukava od konoplje ili pamučna. Miltan (gornji dio odjeće) sa rukavima se oblačio preko košulje a preko toga fermen (prsluk) koji je bio bez rukava ukrašen gajtanima. Nosili su ga uglavnom bogatiji ljudi. Čakšire su bile od bijelog sukna ili ofarbane tamnom bojom. Čarape su bile vunene a opanci od prijesne kože. Kabanice su zamjenjivale zimski kaput. Ova nošnja se zadržala do II svjetskog rata. Nakon toga se sve više nosila francuzica (beretka) i kačket. Nakon rata koristili su se i dijelovi vojničke odjeće ali i industrijska konfekcija.



Bošnjačka ženska nošnja:

Pravljena je od vune, konoplje, lana i pamuka. Ispod feredže crne ili svijetle boje su se nosile haljeci istočnjačke nošnje izrađene od basme ili svile. Takođe su se nosili miltani, te dimije od basme. Starije žene su nosile dugačke košulje tkane od konoplje i lana. Oko vrata su nošeni višestruki đerdani a oko glave tepeluci sa dukatima. Oko glave se nosila šamija ukrašena šljokicama, koje su pokrivale kosu. Na rukama je nošeno prstenje i belenzuci. Nosile su se i šalvare, jelek i džečerma. Svilene šamije su se nosile u posebnim prilikama, kao što su svadbe, Bajram, itd. Poslije II svjetskog rata je zakonom zabranjena nošnja zara i feredže. Te akcije su bile grube i vrijeđale su dostojanstvo žena i ponižavale ih. Djevojačke bošnjačka nošnja je bila svjetlijih boja i sa vise nakita nego nošnja starijih. Nošene su bluze i dimije a jelek je bio ukrašen i od basme (pamučnog platna) ili svile. Djevojke su pravile razdjeljak i pletenice i obavijali ih oko glave ili puštale niz prsa, dok su žene svoje nosile niz leđa i imale su “zulufe”. Nevjeste su nosile kitnjastu odjeću svijetlijih boja kojima se obilježavao status udate žene. I žene i djevojke su se češljale van pogleda muškaraca.



Muška nošnja Pravoslavaca:

Bila je slična bošnjačkoj s tim da se napuštanjem ćulafa i fesa više nosila šajkača od sivog sukna ili crnogorska kapa od crnog platna sa gornjim dijelom od crvene čohe. Nosio se i pojas preko duge košulje od konopplje ili lana. Džamadan je bio išaran gajtanima kod imućnijih ljudi, ali je kasnije zamjenjen kratkim kaputom od sukna. Čakšire i pleteni prsluk sa rukavima ili bez njih (fanjela) je takođe nošen. Ljeti su se, po ugledu na srbijansku nošnju, nosile i gaće od konoplje bez čakšira. Kabanica je bila od kostrijeti (kozja vuna). Obuća se pravila od prijesne kože.



Ženska nošnja pravoslavaca:

Bila je slična nošnji u crnogorsko-hercegovačkim brdima i jugozapadnoj Srbiji. Žene su nosile haljetke od vune ili pamuka. Iznad duge košulje su se nosili jeleci koje su potiskivali bluze od basme, te suknje od vunene pređe (zvane “raše” i “kotule”). Oko glave su nošene tamne krpe a kod nevjesta i djevojaka su bile sarene. U danima žalosti nosila se crna marama. Od nakita su se nosili đerdani od đinđuva i novčići.


Banja Luka


Bjelasnica


Bosanski Samac


Bosansko Grahovo

Brcko


Cajnice i Foca


Capljina


Derventa


Bosanski mladici

Glamoc


Istocna Bosna


Istocna Hercegovina


Zapadna Hercegovina


Jajce

Vlaskanosnja u selima zajecarske opstine pripada tipu nosnje Vlaha Ungureana.To je nosnja koja se sastoji od kosulje i dve pregace, kod žena, ikosulje i caksira kod muskaraca, uz znatan broj gornjih odevnihpredmeta od belog sukna. Ova arhaicna stocarska nosnja, karekteristicnaza veci deo vlaskog stanovnistva u severoistocnoj Srbij., menjala sepostepeno od kraja XIX veka. Tako su u novijoj ungureanskoj nosnjiznatni uticaji timocke i osobito šopske nosnje.

