STVARI KOJE NE SMETE DA ZNATE NITI DA VIDITE

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Da li mi uopšte znamo šta se
sve nalazi na našoj planeti.Ko smo, šta smo i odakle smo.Ono što nam
serviraju naučnici puno je velikih rupa i praznina, a da ne govorimo o
onome što skrivaju od pogleda čitavog sveta.Razloge znaju samo oni, a
nama ostaje samo da pretpostavljamo.Rekli su nam da naša civilizacija
započinje pre oko 7000 godina.Babilon, Sumer, Asirija, Egipat...Šta je
sa vremenom pre ovoga, i naravno sa dokazima vremena pre ovoga.Zašto nam
sakrivaju civilizacije od pre 12.000, pa sve do 50.000 godina.
Evo ovde ćemo vas malo prošetati po dalekoj istoriji i pokazati slike za koje neverujemo da ste ih ranije videli.
PIRAMIDE U KINI

Kada se spomenu piramide, tada je prva asocijacija na koju svi
pomisle, egipatske piramide.Oduvek su izazivale divljenje svojom
veličinom i tajanstvenošću.Ko je i kako uspeo sve to projektuje, šta se
sve još u njima krije.Ali šta ako bi vam rekli da egipatske piramide
nisu najstarije, najmisterioznije, najbrojnije i najveće na planeti, a
da pritom ne mislimo na piramide Maja, Inka i Asteka.Radi se o
piramidama za koje mnogi od vas nisu nikada čuli, niti su slutili da
ovako nešto postoji.Ali, pripremite se...

Idemo u Kinu...U potpuno zabranjenu zonu oko grada Ksian, koji se
nalazi u središnjoj kineskoj provinciji Šensi.Dobrodošli u zabranjeno
područje stotina gigantskih piramida koje su potpuno nepoznate svetskoj
javnosti.
Prvi put su se gigantske kineske piramide spomenule u javnosti u američkom listu 'Rocky Mountain News' 1947,[You must be registered and logged in to see this image.]
godine.Autor ovog tajanstvenog teksta bio je pukovnik američke vojske
Mauris Šenan, a tu je bila priložena i fotografija koju je 1945. snimio
jedan američki pilot tokom II svetskog rata.Pilot je prevozio zalihe
hrane za kinesku armiju preko Himalaja, a sama fotografija snimljena je
oko 100 kilometara od grada Ksian.To mu je uspelo, jer su tada kineske
vlasti još odobravale slobodni prelet američkim avionima preko ovih
teritorija.Kada su fotografije naknadno analizirane, došlo se do
saznanja da je piramida visoka skoro 350 metara, tako da je dvostruko
premašila visinu najviše piramide u Egiptu. Piramida je nazvana 'Bela
piramida' i predstavljala je najveću piramidu na planeti Zemlji. (slika
levo).Ako je Keopsova piramida visoka oko 150 metara, možete li
zamisliti na šta liči Bela piramida.

Prošlo je skoro pola veka i tek tada su kineske vlasti dozvolile
pristup prvom Evropljaninu u ovu zabranjenu oblast.Bio je to Austrijanac
Hartvig Hausdorf koji je dva puta posetio Kinu 1994. Tokom svoje prve
posete, u aprilu 1994., Hausdorf je imao priliku da vidi šest piramida u
blizini grada Ksiana. Na povratku u Kinu, u avgustu iste godine,
Hausdorf je na svojim snimcima uspeo da prebroji preko 100 piramida!
Hausdorf je imao velike poteškoće da bi dobio dozvolu da doputuje u
provinciju Šensi.Kinezi mu nisu dopustili nikakvo arheološko
iskopavanje, a kada su videli da je objavio slike piramida, momentalno
su zabranile svakom strancu posetu ovoj zabranjenoj oblasti. U blizini
Bele piramide, Kinezi su podigli i lansirnu rampu za svoj svemirski
program, tako da su i zvanično proglasili ovu oblast vojno zaštićenom i
potpuno nedodirljivom za spoljni svet.[You must be registered and logged in to see this image.]

Preko stotinu piramida nalazi se u zabranjenoj oblasti na otprilike 2000 kvadratnih kilometara.
Visina im se kreće od 25-100 metara, izuzimajući Belu piramidu od čak 350 metara.

Ove piramide su građene od tvrde gline i neke su već prilično
oštećene.Jedan razlog je njihova velika starosti, a drugi je što su neke
piramide oštetilo samo stanovništvo koje živi u blizini, koristeći
glinu za gradnju svojih kuća.[You must be registered and logged in to see this image.]

Kineske vlasti više ne dozvoljavaju nikakva istraživanja u ovoj
oblasti, a pogotovo približavanje piramidama.Njihova izjava ja da će
neke buduće generacije imati pravo da prouče ove piramide.Ali šta se
dešava u međuvremenu?Kineska vlada naredila je zasađivanje brzorastućih
četinara koji su već uveliko prekrili mnoge piramide i od njih načinili
šumovita brda.Posle par desetina godina biće potpuno pošumljene.Ako neko
priupita za piramide, Kinezi će jednostavno reći, 'Gde vi ovde vidite
piramide'.

Evo još jedne kineske piramide koja je planski pošumljena

[You must be registered and logged in to see this image.]

O starosti kineskih piramida prvi put isveštavaju dva australijska
trgovca 1912.godine.Oni su razgovarali sa jednim budističkim sveštenikom
koji im je otkrio da se ove piramide pominju u pisanim dokumentima koji
su stari 5000 godina, ali čak i tada su se označavale kao veoma
stare.Kolika je onda njihova prava starost, možemo samo da nagađamo.[You must be registered and logged in to see this image.]

U blizini ovih piramida živi lokalno stanovništvo, ali kineske vlasti
ne brinu da bi oni mogli otkriti njihovu tajnu spoljašnjem svetu.Oni
žive izolovano, bez mobilnih telefona, računara i interneta.

Oblik ove piramide levo podseća na piramide u Srednjoj Americi, kod
kojih je poravnat vrh.Dali sve te piramide vode poreklo od iste
civilizacije, velika je zagonetka.Poreklo i starost ovih piramida mogli
bi objasniti razni artefakti pronađeni u njihovoj blizini, kao i
hijeroglifi koji su pronađeni na zidovima piramida.Prema nekim
postojećim izvorima u okolini piramida nađeni su grobovi sa
kosturima.Ali ne baš bilo kakvim...Radi se o čudnim humanoidnim bićima
koja imaju veliku glavu i malo telo, od nekih samo metar i dvadeset
centimetara visine.U ovim tajanstvenim grobovima pronađeni su i stotine
kamenih diskova sa nepoznatim hijeroglifima. Po rezultatima prevođenja,
na diskovima je opisan udes kosmičke letelice od pre 12.000 godina.

Šta se nalazi u kineskim piramidama i zašto se planski sakrivaju
pošumljavanjem, odgovor znaju samo kineske vlasti.Ono što vi možete da
uradite je, ako imate brzu internet vezu i program Google Earth, da
probate da nađete oblast Šensi i grad Ksian (Xian) i da pokušate da malo
provirite u ovu misterioznu oblast. TAJNI PROJEKAT EŠALON

Da
li ste ikada imali osećaj da Vas neko prisluškuje ili prati? Da Vas
odnekud tajno gledaju. Niste umišljali i nije Vas osećaj varao. Veliki Brat Džorža
Orvela već je odavno stvarnost i ubrzano se ispunjava njegova vizija
sveta po kojoj će sve biti stavljeno pod kontrolu jednog moćnog centra
koji već sada špijunira skoro sve i skoro svakoga na zemlji,
prisluškujući i snimajući sve danas poznate vrste komunikacija kojima se
ljudi služe, telefoni, obični i mobilni, internet, faksovi, elektronske
pošte (čak i šifrovane), teleks veze. Dobrodošli u tajnu zvanu EŠALON.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ešalon je automatski globalni sistem za presretanje i
prosleđivanje, kojim rukovode obaveštajne agencije pet zemalja: Amerike,
Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda.Američka
bezbednosna agencija NSA vodi glavnu reč, a službe ostalih zemalja je
verono prate.Početak rada na Ešalonu datira još iz 1947.godine kada su
se za globalno špijuniranje zainteresovale neke američke i britanske
tajne službe.Tada je u Londonu nastao sporazum koje istraživači nazivaju
Prokleti Pakt. Takav naziv nije
ni malo slučajan, jer nema sumlje da je Ešalon samo jedan i to manji
deo njihovog monstruoznog projekta, a on je u odnosu na druge projekte
pod okriljem Prokletog Pakta i najbezopasniji.
Amerika i
Britanija kojima su se priključile Kanada, Australija i Novi Zeland su
tako 1947.godine uskladile svoje obaveštajne aktivnosti, takozvanim
UKUSA ugovorom a sam Ešalon je nastao 1971.godine.Pretpostavlja se da je
danas u stanju da snimi preko pet milijardi razgovora
svaki dan i da ih zatim obradi.Predmet interesovanja Ešalona je
bukvalno svaki vid komunikacije: razgovori običnim, mobilnim i
satelitskim telefonima, internet, E-mail, faksovi.Preko 90% saobraćaja
koji se odvija preko globalne kompjuterske mreže je pod budnim okom
Ešalona i NSA.
[You must be registered and logged in to see this image.] Kao
i mnogi drugi špijunski sistemi, Ešalon je razvijen u doba hladnog
rata.Njegove primarne mete su vlade, organizacije i industrija, a
sekundarne sve ostalo što može da se špijunira.Cilj im je da im ništa ne
promakne.Pet država pod komandom USA deli skupljene informacije i svaka
članica snabdeva ostale četiri podacima o sopstvenim ključnim rečima,
frazama, ljudima i lokacijama.Veoma važno pitanje je ko određuje predmet
prisluškivanja i ko ima pristup tim informacijama.Izveštaj pod nazivom Mogućnosti presretanja 2000 tvrdi
da Amerikanci koriste ovaj sistem prema svom nahođenju i da nikome ne
polažu račune.Francuska vlada je optužila američku da zloupotrebljava
Ešalon da bi obezbedila prednost svojim kompanijama nad
konkurencijom.Džejms Vulsi, bivši šef CIA, na to je samo odgovorio da su
oni samo neutralisali efekte francuskog podmićivanja širom sveta.Pritom
je zaboravio da je industrijska špijunaša koju im Ešalon sa lakoćom
omogućava, kažnjiva svuda u svetu.Saveznici se osećaju ugroženima i dižu
svoj glas, ali to uopšte ne uzbuđuje NSA. Zbog ovog francuskog
"bezobrazluka" prema Americi uslediće im stravična kazna i packa od
strane Amerike,
Sistem Ešalon prikuplaj podatke na više
načina.Za presretanje satelitske komunikacije, na Zemlji je izgrađena
čitava mreža masivnih radio-antenskih stanica koje su locirane u SAD,
Italiji, Engleskoj, Turskoj, Novom Zelandu, Kanadi i Australiji.Za
praćenje komunikacija između gradova koristi se veliki broj satelita
koji prosleđuju podatke centrima za obradu na Zemlji.Najvažniji su blizu[You must be registered and logged in to see this image.]
Denvera (SAD), u Velikoj Britaniji, Australiji i Nemačkoj.Što se
Interneta tiče, Ešalon rutinski presreće svaku informaciju.Čak ni
podvodni kablovi nisu ostali van domašaja Ešalona.Još 1982. godine
pronađen je na dnu okeana uređaj za prisluškivanje, koji je bio vezan za
magistralni vod.Veruje se da ga je postavila američka mornarica i
pitanje je koliko je još njih ostalo neotkriveno.Kada nijedan od metoda
ne daje tražene rezultate, organizacija pristupa klasičnim sistemima
špijunaže.Njihovi obučeni agenti ručno postavljaju sofisticiranu
prislušnu opremu u blizini izabrane mete.Posle prikupljanja sirovih
informacija, sistem vrši selekciju pomoću rečnika tako što pomoću
kompjutera traži neke ključne reći ili adrese.Na taj način se u velikoj
meri smanjuje broj informacija koje se kasnije obrađuju i istovremeno
onemogućava neovlašćenim korisnicima da se koncentrišu na bilo koji
pojedinačni slučaj u toj fazi.
Sve ono što biva "uhvaćeno" Ešalonom proseđuje se odmah u centralu Menvit Hil u Engleskoj.Tu se obavlja čitanje i klasifikovanje pristpelog materijala, a ono što je najinteresantnije odmah se šalje u Fort Mid,Intersat, kao i svi ostali koji služe prenosu informaciju.Ešalonu intenzivno pomažu i špijunski avioni tipa Avaks.
Najstrože čuvana tajna je kako Ešalon špijunira građane, ali zna se
da su pod njegovom kontrolom.Naprimer, Ešalon nadgleda i čoveka koji
karticom podiže novac iz automata (današnje kartice sa RFID čipom
uveliko mu to omogućavaju, a šta tek mu omogućavaju nove čipovane lične karte koje se spremaju za Srbiju,

Po Amerikancima i NSA osnovna uloga Ešalona jeste zaštita
nacionalne bezbednosti, ali to sigurno nije sve. Industrijska špijunaža
zauzima veoma značajno mesto u aktivnostima Ešalona. Po nekim
saznanjima, pristup informacijama imaju samo visoki zvaničnici[You must be registered and logged in to see this image.]
Bele Kuće, ali oni mogu da ih prosleđuju dalje po njihovom sopstvenom
nahođenju. Najvažniji kupci skupljenih informacija su velike
korporacije, naravno prvo američke, a pomenuti zvaničnici teško mogu da
odole tolikoj moći, a da je i ne zloupotrebe u borbi protiv političkih
protivnika u sopstvenoj kući. U svakom slučaju Ešalon je najmoćnija
organizacija za prikupljanje podataka na svetu. Pouzdani izveštaji daju
do znanja da on predstavlja veliku pretnju privatnosti ljudi širom
sveta, i strah od njegovih mogućnosti je sasvim realan. u
Merilendu (SAD), u sedište NSA.Ono što nije prosleđeno, to se snima i
stvara se monstruozna baza podataka koja će biti upotrebljena kad se
ukaže potreba za tim.Sastavni delovi Ešalona su osim satelita i
"zemaljske stanice" koje se nalaze u Šugar Grou i Jakimi (SAD), Vaihopai
(Novi Zeland, slika gore desno), Džeraldtonu (Australija) u Hongkongu,
Kanadi, JApanu, Južnoj Koreji i u skoro svim zemljama članicama
NATO-a.Pod nadzorom ovih stanica kojih u Ešalonu ima oko 2500 nalazi se
sve što postoji.Pod specijalnim režimom Ešalona su i svi sateliti
Rečeno
je da je Ešalon "bezopasan" projekat iz okrilja Prokletog Pakta.Međutim
osnovano se sumnja da se u okviru Prokletog Pakta radi i na mnogo
užasnijim projektima.Zajednički naziv im je "nove ideje za vođenje
rata".Danas se zna i detaljnija i dublja struktura Prokletog Pakta, a to
je da ga čine dva paralelna sistema.
Jedan se naziva UK/USA, a
drugi je EU/FBI.U sistemu UK/USA (UK je Ujedinjeno Kraljevstvo, tj.
Velika Britanija) uključene su britanske i američke tajne službe. Sa
američke strane to su CIA i NSA, a sa britanske MI6, M16 (o kojoj se
malo zna) i GCHO koja je još tajanstvenija. Glavni deo sistema UK/USA je
monstruozna NSA (Američka nacionalna agencija za bezbednost). Pod
njenim patronatom izvode se brojne tajne operacije bez ičijeg znanja,
zakonskog i zvaničnog odobrenja.Tajno ju je osnovala administracija
američkog predsednika Harija Trumana 4.novembra 1954.godine.Danas
kontroliše više od 2000 baza za prisluškivanje i nadzor elektronskih
poruka, zvanični budžet joj je veći od 10 milijardi
dolara godišnje i zapošljava preko 130.000 hiljada ljudi.Danas je NSA
najveća organizacija elektronske špijunaže i tajne kontrole na svetu, i
danas je čak veća i od CIA.Šta se stvarno dešava u njenim tajnim bazama
Nurungar, Pine Gap i drugim za koje se i ne zna gde su, to niko tačno ne
zna.
Drugi sistem EU/FBI povezuje delovanje nacionalnih
policija niza evropskih policija, američkog Federalnog istražnog biroa
FBI, carinske i imigracione službe i službe takozvane državne
bezbednosti. O delokrugu rada sistema EU/FBI vrlo se malo zna.

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Tajna kristalne lobanje

Kada bude otkriveno svih trinaest, ljudi će moći da izgrade doba mira, harmonije i ljubavi ...

Dospela je do nas iz davnih vremena, oko nje se već dugo stvaraju
legende, današnja tehnologija ne može nikako da napravi nešto slično, a
nezamislivo je da je u ona vremena mogla biti napravljena primitivnim
oruđem koje su ljudi tada koristili. Tvrdi se da je to najtajanstveniji
predmet na svetu. Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako
savršeno da potpuno liči na ljudsku lobanju u prirodnoj veličini.
Vrednost kristalne lobanje je neprocenjiva. Ko je onda napravio ovakvo
nešto i zašto, kome je služila ?!
Kruže glasine da ona ima
neobične moći, ljudi koji su joj se našli u blizini primećivali su kod
sebe čudne promene. Kakvu tajanstvenu silu poseduje Kristalna Lobanja?
Može li da isceljuje ili da transformiše čovekovu psihu?
Kristalna
Lobanja poznata je kao Mičel-Hedžisova Lobanja jer ju je pronašla Ana,
usvojena ćerka F.A.Mičel- Hedžisa. Pronađena je u Lubaantunu (Grad Palih
Kamenova) u Britanskom Hondurasu 1924. godine prilikom arheoloških
iskopavanja.I samo njeno otkrivanje obavijeno je misterijom i intrigama.
[You must be registered and logged in to see this image.]Pošto
starost kvarcnog kristala ne može da se odredi datiranjem pomoću
radioaktivnog izotopa ugljenika, nemožemo odrediti tačnu starost
Kristalne Lobanje. Pretpostavlja se da je njena starost 12.000 godina,
mada mnogi tu granicu pomeraju do fantastičnih nekoliko miliona godina.
Tačan odgovor bi se mogao dobiti samo razbijanjem Lobanje da bi se tako
odredila starost vodenog sadržaja u njoj, ali njena neprocenjiva
vrednost to ne dozvoljava. Mada i u tom slučaju dobili bi samo geološki
period u kojem je nastao kristal, a ne i vreme kad je Lobanja izrađena.
Pitanje je i zašto je Lobanja izrađena baš od kvarcnog kristala, kad je
on izuzetno tvrd materijal koji je težak za obrađivanje. Smatra se da je
bilo potrebno 300 godina strpljive obrade, pri čemu su pesak i voda
korišćeni da bi uglačali svaki deo stene, a zatim brušenjem rađeni
neverovatno precizni detalji. Tvrdi se da Kristalna Lobanja ima čudesna
isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu
ljudskog roda. Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj
Atlantidi.
Na osnovu toga što je Kristalna lobanja pronađena u
Srednjoj Americi, a i zato što je motiv mrtvačke glave zauzimao važno
mesto u kultovima Maja i Acteka, neki su pretpostavili da je ovo mogao
biti kultni predmet koji je korišćen u verskim obredima i u bogosluženju
kod ovih naroda.
I ostale pronađene kristalne lobanje potiču iz
različitih arheoloških nalazišta na području nekadašnje kulture Maja, a
većinu njih širom sveta čuvaju potomci autohtonog stanovništva. Do sada
su poznata četiri tipa antičkih kristalnih lobanja:

• od čistog kvarca - potpuno providne
• ametista - purpurne boje
• ružičastog kvarca
• dimljenog kvarca - sive do crne boje
Jedno
vreme, naročito četrdesetih godina, Lobanja je imala mnogo mračniju
reputaciju. Za nju su verovali da je 'Lobanja Strašnog suda' i da će
svakoga ko je gleda zadesiti nesreća ili će prevremeno umreti.Kasnije, a
naročito u novije vreme, zauzet je pozitivniji stav prema njoj. Sada se
veruje da Lobanja ima isceliteljsku moć, a da je osim toga i skladište
informacija.Dolazak do ovih podataka i njihovo pronalaženje biće moguće
tek kada naučimo da crpimo znanje iz ivog kristalnog kompjutera.