OSNOVNI DELOVI ZENSKE ODECE

Zenska nosnja krajem XIX i pocetkom XX veka sastojala se odkosulje ("kamasa") i dve pregace sa dugim vunenim resama ("opreg").Zimi se nosila haljina od blog sukna ("ajna"). Udate Zene su na glavinosile "pleceri" sa malom kapom ("sapsa") i peskirom ("propoda"). Nanogam su nosene suknene carape i opanci. Zenska kosulja ("kamasa")sivena je od kudeljnog ili lanenog domaceg platna. Bile su to dugacke isiroke kosulje, osobito za svecane prilike, sivene su i od pamucnogplatna. Bile su to dugacke i siroke kosulje, nabrane oko vrata, ispoduzanog kolira ("guljer"), koji je skoro uvek ukrasen vezom, preteZnocrne boje. Gornji deo kosulje nazivao se "cupag", a donji "pole",ili"polje". rukavi su siroki i krojeni tako da polaze od samog kolira(slicno kroju "ranglan"). Raspored vezanih ornamenata je tipican za ovekosulje. Na starijim kosuljama najcesce su to geometrijski ornamenti(romb, kosi i kukasti krst (svastika), sitnije kvadratne i trouglastesare) koji se pruZaju u nekoliko redova, duZ rukava i duZ izreza nagrudima. Ove kosulje pripadaju siroko rasprostranjenom i veomaarhaicnom tipu poznatom kao "karpatski"tip kosulje. Preko kosuljeopasivao se siri vuneni pojas ("sistori") tkan obicno u dve boje. Prekoovog pojasa nosen je uzi, takodje od vune, koji se naziva "bracir".Tkan je od raznobojne vune, obicno u cetiri niti, sa sarama "kao oci" -"ku ujkuri", ili sa sarama u vidu izlomljenih linija ("suvij"). Uz ovajpojas nosene su metalne kopce "paftali", "paftole", ili "paftolje".Bile su okrugle, od mesinga, i prodavali su ih kujundZije na vasarimaiduci po selima. Krajem XIX veka pafte su nosile i devojke i udateZene, radnim danom i praznikom. Za stariju vlasku nosnju u selimazajecarske opstine karakteristicne su dve pregace, nosene prekokosulje, napred i pozadi ("opreg", mn."opredje"). To su male vunenekecelje, ukrasene dugackim vunenim resama. Tkani deo naziva se "puj", arese su "sjukuri". PreteZno su crne ili tamnomrke boje, sa prugastimgeometrijskim ornamentima utkanim belim pamukom. Najcesci motivi sujednostruka ili dvostruka "kuka" - "krljig", u stvari elementi kukastogkrsta, zatim rombovi, koje nazivaju "oci" - "oki", kosi krstovi("kondjija") i isprekidane linije ("specaza"). Prednje i zadnje pregacetkane su na isti nacin i veoma su slicne, samo sto je zadnja, ponekad,malo sira. Po dnu i sa strane su duge vunene rese, preteZno crne boje,malo prosarane crvenim i belim resama. Kosulja sa vunenim pojasom i dvepregace bila je starija letnja nosnja Vlaha Unguerana. Pregace saresama, kao i kosulja starijeg tipa, pocele su da se napustaju posleprvog svetskog rata, ali su u mnogim selima, na primer u Lubnici iHalovu, nosene sve do 