Grad Maja u kome je Kristalna lobanja pronađena, Lubaantun, je jedan od
poslednjih velikih centara Maja, sagrađen u osmom ili devetom veku naše
ere. Čitav taj predeo zarastao je u gustu vegetaciju. Izgleda da je on
bio trgovačko središte za kakovac. Najspektakularniji deo grada jeste
amfiteatar, jedan od najvećih koji su otkriveni u nestalom svetu Maja.
Izgleda da ostaci Lubaantuna obuhvataju period od samo jednog i po
stoleća pre nego što je grad neobjašnjivo napušten, negde u devetom veku
naše ere.
U Gvatemali su pronađena sela Maja u kojim je ovaj narod obitavao još u sedmom[You must be registered and logged in to see this image.]
veku pre naše ere. Ali njihova civilizacija dostigla je zenit između
300.-900. godine posle Hrista.Onda se, iz još neutvrđenih razloga, ova
jedinstvena civilizacija raspala, a narod zagonetno isčezao ili se
odselio.
Zbog svoje neprocenjive vrednosti Lobanja se čuva u sefu
jedne banke u mestu Mil Veli u Kaliforniji. Kristalna Lobanja bila je
podvrgavana mnogim naučnim istraživanjima. Počelo je 1964. kada je Ana
Mičel Hedžis odnela Lobanju u Njujork kod bračnog para Dorlend. Oni su 6
godina proučavali Lobanju u svom stanu u Kaliforniji. Jedne večeri kad
su zaključili da je kasno da bi je vratili u sef, Dorlend je seo kraj
kamina, a pored njega na stočiću bila je Lobanja.Odjednom je primetio da
oči Lobanje verno reflektuju vatru. Ovo izuzetno opažanje dovelo je do
otkrića tajanstvenog i jedinstvenog optičkog sistema koji je ugrađen u
Lobanju.Kako, to niko ne zna!Dorlend je pod mikroskopom otkrio
neverovatno sofisticiranu optiku.U gornjem delu usne duplje Lobanje
pronašao je široko providno telo koje je bilo slično prizmi koja prelama
svetlost pod uglom od 45 stepeni. Ovakva prizmatična površina
usmeravala je svetlost ispod Lobanje u njene očne duplje.Izbrušena je
još jedna tanka površina koja je mogla da posluži kao uveličavajuće
staklo.Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom komadu proteže se
kanal bez prepreka i inkluzija. Štampani tekst koji bi gledali kroz
njega bio bi i čitljiv i uvećan.Iza onoga što deluje kao namerno
izbrušena prizma, uočava se jedna konkavno-konveksna površina koja služi
za sabiranje snopa svetlosti, koji se potom baca na prizmu i odande u
očne duplje. Zadnji deo lobanje je [You must be registered and logged in to see this image.]majstorski
izrađen kao sočivo modernog fotoaparata i koje skuplja svetlost odasvud
i reflektuje je u očne duplje. Na Lobanji su naznačeni i zigomatični
lukovi. Oni su urezani u reljef pored jagodičnih kostiju, kao na pravoj
ljudskoj lobanji. To se ne može videti ni na jednoj statui u svetu.
Vilična kost je odvojena i može da se skida. Savršeno je upasovana u dva
uglačana ležišta i lako se pokreće gore dole!Jednom prilikom Frenk
Dorlend je opazio oreol oko Lobanje, sličan prstenu oko Meseca. Prsten
se protezao oko četrdeset pet centimetara i nestao je tek posle šest
minuta.
1970.godine Kristalna Lobanja odneta je u Hjulit Pakardove
laboratorije u Santa Klari u Kaliforniji, na detaljna ispitivanja. To
je jedna od vodećih laboratorija u svetu za ovakvu vrstu
istraživanja.laboratorije su sprovele dva osežna istraživanja. Posle
toga jedan od zaposlenih je izjavio: ''Nema načina da se utvrdi starost
Lobanje'. Verovatno su mnoge ideje o misterijama i zlu koje kruže o
Lobanji, potekle od njenih očiju. Pomeranjem svetlosnog izvora ili lakom
promenom ugla posmatranja dobija se beskrajni niz slika i obrazaca
usled prelamanja svetlosti. To može da deluje vrlo hipnotički.' I u
samoj laboratoriji Lobanja je izazivala uzbuđenje i nemir. Ni
profesionalco koji su tamo radili i koji su poznavali do najmanje
sitnice kristale i njegove osobine, nisu ostajali imuni na Lobanju. Na
kraju su se eksperti iz laboratorije složili da, pod pretpostavkom da
kad bi dobili komad kristala iste veličine, ni vrhunski proizvođači
kristalnih komponenti sa najsavremenijom današnjom tehnologijom ne bi
mogli da izrade Lobanju sličnu ovoj. Ili šta je izjavio jedan od
kristalografičara iz laboratorije Hjulit Pakard-a : '…ova prokleta stvar
jednostavno ne bi trebala da postoji!'
Kristali na neki tajanstven način mogu da utiču na ljudsku svet. I bračni par Dorlend [You must be registered and logged in to see this image.]koji
je ispitivao Lobanju nije izbegao mentalnin efektima Lobanje.Sve godine
dok su ispitivali Lobanju nisu pušili niti pili alkohol i kafu, a
postali su i vegetarijanci. Na neki čudan način Kristalna Lobanja
uticala je na njihovu svest.I drugi ljudi koji su se prvi put susreli sa
Lobanjom, reagovali su na susret sa njom. Neke je hvatala sanjivost a
neki su imali problema sa disanjem ili lupanjem srca.Kod nekih ljudi kao
da je stimulisala čulo mirisa i stvorila utisak da emituje aromu
mošusa, koja je bila neopisiva. U prisustvu Lobanje neki ljudi su čuli
laki hor glasova ili zvonjavu praporaca.
Svetski centar za
istraživanje zagonetnih pojava je četiri godine obavljao brojne
eksperimente sa kristalnim lobanjama. Elektronska oprema koja je
korišćena u ovim ogledima mogla je da meri energetski uticaj kristalnih
lobanja na ljude. Rezultati tih istraživanja ukazuju na sledeće:

• Kod kristalnih lobanja na delu je neka nepoznata inteligencija ili
neki program koji je u njih ugrađen, a koji je na osobe koje su se
podvrgle ispitivanju uticao stvarajući specifična energetska polja.
Dejstvo tih polja na testirane osobe bilo je pozitivno a instrumenti su
zabeležili povećanje harmonije i ravnoteže u njihovim biomagnetnim
poljima.
• Kod osoba koje su meditirale u blizini kristalne lobanje
zabeleženi su sledeći fenomeni: neki su dospevali u stanje alternativne
svesti, drugi su imali raznovrsne vizije, neki su osetili oslobađanje
dubokih emocija ili karme pohranjenih u njihovim čakrama ili fizičkom
telu, a manji broj testiranih je osetio veliku radost ili bio blažen i
ushićen.
• Kod nekih ljudi kontakt sa kristalnim lobanjama izazivao
je kasnije specifične snove ili bi danima osećao dejstvo energije
lobanja. Kod pojedinih učesnika testova dolazilo je i do spontanog
otvaranja njihovih unutrašnjih, duhovnih sposobnosti - pre svega trećeg
oka ili sposobnosti da se čuju duhovi.
• Mnoge osobe koje su
učestvovale u ovim testovima izvestile su kasnije Centar o korenitim
promenama koje su im se posle kontakta sa kristalnim lobanjama dogodile.
Prethodne neprijatne i nepoželjne situacije bile su brzo eliminisane
ili bi se iznenada pojavila mogućnost za rešenje tih situacija, što im
je donosilo mir i radost.

Filis Geld koautorka knjige 'Poruka
Kristalne Lobanje' je napisala: 'Verujem da Lobanja može da se
upotrebi kao duhovni fokus da se izvuku mudrost i znanje iz kolektivnog
nesvesnog. Kristalnu lobanju porede s kristalnim sveznajućim kompjuterom
koji samo čeka da otkrijemo pravi pristupni kod'.
Jedna stara
centralnoamerička legenda, u koju su verovali i Maje i Acteci, kaže da
je svet bio uništen četiri puta, da mi živimo pod petim Suncem i da će
naš svet biti uništen potresima Zemlje kada će nestati svaki život.
Prema kalendaru Maja svet je nastao 13.avgusta 3114. godine pre naše ere, a[You must be registered and logged in to see this image.]
biće potpuno razoren 21.12.2012. godine. Pisari ovog drevnog naroda, za
koji se veruje da su odlično znali astronomiju, ostavili su mnoge
tekstove sa proročanstvima, posebno onim vezanim za pomračenja Sunca.
Jedna od legendi koja se sačuvala do danas govori da još od vremena kada
su ljudi naselili dvanaest planeta postoji trinaest kristalnih lobanja.
Sve kristalne lobanje bile su poverene ljudima koji su naseljavali
Zemlju, a koji su se nazivali Atlanti. Atlanti su potom ove kristalne
lobanje ostavili Majama. Ako bi ljudima pošlo za rukom da sve ove
lobanje sakupe na jednom mestu, one bi mogle da nam pruže podatke o
našem poreklu i da nam kažu kako da izbegnemo dolazeću katastrofu. Naši
preci su, prema predanju, umeli da navedu kristalne lobanje da govore,
pri čemu bi im se čak pokretala vilica.
Šta god Vi mislili o
Kristalnoj Lobanji i njenoj nerazrešivoj misteriji, znajte da psiholozi
ne preporučuju da sebe dovodite u izmenjena stanja svesti. Ali ko može
odoleti Tajni Kristalne Lobanje.

Po
jednoj priči britanski bankar F.A. Mičel-Hedžis predvodio je 1924.
ekspediciju duboko u džunglu centralne Amerike sve do Britanskog
Hondurasa (danas Beliz), a misija je bila da se pronađu dokazi o
izgubljenom kontinentu Atlantidi. Na ovom putovanju bankarova usvojena
ćerka Ana dolazi do otkrića po kome je ovaj pohod postao poznat. Naime,
dok su iskopavali drevne ruševine majanskog hrama u Lubantunu, Ana je
primetila da neki predmet sija u zemlji ispod srušenog oltara - ljudska
lobanja vešto obrađena iz jednog komada providnog kvarcnog kristala. Dotaknuvši
predmet, Ana je rekla da je osetila nešto čudno i svaki put kad bi
stavila lobanju noću pored kreveta sanjala je o majanskim Indijancima, o
njihovom svakodnevnom životu i ritualima prinošenja žrtava. Tada su se
pojavile i razne teorije i nagađanja od onih koje uključuju vanzemaljce
do onih koje tvrde da su to matrice koje zrače energiju i imaju moć da
bace čini, prizivaju duhove, leče i predskazuju budućnost. Jedna takva
teorija tvrdi da je lobanju ostavilo društvo koje je živelo u samom
središtu Zemlje, i da je 13 glavnih lobanja čuvalo istoriju ovih ljudi.
Ubrzo su se pojavile još neke kristalne lobanje, koje su našle put do
muzeja širom sveta, dok su druge završile u privatnim zbirkama.
Britanska kristalna lobanja i Pariska kristalna lobanja izložene su u
Muzeju čovečanstva u Londonu i Muzeju čoveka u Parizu. Drugi par čuvenih
lobanja - majanska kristalna lobanja i lobanja od ametista, u
Sjedinjene Države donose majanski sveštenici. Dve veoma poznate lobanje u
privatnim kolekcijama nazvane su „Maks“ i „E.T“, međutim, do današnjih
dana Mičel-Hedžisova lobanja teška oko 10 kg, visoka oko 13 cm, duga 18
cm i 13 cm široka, ostaje najpoznatija od svih. Neki ipak tvrde da je
Mičel-Hedžis lobanju kupio na aukciji u Sotbiju u Londonu 1943, a na šta
je on rekao da je u stvari otkupio lobanju pošto je ostavio prijatelju
na čuvanje, koji je dao kod Sotbija na prodaju. Pogledajte film koji
pokušava da razreši ove misterije...

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Poslednji časovi Atlantide
[You must be registered and logged in to see this image.]

Osmog
jula 8498. godine pre Hrista, na Zemlju se velikom brzinom obrušio i uz
temperaturu od 20.000 0 C, eksplodirao jedan asteroid. Katastrofa je
trajala samo dva minuta, a za ta dva minuta poginuli su milioni ljudi,
uništen je biljni i životinjski svet u mnogim regionima naše planete, a
njen lik i klima promenjeni su za sva vremena. Bio je to dan u kome je
potonula legendarna Atlantida, a sa njom je nestala i prva civilizacija
koju je čovek izgradio. "Uzrok te apokaliptične katastrofe je asteroid
iz grupe Adonis, koji je sa svoje trajektorije oko Sunca dospeo u
gravitaciono polje Zemlje" - smatra nemački fizičar Oto Muk (Otto
Muck), iz čije knjige "Sve o Atlantidi" prenosimo najzanimljivije
delove.

Kataklizma je počela na severozapadnom horizontu: iz
dubine kosmosa iznenada se pojavilo nepoznato nebesko telo, koje je
najpre ličilo na sićušnu zvezdu, posle 30 sekundi na kometu, a posle
jednog minuta na blještavi bolid čiji je sjaj bio jači od stotinu
Sunaca. Gotovo položenom trajektorijom telo se obrušilo na Zemlju.
Pir razularene stihije

Iz
pravca severozapada asteroid je nečujno doleteo do obala
severnoameričkog kontinenta, u oblasti 330 severne geografske širine,
gde se danas nalazi lučki grad Čarlston u državi Južna Karolina.

Kada
je nebesko telo ogromnom brzinom prodrlo u gušće slojeve atmosfere,
temperatura stvorena trenjem naglo se popela na 20.000 0 C i svi oni
koji su videli taj stravični bljesak ostali su zauvek slepi. Užasna
toplota je spalila i u pepeo pretvorila sve što joj se našlo na putu.

Pod
dejstvom toplote nebesko telo je, na oko 200 km iznad površine Zemlje
eksplodiralo i raspalo se na stotine usijanih delova koji su se obrušili
na površinu Zemlje kao kakva kiša, šireći smrt i propast.

Dve
najveće gromade su pale u reon Atlantika, severoistočno od Portorika.
Razornom silom jednakoj snazi 30.000 hidrogenskih bombi, one su probile
dno okeana. Bilioni tona usijane magme je poletelo iz dubine Zemlje i
pomešalo se sa morskom vodom, pretvarajući je u neizmerne količine
vodene pare koja se dizala i do 30 km u visinu.

Prasak eksplozije
čuo se širom sveta. Blještavi sjaj je pretvorio noć u dan 2.000 km
unaokolo. Džinovski talasi, visoki i do 1.000 m valjali su se sa pučine
ka kopnu i uništavali sve pred sobom...

U tom piru razularene stihije potpuno je uništeno legendarno ostrvo Atlantida.
Platon o Atlantidi

Najveća
opsesija Ota Muka je otkrivanje tajne o Atlantidi, kojom se čovečanstvo
već bavi oko 2.400 godina, od onih dana kada je slavni grčki filozof
Platon (427-347, pre nove ere), stavio na dnevni red istorije to
pitanje. Neposredno pre svoje smrti je napisao dva dela "Timaios" i
"Kricias", u kome su po prvi put pomenuti legendarno ostrvo i njegov
tragičan kraj.

Prema Platonu, Atlantida se nalazila u blizini
"Herkulesovih stubova" - kako se ranije nazivao Gibraltarski moreuz.
Bila je veća od Male Azije i Južne Afrike zajedno, odlikovala se
plodnošću i davala po dve žetve godišnje. Platon je pominjao kokosove
palme, slonove, krokodile, pozlaćene hramove i palate, glavni grad u
prečniku od 23 km i ljudsku zajednicu zasnovanu na zakonodavnim normama i
visokoj kulturi. Vojska Atlantide je raspolagala sa 480.000 pešaka,
120.000 konjanika, 160.000 bornih kola, 240.000 mornara.

Platon
je prvi pisao o Atlantidi. Sva kasnija dela drugih autora su se
zasnivala na njegovim informacijama. Međutim, Platon je podatke o
Atlantidi čuo od svog rođaka Kricijusa, koji ih je saznao od svog dede, a
ovaj opet od Solona, najvećeg zakonodavca Grčke. Ali i Solon je do tih
podataka došao na osnovu izveštaja starih egipatskih pisaca, koje je
otkrio prilikom svojih putovanja.

Na osnovu dvadesetak stranica
Platonovog napisa o Atlantidi, do sada je objavljeno 25.000 radova o
najvećoj katastrofi koja je zadesila našu planetu. Naučnici i pisci,
moreplovci i istrazivači, opsenari i šarlatani pisali su o Atlantidi.
Tragom potonulih gradova

Da
li, osim Platonove Atlantide, postoje bilo kakvi naučni dokazi o
propasti nekog velikog dela kopna ili velikog ostrva u istoriji
čovečanstva?

"Godine 1969. američki pomorski istrazivači su
otkrili u kristalno čistoj vodi, u blizini Bahamskog ostrva Andros,
ostatke ogromnih zidova i stubova, i to upravo na lokaciji koju je
američki vidovnjak Edgar Kejsi ( Casey ) još 1929. godine predskazao kao
mesto na kome će se ponovo pojaviti Atlantida" - piše Oto Muk.

Tragovi
potopljenih gradova postoje u svim krajevima sveta i to ima svoje
objašnjenje: od poslednjeg ledenog doba ( oko 7.000 godina pre n. ere )
istopljeni ledeni prekrivač, koji je pokrivao i velike oblasti Evrope,
podigao je novo mora za čitavih 200 metara. Tako je more u nižim
primorskim područjima potopilo čitave civilizacije i njihovo
stanovništvo. Engleska tada još nije bila ostrvo, na mestu Baltičkog
mora nalazilo se kopno, dok je Temza bila pritoka Rajne, a Apeninsko
poluostrvo je bilo zemljouzom povezano sa Severnom Afrikom.

Sve
te potopljene oblasti imaju nesto zajedničko: nalaze se u obalskim
područjima kontinenata. Međutim, Atlantida se, prema Platonu, nalazila
daleko u okeanu. "Odatle se - pisao je on - moglo otploviti do drugih
ostrva, a sa ovih i do nasuprot ležećeg kopna".

Ta druga ostrva su najverovatnije Karipska ili Bahamska ostrva, a "nasuprot lezeće kopno" je severnoamerički kontinent.

Prema
tome, Atlantida se nalazila između Evrope i Amerike, gde se danas
nalaze Azurna ostrva. Ona, po svemu sudeći, predstavljaju najviše vrhove
ogromnog podvodnog planinskog lanca koji se od severa proteže prema
jugu kroz Atlantski okean. Taj planinski greben se u oblasti Azura
proširuje u plato čija širina dostiže 500, a dužina 1.000 km. Plato se
danas nalazi na dubini od 3.000 m ispod morske površine, dok su obe
strane Atlatnika duboke po 7.000 m. Oto Muk tvrdi da je taj plato nekada
predstavljao Atlantidu. Kosmička karastrofa bila je uzrok njene
propasti. Za tu tvrdnju on navodi više dokaza.
Dokazi Ota Muka

Kada
su 1921. godine izvršena prva vazdušna foto-snimanja Južne Karoline,
otkriveno je više od 3.000 kratera zagonetnog porekla. Stotinak kratera
je imalo prečnike od preko 1,5 km , dok se čitava oblast, sa centrom oko
grada Čarlstona, rasprostirala na oko 156.000 km2 . Zaključak se sam
po sebi nametao: reč je o tragovim krhotina nekog većeg nebeskog tela
koje je eksplodiralo nad Zemljom. Dve ogromne jame na morskom dnu u
oblasti Portorika ukazuju na pad dva džinovska dela asteroida. Prema
Mukovim proračunima oba dela imala su prečnike od po desetak kilometara.
Te gromade su napravile ogromnu pukotinu koja se ubrzo proširila do
Atlantide. Rastopljena magma iz utrobe Zemlje bila je strahovitim
erupcijama izbačena u atmosferu, a na njenom mestu je nastala pukotina u
koju je sve do dubine oko 3.000 m potonuo i deo zemljine kore. To je
bio kraj Atlantide, čiju je propast pratilo niz katastrofa.

Pepeo
lave i isparena morska voda stvoroli su crni oblačni pokrivač od 30 km
debljine, koji se pod dejstvom pasatskih vetrova premeštao prema istoku,
ka Evropi, Africi, Aziji. U tim oblacima stvarali su se tornada i
uragani. Pepeo i morska so su predstavljali kristalizacione tačke za
apokaliptične kiše i provale oblaka koje su se obrušavale na Zemlju.
Prema Bibliji kiše su trajale 40 dana i 40 noći, dok je voda prekrivala
nizije čitavih 150 dana. Po proračunima Ota Muka te brojke su potpuno
verodostojne.
Mamutska groblja u Sibiru

Istovremeno sa ovim
nepogodama, nad planetom se širio ogroman oblak otrovnih gasova koji su
prodirali iz dubine Zemlje. Muk smatra da je upravo tom pojavom rešio i
jednu od najstarijih zagonetki : problem mamutskih grobova u Sibiru.
Tamo, u večito zamrznutom tlu, otkriveni su ostaci desetina hiljada
mamuta i to u takvom stanju kao da su uginuli juče, a ne pre deset
hiljada godina.

Njihove leševe naučnici su detaljno ispitivali.
Dijagnoza je bila: nagla smrt, bez spoljnih povreda izazvana gušenjem. U
želucima mamuta otkriveni su i njihovi poslednji obroci - lišće
četinara. Međutim, takvo drveće ne raste tamo gde su pronađeni mamuti.
Ono raste pod mnogo blažom klimom, u oblastima koje se nalaze i do 3.500
km južnije. Da su mamuti tamo uginuli, njihovi leševi bi ubrzo
istrulili i ostali bi samo skeleti. Sve to nameće pretpostavku da je
gotovo trenutnu promenu klime prouzrokovalo kosmičko dešavanje.

Muk
objašnjava da je sudar Zemlje i asteroida pomerio osu Zemlje za čitavih
3.500 km. To je izazvalo trenutnu promenu klime. Mamuti, ugušeni u
otrovnom dimu, su i trenutno konzervisani u džinovskom prirodnom
zamrzivaču. Inače, pre katastrofe u tim predelima su rasli četinari i
svo ostalo drveće.
Golfska struja kao dokaz

Činjenica je da
Zapadna Evropa ima svoju blagu klimu zahvaljujući moćnoj okeanskoj reci
tople vode. Britanska ostrva imaju srednju godišnju temperaturu od 100
C, dok Labrador, koji se nalazi na istoj geografskoj širini, samo na
drugoj strani sveta, a ne zapljuskuje ga topla morska struja, ima
srednju godišnju temperaturu od 00 C.

Muk postavlja pitanje: kako
se uprkos postojanju Golfske struje moglo dogoditi da su se u ledenom
dobu, koje se završilo oko 7.000 godina pre n. ere, Skandinavija i
velike oblasti Nemačke i Britanskih ostrva nalazile pod večitim snegom i
ledom? Njegov odgovor daje prihvatljivo objašnjenje: Golfska struja u
to vreme nije uopšte ni dopirala do Evrope. Polazeći iz Meksičkog zaliva
ona je na pola puta do Evrope nailazila na nepremostivu prepreku: 1000
km dugačko i 500 km široko ostrvo Atlantidu. Topla struja je
zapljuskivala njegove zapadne i jugozapadne delove i odatle se u
neprekidnoj cirkulaciji vraćala u Karipsko more, odakle je opet
zaokretala ka Atlantidi.

Tek posle propasti Atlantide put prema
Evropi je bio otvoren. Pod povoljnim dejstvom tople morske struje,
ledeni pokrivač na Britanskom ostrvu počeo je da popušta i da se topi.
Taj proces traje već hiljadama godina i nije završen do danas.
Promenjena maršruta jegulja

Neobično
putovanje jegulja se uklapa u teoriju Ota Muka. Jegulje polažu ikru u
Sargaskom moru, u zapadnom delu Atlatnika. Ono zauzima dosta veliku
površinu Atlantika i prekriveno je gustim masama algi. To neobično more
zapljuskuju tople golfske struje. Izleglu mlađ jegulja strujanje tople
vode nosi na istok i severoistok. Tako jegulje dospevaju do Evrope gde
se njihova ogromna jata dele - mužjaci ostaju u moru, dok se ženke
uzvodno kreću u reke koje se ulivaju u Atlantik. U tim rekama ostaju pet
godina dok ne dostignu polnu zrelost. Tada se vraćaju u more i ponovo
sa mužjacima odlaze u Sargasko more i tamo polazu ikru.

Na prvi pogled to putovanje jegulja radi očuvanja vrste i parenja je potpuno besmisleno i preterano opasno.