1946. godine. Od ovog vremena pregace sa resamazamenjuju se postepeno vecim vunenim pregacama bez resa ("prestilka"),koje su radjene pod uticajem sopske nosnje. Za vreme nasihistraZivanja, Jovan Jankovic, star osamdesetsest godina, iz selaHalova, saopstio nam je da "u starini vlasi nisu znali za prestilke".Zene su pocele da ih nose oko drugog svetskog rata, a moda je dosla izVelikog Izvora. Florika Markovic iz sela sipikova saopstava da supregace ("pisteljc") koje se danas nose, poceli da tkaju oko 1920.godine i da je moda preneta iz Velikog Izvora. Ranije su se nosile"pisteljc" "ku sjukuri", kaZe Florika, i one su se nazivale "opredje".U selu Gradskovu "pisteljka bugarjaska" pocela je da se nosi oko 1935.godine, i to pod uticajem nosnje iz Velikog Izvora i iz Bugarske(kazivac Ilija Stankovic, rodjen 1909 godine). Vlahinje postepenopreuzimaju pregace iz sopske nosnje, koja je takodje nosnjadvopregackog tipa. Zadnju pregacu ("prestilka") tkaju na isti nacin kaoi u Velikom Izvoru, u dve pole, sa vertikalnim crveno - crnim prugama.cesto ovu pregacu nose napred i pozadi, ali umesto prednje prestilkenose i "mesalj", ili "prestiljka djin treisc" - prestilka kao torba,jer se izradjuje od tkanine sa kvadratnim dvobojnim sarama, kao sto setkaju torbe u ovoj oblasti. U nekim vlaskim selima zajecarske okoline,kao i ungureanskoj nosnji uopste, javlja se poseban tip suknje poznatpod nazivom "krecan". Nosena uglavnim zimi, i to u posebnim svecanimprilikama, ova kratka suknja, do iznad kolena, tkana je od domace vune,obicno tamnomrke ili crne boje. Sastavljena je iz dve horizontalnepole, u pojasu sasvim sitno nabrana i napred sasivena. Uz donju ivicuutkana je uzana bela pruga. U selu sipikovunosene su, u novije vreme,suknje "vlnjik"koje su tkane iz jedne pole i ukrasene vertikalnocrveno-crnim prugama i utkanim cvetnim sarama. Ova suknja je primljenaod podunavskih Vlaha Carana. Sve do kraja XIX veka Vlahinje su uokolini Zajecara nosile poseban tip oglavlja, koji se sastojao od vrsteperike nacinjene od vune i kose ("plecer"), male trouglaste, platnenekape ("sapsa") i peskira ("propoda"). Kapa je bila ukrasena vezom, aoko nje, preko plecara, bili su ukrasi od srebrnog novca, Staklenihraznobojnih perli, puzica, cveca i raznobojnog perja. Udate Zene supreko pleceri i sapse vezivale "propodu", dukacak peskir od belogpamucnog platna, sa uzanim prugama mrke i crvene boje. Vlahinje su seveoma mnogo kitile, osobio glavu i grudi. Najcesci nakit je bio odnanizanog novca i staklenih perli. Uz vrat su nosile ogrlice ("grle")od raznobojnih staklenih perli sa geometrijskim ornamentima. Narukvicei prstenje, od srebra i mesinga, kupovali su od kujundžija, najcesce navasarima.