Muk
objašnjava da jegulje ranije nisu dolazile u daleku Evropu. Golfska
struja ih je donosila samo do mnogo blize Atlantide. Kada je ostrvo
nestalo u katastrofi, golfska struja je ponela sa sobom i jegulje na ovo
produženo putovanje. Njihov instikt se nije promenio ni posle toliko
milenijuma: i danas ga se pridržavaju.
Stvaranje rase bledolikih

Gigantske
količine lave i pepela koje su se podigle u atmosferu, prekrivale su
nebo nad Evropom, prema Mukovim proračunima, oko 2.000 godina. Biljke,
kojima su nedostajale potrebne količine svetlosti su izgubile pigmente.
To se dešava i sa ljudima koji se duže ne izlažu Sunčevoj svetlosti. Muk
pretpostavlja da su upravo pod tim uslovima nastali bledoliki ljudi, iz
dotada bakarno-crvenih rasa ljudi. To dokazuju i crteži otkriveni u
pećinama južne Francuske.

Datum katastrofe Muk je izračunao tako
što je pošao od Platonovog podatka, po kojem je Atlantida potonula pre
8.500 godina. Uporedio je taj kalednar sa kalendarom Maja indijanaca,
koji započinje apsolutnim nultim danom, a može se tačno fiksirati: 6.
jun 8498. godine pre nove ere.

Da li je to bio dan propasti Atlantide? Sličnost u tim datumima ne može biti slučajna.

Sa
tim datumom se može povezati i interesantna astronomska konstelacija,
povezana sa tzv. konjukcijom Zemlje i Venere sa Mesecom: ta tri nebeska
tela su se nalazila tog dana u istoj liniji. Ali istog dana se u blizini
Zemlje nalazila i grupa asteroida Adonis.

Da li je konstelacija
Zemlje, Venere i Meseca bila dovoljna da jedan izdvojeni asteroid iz
grupe skrene sa svog puta i privuče ga u polje Zemljine teže?

Muk smatra da to nije nemoguće.

Postoje mnogi dokazi za slične manje kosmičke udese koji su pogađali nasu planetu.

Tako
je 30. juna 1908. godine jedan meteorit pao na teritoriju Sibira i
izazvao pojavu plamenog stuba visokog 20 km, koji se mogao videti i sa
daljine od 500 km. Pod dejstvom vazdušnog udara, ljudi i konji su padali
i po 650 km udaljeni od mesta gde se desio udar. Pri tome ne treba
zaboraviti da je taj meteorit bio pravi patuljak u odnosu na asteroid
koji je pogodio Atlantidu.
Atlantida - most među starim kulturama

Poslednja
otkrića dopustaju istrazivačima praistorijske prošlosti Zemlje da idu
još dalje u prošlost. Spomenici prastarih kultura, iskopine, motivi,
legende i razni predmeti, kao i istraživanja na kopnu i pod morem,
ukazuju da su te kulture nastale pre neke ogromne katastrofe, praćene
sveopštim potopom pre oko 12.000 godina. Ali, ima i veoma mnogo indicija
da su među njima, mada su bile razdvojene hiljadama kilometara,
postojale uzajamne veze.

Zbog svega toga Platonova priča o
Atlantidi pojavljuje se danas u novom svetlu. Istraživači su skloni da
veruju kako je nekada napredno ostrvo u Atlantskom okeanu, pre svoje
propasti, predstavljalo ne samo most među praistorijskim kulturama
Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg istoka sa jedne, i drevne Amerike sa
druge strane, nego i njihov izvor i rasadnik. Za to još ne postoje
neposredni i neoborivi naučni dokazi, ali indicija ima sve više.
Veštački diskovi na dnu Atlantika

Ruski časopis "Sputnjik" objavio je članak o verovatnom postojanju i
propasti Atlantide, u kojem iznosi i neke manje poznate podatke.

"Sredinom
pedesetih godina - piše "Sputnjik" - američki brod za okeanografska
istraživanja podigao je sa dna Atlantika, južno od Azurnih ostrva, oko
1.000 kg neobičnih predmeta. Bili su to krecnjački diskovi, slični
tanjirima, prečnika 15 i debljine 4 cm. Spoljna strana je bila relativno
glatka, a unutrašnja izdubljena i hrapava, što govori o vestačkom
poreklu tanjira. Istraživanja su pokazala da su stari oko 12.000 godina
i, što je još važnije, da su izrađeni na površini Zemlje, pod
atmosferskim uslovima. Ko ih je izradio? Zašto? Kako su se u tako
relativno velikom broju našli na jednom mestu?

"Sputnjik" ističe
da se i druge grane nauke interesuju za rešenje problema Atlantide, jer
su za njeno postojanje vezana mnogobrojna pitanja. Uporedna etimologija
postavlja pitanja: kako su koreni mnogih drevnih grčkih reči dospele u
jezik Maja Indijanaca? Ili: otkud u Peruu u pećinama slike i skulpture
lavova i drugih životinja koje nisu nikada živele na tom području?

Na
ta i slična pitanja nauka ne može da odgovori. Zbog toga se istraživači
uvek vraćaju Platonu, upoređuju njegove dijaloge sa objektivnim nivoom
znanja iz tog doba i iznose zaključke po kojima je on podatke o
Atlantidi mogao da dobije od ljudi koji su na osnovu pouzdanih izvora
znali da je ona postojala.

I detalji koje je pominjao Platon,
slažu se sa otkrivenim činjenicama. Podaci Platona o tome da su se
zidovi i kule pravili od belog, crnog i crvenog kamena, potvrđuju se
činjenicom da su i savremena zdanja na azurnim ostrvima napravljena od
istog materijala; a ta ostrva su u stvari najviši vrhovi ostrvskih
planina.

Ruski hidrogeolozi su istraživanjem tla sa dna severnih
polarnih mora došli do još jednog zaključka koji, mada posredno,
potvrđuje Platonovu priču o Atlantidi: oni su ustanovili da su prvi
talasi golfske struje prodrli u ta područja pre otprilike 12.000 godina.

Do
sličnih rezultata su došli i američki naučnici. Oni su istražili
vulkanski pepeo u talozima na dnu Atlantika i otkrili da se tamo pojavio
pre 12.000 godina.
Novi početak čovečanstva

Postoji veći broj
ljudi koji smatraju da je Atlantida Platonova izmišljotina. Slavni
filozof je opisivao zlatne krovove i srebrne statue božanstva Atlantide,
a oni ističu: prema najnovijim istraživanjima, primitivni stanovnici
Evrope sve do 4.000 godine pre n. ere nisu koristili metale.

Kada
se povede reč o 70.000 borbenih kola Atlantide, oponenti na to kažu da
su se konji tek oko 1000. godine pre n. ere počeli koristiti u ratne
svrhe. Oni tvrde da su se 8498. godine pre n. ere Evropom kretali
neandertalci koji su koristili samo kosti i kamenje kao alat.

Međutim,
Platon ne opisuje samo kulturu Evrope, nego i kulturu Atlantide. A
budući da je ona propala u roku od 24 sata, zajedno sa svojim
stanovnicima, životinjama, kulturnim blagom i kada je užasna kosmička
katastrofa izmenila lik Zemlje, onda se zaista uzaludno traga za tom
izgubljenom civilizacijom.

Verovatno se ništa više ne može dokazati sem činjenice da je čovečanstvo još jednom moralo da krene sve ispočetka...

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Tajne Piramida

Postoji
mnostvo pitanja vezano za piramide: Kako su gradjene, kada su gradjene,
ko ih je gradio, itd. Do sada je pronadjeno 67 kompletnih piramida i 25
nekompletnih. Na platou Gize u Egiptu nalazi se 10 piramida,
ukljucujuci i dve najvece. Najveca piramida na svetu je Keopsova
piramida koja je visoka 137 metara i sastavljena je od oko milion
kamenih blokova koji su teski 2-5 tona (vidi sliku).
Neki blokovi dostizu tezinu i 15 tona, dok se unutar piramide mogu
nadji granitni blokovi teski i 50 tona. Nekada su piramide bile oblozene
finim belim krecnjakom tako da su se presijavale na suncu kao da su
zlatom poplocane. U srednjem veku, kada je pocela izgradnja modernog
grada Kaira, ljudi su dolazili i skidali ovaj beli krecnjak i odnosili
da poplocavaju fasade svojih kuca u Kairu. Danas je ostao samo jos vrh
Kefrijeve piramide koji je prekriven ovim finim krecnjakom (vidi sliku).
Kameni blokovi piramida izgradjeni su uglavnom od krecnjaka, sto
ukazuje da su ove stene natalozene u vodi. Takodje, u tim krecnjacima
nalazimo fosile organizama, kao sto su numuliti, sto ukazuje da su ove
krecnjacke stene natalozene za vreme Potopa (poznato je da fosili
nastaju samo u uslovima katastrofe). Dakle, piramide su definitivno
nastale posle Potopa. U piramidama su se obicno sahranjivali faraoni, i
do sada su skoro sve piramide opljackane. Interesantno je istaci da je Egipat bio na vrhuncu svoje moci za vreme vladavine faraona Djozera (vidi sliku),
kada su i pocele da se grade piramide. Pocetak vladavine ovog faraona
nije obelezen velikim dogadjajima, a onda se u njegovom zivotu
pojavljuje jedna izuzetna licnost, koju istorija naziva Imotep (vidi sliku),
i od tada pocinje uspod ovog faraona. Obicaj je bio da na pocetku
vladavine faraon zida grobnicu za sebe i svoju porodicu. U grobnici
faraona Djozera postoje imena njegove rodbine i najblizih saradnika, ali
nema imena Imotepa, koji je bio njegov glavni saradnik i pomocnik u
vrsenju vlasti. Istorijske cinjenice ukazuju da Imotep nije bio clan
faraonove porodice i da se odjednom pojavljuje u njegovom zivotu tokom
njegove vladavine. Istorijski izvori
beleze da je Imotep bio covek izuzetnih sposobnosti i talenata. Toliko
se velicanstvenih stvari je zapisano o ovom coveku u egipatskoj istoriji
da su istoricari kazali da je Imotep bio "egipatski Leonardo Da Vinci".
Evo sta kazu egipatski istorijski izvori o Imotepu:
"Tokom vladavine faraona Djozera ziveo je Imotep, koji je vodio poslove
vladara Egipta. Bio je zamenik vladara, upravljao je Velikom Palatom,
bio je Visoki svestenik Heliopolisa, bio je graditelj, skulptor...
Imotep je zbog svojih lekarskih sposobnosti stekao medju Egipcanima
reputaciju Asklepijusa (prema grckom paganskom verovanju, vrhovnog boga
medicine) ... Imotep je uspostavio vestinu gradnje koriscenjem tesanog
kamenja." (Manetho, 305-285 BC, The Ancient Near East, 1958, Vol. I, p.
24-, Princeton University Press)
Egipatski istorijski izvori kazu da je Imotep uspostavio granju piramida
u Egiptu i prva piramida koju je napravio bila je Stepenasta piramida u
Sakari (vidi sliku). Ali, ko je zaista bio Imotep? Pogledajmo istorijske spise vezano za Imotepa i faraona Djozera.
Istorijski spisi beleze sta se desilo faraonu Djozeru: "Bio sam veoma
uznemiren zbog nadolazece gladi. U snu mi se javio bog Nila Knum i
obecao da ce Nil dati vodu, ali da ce biti najpre sedam godina gladi, a
zatim sedam godina izobilja..."
Postoji jos samo jedan istorijski izvor koji govori o sedam godina
izobilja i sedam godina gladi, a to je onaj u Bibliji, kada je faraon
sanjao san o nadolazecoj gladi i kada mu je Josif dao tumacenje sna:
"Evo doci ce sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji Misirskoj, a iza njih
nastace sedam gladnih godina." (1. Mojsijeva 41,29.30) Egipatski
istorijski izvori dalje kazu sta je uradio faraon Djozer: "Upitao sam
Imotepa, koji je bio sin boga Pta: ´Gde se radja NIl? Ko je bog tamo? Ko
je pravi Bog?... Imotep je odgovorio: ´Potrebno je da pitam Boga koji
vlada nad svim zivim..." (Bog Pta je u Egiptu bio smatran za vrhovnog
boga, onog koji je stvorio sve druge bogove.) U
Bibliji citamo slican izvestaj: "A Josif odgovori faraonu: ´ To nije u
mojoj vlasti, Bog ce javiti dobro faraonu." (1. Mojsijeva 41,16) Egipatski
istorijski izvestaj kaze sta je dalje uradio faraon: "Obecao sam bogu
Nila Knumu, da ce sav arod, osim svestenika u bozjem hramu, placati
porez u iznosu od jedne petine svojih useva." Biblija opet govori o
slicnoj naredbi: "A sto bude roda dacete peto faraonu... samo ne kupi
svestenickih njiva..." (1. Mojsijeva 47,24.22) Da li to znaci da su
Imotep i Josif bili u stvari ista licnost? Kao
sto je receno, prva sazidana piramida u Egiptu bila je Stepenasta
piramida u Sakari. Istorija belezi da je tu piramidu sagradio Imotep i
da je to bio pocetak gradnje piramida u Egiptu. Interesantno je da je
ova piramida bila okruzena velikim zidom (vidi sliku).
Ocigledno da se tu cuvalo nesto veoma dragoceno. Postojala su samo
jedna uska vrata kroz koja je moglo da se udje u ovu piramidu (vidi sliku). Kada se udje u kompleks ove piramide nailazi se na 11 velikih silosa koji su ukopani u zemlji (vidi sliku).
Na dnu ovih silosa pronadjeni su ostaci zita. Ovih 11 silosa mogu da
prime 40.000 kubnih metara zita, sto odgovara teretu koji moze da ponese
4.000 kamiona koji imaju kapacitet 10 kubnih metara. Ova kolicina zita
daleko premasuje potrebe za zitom gradova u okruzenju. Na dno ovih
silosa se silazilo stepenicama gde se vrsila isporuka zita (vidi sliku). Posto veliki deo okolnog terena jos nije istrazen naucnici pretpostavljaju da u okolini ima jos ovakvih silosa.
Biblija govori o tome da je Josif prikupljao zito u Egiptu: "Tako
nakupi Josif zita vrlo mnogo, koliko je peska morskoga, tako da ga
presta meriti, jer mu ne bese broja... I iz svih zemalja dolazahu u
Misir k Josifu da kupuju, jer posta velika glad u svakoj zemlji... I
pokupi Josif sve novce sto se nalazahu po zemlji Misirskoj i u zemlji
Hananskoj za zito koje kupovahu, i slagase novac u kucu faraonovu." (1.
Mojsijeva 41,49.57; 47.14) Vidimo da
postoji velika podudarnost izmedju Imotepa i Josifa, i da istorijske
cinjenice ukazuju da je onaj koji je uspostavio gradnju piramida u
stvari bio Josif. Egipatska istorija
belezi: "Imotep je bio svestenik u gradu Heliopolisu." Poznato je da je
Heliopolis u stvari grad On, koji je opisan u Bibliji. Biblija kaze za
Josifa: "I nadenu faraon Josifu ime Psontomfanih, i ozeni ga Asenetom,
kcerju Pontifere svestenika Onskoga." Ovde takodje vidimo veliku
slicnost izmedju Imotepa i Josifa. Egipatska
istorija dalje kaze: "Imotep je zbog svojih lekarskih sposobnosti
stekao medju Egipcanima reputaciju Asklepijusa." Biblija kaze za Josifa:
"I zapovedi Josif slugama svojim, lekarima, da mirisima pomazu oca
njegova. I lekari pomazase mirisima Jakova." (1. Mojsijeva 50,2)
Egipatski istorijski izvori beleze da je faraonov najblizi saradnik
zapisao: "Blizim se smrti u svojoj 110 godini zivota." (Pta-otepove
instrukcije, The Ancient Near East, 1958, Vol. 1, p. 234-, Princeton
University Press) Biblija kaze za Josifovu smrt: "Potom umre Josif, a
bese mu 110 godina." (1. Mojsijeva 50,26) Faraonov
najblizi saradnik je takodje zapisao: "Dobio sam ovlascenja od vladara
kakva niko pre mene nije imao." Biblija kaze za Josifa: "I jos rece
faraon Josifu: ´Ja sam faaon, ali bez tebe niko nece maci ruke svoje ni
noge svoje u svoj zemlji Misirskoj... Pa rece faraon Josifu: ´Ti ces
biti nad domom mojim i sav ce ti narod moj usta ljubiti, samo cu ovim
prestolom biti veci od tebe." (1. Mojsijeva 41,44.40) Vrlo je interesantno da se upravo na zidovima piramide u Sakari nalaze slike gde ljudi pate od gladi (vidi sliku), kao i slike gde ljudi uzimaju zito u vrecama i nose ga uz stepenice. Logicno
bi bilo ocekivati da bi Josif, odnosno Imotep, bio sahranjen u
Stepenastoj piramidi u Sakari. Kada su arheolozi poceli da istrazuju ovu
piramidu, otkrili su da ona nije bila opljackana, kao skoro sve ostale
piramide, jer pljackasi nisu otkrili podzemne kanale ispod nje. Na svoje
iznenadjenje, naucnici su otkrili vise od milion prepariranih ptica
ibis, za koje su Egipcani smatrali da su svete zivotinje. Takodje, na
zidovima tunela otkriveno je mnostvo slika ove ptice (vidi sliku).
Grcki istorijski izvori kazu da je veliki broj ljudi iz Grcke odlazio u
grad blizu Memfisa u Egiptu (sto je odmah pored piramide u Sakari), kod
nekog izuzetnog coveka koji je bio u stanju da izleci skoro svaku
bolest. Oni su mu na poklon donosili ove preparirare "svete ptice". Konacno,
arheolozi su otkrili prostoriju u kojoj se nalazio mrtvacki kovceg. Tu
je takodje pronadjeno mnostvo posudja sa pecatom faraona Djozera (vidi sliku),
sto potvrdjuje da je ovde bio sahranjen Imotep, odnosno Josif. Kada su
otvorili kovceg, naucnici su otkrili da u njemu nema tela pokojnika.
Zasto, kada grobnica nije bila opljackana. Biblija kaze da je Josif pre
svoje smrti porucio: "I zakle Josif sinove Izrailjeve i rece: ´Zaista ce
vas pohoditi Bog, a vi onda odnesite kosti moje odavde" (1. Mojsijeva
50,26), sto se i desilo u Mojsijevo vreme: "I Mojsije uze kosti Josifove
sa sobom." (2. Mojsijeva 13,19). Vrlo
je interesantan sam polozaj ovog kovcega. Poznato je da su svi faraoni
sahranjeni u pravcu izlaska sunca, u pravcu istoka, jer su se oni
klanjali suncu kao bozanstvu. Medjutim, ovaj kovceg u piramidi u Sakari
je bio okrenut prema severu, prema Hananskoj zemlji, zemlji koju je Bog
obecao svom narodu, gde ce ih Mojsije kasnije i odvesti uz Bozje
vodjstvo. Dakle, vidimo da je upravo
Josif ta znamenita istorijska licnost iz egipatske istorije, oznazena
kao Imotep, koja je pocela sa gradnjom piramida. Prva piramida je imala
svrhu skladistenja zita, a vidimo da su kasnije faraoni pravili piramide
da bi se u njima sahranjivali. PIRAMIDE - ENERGETSKA POSTROJENJA DREVNE CIVILIZACIJE

Egipatske piramide impresioniraju prosječnog čovjeka svojom starošću, grandioznošću, svrhom i brojem.
Jesu
li drevne civilizacije bile puno naprednije nego što smo ih
procijenili? Egipatske piramide, najtajanstvenije građevine na svijetu
potiču puno pitanja i još više odgovora...

"Grobnice" bez mumija

Promatrati velike piramide kao grobnice više je nego pogrešno iz
jednostavnog razloga što u njima nisu nikada pronađena tijela, već se
takvo mišljenje oformilo na osnovu senzacionalističkih novinskih članaka
iz vremena kada su Sir William Flanders Petrie, Richard William
Howard-Vyse i drugi istraživači istraživali egipatske arheološke
lokalitete, pa su grobnice u Dolini kraljeva poistovjetile s Gizom i
piramidama, premda ta dva lokaliteta djeli 500 kilometara pustinje.
Jedina
bliska piramida gdje su pronađene mumije je mala stepenasta Đoserova
piramida, a i te su mumije donijete 2500 godina nakon njezine gradnje.

U centru svijeta

Plato Gize se nalazi u centru masa svih kontinenata na Zemlji kada se
oni konformno preslikaju na površinu, i da meridijan koji prelazi preko
platoa ima najveći udio kopnenih površina u usporedbi sa svim drugim
zemljopisnim dužinama. Visina Velike piramide jednaka je prsoječnoj
nadmorskoj visini kopna na Zemlji i iznosi 1/43200 Zemljinog polarnog
radijusa, a u istom omjeru je i duljina stranice baze prema opsegu
Zemlje, te da je zakrivljenost stranica piramida jednaka zakrivljnosti
Zemlje. Tako dolazimo do zaključka kako su piramide bile u odnosu sa
Zemljom i njenim vibracijama te da je plato Gize i njezina okolina pomno
odabrana za izgradnju tih kolosalnih građevina.

Istraživanja
Cristophera Dunna pokazala su da je Velika piramida bila drevni, vrlo
precizni stroj za pretvorbu Zemljinih seizmičkih vibracija u druge
upotrebljive i primjenjive vrste energije.

Velike piramide
rabile su tehnologiju koja koristi vodu po principima koje su u novije
vrijeme ponovno otkrili austrijski izumitelji Viktor Schauberger i
Johann Grander.
Promatrajući plivanje pastrva Viktor Schauberger je
zaključio kako voda, ukoliko nije obasjana suncem, ukoliko je na
temperaturi od 4oC /anomalna točka vode) i ukoliko se giba na način koji
on naziva vrtložno ciklonidalno spiralno gibanje može osobađati
energiju i izazvati brojne efekte poput električnog nabijanja tvari u
blizini vodenog toka, stvaranja vibracija i svjetlosnih efekata, te
stvaranja potiska koji se može iskoristiti za pogon turbina.

PER KA ILI PER NETHER

Da Velike piramide nikada nisu bile gradjene kao grobnice može se
zaključiti i iz tvrdnji Stephena S. Mehlera kako su drevni Egipćani,
koje on oslovljava pravilno Kemićani (od 'KMT', što danas znači Crna
zemlja, zbog plodnih crnih naplavina rijeke Nil, kako je glasio ispravan
naziv onoga šta danas smatramo Egiptom), Velike piramide nazvali PR.NTR
(Per NEther) što znači "Kuća Nethera", ili "Kuća prirodnih zakona". I
premda egiptolozi danas smatraju Nethere Bogovima, treba reći da
Kemićani uopće nisu imali bogove u onom smislu kako ih danas mi
doživljavamo, već im je taj izraz označavao ili viša bića koja su
donijela znanost, kulturu, naprednu poljoprivredu i arhitekturu, ili pak
personificirane prirodne zakone koji upravljaju kreacijom.

S
druge strane, grobnice su nazivane Per Ka ("Kuća fizičke projekcije",
tj. mjesto fizičkog pokapanja fizičkog tjela Khat) i u prvo vrijeme to
su bile nastambe s nadgrobnim kamenom, a tek kasnije su ih podizali kao
male stepenaste piramide.
Hramovi su bili nazivani Per Ba ("Kuća
Duha") i unjima su ljudi doživljavali izmijenjena stanja svijesti i
stapanje s "bogovima".

Nastavak o tehnologiji vode

Drevni
Kemićani su znali tu tehnologiju a tehnologiju koja koristi te
zakonitosti nazvali su Asgar Nefer ('Asgat' je stara riječ koja označava
vodu, a 'Nefer' je 'sklad' ili 'harmonija').
Ta tehnologija ne samo
da je primjenjivana u Egiptu već, prema Zechariji Sitchinu, postoje
vidljivi dokazi da su i južnoameričke piramide ovisile o vodi koja koja
se podzemnim kanalima dovodila iz obližnjih rijeka i njihovih podzemnih
tokova.
Egipćani su te dvije vrste vode nazivali "Mjesečevom vodom" i
"Sunčevom vodom". Njihovim mješanjima u jajolikim posudama koje ih
navode na vrtloženje ne samo energija već se implozijskom tehnologijom,
sličnom onoj koju je otkrio Schauberger, može izvesti svojevrsna
piroliza i tako voda rastaviti na plinove: vodik i kisik.

Odakle
voda u piramidi, ili još bolje, odakle dvije vrste vode u piramidama?
Postoji li trag akvedukata koji su dopremali vodu u podzemne odaje
velikih piramida i odakle je stizala voda? Odgovor na ta pitanja je
fascinantan: ne samo da postoje vrlo očuvani podzemni kanali koji su
dan-danas puni vode te tragovi akvedukata, već i tragovi jezera koje je
nekad postojalo pored piramida, pa čak i zid koji je tvorio umjetni
bazen oko velike piramide.
Pažljivi promatrač može nazrijeti i
nekadašnje dokove za pristajanje brodova, pa i sam 43-metarski brod od
cedovina koji je pronađen 1954. godine u posebnoj odaji u stijenama
ispod površine tla uz južnu stranu Velike piramide, a smatra se Brodom
Sunca koji je vozio faraona na posljednje putovanje prije nego što je
položen u grobnicu.
tuneli ispod platoa Gize protežu se i po 50
kilometara udaljenosti, nisu istraženi, ali su vidljivi svakom turistu
koji na njih obrati pažnju. Tako se iz Sfinge nalazi tzv. Reiserov tunel
koji seže 300 metara u podzemlje, završavajući u vodi.

Arapski
pisac Abu Zeyd el Balkhy na osnovu astronomskih odrednica smješta
nastanak Velike piramide u vrijeme prije 73.000 godina

TAJANSTVENA DREVNA TEHNOLOGIJA

Uzimajući u pbzir sve pretpostavke, još uvjek se ne nudi odgovor što su
bile piramide, kako su radila i zašto su uopće sagrađene.
Piramide
su plod vrlo napredne tehnologije, te je preciznost građevinske izvedbe
tolika da se s njom ni današnja tehnologija ne može nositi. Kamenje je
rezano i obrađeno sa srednjom preciznošću od 0,25mm, a pogreška od ravne
linije duž čitavog silaznog hodnika koji vodi do podzemne odaje iznosi
svega 6mm, što je daleko bolje od današnje tehnologije građenja modernih
nebodera. Današnjoj industriji kamena u saveznoj državi Indijani u
SAD-u trebalo bi 27 godina uz 100% proizvodnih kapaciteta samo da izreže
i transportira količinu kamena potrebnu za izgradnju Velike piramide.
Pretpostavlja se da je toliko i trajala gradnja piramida.
I na kraju,
rupe izbušene metodom trepanacije u granitnom "sarkofagu", koji se
nalazi u kraljevoj odaji, pokazuju da je cjevasto svrdlo ulazilo u
materijal 500 puta dublje po jednom okretaju nego što bi danas mogla
moderna dijamantna svrdla. Jedini način da se to postigne bilo bi
upotrebom ultrazvučnih vibracija na nekih 19 do 25 kHz, pri čemu kvarc u
granitu uslijed rezonancije gubi tvrdoću i omogućava svrdlu ulazak.
Ukratko,
tehnlogija mikroprocesora u vrijeme kada, barem prema tvrdnji arheologa
nije bilo ni kotača, a oruđe je bilo primitivno, bazirano na drvenim i
bakrenim klinovima.

Tehnologija je postojala, znanje je očito
bilo na zavidnom nivou, i drevna kemitska civilizacija je sagradila
nevjerovatno precizne građevine. Takva preciznost i tehnološka
ingenioznost zaista nije potrebna za megalomanske mastabe, tj. grobnice,
pa se postavlja pitanje što je to što danas vidimo kao velike piramide,
a što su Kemićani nazvali Per Netherima? ...

MICHIO KUSHI govori o piramidama i drevnoj tehnologiji

Neki ljudi misle da su piramide služile za pokapanje kraljeva, ali nije
tako. Piramide su izvorno proizvodile energiju visoke frekvencije. Pi
znači val visoke frekvencije. Ra je zvuk spirale. Mi znači sakupljanje,
privlačenje. Do označava veliku zgradu. Pi-ra-mi-do. Piramida sakuplja
snagu svemira. Energija dolazi iz zemlje. Dvije trećine od vrha piramide
i jednu točku od dna nelazi se spremište energije. Odatle se prirodno
automatski proizvodi energija kojom se opskrbljuje i potiče prirodan
rast biljaka i usjeva[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Najimpresivnije građevine Egipta svakako su piramide koje su građene
kao grobnice faraona. Do sada je pronađeno ukupno 46 piramida, a
pretpostavlja se da ima i još neotkrivenih pod nepreglednim peskom
pustinja.
U
27. veku pre nove ere izgrađena je prva piramida i od tada su one
postale osnovni način sahranjivanja vladara. Jedan od razloga što su
piramide toliko fascinantne je taj što su to bile prve građevine ikada
sagrađene samo slaganjem precizno isečenih ogromnih kamenih blokova
jednih na druge.
[You must be registered and logged in to see this image.]
U
razvoju građevinarstva Egipat je tako bio neprikosnoveno carstvo više
od 2 000 godina. Egipćani su verovali da je preminulom i dalje potrebno
njegovo telo i razne stvari koje su sahranjivane uz telo kako bi
preživeo u zagrobnom životu. Oni su znali da se u suvim pustinjama
stvari veoma dobro čuvaju i birali su posebna mesta za sahranjivanje
koja su i danas izuzetno dobro očuvana.

Uvaženi
stanovnici Egipta tog doba bili su dovoljno bogati da izgrade
velelepne grobnice i bogato ih opreme zlatom, dragim kamenjem, zapisima
na papirusu, slikovnim prikazima i statuama. Jedna od najpoznatijih
piramida je Velika piramida faraona Kufua - sagrađena je od 2 miliona i
300 hiljada kamenih blokova, a svaki blok teži oko 2,5 tone.
Dolina
kraljeva urezana je u vapnenačkim stijenama Tebanskoga brda. Arapi je
nazivaju Biban el-Moluk ('Vrata kraljeva') zbog mnogih ulaza u grobnice
izdubljene u Tebanskom brdu. Iznad doline izdiže se Tebanski vrh koji
svojim oblikom podsjeća na vrh piramide.[You must be registered and logged in to see this image.]
Najvjerojatnije
je zbog piramidalnog oblika Tebanskoga brda tu bila smještena
kraljevska nekropola. Još jedna od posebnosti toga prostora jest
nedostupnost i dobra zaštićenost, što je zasigurno ponukalo faraone da
ovu dolinu izaberu za svoje vječno počivalište. Faraon bi već u prvoj
godini svoje vladavine odabrao mjesto buduće grobnice i naložio izradu
njenog nacrta. Do danas su u Dolini kraljeva otkrivena 62 groba.
Posebnu pozornost privlači Tutankhamonova grobnica.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Brojne
turiste privlači hram kraljice Hatšepsut, podignut u zapadnoj Tebi oko
1466. prije Hrista. Obnavljanje hrama već nekoliko godina provodi
Poljska arheološka ekspedicija i Egipatska organizacija za starine.
Terasastom strukturom na različitim razinama postignut je arhitektonski
sklad između građevine i prirodnoga okruženja. Stari su ga Egipćani
nazivali geser-geseru ('najuzvišeniji među uzvišenima').

[You must be registered and logged in to see this image.]
Karnak
ima najveći kompleks hramova koji zauzimaju površinu od 300 000 m2.
Građen je u nekoliko navrata u vremenskom rasponu oko 1600 godina. Hram
u Luksoru i kompleks hramova u Karnaku bili su povezani 3 km dugom
alejom sfingi. Karnak je sa svojim veličanstvenim hramovima jedinstven
primjer egipatske vjerske arhitekture.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stepeničasta piramida faraona Djosera sagrađena je oko 2650. prije
Hrista. To je prva piramida sagrađena u Egiptu i nalazi se u Sakkari.
Sakkara je najveće groblje grada Memfisa na kojem je otkriveno više od
250 hipogeja (podzemnih grobnica) visokih dužnosnika i njihovih
porodica nastalih u razdoblju između 2670. i 2150. godine prije Hrista.

Petnaest
kilometara jugoistočno od središta Kaira, na rubu pustinjske
visoravni, izdižu se tri najveće piramide u Egiptu. Dali su ih
sagraditi faraoni Keops, Kerfen i Mikerin. Izvorna visina Keopsove
piramide bila je 146,6 metara, Kefrenove 143,5 metara i Mikerinove 65
metara. Ljudi i vrijeme ostavili su svoj trag na ovim
veličanstvenim spomenicima, pa je Keopsova piramida danas visoka 'samo'
137 metara. Bila je najveći spomenik ikad sagrađen u Egiptu. Za njenu
je izgradnju bilo potrebno najmanje 7 miliona tona kamenja, odnosno
više od 2 miliona blokova, pomno odrezanih, tako da pukotine između
njih ne budu veće od pola milimetra. Svaka je strana dugačka 230
metara, a osnovica zauzima površinu veću od 5
hektara. Velike faraonske grobnice (Keopsova,
Kefrenova i Mikerinova piramida) građene su za vrijeme IV. dinastije
tokom razdoblja od 110 godina (između 2575. i 2465. prije Krista).
Veličanstveni monumentalni kompleks velikih piramida kod Gizeha već 4
500 godina privlači pozornost i divljenje ljudi, ali još uvijek krije
mnoge tajne. Stari su Grci svrstali Keopsovu piramidu među Sedam
svjetskih čuda. Semiramidini viseći vrtovi u Babilonu, Artemidin hram u
Efezu, mauzolej u Halikarnasu, kolos iz Rodosa, Zeusov kip od zlata i
bjelokosti u Olimpiji te svjetionik u Aleksandriji su nestali. Samo je
piramida pobijedila vrijeme.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Sfinga
u Gizehu je najveći kip koji su Egipćani ikada podigli. Lavlje tijelo i
ljudska glava izravno su isklesani u stijeni. Velika je sfinga dugačka
72 i visoka 20 metara. Imala je Kefrenovo lice i uzdiže se u podnožju
njegove piramide.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

CIA I VANZEMALJCI

[You must be registered and logged in to see this image.] ZAŠTO IH KRIJU? Trebalo
je da prođe mnogo godina i da se objavi čitav niz zvučnih i čuvenih
naslova na ovu temu, da bi se tak nakon 'Izveštaja Matrix', u kome su
optužbe na ručun CIA-e zvanično dokumentovane, ozbiljno shvatila do tada
potencijalna povezanost između Vlade SAD-a i fenomena NLO-a.
STIGLI SU

Godine 1989. u Las Vegasu na kongresu MUFONA-a (Matual UFO Network -
Uzajamna UFO mreža), poznati istraživač iz oblasti nuklearne fizike,
Stenton Fridman, podneo je izveštaj propraćen najraznovrsnijim dokazima i
dokumentima u vezi sa postojanjem i delovanjem MAŽESTIKA-12
(Majestic-12, Majic-12 ili MJ-12). Među svim ovim dokumentima našao se i
čuveni 'Memorandum Ajzenhauer', u kome se ovom generalu i tadašnjem
predsedniku objašnjavala suština MJ-12.
Za isti kongres MUFON-a
bio je predviđen i izveštaj poznatog istraživača vilijema mura, autora
knjige 'Incident Ruzvel', koja govori o slučaju NLO-a koji se srušio u
Rozvelu. Naime, Mur se tom prilikom pojavio 15 minuta pre predviđenog
vremena i započeo jedan nepredviđeni govor. Osuo je gomilu optužbi na
svoj račun, račun Fridmana i još dvojice istraživača, izjavljujući da su
izmanipulisali i falsifikovali dokumenta u vezi sa MJ-12. Takođe je
iskoristio priliku da sebi optuži da je bio Vladin agent, zadužen da
učestvuje u organizovanom dezinformisanju, a u čemu je učestvovala i
grupa MJ-12. Njegove reči naišle su na različit prijem. Jedni su to
smatrali ludošću, dok udruženje CAUSE (Citizens Against UFO Secresy -
Građani protiv tajnosti NLO-a) nije krilo zadovoljstvo. Najvažnije od
svega je da je informacija o dezinformisanju skrenula pažnju javnosti uz
ogroman publicitet.[You must be registered and logged in to see this image.]
Kao što rekosmo, na početku beše Mažestik-12. Ova supertajna grupa,
sastavljena od šest vojnih lica i šest naučnika (otuda naziv MJ-12),
bila je stvorena po specijalnoj i tajnoj direktivi predsednika Trumana,
24.09.1947. godine, a na savet Dr. Vonevara Buša (svugde ti Bušovi) i
Sekretara za odbranu, Džejmsa Forestala. (Na slici desno: srušeni NLO, a
u donjem desnom uglu se vidi telo.)
Prvi direktor MJ-12 bio je
Dr. Vonevar Buš, inače tadašnji Trumanov naučni savetnik. Tokom 40-to
godišnjeg postojanja, ova organizacija je bila savetnik osam predsednika
SAD-a. Od njenih prvobitnih članova više ni jedan nije među živima.
Jedan događaj iz jula meseca 1947. je direktno uticao na formiranje
MJ-12. Tog jula meseca u oblasti Novog Meksika u SAD, srušila se jedna
letelica nepoznatog porekla (najverovatnije interplanetarnog) i tom
prilikom su pronađena četiri leša malih humanoidnih stvorenja, koji su
se izgledalo je izvukli iz letelice neposredno pre eksplozije. Kasnije
je o tome objavljena i knjiga, već pomenutog Vilijema Mura 'The Roswell
Incident'. Naime, diskoidnoj letelici je iznad Rozvela otpao deo,
sačinjen od nepoznatog materijala, za koji je kasnije utvrđeno da je to
bio deo zida letelice. Delići su se raspršili po imanju nekog
poljoprivrednika Frejzera, dok je letelica nastavila svoj let još nekih
70-tak kilometara da bi se srušila u oblasti Korona.
[You must be registered and logged in to see this image.](Na slici levo: Detalj sa autopsije u Rosvelu)

Kako u to vreme nije postojala nikakva zvanična zabrana informisanjao
'letećim tanjirima', pukovnik Blanšar, koji je u to vreme bio komandant
Vazduhoplovne baze Ruzvel, odobrio je portparolu baze, poručniku Hojtu,
da da zvanično obaveštenje svim novinskim agencijama. Međutim, ubrzo je
isti pukovnik primio jedan besni ukor od svojih nadređenih, komandanta
8-og Vazduhoplovnog korpusa USAF, generala Rodžera M.Remija i generala
H. Vandemberga, tadašnjeg vrhovnog šefa Pentagona. Oni su mu naredili da
u svim izjavama za štampu, koje će uslediti, govori o padu
meteorološkog balona tipa Skajhuk, i da prećuti sve o čudnom metalu
nalik na aluminijumsku foliju i o tajanstvenim hijeroglifima ispisanim
po rasparčanim delovima, pronađenim po čitavom imanju poljoprivrednika
Frejzera, koji je tom prilikom bio primoran da preda sve do poslednjeg
delića koji je pronašao, a koje je želeo da sačuva kao uspomenu.

DOGAĐAJ U NOVOM MEKSIKU

Prvi koji je progovorio o padu 'letećeg tanjira' u oblasti Asteka u
Novom Meksiku, koji se dogodio 25.03.1948., bio je ufolog Frenk Skali,
izazvavši veliku senzaciju svojom knjigom 'Iza letećih izvora' (Behind
The Flying saucers). Skali je svoju knjigu napisao zahvaljujući pomoći
dvojice ljudi koje pominje u istoj, a to su: Poslovni čovek Sajlas
M.Njutn i naučnik, stručnjak za geomagnetizam, Dr. Leo A.Gebauer.
Međutim, poznati ufolozi Vilijem Štajnman i Džerom Klark smatraju da
kompletnu listu ljudi koji su Skaliju stavili na raspolaganje svoje
znanje, čini zapravo 7-8 naučnika od kojih je jedan i sam učestvovao na
raščišćavanju ostataka, proučavanju unutrašnjosti srušene letelice i
leševa pronađenih humanoida.
Zahvaljujući Štajnmanovoj
knjizi 'Pad NLO-a iznad Acteka' (The UFO Crash At Aztec) imamo još čitav
niz dokumentovanih dokaza o istom događaju. Tu je naprimer, jedan
teleks poslat iz Vojnog generalštaba pomoćniku šefa Vrhovnog
generalštaba u Vašingtonu. Teleks je poslat iz Kemp Hejla i sadržavao je
opis letelice i operacije uklanjanja ostataka. Jedna kopija ovog
teleksa poslata je i specijalnom generalštabu za kontrašpijunažu, a koji
se nalazio u Vojnoj vazduhoplovnoj bazi Poup u Severnoj Karolini.
Tekst je bio sledeći:
'Leteći objekat, nepoznatog porekla,
pronađen u blizini Asteka (Novi Meksiko); letelica je prečnika oko 100
stopa (30 metara). U unutrašnjosti pronađeno 16 tela visine oko 4 stope
(1.20 metara), ogromnih glava. Spoljni oklop letelice je od metala,
tankog kao stranica nekog časopisa, ali tako tvrdog da je probijanje
uobičajenim alatom bilo nemoguće. Posed iznajmljen od vlasnika kako bi
se olakšalo raščišćavanje i prebacivanje letelice u bazu.'
Hajde da vidimo kako se sve odvijalo. Tog 25.marta 1948. tri različite radarske stanice[You must be registered and logged in to see this image.]
raspoređene na strategijskom položaju jugozapad SAD-a, primetile su
prisustvo NLO-a koji se nepravilno kretao, kao da je imao izvesnih
problema. Jedna od ovih radarskih stanica, veoma velika i moderna, bila
je smeštena na vrhu jedne od planoina u oblasti 'četiri ugla' (four
corners - oblast gde se dodiruju Juta, Arizona, Novi Meksiko i
Kolorado). Kasnije je ustanovljeno da su radarski talasi te stanice na
neki čudan način oštetili sistem pokretanja ove diskoidne letelice i na
taj način prouzrokovali gubitak kontrole i kasniji pad letelice.
Pokušano je uspostavljanje komunikacije sa letećim objektom, međutim bez
uspeha. Smesta je upozorena Komanda vazduhoplovne odbrane (Air Defence
Comand - ADC), tako da su lokalne jedinice bile stavljene u stanje
pripravnosti. U isto vreme, direktor[You must be registered and logged in to see this image.]
te radarske stanice poslao je šifrovanu telegrafsku poruku generalu
Džordžu S. Maršalu (istom onom iz čuvenog 'Maršalovog plana' za pomoć
posleratnoj Evropi), koji je u to vreme bio državni sekretar. Sadržaj
poruke je govorio o tome kako je uočen NLO koji će se, izgleda, svakog
trenutka srušiti u oblasti 'četiri ugla'. Maršal je smesta sazvao
sastvank sa Većem šefova Generalštaba, Savetom za državnu bezbednost i
predsednikom lično. Svi okupljeni su bili u stalno radiofonskom kontaktu
sa već pomenutom radarskom stanicom.
Zatim, Maršal naređuje
ADC-u i njenim već pripravnim vojnim letelicama da ne preduzimaju
nikakvu akciju do njegove sledeće naredbe. Potom, stupa u kontak sa
direktorom MJ-12. Putem trigonometrije, iz radarskih stanica je
proračunato mesto pada, u okolini Asteka. Informacija je odmah javlejna
generalu Maršalu, a on je tada izdao naređenje da u tom pravcu
helikopterom odleti grupa za uviđaje, iz Kemp Hejla.
Kroz
nekoliko sati, iz vojnog helikoptera je lokalizovano mesto pada.
Letelica je bila prečnika 30 metara i sa središnjeg dela se uzdizalo
nešto nalik na kupolu. Mesto pada činila je jedna stenovita zaravan.
Oficir koji je komandovao operacijom, javio je u bazu Kemp Hejl: 'Ispod
sebe vidimo srušeni leteći tanjir, na oko 12 milja od Asteka'.

MARŠAL PREKIDA VEZU

U tom trenutku prekinuta je veza sa radarskom stanicom, tako da je
Maršal ostao na vezi samo sa bazom. On je naredio ADC-u da prekine
stanje pripravnosti, a radarskim stanicama je javljeno da se radilo o
lažnoj uzbuni i da nastave sa svojim rutinskim aktivnostima.

Maršal zatim naređuje komandantu specijalne jedinice za interplanetarne
fenomene (IPU) da na lice mesta pošalje grupu za raščišćavanje. Ova
grupa je tačno znala šta je trebalo da se uradi, jer su se gotovo godinu
dana pripremali za sličnu situaciju. A sve to iz razloga da bi se
sprečile pogreške iz slučaja Rozvel. Nakon toga, maršal telefonira Dr
Voneveru Bušu, zamolivši ga da hitno organizuje improvizovanu grupu
naučnika koja bi otišla na mesto pada, kao pratnja jedinice IPU-a.

Ekipu koju je Buš užurbano organizovao, činila su sve sama ugledna
imena: Dr. Džon Nojman, fizičar i matematičar sa Prinstona; Dr. Robert
Openhajmer, fizičar koji je upravljao projektom atomske bombe u Los
Alamosu; Dr. Ditlu Vulf Bronk, fiziolog i biofizičar svetskog renomea;
Dr. Lojd Berkner, geofizičar i elektro inženjer; Dr. Karl Ogst Heilend,
geofizičar i ekpert za oblast magnetizma; Dr. Horas Buele Van
Valkenburg, specijalsta za neorgansku hemiju sa Univerziteta Kolorado;
Dr. Džerom hansejker. šef Odeljenja za aeronautičku inženjeriju na
institutu za tehnologiju Masačusets.
Svakom od njih, Dr. Buš je
lično telefonirao, pozivajući ih da se u tačno dogovoreno vreme sastanu
na aerodromu Durango, u Koloradu. Rekao im je da je reč o izuzetno
važnoj misiji, i pri tom je insistirao na potpunoj tajnosti.