OSNOVNI DELOVI MUSKE ODECE

Muska kosulja ("kamasa") sivena je, kao i Zenska, od kudeljnogplatna, ali se po kroju razlikovala. Krojen je ravno, bez nabora okovrata, i sa uglavljenim rukavima. Rukavi su bili bez taslica, oko sakesiroki. Na grudima, duZ izreza i na koliru ("guljer") bila je ukrasenavezenim ornamentima. Preko kosulje se opasivao pojas ("bru") od domacevune crvene boje, sirok oko 10cm. Caksire ("corec") od belog domacegsukna nosili su Vlasi i leti i zimi. Nisu nosili platnene gace. caksiresu krojene sa plitikim turom i ravnim nogavicama. U pojasu, sa jednestrane i druge strane, bila su dva kosa razreza ("pecajke"). Okopecajki i duZ nogavica, po savu caksire su ukrasene vunenim gajtanom("brnas") crne ili tamnomodre boje. Nosene su malo spustene, ispodstruka i vezivale su se uzicom ispletenom od vune ili kudelje, uvucenomkroz porub. Ponekad je, umesto poruba, sukno bilo prorezano na nekolikomesta pa se kroz ove proreze uvlacio koZni kais. Leti su muskarciobicno oblacili samo kosulju i caksire. Ako je nesto hladnije, oblacilisu koZuh, bez rukava i bez ukrasa. Bio je bele boje i kupovali su gakod kod zuhara u gradu ili na vasarima. U okolini Zajecara, kao i udrugim selima severoistocne Srbije u kojima Zive Vlasi Ungureani,tipicna muska kapa je bila subara ("kacula", ili "kasula"). Izradjivalisu je sami seljaci, od ovcijeg krzna, i u proslosti nosili i leti izimi. Bila je vecinom bele boje, sa dugim vlasima. Belili su je na parisumpora, a vlasi (dlake) uplitali, pa zatim rasplitali, da bi bilarastresena i sto veca. Ovakva subara je vecinom okrugla, bez naglasenogvrha. Posle prvog svetskog rata, mladji i imucniji ljudi su poceli danose jagnjece subare koje su izradjivalji kozuhari. U selu GamzigradzabeleZili smo podatak da su muskarci u proslosti nosili male kape"kicije", od sukna bele boje, koje su nosene leti. O kapi crvene bojesa istim nazivom "kicija", ili "kecija", zabeleZili smo u selima uokolini Bora, osobito u Zlotu. Prema dobijenim opisima, ocigledno je daje ova kapa bila slicna kapi "kece", koja se nosi u okolini NovogPazara i na Kosovu. Danas poznata kao kapa albanskog stanovnistva, bilaje u proslosti rasprostranjena na znatnom delu Balkanskog poluostrva,ali nije bila tipicna za nosnju Vlaha Ungreana. Predpostavljamo da suVlasi u nekim selima u okolini Bora i Zajecara primili ovu kapu oddoseljenika kosovske migracione struje, koji su mogli ucestvovati uformiranju danasnjeg vlaskog stanovnistva u ovom kraju. Zimi pohladnijem vremenu, a cesto u svecanim prilikama, preko osnovnog odela,nosena je odeca nacinjena od belog domaceg sukna, koja je po krojuskoro istovetna za muskarce i Zene. To je, pre svega, vrsta kaputapoznata kod Vlaha pod nazivom "ajna" ("aljina"), a u nekim oblastima i"suba". Krojena je iz tri dela - ledja i dve prednjice - a izmedju njihumetnuti su koso krojeni komadisukna, klinovi ("kljin"). Ovajednostavna odeca bila je napred otvorena i samo se pod vratom vezivalavunenim uzicama. " Ajna" je imala duge rukave, dok je skoro istovetandeo odece sa kratkim rukavima nazivan "zobun". Zene su nosile i zubunbez rukava. Ovi delovi nosnje bili su oiviceni bili su oiviceni vunenimgajtanom crne ili tamnomodre boje. Zenske "ajne" su uz ivicu imale icrveni gajtan. U selu sipikovu, muski zubun se naziva "dZube". Naziv jeprimljen od stanovnikasela Bracevca. Pored ovih delova nosnje koji surasprostranjeni u celoj severoistocnoj Srbiji, u pojedinim vlaskimselima noseni su delovi nosnje ciji izgled i nazivi upucuju na susedneetnicke grupe. Tako se u Halovu nosio "opandZak", vrsta kabanice odcrnog sukna, bez rukava. Otrgala se preko ramena i imala je kapuljacu"kapenak". U Gradskovu se nosila kabanica bez rukava, od belog sukna"j'pndZa". Ovde smo za kapuljacu zabeleZili naziv "konc". Za vlaskunosnju severoistocne Srbije karakteristicni su zimski delovi nosnje sarukavima. Ocigledno je da su kabanice bez rukava primljene od susednogstanovnistva i da nisu bile rasprostranjene u svim vlaskim selima.



Obuca

U starijoj nosnji Vlaha Ungureana u okolini Zajecara nisu bilepoznate carape pletene od vune. Zene su nosile carape od belog sukna,duge do kolena, nazivane "corek", ili "sores". Preko ovih carapaobuvale su se krace carape ("kalcunj"), od sukna crne boje. Pravljenesu od pravougaonog komada sukna, kokje se presavije, na peti malozasece, i usije duZ stopala i listova. sav je otpozadi ukrasavannasivenim vunenim gajtanom crvene i modre boje. Muskarci su, umestocarapa, uvijali stopala vunenim obojcima ("obelje"), tkanim u cetiriniti, sa kvadratnim crno belim sarama. Obojke , kao i suknene carape,vezivali su oko noge uzcicama ("aca") ispletenim od crne vune. Po snegui vlaZnom vremenu, preko obojaka su uvijali stopalo komadom ovcije koZe("plutodj"). Kratko osisano krzno kolazilo je do noge, a spolja je bilaglatka koza, koja je stitila noge od vlage. Opanke ("opinc")izradjivali su sami od svinjske koZe. Gradili su ih oputom i vezivaliuzicom od kudelje. Od pocetka XX veka kupovali su,osobito za svecaneprilike, opanke zanatske proizvodnje

Evo jedne bosanske (kako kaže gospodja u njoj -naša Dragana 555)

(Bosanka ,pa još plavuša.....auuuuuu )

Crna Gora


Crnogorska narodna nošnja je izuzetno raskošna, elegantnog kroja, smjelih kombinacija boja sa bogatim zlatovezom.

Muška nošnja se sastoji od bijele košulje, plavih širokih gaca, bijelih dokoljenica, nazuvaka, opanaka ispreplijetanih oputom, crvenog džamadana sa ili bez rukava, svjetlozelenog gunja ili tamnozelene dolame, crvene dušanke bogato ukrašene, koja se oblacila preko gunja. Preko gunja ili dolame oblacio se i jelek, sam ili sa tokama. Oko struka se nosio kožni pojas silav, oko kojeg se više puta omotavao svileni pojas - trombolos. Uz nošnju se nosila i kapa sa crnim rubom (deravija) i crvenim poljem (tepelak) na kome se zlatovezom izradivao crnogorski grb, inicijali vlasnika ili drugi simboli. Za pojasom se nosilo oružje, par pištolja i jatagan, a preko ramena duga puška, džeferdar ili arnautka.



Ženska nošnja se sastoji od svilene košulje ukrašene vezom, ispod koje se nosio bustin - potkošulja bez rukava, duge svilene suknje, svjetlozelenog koreta bez rukava, dokoljenica i opanaka. Ðevojke su na glavi nosile kapu, a žene raznobojnu ili crnu maramu, zavisno od životnog doba. Oko struka se nosio srebrni ili pozlaceni pojas - cemer, kovan ili radjen u tehnici filigrana

Šаjkаčа je vrstа kаpe od mаterijаlа šаjаk. Šаjkаčа je srpskа nаcionаlnа kаpа koju nose seljаci iz centrаlne Srbije i dаnаs u svаkodnevnom životu. Mаterijаl „šаjаk“ se prаvi od vune te je zgodnа zа nošenje i leti i zimi jer drži konstаntnu temperаturu glаve. Zimi, bočne strаne šаjkаče mogu i dа se spuste nа uši. Zgodno se i sаvijа, te se može nositi i ispod nаrаmenjаče ili zа opаsаčem.

Nаjčešće je sivomаslinаste boje, što аsocirа nа vojsku, аli može biti i drugih bojа, plаvа, ili teget.

Istorijа šаjkаče se proteže u sredinu 19. vekа. Austrougаrskа vojskа, kаo i druge evropske vojske, shvаtilа je dа šаrene, nаkinđurene uniforme nisu prаktične zа poljske uslove, loše se uklаpаju u okolinu i blаto ih brzo učini pohаbаnim. Pored togа, neprijаtelj ih lаko uoči nа dаljini. Zаto je u аustrougаrskoj аrmiji dizаjnirаnа novа uniformа i odmаh sаšivenа u količini od 100.000 kompletа. Kаpа je bilа šаjkаčа. Novа uniformа se nije dopаlа vlаdаru Frаncu Ferdinаndu te je urаđeno novo rešenje а postojeće već sаšivene unifrome je kupilа Srbijа u četvrt cene.

Srbijа je tаdа često rаtovаlа, mobilizаcije su se odvijаle zvonjаvom zvonа seoskih crkvi. Dа bi mobilizаcijа bilа što bržа, nаrodu tj. vojnim obveznicimа podeljene su uniforme dа ih drže kod kuće. Nаrod ko nаrod voli dа imа koristi od držаve, pа je nosio delove vojne uniforme i u svаkodnevnom životu. Imаti deo uniforme nа sebi bio je i stаtusni simbol, jer ko imа uniformu znаči dа je vojni obveznik. Postoje vojničke i oficirske šаjkаče. Oficirske imаju i mаli širit iznаd očiju.

Šаjkаčа je kаo deo uniforme, posle Drugog svetskog rаtа, zаmenjenа „titovkom“, kаpom sličnoj šаjkаči аli još sličnijoj kаpi sovjetske аrmije u Drugom svetskom rаtu.

Šаjkаčа je u poslednjim rаtovimа bilа deo uniforme srpske vojske а u Republici Srpskoj nose je oficiri.



http://www.javolimsrbiju.rs/