MALI HUMANOIDI

Kako se ne bi ponovila greška u odnosima sa javnošću, svi učesnici
ove operacije su najpre morali da polože zakletvu kojom su se zaklinjali
na apsolutnu tajnost. U suprotnom, čekale su ih drastične posledice.
Ipak, bilo je i onih kojima su se omakle neke činjenice, a među njima su
i dvojica naučnika, Dr. nikolas Fon Popen i Dr. Džordž Tajler. Obojica
su pričali previše i zbog toga bili konstantno praćeni od strane CIA-e,
da bi zatim obojica izgubili živote pod misterioznim okolnostima.
(Na slici dole: nepoznati oficir u rukovanju sa vanzemaljcem) [You must be registered and logged in to see this image.]
Letelica je bila sastavljena od segmenata koji su bili tako savršeno
sklopljeni da je površina izgledala potpuno ravna, bez spojeva, šrafova i
tome sličnom. Pronađeno je 16 leševa humanoidnih bića od kojih su neki
bili potpuno ugljenisani. Prema obaveštenju koje je sastavio Dr. Ditlu
Vulf Bronk, za generala Maršala, ova bića su bili ili patuljci koji su
upravljali super modernim tipom letelice za neku od zemaljskih sila, ili
su pak bili bića vanzemaljskog porekla. Ipak, u tom trenutku je važnije
od toga bilo sprečiti raspadanje leševa. Dr. Buš se odmah setio svog
kolege, Dr. Pola Šerera, sa kojim je sarađivao za vreme rata.
Specijalnost Dr Šerera, bilo je osnivanje organske materije - hladnoćom.
Tako da je odgovarajuća ekipa otpremila ova mala tela u cilindričnim
posudama sa tečnim nitrogenom.
U letelicu u pronađene 'knjige'
napisane neobičnim hijeroglifima nalik na sanskritski. Isti ovakvi
hijeroglifi pronađeni su i u Rozvelu. Bili su ispisani takođe i na
različitim delovima upravljačkog pulta ove čudne letelice, čiji sistem
pokretanja predstavlja pravu misteriju. Nisu postojali ni kablovi niti
bilo šta slično.
Kad su u pitanju leševi, Dr Perer je sačuvao
nekoliko istih za vršenje autopsije. Dr Ditlu Volf Bronk je bio za to
zadužen, a njegov izveštaj govorio je između ostalog o sledećem: sva
tela su bila iste dužine od 42 inča (101.6 cm). Crte lica bile su nalik
na mongoloide, ogromnih glava sa velikim pljosnatim očima, malih noseva i
usta. Težina svakog od njih je u proseku iznosila oko 18.4 kg. Vratovi
su im bili veoma tanki, torzo uzak, ruke dugačke i vitke, dosezajući im
gotovo do kolena, šake su činila 4 prsta, dugačka, tanka i dugih
noktiju. Prsti su bili spojeni međuprsnom membranom, koja je šaci davala
izgled nalik na noge plovke. Nisu imali reproduktivnih organa. Boja
kože, bez ijedne dlake, bila je sivkasta. Umesto krvi imali su neku
bezbojnu tečnost, koja je mirisala na ozon. Nisu imali digestivni trakt,
ni creva, ni anus.
Nakon ovakvih rezultata mnoga su pitanja
ostala da lebde u vazduhu. Ko je napravio ovu čudesnu letelicu, ko je
stvorio ove minijaturne članove posade i odakle su poticali? Možda se
odgovor na sva ova pitanja nalazio u 'knjigama', na nejnim stranicama
nalik na pergament ispisan hijeroglifima. Da li su dvojica stručnjaka
zaduženih za dešifrovanje, Dr Vilijem Fridman i Lambros Kalimakos, ikada
u tome uspeli. Sve vezano za ovu tematiku postalo je jedna od
najčuvenijih tajni Vlade SAD-a, a najvažniji cilj vojnih stručnjaka bilo
je otkrivanje tajne sistema pokretanja letelice.
Čitav ovaj
projekat, poznatiji kao 'Program leteći tanjih' postao je zavisan od
elitne grupe sa početka priče, Mažestik-12. Ova grupa je po svom
karakteru bila potpuno apolitična, a u njenoj početnoj etapi sačinjavale
su je sledeće ličnosti: Dr Vonever Buš, direktor; dr Ditlu Volf Bronk,
Dr Gordon Grej, Lojd Berkner, dr Džerom Hansaker, dr Donald Mencel,
admiral Džejms Forestal, general Hojt Vanderberg, general Robert Montaž,
general Natan Tvining, admiral Sidni Sauers i admiral Rosko
Hilenkouter.
Svaki od članova MJ-12 imao je svoju oblast i
zadatak, tako da ga niko iz grupe nije mogao zameniti. Doktor Buš,
Bronk, Berkner i hansejker imali su misiju analiziranja i ispitivanja
pronađenih leševa i aparata pronađenih u letelici; Sekretar za odbranu
Forestal i generali Vnaderberg, Montaž i Tvining su bili zaduženi za sve
vojne spekte programa; admirali Sauers i Hilenkoter su isto kao i
doktor Grej i Mencel vodili brigu o obezbeđenju programa i o
dezinformisanju.
[You must be registered and logged in to see this image.](Na slici levo: jedan od oficira pored tela vanzemaljca u staklenoj kapsuli.)

Status MJ-12, bio je toliko supertajan, da čak ni agencije za
informacije, kao što su CIA ili FBI, nisu znale za njeno postojanje (dok
je istovremeno, MJ-12 koristila njihove usluge kad joj je to bilo
potrebno). Odlučeno je da se javnost ubedi u to kako su svi slučajevi
NLO-a bili u nadležnosti izučavanja Avijacije (USAF) i njenih timova za
ispitivanje. svi tehničari ovih timova bili su iskreno ubeđeni da su oni
bili jedini koji su se bavili izučavanjem NLO-a u SAD, na zvaničnom
nivou.
Značajno bi bilo napomenuti ozbiljan incident koji
gotovo da je minirao 'gvozdenu sigurnosnu barijeru' ovog projekta. Jedan
od članova MJ-12, bio je tadšnji Sekretar za odbranu, Džejms Vinsent
Forestal. On je u potpunosti bio pristalica toga da se tehnološka
otkrića MJ-12 iskoriste za unapređivanje programa odbrane nacije. U tom
smislu je bio lični saradnik Dr Buša. Međutim, ponekad ga je obuzimala
griža savesti i nedoumica: da li su imali pravo da sakrivaju ove
neverovatne činjenice od svoga naroda i sveta uopšte? Više puta je svoja
razmišljanja i sumnje koje su ga mučile rekao pred ostalim članovima
MJ-12, sve dok na kraju za to nije čuo i general Maršal. Ovaj ga je
pozvao na razgovor, ukorivši ga i grubo ga podsetivši na zakletvu o
apsolutnoj tajnosti. Uprkos tome, Forestal je nastavio da propagira
svoje pogibeljne ideje među članovima grupe, sve dok nije bio primoran
da da ostavku na svom položaju. Zatim je bio podvrgnut 'psihološkoj
obradi', da bi ga potom smestili na odeljenje za psihijatriju Pomorske
bolnice Betesda u Vašingtonu. Međutim, 22.maja 1949. Forestal je 'pao'
sa jednog prozora na 16 spratu, iako je imao čuvare na vratima i ostalu
stražu na spratu niže.
Stivens i Štajman kažu da je ovaj 'pad'
veoma sumnjiv i da je uz mnoge propratne detalje gotovo nemoguće
prihvatiti ga kao samoubistvo. Možda je Forestal bio samo prvi na listi
žrtava u istoriji MJ-12...Digitalni Andjeo kliknite na link i pogledajte video..

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

SVETI GRAL

[You must be registered and logged in to see this image.]

DA LI JE IKO OTKRIO TAJNU SVETOG GRALA?

'Kažeš
da žudiš za Gralom. Ti ludi čoveče, žalostan sam da to čujem. Jer
nijedan čovek ne može nikada dobiti Grala ukoliko nije poznat na nebu i
po imenu pozvan do Grala. Ovo ti moram reći o Gralu, jer ja znam da je
tako, i sam sam to video.
Hrabar domaćin živi tamo i reći ću kako se
održavaju. Žive od Kamena najčistije vrste. Ako ga ne znaš, reći ću ti
njegovo ime. Zove se LapsitExillis...
Snagom tog kamena, Feniks
gori do pepela, ali mu pepeo ponovo daje život. Zato se Feniks linja i
menja svoje perje, koje je posle svetlo i sjajno i divno kao i pre...
Takvu snagu Kamen daje čoveku da mu telo i krv odmah ponovo postanu
mladi. Kamen se takođe naziva i Gral.
Čuje sada kako oni koji su
pozvani Gralu postaju poznati. Na Kamenu, oko ivice pojavljuju se
ispisana slova, dajući ime i poreklo svakog pojedinačno, devojke ili
mladića koji treba da krenu na svoj blagosloveni put. Niko ne treba da
izbriše natpis, jer jednom kada pročita ime, ono nestaje pred njegovim
očima'

Ovako je govorio pustinjak Treverezent, Persivalu

Etimološko poreklo naziva Gral, ili tačnije Graal, ne može se pouzdano
utvrditi jer se takva, ili slična reč, ne pojavljuje ni u jednom od
evropskih jezika. Osim toga, samo reč Gral je pisana na nekoliko
različitih načina što samo komplikuje istraživanje njenog porekla. Valja
pomenuti i to da se Gral ne pominje uvek kao Sveti Gral - Sain Graal,
već se dodatak - sveti - pojavljuje prilično neujednačeno. Jedan od
oblika pisanja je i San Graal što upućuje na još jedno moguće tumačenje.
Naime, ako dve spojene reči, koje bi glasile SANGRAAL, razdvojimo
posle četvrtog a ne trećeg slova, dobićemo naziv SANG RAAL koji bi u
srednjevekovnoj Španiji i južnoj Francuskoj bio nedvosmisleno tumačen
kao KRALJEVSKA KRV, što može da označi i porodicu kraljevskog porekla.
Isus Hristos se često pominje kao izdanak kraljevske loze Davidove tako
da se čudnovati naziv možda odnosi na njegovu porodicu ili potomke. Ako
je to tačno, jasno je zbog čega Crkva nije prihvatila, ali se nije ni
suprotstavljala širenju legendi o Gralu.

Sveti Gral
je prilično nejasan i zbunjujući koncept, tajanstven i neuobičajen, a
očigledno je da ga nisu shvatili ni autori arturijanskih romansi, jer ni
jedan od njih nije jasno rekao šta je to Sveti Gral. Doduše, možda je
neko od njih tačno znao o čemu pripoveda, ali to svoje [You must be registered and logged in to see this image.]znanje
nije podelio sa nikim. Gral je ponegde opisivan kao kamen, ponekad kao
skrovište relikvija, a najčešće kao pehar iz kojeg je pio Isus Hristos
na Tajnoj večeri i u koji je kasnije skupljena njegova krv dok je visio
raspet na krstu. Taj pehar i koplje kojim je proboden Isus, doneo je u
Britaniju Josif iz Arimateje, bar tako kažu stare priče. U arturijanskim
romansama, Sveti Gral je poveren na čuvanje potomcima Josifovim koji
žive u tajanstvenom zamku.
Veliki broj istraživača se bavio
legendarnim Gralom, poreklom i značenjem same legende, dajući različita
tumačenja. Po jednima je priča zasnovana na stvarnom dolasku Josifa ili
njegovih sledbenika u Britaniju, po drugima je legenda nastala
prilagođavanjem nekih motiva iz drevnih mitova Kelta, dok treći smatraju
da priče o Gralu skrivaju tajno, okultno nasleđe ili skriveno znanje
koje je prenošeno kroz vekove posredstvom tajnog društva osnovanog u
davno zaboravljeno doba.
Od ove tri, nepomirljivo različite
teorije, prva izgleda najprivlačnije, ali ujedno skoro bez ikakvih
mogućnosti da bude potvrđena, dok ima previše dokaza na osnovu kojih se
može odbaciti. Treću teoriju su odbacili svi osim onih koji svoju veru u
okultno ne opterećuju tako nepotrebnim pojedinostima kao što su dokazi.
Legenda o Gralu je najverovatnije inspirisana nepovezanim paganskim
mitovima o magičnij posudi života i regeneracije. Različiti autori su od
tih motiva postepeno načinili priču i Gralu, uplićući i nešto od
hrišćanske mitologije.
Najstarija poznata priča o Gralu je
Conte du Graal koju je načinio Kretjen de Troa oko 1180. godine i koja
je ostala nedovršena. Kretjen tvrdi da je priča zasnovana na podacima
koje je našao u knjizi koju je dobio od Filipa Flandrijskog, ali ta
tvrdnja se ne može ni dokazati niti opovrgnuti. Valja znati da književna
dela u to vreme nisu smatrana delima mašte pisaca, već su prihvatana
kao istinita, a velika važnost je poklanjana drevnim izvorima,
izmišljenim ili stvrnim, koji su smatrani dokazima istinitosti ma koliko
da je provera bila nemoguća. Kretjen de Troa, kao uostalom i mnogi
posle njega, nije se ustezao da izmisli izvore, u nedostatku pravih ili u
slučaju da one prave ne sme da pomene. Primera radi, u to doba ne bi
bilo razumno pisati priče i pominjati da su to zbivanja o kojima govori
paganska legenda, jer bi se na taj način izazvao gnev Crkve. Sa druge
strane, priča koja se ne oslanja na neku davnu knjigu ne bi bila
smatrana dostojnom čitanja.

MAGIČNI KOTAO

Junak Kretjenove priče je Persival od Velsa, a pomenut je Zamak Grala i
njegov čuvar, kao i mnogi drugi elementi gralskih pripovedaka kao što
je pitanje na koje se mora odgovoriti da bi ranjeni kralj ozdravio i
plodnost se vratila u njegovu zemlju. Lik Persivala je [You must be registered and logged in to see this image.]skoro
potpuno zasnovan na drevnoj velškoj sagi o junaku po imenu Prideri, a u
pričama o njemu se često pominje magični kotao kojem se pripisuju
brojne osobine koje se smatraju osobinama Svetog Grala. Sve što znamo o
Prideriju je sačuvano u zbirci Mabinogion, načinjenoj na osnovu drevnog
usmenog predanja u Velsu, ali ta nam zbirka prenosi i fantastični svet
keltskih mitova, a u njoj je sačuvano i nekoliko starih priča o Arturu.
Likovi keltskih mitoloških heroja nastali su iz još starijih božanskih
likova drevne mitologije. Lir, koji se pominje u jednoj od saga o
Prideriju, parnjak je galskog Lera, boga mora i jednog iz grupe bogova
poznatih kao Tuatha de Danaan (Narod boginje Danu) u čijem posedu se
nalazio magični kotao, nepobedivo koplje i čudotvorni mač. U
arturijanskim romansama njihove osobine su dobrim delom prenete na Gral,
koplje kojim je proboden Sius i znameniti Ekskalibur.
Kako je
Gral dospeo u Britaniju, saznajemo iz poeme koju je napisao Robert de
Boron oko 1200. godine i naslovio je Josif iz Arimateje. Kao i Kretjen
de Troa, de Baron se poziva na priču iz drevne knjige pripovedajući kako
se Isus prikazao Josifu i dao mu Gral koji će doneti trajnu radost
onome ko ga vidi. Osim Josifa, rečeno je da će biti još samo dva čuvara
Grala. Zajedno sa svojom sestrom i njenim mužem Bronom, Josif napušta
Palestinu. Nakoliko godina kasnije se Bronovi potomci nastanjuju u nekom
neimenovanom mestu 'daleko na Zapadu' i tu propovedaju hrišćanstvo.
Robert de Boron tako opisuje kako je Gral iz Palestine dospeo na 'daleki
Zapad' nedvosmisleno povezujući Gral sa hrišćanstvom, mada čudnovati
pehar Crkva nikada nije priznala za relikviju. (Možda Crkva zna tajnu
šta je u stvari Sveti Gral).

TEMPLARI NE ODUMIRU

Posebno je intrigantna činjenica da legenda o Gralu izbegava da
pomene Crkvu koja pak, uprkos ogromnoj popularnosti gralskih poema,
uporno izbegava da ga bilo prihvati, bilo ospori. Tako je Gral postao
jedina hrišćanska relikvija koju ne čuva Crkva već[You must be registered and logged in to see this image.]
nezavisan niz čuvara koji svoje pravo i autoritet zasnivaju na
Josifovom pravu, dobijenom od samog Isusa. To je verovatno i jedan od
osnovnih razloga što se, uz priličnu dozu uverljivosti, pretpostavlja da
gralske legende skrivaju svedočanstvo o organizovanom jeretičkom
pokretu u okviru zapadnog hrišćanskog sveta.
Nekako u isto vreme
kada je de Boron pisao svoju poemu, Volfram Fon Ešenbah, jedan od
najznamenitijih nemačkih poeta toga doba je stvarao Persifala,
prepričanu verziju nedovršene Kretjenove priče o Gralu. Poput ostalih,
Volfram navodi da je priču čuo od jednog provansalskog pesnika koji je
priču pronašao napisanu na arapskom, u španskom gradu Toledu. Volfram
pripoveda da Gral čuva viteški red nazvan Templaise, što direktno
upućuje na poznati viteški red Templara poznat po prilično neuobičajenom
tumačenju hrišćanstva i neverovatno velikom finansijskom i političkom
uticaju. Templari su, kao viteški red, osnovani 1118. godine i mada su
propovedali čednost i siromaštvo, ubrzo su postali veoma bogati i
uticajni. Kao i većina viteških redova ili verskih sekti, Templari su
imali svoje ceremonije o kojima se pouzdano veoma malo zna. Činjenica je
da su vladari i Crkva tek udruženim snagama i posle neizbežnog
krvoprolića uspeli da rasformiraju red Templara, ali ne i da ga sasvim
zatru.
Templari su bili pod uticajem, ili su sami uticali na
poznati monaški red Cistercita, osnovan 1098. godine. Cisterciti su bili
značajan i poštovan monaški red u Francuskoj jedanaestog veka, a njegov
najznamenitiji član je bio sveti Bernard, opat iz Klervoa, poznat i kao
veliki poštovalac Templara. Cistercitska učenja su nesumnjivo uticala
na nepoznatog [You must be registered and logged in to see this image.]autora
romanse Queste del Saint Graal, možda najznačajnije romanse gralskog
ciklusa. To zapravo i nije romansa već više religijska polemika u kojoj
upoznajemo najčestitijeg viteza, Galahada. Čestitog Galahada krase tri
vrline, čednost, poniznost i trpeljivost, osobine koje obično nisu
pominjane uz imana vitezova Okruglog Stola. Galahad bezumno čezne za
Gralom i pronalazi ga, da bi mu potom Gral bio poveren na čuvanje. On ga
odnosi u grad Sarras, centar paganizma koji je Josif iz Arimateje
preobratio u hrišćanstvo. Tu će Galaha vladati godinu dana, a potom
umreti. Odmah nakon smrti Galahada se zbilo čudo - sa neba se spustila
ruka koja je uzela Gral i koplje da ih više niko ne ugleda.

Iako priča kaže da je Gral sklonjen od ljudskih očiju i da se vratio
prvom vlasniku, tradicionalno verovanje je da je skriven negde u
Glastonberiju. Uprkos tome što ni jedna od gralskih romansi ne pominje
Glastonberi kao mesto na kojem se nalazio ili nalazi Gral, tradicionalno
verovanje je duboko ukorenjeno jer se za Glastonberi vezuje i
legendarni kralj Artur. Doduše, jedna romansa, nastal oko 1210. godine,
pominje da je načinjena kao prevod knjige pisane na latinskom i čuvane u
opatiji u Glastonberiju.

Postoji verovanje da je
apostol Filip propovedao hrišćanstvo u Francuskoj, ubrzo posle isusovog
raspeća i da je poslao u Britaniju dvanaest propovednika koje je
predvodio Josif iz Arimateje. Monasi iz Glastonberija su tvrdili da su
ti propovednici podigli staru crkvu, građevinu od pleteri i čerpića,
koja je izgorela 1184. godine. Monasi iz Glastonberija nikada nisu
pominjali da su u bilo kakvoj vezi sa Gralom, ali samo ime Josifa iz
Arimateje je bilo dovoljno da podgreje maštu i poveže Gral sa
Glastonberijskom crkvom.
[You must be registered and logged in to see this image.]Tokom
vremena su se pojavile i legende po kojima je Josif Isusov ujak, što
je spremno dočekano i još uvek se često pominje kao sušta istina. Kako u
jevanđeljima nema podataka o Isusovoj mladosti, to se smatra dokazom da
ga je Josif poslao u Britaniju da se bavi otkupom kalaja. Onima koji
veruju u to ni malo ne smeta što drugi odsustvo podataka o Isusovoj
mladosti smatraju dokazom da je za to vreme boravio u Indiji i izučavao
budizam. Jasno je da ni jedno ni drugo verovanje nema nikakvog osnova
osim legendi, ali Gral je nešto više od pehara i više od legende.

Negde u magli drevnih dana, na rubu zapamćene istorije,
prastanovnici Britanije su u svom mitološkom svetu imali čarobni kotao.
Kako su paganski bogovi, i sve ono što ih je pratilo, lagano napustili
svet bogova i postali legendarni heroji, tako se postepeno možda menjao i
čarobni kotao. Zaboravljajući davne junake, srednjevekovni pesnici su
prihvatili magičnu posudu i pretvorili je u Gral - više od pehara, više
od realnosti, više od želja - pretvorili je u simbol vremena i čvrste,
mada teško prepoznatljive veze sa najstarijim slojevima mitologije.
Portaga za Svetim Gralom i dalje traje. Da li će i kada biti otkriven, to samo Bog zna.

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

DA LI SE OSTVARUJU DREVNA PROROČANSTVA?

[You must be registered and logged in to see this image.]

KAKVA JE SUDBINA ČOVEČANSTVA...

Ljudi koji vide nevidljivo oduvek su postojali, i postojaće, a
proročanstva idu u korak sa svetom i nikad ga neće napustiti. Bez obzira
što se vidovitost smatra samo jednim vidom ekstrasenzorne percepcije
(ESP), ima jako puno statističkih podataka da ona kod nekih ljudi
stvarno deluje. Mnoga iskustva bila su u vidu upozoravajućih snova, jer
je skoro dokazano da se telepatski snovi javljaju u kriznim situacijama,
bilo da su u pitanju pojedinci ili čitave države.

KRENIMO POLAKO

U doba ratova, proricanje budućih događaja bilo je veoma važno za
vojskovođe starog Rima, Grčke ili Egipta. Postojale su čak i
organizovane institucije-proročišta nazvane imenom orakuli, a najpoznatije od svih nalazilo se u Grčkoj, na brdu Parnas.
[You must be registered and logged in to see this image.]U
VI veku pre nove ere brdo Parnas bilo je cilj mnogobrojnih hodočasnika
iz svih krajeva sveta. Klasičan primer je slučaj koji se dogodio Krezu.
On je pitao delfijsko proročište da li da se upusti u rat, a odgovoreno
mu je da će tim ratom uništiti jedno veliko carstvo.
Verujući
u svoju sigurnu pobedu, Krez je zaratio, a istorija je pokazala da je
proročište bilo u pravu: uništeno je, zaista, jedno veliko carstvo - ali
Krezovo.
Poznato je da obaveštajne službe mnogih zemalja vrlo
vešto falsifukuju određene vizije poznatih vidovnjaka pripisujući ih
sasvim drugo značenje. Jedno od takvih je i čuveno pismo nadvojvode
Franca Ferdinanda, ono koje je navodno sanjao katolički nadbiskup Lanji
pred samu zoru 28. juna 1914. godine. U pismu je stajalo sledeće
upozorenje, pisano rukom samog nadvojvode:
...Vaša biskupska
visosti, dragi doktore Lonji, ovim Vam saopštavam da pogibam danas sa
suprugom u Sarajevu kao žrtvom atentata od strane Srba. Preporučamo se
Vašim pobožnim molitvama. Srdačno Vas pozdravlja Vaš nadvojvoda Franjo.
Sarajevo, 28. juna 1914. godine u 1.24 sata.
Objavljujući ovo
'proročanstvo' austrougarski militaristi su našli opravdanje za napad na
Srbiju. Nečim sličnim su se služili i ološi iz NATO-a, kada su nas
napali 1999. godine.
Međutim, na njihovu veliku žalost, opet se
pojavio slučaj Krez. Propalo je carstvo, ali Austrougasko. Ako se sve
ponavlja, onda će i NATO carstvo da propadne...

OSVIT PROROKA

Zanimljivo je pogledati šta su sve, još pre nekoliko hiljada
godina, predvideli proroci i današnjem, kao i vremenu koje je pred nama.
Kakva je po njima budućnost čovečanstva? Propast, razaranje, nada,
harmonija... Istorija pomno prati tragove proročanstva kroz milenijume i
istražuje osnove vizija starodrevnih proroka i tumači izrečena
proročanstva.
Važno je razumeti poruku, jer sva proročanstva su,
na određeni način, ograničena. Mnoge vizije proroka izrečene su
terminima koji su odgovarali tadašnjim slušaocima. Očigledan primer je
termin kojim se objašnjava vazdušni napad. U starozavetnim
proročanstvima on je objašnjen pojmom vatra (sila) Božija.
Proročki pokret u Starom zavetu odigrao je, nesumnjivo, veliku i veoma važnu ulogu ali, treba znati da je biblijski pojam prorok
bio mnogo širi nego što mi to danas mislimo. Prema biblijskim
shvatanjima, prorok nije bio čovek koji je video isključivo budućnost i
na osnovu toga predskazivao događaje koji će se odigrati. On je bio,
istovremeno, i čovek koga je sam Bog odabrao da u njegovo ime prenosi poruku i čuva veru.
[You must be registered and logged in to see this image.]U
starom Rimu prorokovanjem su mogli da se bave isključivo sveštenici.
Među njima je bio veliki broj onih koji bi tom prilikom padali u trans
sekući vene, hodajući po užarenom uglju, puštajući krv... U Rimu su se
dešavale stvari koje ni do danas nisu adekvatno objašnjene i smatraju se
autentičnim proročanstvima. Tako rimski istoričar Svetonius piše da je
predstojeća Cezarova smrt bila unapred objašnjena, daleko pre nego što
se on uopšte i rodio!
Naime, iz provincije Kapua stigla je vest
da su pronađeni neki prastari grobovi. U jednom od tih grobova bio je
sahranjen i osnovač provincije Kapis. Pored njegovog tela, prilikom
iskopavanja, pronađena je pločica sa sledećim natpisom:
'Kad
jednom ovi domovi Kapisa izađu na svetlost, jedan će Julov potomak
poginuti od ruke sunarodnika, a njegova će smrt prouzrokovati velike
nevolje Rimu.'
Julov potomak, Cezar, nije pridavao pažnju ovom
proročanstvu, ali se setio da kad je prelazio Rubikon, konji koji su ga
preneli preko te reke nisu hteli da uzimaju hranu, a istovremeno su
počeli da plaču! Cezarovi konji oplakivali su svog živog gospodara i to u
trenutku kada je on tek započinjao svoj pobedonosni pohod ka Rimu.

Plutarh je zapisao da su noć pred Cezarovu pogibiju nebo nad Rimom
parale munje, da se gradom razlegala potmula tutnjava, da su Rimom
jurili ognjeni ljudi nasrćući jedni na druge, a sam Cezar je sanjao da
lebdi iznad oblaka i pozdravlja se sa Jupiterom! Njegova žena
Kalpurnija iste noći sanjal je iskasapljenog muža pored sebe u krevetu.
Na sam dan pogibije, Cezara je na putu ka Senatu, presreo vidovnjak
Spurina koji mu je, svojevremeno, rekao da se čuva Martovskih Ida.
Videvši ga, Cezar mu je veselo mahnuo govoreći:
Martovske Ide su došle..
Spurina ga je žalosno pogledao i odgovorio:
Da, ali nisu prošle!
po dolasku u Senat, je ismasakriran...

U Asiru i Vavilonu nailazimo i na žene proroke zvane ragimtu (izvikačice) koje su proricale u hramovima boginje Ašer.
Izvesni prorok Barbilijus prorekao je Agripini prilikom porođaja da
će: njeno, tek rođeno dete, postati imerator koji će biti pamćen dokle
god budu postojali ljudi na zemlji! To, tek rođeno dete, nazvano je
imenom Neron.

PROROCI STRAŠNOG SUDA

Zaharija
se pojavljuje oko 520. godine pre nove ere. Proročanstva je izricao na
osnovu noćnih vizija kojih je bilo osam. U poglavljima od IX do XIV
Zaharija govori o poslednjem sudu:
...I u taj dan ću istrebiti
iz Zemlje imena idola da se više ne spominju, i proroke i nečisti duh
ukloniću iz Zemlje. I u svoj Zemlji dva će se dela istrebiti u njoj i
poginuti, a treći će ostati u njoj... I u taj dan neće biti videlo
svetlo i videlo mračno, nego će biti jedan dan koji je poznat samo
Gospodu nad vojskama, i neće biti dan i noć, jer će i uveče biti
svetlost...
Malahija se
pojavio oko 465. godine pre nove ere. Njegova knjiga sadrži šest govora i
završnu reč, a proricao je dan kada će sve izgoreti:
...Dan
kada je mrak i koji gori kao peć, i svi će se ponositi i svi koji rade
bezbožno biće strnjika, i upaliće ih dan koji ide i neće im ostaviti ni
korena ni grane...
[You must be registered and logged in to see this image.]
Joel
je prorok koji je dao proročanstvo o vojsci skakavaca koja će se
pojaviti u 'Poslednje vreme', kao i strašnu sušu. Ovo bi trebalo da bude
uvertira za Dan Gospodnji i strašni Sud koji će se potom desiti:

...Čujte starci, slušajte svi stanovnici Zemlje. Je li ovako što bilo
za vašeg vremena ili za vremena vaših otaca? Pripovedajte to sinovima
svojim i njihovi sinovi potonjemu kolenu. Šta osta iza gusenica, izjede
skakavac, i šta osta iza skakavaca izede hrušt, i šta osta iza hrušta
izjede crv. Opuste polje, tuži Zemlja, jer je potrveno žito, usahlo
vino, nestalo ulja. Seme istrunu pod grudama svojim, puste su žitnice,
razvaljena skladišta, jer posahnu žito. Kako uzdiše stoka, kako su se
smela goveda, jer nemaju paše i ovce ginu. Oganj sažeže paše u pustinji,
i plamen popali sva drveća u polju. Dan kada je mrak i tama, dan kada
je oblak i magla. Kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod
velik i silan, kakoga nije bilo od kad je veka, niti će ga posle kad
biti od kolena do kolena. Pred njim proždire oganj, a za njim pali
plamen. Zemlja je pred njim kao vrt Edenski, a za njim pustinja pusta,
ništa neće uteći od njega... Pred njim će se prepadati narodi, svako će
lice pocrneti. Po gradu će hoditi, po zidovima će trčati, u kuće će se
peti, ulaziće u kuće kroz prozore kao lupež. Pred njim će se Zemlja
tresti, nebesa će se pokolebati, Sunce i Mesec će pomrknuti i zvezde će
usegnuti svetlost svoju...
Jeremija
je prorokova oko 60 godina i prorekao je propast Asira onako kako se
stvarno i dogodilo. Takođe se ispunilo i njegovo proročanstvo o
uništenju Jerusalima i odlasku Judejaca u ropstvo. Jeremija je prvi od
proroka predvideo kraj Davidove dinastije, progon sveštenstva, gubitak
Kovčega Zaveta. Po njemu sve buduće nevolje, proizaći će zbog ljudskog
bezumlja:
... Ovako im recite:
bogova koji nisu načinili neba ni Zemlje, nestaće sa Zemlje i ispod
neba. Jer svaki čovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti
likom rezanim, jer su laž likovi i nema duha u njima. Sejaće pšenicu, a
trnje će žnjeti, mučiće se a koristi neće imati, i stideće se žestoka
gnjeva Njegovoga...
Jezekilj
je prorok koji je do najsitnijeg detalja opisao svoj susret sa Bogom na
reci Kebar, 5. juna 592. godine pre nove ere, kada je Jezekilj ušao u životinju i sa njom uzleteo u nebo. Zanimljivo je da je američki inženjer Josef Blumrih, pre oko 40 godina[You must be registered and logged in to see this image.]
pokušao da konstruiše model po Jezekiljevom opisu i na zaprepaštenje
svih dobio je svemirski brod koji je umnogome podsećao na prve svemirske
module.
Dok je boravio u životinji, Jezekilj je gledao šta rade
ljudi na Zemlji i video buduće kazne koje će ih zadesiti. Predvideo je
dolazak Mesije koji će na sebe primiti ljudske grehe, video je
ujedinjenje Izraela i njegovo odricanje od Boga. Video je i strašnu
kaznu nad Izraelom u 'Poslednja vremena' kao i ponovno podizanje Hrama.
Danilo
je bio verovatno najveći od proroka Starog zaveta. Njegova proročanstva
idu toliko daleko da se čak može pronaći i ime čoveka koji će pobediti
zlo. U vreme cara Valtasara pojavila se tajanstvena ruka koja je na zidu
ispisala reči: Mene, tekel, peres. Mnogi proroci su pokušali da
rastumače šta znače te reči, ali jedino je Danilo uspeo da ih rastumači!
Značenje im je bilo sledeće:
...Izbrojio je Bog tvoje carstvo, i
do kraja ga je izbrojio. Ti si izmeren na merila i našao si se lak.
Razdeljeno je carstvo tvoje i dano Međanima i Persijancima.
Iste noći upali su u Vavilon Međani i Persijanci, ubili Valtasara i uništili carstvo razdelivši ga na dva dela!
Danilo je tačno prorekao i dolazak Aleksandra Makedonskog, odnosno njegovu vlast sve do Persije:
[You must be registered and logged in to see this image.]...
I četvrti će biti bogatiji od svih, i kad se ukrepi bogatstvom svojim
sve će podignuti na carstvo Grčko. Potom će nastati silan car i vladaće
državom velikom i radiće šta hoće. A kako nastane, tako će se carstvo
njegovo i razdeliti u četiri vetra nebeska, jer će se carstvo njegovo
ukinuti!
O 'Poslednjim danima' pisao je u poglavlju XI, a u XII
poglavlju je naveo i ime čoveka koji će doći da spase Božiji narod od
nesreća koje će ga zadesiti:
... A u to će se vreme podignuti
Mihail, veliki knez, koji će braniti narod. I biće žalosno vreme, kako
ga nije bilo od kako je naroda do tada. I u to će se vreme izbaviti tvoj
narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi. I mnogo onih koji spavaju u
prahu zemaljskom probudiće se, jedni za život večni a drugi na sramotu i
prekor večni. I razumni će se sjatiti kao svetlost nebeska, koji mnoge
privedoše k pravdi kao zvezde, vazda i do veka. A ti Danilo zatvori ove
reči i zapečati ovu knjigu do poslednjeg vremena, mnogi će pretraživati i
znanje će se umnožiti...
Ovim prorocima moramo na kraju dodati verovatno najvećeg proroka koji je ikada živeo na Zemlji, a to je, sveti Jovan Bogoslov,
pisac Apokalipse (Otkrivenje Jovanovo), poslednje knjige Biblije. On
jedini tačno opisuje buduće događaje i sa neverovatnom preciznošću
opisao događaje koji se dešavaju u našem vremenu.
Sveti Jovan je
precizno opisao događaje koji će prethoditi francuskoj revoluciji, prvi
i drugi svetski rat, pojavu nacizma, stanjinizam, Ujedinjene nacije,
Evropsku zajednicu, prvu atomsku bombu, katastrofu u Černobilu, bolesti
izazvane radijacijom, ekološku katastrofu, Sidu, finansijsku katastrofu
Zapada i na kraju, pojavu najvećeg neprijatelja ljudskog roda -
Antihrista.
Na samom početku može se pronaći stih: Ja sam Alfa i Omega
(početak i kraj), što znači da po ispunjenju proročanstva iz te knjige
sve prestaje da postoji. Apokalipsa je knjiga koja govori o sudbini
sveta tokom čitavog njegovog postojanja i Božijem sudu koji će doći na
kraju vremena. Prethodnica Božijem sudu su razne kazne koje će zbog
grešnosti i bezakonja stići ljudski rod. Te kazne su:

Elementarne nesreće
Suša i glad
Bolesti i velike epidemije
Ekonomske krize
Svetski ratovi
Građanski i lokalni ratovi, kao i revolucije
Diktature u raznim oblicima
Kosmičke katastrofe kakve nisu zabeležene u istoriji

Ove kazne imaju neki logičan red, a kulminacija bi trebalo da bude najstravičnija kosmička katastrofa - eksplozija Sunca.
[You must be registered and logged in to see this image.]Međutim,
predviđen je i spas za određeni broj ljudi. Apokalipsa kaže da je to
144.000 ljudi iz 12 plemena. Ti ljudi bi spas našli u nebreskom hramu,
odnosno Jerusalimu.
U poslednjim dvema glavama Apokalipse sveti
Jovan simboličkim slikama opisuje buduće večno Carstvo slave Božije. On
vidi novo nebo i novu Zemlju, jer prethodno nebo i prethodna Zemlja
nestaše.
Izgleda da se suština svih proročanstava svodi na isto: na
smak sveta koji će se dogoditi najviše zahvaljujući nekontrolisanoj
upotrebi atomske energije kojoj čovek uopšte nije dorastao.

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Nostradamusova proročanstva

Mišel
de Notr Dam (poznatiji kao Nostradamus) rođen je u mestu Sent Remi de
Provans u Francuskoj pokrajini Provansa. Otac mu se zvao Žam, a majka
Renier de Sent Remi. Prezime de Notr Dam upućuje, čini se, na porodičnu
mesnu oblast, a ime Nostradamus skovano je u kasnijim godinama. Žam de
Notr Dam nasledio je uspešan porodični posao kao trgovac žitom.

Njegovi
roditelji bili su neplemenitog porekla iz okoline grada Avinjona. Kako
je doba u kojem je Nostradamus živeo bilo i doba Inkvizicije, njegovi
roditelji prešli su u Katoličku veru kada je Nostradamusu bilo devet
godina. Nostradamus je bio najstariji od petoro dece (premda se u nekim
izvorima javlja podatak da ih je bilo sedam ili osam, ali svaki i dalje
tvrdi kako je Nostradamus bio najstarije dete). O prva tri njegova brata
nisu dostupni opširniji podaci (bračni par de Notr Dam nije imao
kćerki). Najmlađi brat, Cesar, postao je zastupnik u skupštini
provansalskog parlamenta (Procuere du Parliament de Provance).

Nostradamusovo
školovanje bilo je u rukama njegovog dede s majčine strane, Žana (inače
doktora koji je mnogo znao o lekovitom bilju), a koji ga je podučavao
osnovama latinskog, grčkog i hebrejskog jezika kao i matematici te
astrologiji. Kada je njegov deda preminuo Nostradamusa su roditelji
poslali na školovanje u Avinjon gde je pokazivao veliko interesovanje za
astrologiju.

Godine 1522. roditelji Nostradamusa šalju na
studije medicine u Montpeljeu. Nakon tri godine Nostradamus dobija
doktorsku licencu pa odlazi u seoske delove Francuske kako bi pomagao
žrtvama kuge koja je u to doba harala Francuskom. Nakon četiri godine
vraća se u Montpelje kako bi odbranio svoj doktorat. U Montpeljeu je
ostao oko godinu dana, ali njegov potpuno nov pristup lečenju pacijenata
dovodio ga je u neugodne situacije pa stoga odlazi u Tuluz gde će
obavljati doktorsku praksu. Negde oko 1534. godine Nostradamus se oženio
mladom devojkom iz visokog društva, veoma lepom. Njeno ime ostalo je
nepoznanica do danas. Ona mu je rodila sina i kćerku. Uskoro sledi
serija tragedija. Kuga dolazi u Agen, mesto u kojem je Nostradamus živeo
s porodicom i uprkos svim njegovim naporima od kuge umire
Nostradamusova supruga kao i njihovo dvoje dece. Činjenica da nije mogao
pomoći svojoj porodici, uprkos svom lekarskom znanju, imala je
strahovito razočaravajući uticaj na Nostradamusa. Nakon smrti supruge
njena porodica je tužila Nostradamusa tražeći povraćaj miraza. Na kraju
svega, godine 1538. optužen je za jeres, što je u to doba bio veoma
ozbiljan prestup koji ga je mogao koštati života. Nakon toga otputovao
je u Lorenu, a potom u Veneciju pa na Siciliju.

Nostradamus se
1554. god. nastanio u Marseju. U oktobru iste godine Provansa je
doživela jednu od najtežih nesreća u svojoj istoriji - izbila je
epidemija kuge koja se širila neverovatnom brzinom. Nostradamus je tada
nesebično pomagao ljudima ne bi li spasao što više ljudskih života. Kada
je epidemija ugušena Nostradamus se nastanio u mestu Salon gde je
odlučio da živi do kraja života. U oktobru se oženio s Anom Ponsar
Žemel, bogatom udovicom (kuća u kojoj je tada živeo još uvek se može
videti). U Saloni stanovnici baš nisu bili gostoljubivi prema
Nostradamusu - pred njegovom kućom spalili su lutku nalik na
Nostradamusa. Godine 1550. objavio je Almanah, a nakon 1554. Predviđanja
- knjigu koja je čini se bila uspešna i ohrabrila ga da se ozbiljnije
pozabavi Prorčanstvima. Jednu od prostorija u kući pretvorio je u sobu u
kojoj je, kako kaže u Prorčanstvima, radio noću okružen okultnim
knjigama. Glavni izvor njegovih magičnih inspiracija bila je knjiga
zvana De Musteriis Eguptorum. Do 1555. godine Nostradamus je završio
prvi deo svojih prorčanstva koja su sadržala predviđanja počevši od
njegovog vremena pa do kraja sveta. Iste godine Mek Bonom je u Lionu
objavio prva Nostradamusova dela. Od tada su izdanja Nostradamusovih
prorčanstava uvek rasprodata. Malo se autora, osim sastavljača
biblijskih tekstova, može pohvaliti takvom popularnošću u tako dugom
vremenskom razdoblju.

Prorčanstva je pisao u stihovima. Stihovi
su pisani zagonetnim, dvosmislenim stilom upotrebom francuskih,
provansalskih, italijanskih, grčkih i latinskih reči. To je činio s
razlogom jer je postojala opasnost da ga proglase veštcem, a takođe je
želeo da neupućenima tajne proročanstva ostanu nepoznate. Knjiga, iako
još nedovršena, štampana je 1555. i sadržavala je prve tri centurije i
početak četvrte. Čuvši za Nostradamusa kraljica Katarina de Mediči
pozvala ga je na Dvor. Dana 15. avgusta Nostradamus je iznajmio sobu u
gostionici St. Mišel, a već narednog dana kraljica ga je primila. Kada
su se sreli Nostradamus i kraljica u razgovoru su proveli dva sata.
Kraljica se interesovala za katren u kojem se opisuje kraljeva smrt. Dve
nedelje kasnije kraljica je ponovo pozvala Nostradamusa i tada mu je
dala za zadatak da napravi horoskope za njenu decu čija je tragična
sudbina već bila opisana u Prorčanstvima. Nedugo nakon toga Nostradamus
je načuo da se pravosudni organi u Parizu raspituju o njegovim magijskim
ritualima pa se vratio u Salon. Od tada pati od reume i artritisa, te
se čini da nije puno radio osim što je izradio nekoliko horoskopa za
svoje ugledne goste i dovršio pisanje Proročanstava. Godine 1564.
kraljica Katarina, sada kraljica regent, odlučila je da proputuje kroz
Francusku. Putujući posetila je i Nostradamusa. Tada ga je kraljica
proglasila dvorskim lekarom. No, Nostradamus je osećao da mu se bliži
kraj. Zato je 17. juna 1566. godine napisao testament, a 1. jula pozvao
je lokalnog sveštenika kako bi mu dao poslednju pričest. Kada ga je
sluga napuštao te noći rekao mu je da ga ujutro neće videti živog. Bilo
je kao što je i predvideo.

Nostradamus je sahranjen uspravno u
zidove salonske crkve, a njegova supruga Ana napravila je spomen-ploču. U
doba Revolucije Nostradamusov grob oskrnavili su praznoverni vojnici.
Sačuvani ostaci sahranjeni su u drugoj salonskoj crkvi, crkvi Svetog
Lorena, gde se njegov grob i portret još uvek mogu videti. Dve godine
nakon njegove smrti - 1568. u celosti su štampana njegova Proročanstva.
Možda je zanimljivo spomenuti da je još kao mladi student podržao
Kopernikovu teoriju da je Zemlja okrugla i da se Zemlja okreće oko sunca
- 100 godina pre nego što će Galileo biti suđen za isto uverenje. Na
Nostradamusovom grobu stoji ovaj epitaf:

Ovde leže kosti
glasovitog Mišela Nostradamusa čije je gotovo božansko pero jedino bilo,
prema sudu svih smrtnika, dostojno zapisati pod zvezdanim nadahnućem
buduće događaje celog sveta... neka potomstvo ne dira njegove ostatke.

PROROK ZODIJAČKOG ZNAKA RIBE

Nostradamus
je, u stvari, bio prorok isključivo jednog jedinog zodijačkog znaka:
znaka Ribe. Sva svoja predvidanja ograničio je na taj period.Odlično je
znao da će se čovečanstvo dugotrajnim razvojem dići na jedan viši nivo i
da će uz pomoć svoje izoštrene svesti shvatiti značaj mnogih njegovih
vizija. Naročito onih vezanih za tehnička dostignuća. Metod njegovog
proricanja veoma je sličan metodi Ijudi koji se bave enigmatikom! Zbog
toga jeste teško odgonetnuti ono što je on pažljivo sakrio u svojoj
viziji.

Prvo, apsolutno je nemoguće odrediti datum bilo kog
pojedinačnog dogadaja koji je on prorekao u dalekoj budućnosti. Čak i
one strofe koje su rastumačene zahvaljujći istorijskim činjenicama
otežavaju razumevanje daljeg toka dogadaja. Kasniji vidovnjaci su to
tumačili proizvodom Nostradamusove mašte, a pojedinci su pokušavali da
svoja proročnstva povežu sa Nostradamusovim. Gotovo je frapantno na koji
način je opisao svoju smrt. Tu je prvi put upotrebio tačan datum. Za
druge dogadaje datuma jednostavno nema. Objasnio je da je to namerno
učinio kako ne bi Ijude nepotrebno plašio. Jer, datumi pripadaju čoveku i
imaju relativan značaj, dok su činjenice važne. VELIKO CARSTVO ENGLESKO IMA
DA BUDE SVEMOĆNO TRISTA I VIŠE LETA:
VOJSKE ĆE GAZITI VODOM I TLIMA,
SVE LUZITANCE TO ĆE DA SMETA
(Britanska dominacija svijetom) 1x/100

U noći će doći u šumu sa kraljicom
kaluđer crni u sivom, u Varen
I to će biti povod bura,
Ognju, krvi i sječenju glava.
(Sudbina Luja XVI, bjeg u Varenu i sječenju glava)

Rođen će biti kod Italske hridi
i koštat će mnogo on veliko carstvo,
ko su mu drugovi kada se uvidi
biće manje kralj no kasapsko bratstvo.
(O Napoleonu) I/60

Potom će se vojnik vinuti do cara,
U plašt će uskočit iz kratkog haljetka,
Oružju vješt, a loš kraj oltara
Gori po popa od crnoga đavla.
(O Napoleonu) VIII/57

Iz vodenog trojstva biće rođen jedan
Koji će četvrtak učinit svojim praznikom,
Njegova slava, hvala, vlast i moć će rasti
Kopnom i morem zgromiće istok
(Aludura na Ameriku) I/50

A bijeli ugljen istisnuti crni
(Benzin će zamijeniti ugljen) IV/85

FILOZOFSKA ŠKOLA NOVOGA STILA
PREZIRAĆE BOGASTVA.
NEĆE NAĆI DOM SRED GERMANSKOG KRILA.
SLEDIĆE NJU MNOGOBROJNA BRATSTVA.
(Pojava marksizma)

Kad bigovih dana dvadeset mine,
u godini ribe, pun će teatar potresom biti srušen,
drhtaće zemlja, tlo i visine,
i stradaće onaj koji nije skrušen.
(Svibanj 1905 potresi u San Francisku)

GROZAN SE RAT NA ZAPADU SPREMA
KUGA ĆE DOĆI SA SLJEDEĆIM LJETOM,
TOLIK STRAŠNA DA SPASA NEMA,
JUPITER, MARS I MERKUR NAD FRANCUSKIM SVIJETOM.
(1914. godina početak 1. sv. rata) IX/55

RATOM ĆE SLAVENSKA NACIJA BITNA,
UZDIĆI DO ZAVIDNIH VISINA,
ZAMJENIT ĆE KRALJA ZA ČOVJEKA SITNA,
I VOJSKA ĆE MOREM DOĆI DO PLANINA.
(Rusija i Lenjin) XXVI

MUNJA ĆE SREBRO I ZLATO SLITI.
ROB ĆE ZA JELO ROBA DA NAĐE.
PROŠIREN GRAD NAVIŠE ĆE BITI
KADA POD VODOM ZAPLOVE LAĐE.
(Podmornice i visoke zgrade)

POSLIJE VELIKOG SUKOBA JOŠ SE VEĆI SPREMA
I VELIKI MOTOR OBNAVLJAT ĆE VJEKOVE
KIŠA OD PROJEKTILA, KRV, GLAD, VATRA I UNIŠTENJE
A PREKO NEBA JURIĆE OGANJ SIPAJUĆI VARNICE.
(drugi sv. rat)

Sijući pomor oganj će živi
sa ptica strašnih plamtjeti grozno.
(Moderno oružje)(I/9)

KROZ PROZOR ĆE ORLA ŠTO KRSTARI ZRAKOM
VIDJETI FRANCUZI MNOGO PRIJE MEGDANA:
A TO MOŽEŠ SMATRAT I DOBRIM I LOŠIM ZNAKOM,
A DOBRIM GA SMATRA ONA SLABA STRANA.
(Početak rata u Francuskoj 2.sv.rat) XXXIV

U ZEMLJU IZLAZEĆEG SUNCA BIĆE VELIKA VATRA,
BUKA I SVJETLOST NA SJEVER UZ HUKU:
U KRUGU SMRT SVE ŽIVO SATRA.
GLAD, JAUCI, I KRICI UZ OGNJENU BUKU.
(Hirošima i Nagasaki) II/91

POLA I POLA BIĆE DVA DŽINA,
BIĆE IM MOĆ SVE VEĆA I VEĆA:
NOVI ĆE SVIJET BITI VELIČINA,
CRVENOG ĆE BROJNOST BITI SREĆA-
(Podjela svijeta nakon II. sv. rata) II/89

POŠTOVATI BOGA CRVENI NEĆE,
I SEDAM SE GLAVA KA BIZANTU SMJERA
U TRABZONU TRISTA NA KRŠĆANE KREĆE,
DVA ĆE ZAKONA PASTI, A POTOM I VJERA.
VII/36

Na mjesec sjajni ubrzo će stići,
U nepoznat kraj, neobično pasti,
A zeleno voće galamu će dići,
Na sramotu jednoj, a drugoj na časti.
(Osvajanje mjeseca i odnos između sila)(IX/65)

SA ŽENEVSKOG JEZERA ZBOR ĆE GLASNI
POJEDINE DANE SVESTI NA REDNE,
MJESEC, LJETA-NA KRAJU JASNO:
VLAST ĆE ODBACITI ZAKONE BIJEDNE

I JOŠ ĆE LJUDI LJUBITI BOGA,
A IZDAJOM VJERE NEKI SE SLAVE.
I SVAKO VUČE DO GRADA SVOGA,
POGNUTE BIĆE PONOSNE GLAVE.
XXVII

VLADAR ĆE SE BELGIJSKI SILNO RASRDITI
KAD BARBAR NA SE BIJES MU SVRATI,
VELIKI PROGON LIBIJSKI ĆE USLIJEDITI,
I OD PANONA DO HERAKLA ĆE IH PROGNATI.
XIII

NA TRGU GDJE JE RAJ LOPOVU SVAKOM
KADA TUDA NE IDE DELIJA,
NAPAŠĆE ONE KONJICOM LAKOM
ALBANCI, MARS, LAV, SATURN I DRUG VODOLIJA.
XCI

POGODBE SE NITKO DRŽATI NEĆE,
LAŽIMA I SPLETKAMA BIĆE SVI SKLONI.
MIR ĆE ZAHTIJEVATI I MIROVNO VIJEĆE
LJUDI OD RADA U BARCELONI.

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Bermudski trougao

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bermudska misterija
Što kriju tajne arhive?
Tiho
i daleko od ociju javnosti, u specijalni odio KGB-a, godinama su se
slijevala svjedocanstva, izvjesca i dokumenti o susretima i vidjenjima
cudnih letecih i plovecih objekata...

U
novoislandskom znanstvenom casopisu “Pogled u svemir”, zabiljezeno je
interesantno svjedocanstvo pilota Stjuarta Bareta. On je 2. veljace
1965. godine letio zrakoplovom DC-3, nisko iznad obale sjeveroistocno od
Helensvila. Iznenada, na morskoj povrsini, Baret je ugledao tamne
konture nekog neobicno dugog ploveceg objekta. Vjerujuci da se radi o
nekom ogromnom kitu, kakve je u toj oblasti vidao i ranije, smanjio je
brzinu i spustio se nisko iznad morske pucine. Ali, nije se radilo o
golemom morskom sisavcu. Naprotiv!
Zagonetno plovilo
“Neobicni objekat bio je savrseno simetricnog oblika“ - zabiljezio je u
svoj izvjestaj novozelandski pilot. „Bio je od nekakvog svijetlucavog
materijala, ali se spolja nisu mogli vidjeti nikakvi mehanizmi za
pokretanje i upravljanje. Tajanstveno je plovilo je bilo dugo oko 30, a
siroko oko pet metara, a njegov oblik nije odgovarao nijednom poznatom
tipu podmornice!...“
Zasto podmornice?!… Zar se radilo o podmornici?
- Vjerojatno! – smatra Baret. – Jer, upravo kada sam se nasao iznad
zagonetnog objekta, on je naglo zaronio. Istog su trena kazaljke na
kontrolnoj tabli u zrakoplovu ludo zaigrale. Pokusao sam mu se
pribliziti, ali je misteriozno plovilom netragom nestalo u morskim
dubinama.
Mocnici bivseg Sovjetskog Saveza svojevremeno su uveli
centralizirano prikupljanje podataka o zagonetnim pojavama i
neidetificiranim plovecim i letecim objektima, a izvjestaji su
obuhvatali podrucja od Baltika do Pacifika. Bili su to ultra tajni
projekti koje je kontrolirao mocni KGB, a vodeni su pod razlicitim
imenima: „Mreza“, zatim „Galaktika“, a potom „Horizont“.
Tiho i
daleko od ociju javnosti, u specijalni odio KGB-a, godinama su se
slijevala svjedocanstva, izvjesca i dokumenti o susretima i videnjima
cudnih letecih i plovecih objekata. U golemu mrezu specijalnih
izvjestaca bili su ukljuceni vojnici, pomorci, policajci, piloti, cak i
partijski aktivisti sa dalekih prostranstava.
Na celu istrazivackog
tima KGB je postavio covjeka od velikog povjerenja, obavjestajnog
pukovnika Borisa Sokolova, koga „Aganjokov“ publicista Alexsandar
Nikonov posljednjih godina javno optuzuje da je preko 400 najznacajnijih
dosijea, ukljucujuci i najvrednija dokumenta i video snimke o pojavama
letecih tanjira i neidentificiranih plovecih objekata na nebu i u vodama
bivseg SSSR-a predao Zapadu, najvise Amerikancima.
- Tisucu drugih
nista manje znacajnih izvjestaja o problemu letecich tanjira - tvrdi
javno Nikolov - Sokolov je drzao u putnom kovcegu, na tavanu svoje
dace... O njima se vec dugo nista ne zna. Mozda su vec odavno nestali iz
Rusije...
Proklete činjenice!
Da bi dokazao svoju hipotezu da je rusku nuklearnu podmornicu „Kursk“
potopilo zagonetno plovilo „koje ne pripada nijednoj zemlji sa naseg
planeta“, Alexsandar Nikonov je razgovbarao i sa Borisom surikovim,
mozda i najvecim ruskim autoritetom za letece i plovece neidentificirane
objekte. surikov se proslavio time sto je uspio da raskrinka brojne
fotografije i autore video-snimaka letecih tanjira, dokazavsi da se radi
o prefinjenim falsifikatima, a ne o istinitim foto-dokumentima!

surinovu je neshvatljivo, cak i smijesno sto zvanicne drzavne strukture u
Rusiji sluzbeno poricu pojavu neidentificiranih letecih i plovecih
objekata u vrijeme kada neke zemlje, poput Francuske i Cilea „sluzbeno
priznaju postojanje tehnickih objekata izvanzemaljskog podrijetla u
atmosferi oko Zemlje“!
- Istina je - kaze Boris surikov - da su
mnoge epizode o kojima govore storije iz zapadnjackih izvora izmisljene,
ali neidentificirani ploveci i leteci objekti su - gruba istina. Oni
postoje i dio su nase svakodnevnosti!
To bi moglo biti tacno.
Uostalom, postoje i vjerodostojni izvjestaji i dokumenti. Postoje
epizode koje nisu izmisljene i koje je tesko demantirati. Uostalom, evo
sta je dozivio japanski pilot Jokomo Shiu...
Tog
dana Shiu je iz Baze poletio u 20,18 sati. Vec nakon petnaestak minuta
ispod sebe je vidio nesto nevjerovatno - poput kakva prividenja -
otvorilo se more! Fantasticni prizor pratile su eksplozije, a onda se iz
morske pjene vinulo nesto sto je bilo nalik izduzenom srebrnom disku.
Jokomo je mehanicki ukljucio radio i obavijestio Bazu:
- Nalazim se iznad Oshime… Ispod mene leti nesto nalik letecem disku... Izronio je iz mora... sta da radim? Prijem...
- Prati ga! – dobio je odgovor.
Jokomo je okrenuo aparat udesno i nasao se iza misteriozne letjelice.
Bio joj je “u repu” i pratio ju je prema otvorenoj pucini. Istodobno je
obavjestavao Bazu o svemu sto se desavalo ispred njega.
- Letjelica
mijenja boju. Postaje purpurnocrvena… Sada je narandzasta… Povecava
brzinu… Nisam u stanju vise da je pratim… BjezI mi… Nestaje… sta da
radim?!…
Otvoriti tajne dosijee
Letejlica je uistinu nestala, a Baza je pozvala Jokoma da se vrati.
Okrenuo je aparata, ali te noci za njega nisu prestala uzbudenja. Kada
se ponovo nasao u blizini Oshime, pogledao je mjesto odakle se u nebo
vinula misteriozna letjelica. I ponovo se zapanjio: na dnu mora, nesto
je gorjelo!
Svuda unaokolo dokle je sezao pilotov pogled pruzao se
fantastican prizor: more se presijavalo u raznim nijansama narandzaste
boje! Nesto slicno Jokomo Shio nikada u zivotu nije imao priliku da
vidi.
Nevjerovatni dogadajim registrirani su posljednjih godina na
razlicitim pomorskim meridijanima, a saradnik moskovskog tjednika
“Aganjok” Alexsandar Nikonov s pravom smatra “da je, konacno, krajnje
vrijeme da otvorimo tajne dosijee i da priznamo da postoje misterije
koje nismo u stanju racionalno da rjesimo” i dodaje da ruska nuklearna
podmornica “Kursk” nije jedina zrtva neidentifikovanih podvodnih
plovila, podsjecajuci citaoce da je na jednako misteriozan nacin nestala
i americka atomska podmornica "Tresche ("Lisica")…
Posljednja poruka sa nekadasnjeg ponosa americke ratne mornarice bila je krajnje uznemirujuca:
"...Nalazimo se na planiranoj dubini... Svuda unaokolo vlada
besprijekoran mir. Plovimo naprijed... Uskoro cemo biti na... Ali, kakva
je ovo buka?!... Primijecujemo svjetla... Ali, zar je to moguce?!... Na
ovim dubinama... Auuu, gotovi smo!... Togo..."
I to je bilo sve!
Kakva je to svjetla primijetio zapovjednik podmornice na dubinama
kojima je plovila "Tresche"? Otkud toliko cudenje u njegovom glasu i
zasto do kraja nije izgovorio posljednju recenicu?!
Odgovor na ova pitanja odnio je sa sobom - u smrt i nistavilo!
Ukleta podmornica
Desilo se to 9. travnja 1963 godine u vodama Atlantika, sasvim blizu
zlokobnog Bermudskog trougla. I jos nesto: americka atomska podmornica,
koja je ime dobila zbog uvjerenja njenih konstruktora i graditelja da je
neunistiva i da se moze izvuci iz najneugodnijih situacija, u trenutku
nestanka bila je u pratnji dva americka vojna broda. No, to joj nije
pomoglo. Jednostavno je nestala!
Ali, time se ne zavrsava prica o
lukavoj "Lisici". Nekoliko dana nakon katastrofe, utvrdeno je da se
njeni ostaci, navodno, nalaze na 3000 metara dubine, a cetiri godine
kasnije, u ljeto 1967. godine, dogodilo se nesto sto je do kraja zbunilo
americke pomorske eksperte.
Za vrijeme krstarenja luksuznom jahtom
iznad podrucja gdje je nestala "Lisica", jedna americka porodica, na
povrsini uzburkanog mora, najednom je ugledala potonulu americku atomsku
podmornicu. sta vise, poceli su da pozivaju, ali kada im nitko nije
odgovorio, priblizili su se jos blize. Tek tada su na boku podmornice
procitali ime "Tresche"!
I ne samo to: primijetili su duz vodene
linije i jednu dugu pukotinu, koja uopce nije smetala podmornici da se
odrzava na povrsini i - plovi!
Dvije godine kasnije Amerikanci su
pretrpili jos jedan gubitak. U vodama oko Azorskih otoka netragom je
nestala nuklearna podmornica "skorpion"!
sta se dogodilo?
Nakon
jednomjesecnih pomorskih vojnih vjezbi u sastavu seste flote u
Mediteranu, tog 21. svibnja 1969. godine, americka je podmornica
uspostavila vezu sa svojom bazom u Norfolku. U kratkom razgovoru,
komandant "skorpiona", iskusni pomorac Fresis A. Slajteri, raportirao je
da plovidba tece u najboljem redu, da je posada u odlicnoj formi i da
svi jedva cekaju da se vrate, kako bi se sreli sa svojim obiteljima. I
to je bilo sve!
"skorpion" se nikada vise nije oglasio, a opsezna
potraga za njim bila je uzaludna. Tek. pet mjeseci kasnije, 29.
listopada 1969. godine, njeno nepomicno "tijelo" otkriveno je na dnu
Atlantika, ali nikada nije ustanovljeno sta je bio istinski uzrok njenog
zagonetnog potonuca!

Iza polarne kape
Mnogi istrazivaci i iskusni pomorci s pravom smatraju da je Bermudski
trougao nesumnjivo slozena i viseslojna misterija. Ona u sebi krije
brojne dvojbe, sumnje i pretpostavke, koje su podjednako zanimljive,
zbunjujuce i zagonetne - od vjerovanja da se u morskim dubinama kriju
ostaci legendarne civilizacije Atlantide do pretpostavke da su upravo na
tom mjestu, na morskom dnu izmedu Floride, Bahama i Puerto Ricoa, svoju
tajnu podmorsku bazu smjestili neznani gosti iz kosmosa, koji otimajuci
zrakoplove i brodove i kidnapirajuci pilote i pomorce za svoje
tajanstvene eksperimente kontroliraju znanstvene domete Zemljana.

Svjedocanstva o nepoznatim plovecim objektima i neidetifikovanim
letjelicama koje vrsljaju morskim dubinama nerjetko su tema i ozbiljnih
znanstvenih skupova. U svojoj knjizi "Tajanstveno more" svojevremeno sam
detaljno opisao vise zagonetnih epizoda i svjedocanstava, koje navode
autori kojima se moze vjerovati, najcesce iskusni pomorci, oceanografi,
piloti, ribari, pa cak i pomorski eksperti.
No, kako je vrijeme
prolazilo, u mojoj su se bogatoj arhivi sve vise umnozavali slucajevi na
koje suvremena znanost nije znala odgovore i koje je zbog svoje
enigmaticnosti smjestala u otvoreni Dosje X. U knjigu koja je u Vasim
rukama.
Za ovu priliku, opisat cu nekoliko slucajeva u kojima su
ocevici strogo pouzdane osobe, nerjetko znanstvenici, kojima se moze
vjerovati. Zagonetne pojave registrirane su na razlicitim mjestima naseg
planeta, ali im je svima zajednicko da do danas nisu racionalno
objasnjene.

Jos ponesto o Bermudskom Trouglu
KLIKNITE OVDE

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Woodoo Magija

Magijski rituali
Opasna moc voštanih figura
Envoutement! Ova rijec u rijecniku crne magije oznacava cin pravljenja
voštane figure ko-ja vjerno predstavlja lice, tijelo i posebne
karakteristike osobe, kojoj se želi nanijeti zlo. Zahvaljujuci
crnomagijskim obredima, osoba predstavljena figurom pretrpit ce sve
bolove i poniženja koje joj je carobnjak namijenio! Dok
napada voštanu figuru, carobnjak ponavlja crnomagijske cini i bajanja
koja izazivaju prelaz bolova, nevolja i pat-nji na ljudsko bice, ma gde
se ono tog trenutka nalazilo. Tako, ako se iglom ubode zglob koljena
voštane figure, osoba koju ona predstavlja pretrpjet ce jak bol u
koljenu. Medutim, ako je igla ubola srce voštane figure, osoba ce istog
casa umreti! Zavjera protiv Ramzesa III
Envoutement se može vršiti i u dobroj (bijeloj magiji), ali se najcešce
vrši u lošoj namjeri (crna magija). Postoji zapis o slucaju mornara
koji je za vrijeme okršaja na moru pogoden strijelom ravno u oko pa je
trpio neopisive bolove. Prijatelji su tada napravili njegovu figuru sa
strije-lom u oku i odnijeli je u poznato Bogorodicino svetilište u
Siriji. Bogorodica je izgovarajuci magicne Rijeci moci izvukla strijelu
iz oka voštane figure i istog casa je ispala i strijela koja se nalazila
u oku zlosrecnog mornara i bol je odmah prestala! ZRTVE MAGIJSKIH OBREDA:
Niko danas ne zna broj zrtava mracnih magijskih rituala, ali mnogi
smatraju da ih je u povjesti covjecanstva bilo na stotine tisuca

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedan
od najstarijih primjera upotrebe voštane fi-gure u svrhu ponižavanja,
nanošenja boli i ranjavanja ljudskog bica, pronaden je na jednom
egipatskom papirusu na kojem je zapisan slucaj zavjere koja je kovane
pro-tiv faraona Ramzesa III. Kralj je postao omražen i nekoliko dvorskih
dama i viših oficira u sprezi sa cuvarom tajnih magijskih znanja i
vještina, željeli su da ga uklone i na njegovo mjesto postave nekog
Pen-ta-urta.
Da bi to ostvarili u svoju su službu uzeli najmocnijeg
carobnjaka tog vremena, zvanog Huia, koji je nadaleko bio po-znat po
svojim magijskim znanjima. Pošto su mu dali Knjigu o ma-giji iz
Kraljevske biblioteke u Tebi, naredili su mu da usmrti faraona i njegove
prijatelje i pristaše. Hui je od voska napravio figure Ramzesa III i
svih njegovih prijatelja i po svoj prilici na njima napisao njihova
imena. Istodobno je napravio i hamajlije na kojima je ispisao zagonetne
Rijeci moci i bacio cini na nekog covjeka kome je onda naredio da odnese
te predmete u faraonovu palatu gdje je trebalo da štetno uticu na
faraonovo zdravlje.
Me-dutim, zavjera je otkrivena, predvodnici su
uhapšeni i jedanaest sudija im je sudilo zbog veleizdaje. Konacno je oko
cetrdeset ljudi i šest žena pogubljeno, a nekolici-ni drugih
zavjerenika omoguceno je da izvrše samoubistvo. Fantasticni dometi egipatske magije
Mnogi ugledni istraživaci prastare magijske baštine, uvjereni su da je
magija faraonskog Egipta bila najimpresivnijih dometa. Zahvaljujuci
upravo tome, smatraju mnogi, egipatsko se carstvo tako dugo i ocuvalo.
No, zasigurno, magijske su se vještine koristile cesto i u mnogim
takoreci obicnim, svakodnevnim prilikama.
[You must be registered and logged in to see this image.]ZAVJERA PROTIV FARAONA:
Da blagovremeno nije otkrio urotu, mozda bi i Ramzes III bio zrtva crnomagijskih rituala sa vostanim figurama EGIPATSKA MAGIJA
Zemlja carobnjaka
“Odbij, jer ti si presjecen nadvoje, tvoja dusa je smezurana, tvoje
prokleto ime pokopano je zaboravom, iznad nje je sutnja i ona je
pala...”
Iz ptolomejske “Knjige o propasti” Da
je postojala veza izmedu jevrejskih i egipatskih magijskih vjestina
govore mnogi dokazi u knjizevnim i vjerskim djelima. Uz to, znamo da su
Semiti - kao i Grci, Rimljani i drugi narodi starog svijeta – iskreno
vjerovali u nadmoc egipatske magije nad cudotvorstvom drugih zemalja.
Mojsije (Musai a.s.) je, kao sto saznajemo iz Biblije i Kur’ana, ovu
vjestinu savladao u Zemlji faraona. On se koristio carobnim stapom kako
bi natjerivao vode da se razdvoje. Cak je poznavao i neke Rijeci Moci
faraonskih zreka (cuvari tajnih znanja). Neraskidive veze
Magijske
vjestine su se oko 300. pr.n.e toliko koristile u Dolini kraljeva, da
se na cijelom Srednjem istoku vjerovalo da je Egipat naseljen rasom
carobnjaka. Tokom srednjeg vijeka, ova je ideja uhvatila cvrste korijene
u svjesti ljudi. I za vrijeme perioda naucnog istrazivanja piramida i
faraonskih spomenika, zapadnjacki okultisti su se takmicili da iz svega
egipatskog izvuku misterije. Naravno, doslo je do reakcije. Jedna grupa
promatraca - mnogi od njih vjerovatno s manje znanja od empiristicke
skole - proglasila je egipatsku magiju kao nesto sto nema osnovu u
stvarnosti. Oni su smatrali da jedino „magicno" kod Egipcana jeste
njihova religija.
Istina se, kao i obicno, nalazi negdje izmedu. Kao
sto je poznato, drevna magija i religija bile su neraskidivo povezane.
Zbog toga vecina oblika magije imaju slicnosti s religijskim sistemima.
Papirusi i natpisi na grobovima daju nam mnoge nagovjestaje da su
obredi, poznati proucavateljima okultnog, bili poznati, a mozda su i
nastali u Egiptu. Tu je jos i svjedocanstvo veoma opseznih sekundarnih
izvora - grcki, arapski i hebrejski zapisi - koji sadrze obrede
vjerovatno izvodene i medu duhovnicima misirske boginje Izide.
Da li
su egipatski zreci bili cudotvorci? Jesu li uistinu posjedovali neka
tajna znanja koja jos uvijek nismo u stanju ni da sagledamo?
Oni
koji zele u to da vjeruju reci ce „da". I oni koji postuju jevrejske,
krscanske i muslimanske svete knjige, takode ce se s tim sloziti! Uloga Nila
Uopsteno
govoreci, religijsko-magijski obredi Egipcana bili su vezani za
odrzavanje napretka i bezbjednost duha u zagrobnom zivotu. Djela koja
podrazumjevaju moc i uspjeh, kao sto je unistenje neprijatelja, cine
malo drugaciju grupu. Ona su, izgleda, bila prirodni dio tajni koje su
posjedovali posveceni duhovnici kao vrstu politicke magije. Naravno,
jedan od kraljevskih ciljeva zasigurno je bio da za sebe osigura
najmocniju magiju. Kasnije je, medutim, kako svjedoce desetine hiljada
dragog kamenja i drugih hamajlija, magija poprimila popularni karakter.
To joj je nekima donijelo i drustveni polozaj, iako je u stvarnosti
postojalo nekoliko sluzbenih dvorskih kraljevskih carobnjaka.

Neophodno je imati predstavu o Egiptu da bi se covjek mogao staviti u
ulogu njegovog naroda. Klima i reljef, koji su odredivali mnoge aspekte
zivota u Zemlji faraona, malo su se promijenili u zadnjih 5000 godina.
Nad svim ostalim, naravno, dominira Nil. Sama ta cinjenica ima sredisnje
mjesto u religiji Egipta, kao i u njegovoj magiji, umjetnosti i
knjizevnosti. Za prakticne ciljeve, zemlja se sastoji od duge trake
obradivog zemljista. koja je zasticena planinskim lancem. Izvan ovoga
nema nista osim pustinje. Sredinom protice Nila, koji uz obale ostavlja
crnicu - zemlju plodnu i blagotvornu. Gotovo svako povrce koje tu raste,
javlja se u magijskim obredima sto se cak i danas izvode na Srednjem
istoku: hurme, akacije, sikomore, zito, zob, proso...
Nil svake
godine plavi izmedu 1. i 16. jula, donoseci novi zivot. Njegovo
prerastanje u poplavu do mjeseca septembra, znak je za svetkovinu.
Seljaci natovareni zalihama dolaze izdaleka da bi zajedno slavili...
Svestenici napustaju svoje hramove i nose bozanske statu, dok se na
obalama, uz pesme, ples i muziku, odvijaju cudni ceremonijali. Na tim
svetkovinama najznacajniju ulogu su imali Izidini svestenici, najbolji
carobnjaci Egipta, koji su bogobojazljivo pjevali „Himne Nilu":

“Pozdravljamo te, Nile... koji rastes da bi Egiptu podario zivot...
Ljudi plesu od radosti kad ti izrastas iz nepoznatog... Jedne pored
drugih vidimo ljude iz Tebaide i one sa sjevera... Kad rog oglasi da se
Nil podigao, pjevamo ti i pljescemo rukama uz harfu...” Ozivljavanje mrtvih
Savremeni
egiptolozi tvrde da ritualne magijske vjestine datiraju iz
predinastijskih, pa cak i praistorijskih vremena. Legenda kaze da je
sem, sin Noe, dosao u Egipat 190 godina poslije Potopa, i vladao je
zemljom jos 161 godinu. Tokom ovog perioda, tamo je cvjetala magija, a
jevrejska tradicija tvrdi da je i sam Noa bio carobnjak.
U
egipatskim i grckim spisima zapisane su bezbrojne price o postupcima za
ozivljavanje mrtvih. Iako su Egipcani vjerovali da ce tijelo ozivjeti na
drugom svijetu, ipak ima jasnih nagovjestaja da su neki od njihovih
magijskih obreda bili namijenjeni ozivljavanju umrlog (lesa), a neki
pisani dokumenti govore da se jedna osoba mogla ozivljavati vise puta, a
ne samo jednom.
Prica se da je nekom prilikom faraon Keops (Kufu)
raspravljao o magijskim cudima sa svojim sinom Herutatafom. Sin je tada
obecao ocu da ce dovesti covjeka koji moze izvesti cudo ozivljavanja
onih koji ne samo da su mrtvi vec im je cak – i odsjecena glava!
Taj
se carobnjak zvao Teta, imao 110 godina i bio je upucen u najvece tajne
poznatog svetilista Tot. Ni danas nije jasno o kakvim se tajnama
radilo, ali se zna da je jedna ekspedicija, u kojoj je ucestvovao i
faraonov sin, plovila niz rijeku Nil, zatim neko vrijeme pjesacila dok
nije stigla do Tetinog boravista. Carobnjak je prihvatio poziv faraona i
uputio se u Dolinu kraljeva.
“Je li istina da ti ozivljavas mrtve?!”- upitao je Kufu carobnjaka.
Starac je odgovorio potvrdno i zatrazio da mu donesu zivu gusku. Pred
kraljem joj je odsjekao glavu i polozio je na jedno koljeno, dok je
njeno tijelo polozio na drugo. Potom je Teta izgovorio Rijeci Moci. Tog
casa su se glava i tijelo mrtve guske pocele da micu jedno prema
drugome, sve dok se nisu spojile i tada – guska ozivi i zagrakta! Teta
je ovu majstoriju ponovio i s drugom vrstom peradi, da bi na kraju to
uradio i s volom. U nocima punog mjeseca
Uticaj egipatske magije na Grcku bio je veoma jak, jer su Grci preuzeli
podosta egipatskog magijskog blaga. Da bi se koliko-toliko shvatilo o
kakvoim je vrijednostima rijec, pomenimo papirus br. 75 iz Revana i
naslove njegovih sadrzaja: “Magijske ceremonije velike cudotvorne
snage”, “Recept za lijek zvani hermerius”; “Formula za srecu i
bogatstvo”; “Nacin stvaranja snova”; zatim jos dva nacina u istu svrhu.
Tu su i obredi kojim se izvodac moze savjetovati sa bozanstvom. Oni koji
padaju u napade neobuzdanog gnjeva preporucuje se konkretan magijski
postupak. Tu su i savjeti za pravljenje prstena koji donosi uspjeh u
svakom poduhvatu, detaljno opisani postupci za izazivanje svade izmedu
muza i zene, nacin spravljanja sredstva kojim se covjeku oduzima san sve
do smrti, itd.
Veliki autoritet Jamblikus tvrdi da su Izidini
duhovnici cesto upraznjavali magiju. On istice da su njihova zazivanja
bogova nerjetko sadrzavala cak i prijetnje!
Uprkos mnogih magijskih
rituala, koji su zabiljezeni u djelima kao sto je “Knjiga mrtvih” i na
drugim papirusima, izgleda da je veliki broj onih koji su bili
upraznjavani u starom Egiptu, prezivjelo samo kao dio slozenih obreda
koje su nam ostavili - arapski, hebrejski i drugi pisci. Jedan razlog je
sto se neka cuda, za koja se tvrdi da su ih izvodili egipatski mudraci,
ne nalaze u njihovim sopstvenim knjigama o cinima. Isto tako je moguce
da su mnogi postupci nestali zahvaljujuci Zakonu o prenosenju, koji je
zabranjivao da se povjeravaju bilo kome osim pogodnim posvecenicima - a
taj broj je bio ogranicen.
Mnoge religijsko-magijske vjestine su
koristile hamajlije. Veoma je omiljen bio dragulj – kotrljan! Osim sto
je bio simbol Boga Sunca (otuda i simbol zivota), ovaj je dragulj, kad
bi se stavio u grob, navodno, posjedovao moc da ozivi mrtvaca. Jedino je
trebalo da se poznaju Rijeci Moci i da se one izgovore iznad tijela.
Ovaj kult kukca-kotrljana presao je kasnije u Grcku, odakle dobijamo upute za podarivanje magijske moci ovom dragulju:
“Postavite isklesanog kukca na papir na stolu. Ispod stola mora biti
cisto laneno platno. Ispod njega stavite maslinovo drvce, a na sredinu
stola stavite malu Radionicu gde ce se prinijeti smola ili kiparis.
Imajte pri ruci malu posudu od hrizolita u koju cete staviti mast od
ljiljana ili smole ili cimeta. Uzmite prsten i stavite ga u mast, posto
ste ga prethodno ocistili, i prinesite ga na zrtvu u kadionicu zajedno
sa smolom. Ostavite prsten tri dana; potom ga izvadite i sklonite na
sigurno mjesto. Na proslavi neka pri ruci budu ciste pogace i voce.
Posto prinesete drugu zrtvu na prucu od vinove loze, tokom zrtvovanja
izvadite prsten iz masti i namazite se balzamom iz nje. Morate se
namazati rano ujutro i, okrecuci se prema istoku, izgovoriti sljedece
rijeci:
‘Ja sam Tot, izumitelj i osnivac medicine i pisma; dodi k meni, ti, koji si pod zemljom, digni se k meni, veliki duse.’"
Ovaj se postupak moze odvijati samo u odredene dane: 7, 9, 10, 12, 14,
16, 21, 24, i 25. u mjesecu, a dragulj-kukac mora biti od smaragda! (Iz knjige "MAGIJA ORIJENTA") [You must be registered and logged in to see this image.]ZABORAVLJENE RECEPTURE: Najmocniji magijski rituali cuvani su u strogoj tajnosti i do njih nije mogao niko nepozvan doci Jedna
od prica napisanih na Paprusu Vestkar , koji se danas cuva Berlinskom
muzeju kazuje da je neki egipatski carobnjak po imenu Ubaner uvijek sa
sobom nosio vosak, kojeg je cuvao u kutiji napravljenoj od bijelog
zlata. Jednoga dana, kada je saznao da njegova supruga ima ljubavnika,
njegov sluga mu je doneo tu kutiju i on je izvadio vosak iz nje,
na-pravio model krokodila dug sedam lakata i nad njim izgovorio tajne
magijske Rijeci moci, što mu je omogucilo da se pre-tvori u živog
krokodila. Sluga je zatim – prema dogovoru - uzeo model, bacio ga u
rijeku i carobnjak je postao ogromni, grozni krokodil koji je prožderao
ljubavnika svoje žene, kada je ovaj ujutro otišao na rijeku da se okupa! Poznata
je i prica o egipatskom kralju Nektanebu koji je za vrijeme jedne bitke
na moru od voska napravio modele brodova i ljudi i stavio ih u posudu s
vodom. Onda je uzeo u ruku prut od abonosa i, pošto je u ime Amena od
Libije, izgovorio izvjesnu magijsku formulu, modeli njegovih brodova i
ljudi poce-li su da se pokrecu, napadaju i potapaju modele brodo-va
njegovih neprijatelja. Dramaticna bitka na moru, kaže Paprusu Vestkar,
okoncala se potpunim trijumfom flote egipatskog kralja Nektaneba.

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Smrt i reinkarnacija

Larošfuko je rekao da se ni Sunce ni smrt ne mogu netremice gledati.” Otada
su astronomi, koristeći bezbrojna lukavstva koja im je stavila na
raspolaganje nauka kojom se bave, a svaka nauka mora da se služi
lukavstvima - odredili težinu Sunca, izračunali njegovu starost i
predskazali njegovo gašenje. Ali nauka je ostala nekako zaplašena i
ispunjena strepnjom pred onim drugim suncem, to jest pred smrću. I
danas istinito zvuči ova Mečnikovljeva opaska: »Naš razum, koji je
postao tako smeo i tako preduzimljiv, do sada se veoma malo bavio
smrću.« On se njome do sada veoma malo bavio zato što čovek čas odustaje
od toga da gleda smrti u oči, potiskuje je u drugi plan i zaboravlja da
ona postoji (baš kao što zaboravlja da i Sunce postoji), a čas,
naprotiv, gleda u nju netremice, opčinjenim pogledom koji se gubi u
umnoj ukočenosti i iz koga izviru opsene. On, pre svega, nije video da
glavnu tajnu ne predstavlja smrt, nego stav koji sam pred njom zauzima. Treba,
dakle, potpuno promeniti ugao iz koga se smrt posmatra, izokrenuti sve
ono što izgleda očigledno, tražiti ključ stalno gde se mislilo da se
nalazi brava, zakucati čoveku na vrata pre nego što se zakuca na vrata
smrti. Treba otkriti duboke strasti koje vladaju čovekom suočenim sa
smrću, razmotriti ono što je ljudsko u mitu o smrti i proučiti samog
čoveka kao nesvesnog čuvara te tajne. O
smrti i reinkarnaciji je pisano sa različitih stanovišta;
biološko-medicinskog, filozofskog, psihološkog, kulturno-istorijskog,
religijskog i mističkog. Ova stanovišta su delom povezana, a delom
nezavisna. Prema
jednom shvatanju smrt je kraj u svakom pogledu (nema ničeg posle
smrti). Zastupali su ga pojedini mislioci Kine, Indije i Grčke, a u naše
vreme to je stav prirodno-naučnog materijalizma. Druga
tri shvatanja odbacuju ideju da je smrt kraj egzistencije, ali
različito određuju nastavak. Prema jednom određenju, pojedinac nastavlja
neku vrstu netelesne, ali individualne egzistencije u nezemaljskoj
ravni (u podzemlju ili nadzemIju, nebesima). U poznoj taoističkoj i
jogičkoj (tantričkoj) tradiciji razvija se jedna podvarijanta ovog
shvatanja. Taoisti i jogini koji su preobrazili sebe i navodno, postigli
jednu ravan nepropadljive telesne egzistencije, ostaju na zemlji, ali u
udaljenim predelima ili visokim planinama. Shvatanja
reinkanacije takođe ima više varijanti. Latinski termin (re-incarnatio)
je ključno ponovno otelovljenje vraćanje u meso, (iste duše, osobe, ili
identiteta), bilo da se govori o seljenju duše (grčki,
metem-psychosis), ponovnom bivanju (skt. punarbhava) ili ponovnom
rađanju (grčki, palingenesia). Varijante se iskazuju u pogledu opsega
otelovljenja, njegovog smisla, kao i mogućnosti oslobađanja od
ponavljanih reinkrnacija. Reinkarnacija
(u ezoteriskom) tumači se kao proces kojim duša, duh koja je živela u
nekom ljudskom telu, posle smrti i prelaznog života, prelazi u telo
drugog čoveka koji se tek rodio. Ceo proces se može mnogo puta
ponavljati. Nekad
se smatra da se reinkrniranje odvija u krugu Ijudi, nekad u ravni svih
živih bića (uključujući demone i polubogove), a nekad uključuje čak i
nežive objekte (s tim što se takva shvatanja javljaju u sklopu
animističke slike sveta, u kojoj, zapravo, nema neživih objekata). U
budizmu se na drugačiji način shvatala reinkarnacija nego u hinduizmu
onda kada je uzimano u obzir da budizam odbacuje postojanje trajne
suštine ili identiteta ličnosti. Naime, tvrdilo se da pri ponovnom
bivanju (punarbhava) to nije niti ista, niti druga osoba. Ista je samo
ulančanost koja vodi ponavljanju. Ono što načelno razlikuje shvatanja
reinkarnacije u primitivnim društvima, od shvatanja u razvijenim
kulturama starog veka, jeste etička uloga reinkarnacije. U
prvima, reinkarnacija je uobličenje ideje o neuništivom lancu života i
otelovljenju predaka u potomcima. Mnoge kulture imale su pojedince koji
su tvrdili da su ranije živeli i da o tome imaju neka sećanja. To je pre
svega odgovor na etički problem ili pitanje: čime objasniti različite
(dobre i zle) Ijudske sudbine i kako uvesti etičko poravnanje koje će
prevazilaziti granice jednog života. U hrišćanstvu tu ulogu vrše
praroditeljski greh, besmrtnost duše i »neznani putevi Gospodnji«. Kao
svojevrsna reakcija na ideju reinkarnacije razvijaju se u Indiji i
Grčkoj učenja o oslobođenju. Ona su pretežno filozofskog karaktera, ali
su često data u religijskom kontekstu ili su isprepletana sa religijskim
shvatanjima izbavljenja. U
ideji oslobođenja objedinjena su dva cilja: da se ne pribegne prvom
shvatanju (smrt kao potpuni kraj), a da se izbegne beskrajno ponavljanje
reinkamacija. Stoga je oslobođenje često shvatano kao stapanje sa
apsolutom (ekstasis, ili osećanje bezmernog širenja preko granica
vlastitog iderititeta). Po
tome se oslobodenje i razlikovalo od religijske ideje spasenja koja je
obećavala spas individualnosti, uz otklanjanje uobičajenih ograničenja
telesne egzistecije, a zadržavanje prijatnih strana telesnosti. Ponekad
se misli da su azijska učenja o oslobođenju (uključujući tu i
oslobađanje od reinkarnacije) nastala kao reakcije na teške životne
prilike. Na
isti način se tumači hrišćansko učenje o spasu i vera u uskrsnuće,
rajsko naselje, nagradu (odnosno kaznu) posle smrti itd. Obično se,
pritom, ima u vidu težak život u odnosno težak položaj jevrejske
sirotinje i robova u Rimskom carstvu. Učenje
o oslobođenju, reinkarnaciji uče mnogi gnostičari, grčki filozofi
Pitagora, Empedokle, Platon.. Nastavićemo sa ovom veoma zanimljivom
temom, iz različitih uglova posmatranja, koja je prepuna spoznajom
različite dubine!

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Mapa Pirija Rajsa

Grupa
istoričara je 1929. godine istraživajući arhive Otomanske Imperije u
Topkapi palati/muzeju u Turskoj pronašla neverovatnu mapu nacrtanu na
koži gazele. Istraživanje je pokazalo da je mapa originalni dokumenat
načinjen 1513. godine, samo 21 godinu nakon Kolumbovog otkrića Amerike.
Ovo otkriće obelodanio je nemački istoričar Paul E. Kahle [Pol Kal] dve
godine kasnije na kongresu u Holandiji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mapa Pirija Rajsa

Istorija

Priča o mapi počinje 1501. godine, samo 9 godina nakon Kolumbovog
čuvenog otkrića, kada je Kemal Re'is [Kemal Reis], pomorski kapetan
Otomanske flote zarobio sedam brodova blizu obale Španije. Ispitujući
zarobljene mornare, Kemal Reis pronalazi jednog koji je plovio na jednom
od Kolumbovih brodova, štaviše, u doba u kojem su pomorske mape bile od
neprocenjive vrednosti i strogo čuvana tajna, ovaj mornar bio je u
posedu mape Novog Sveta koju je načinio niko drugi do sam Kristifor
Kolumbo. Kemal Reis je zaplenio njegovu mapu, čuvao je, a zatim ostavio u
nasleđe svom nećaku koji se zvao Piri Re'is [Reis] koji je također bio
mornarički oficir Otomanske flote.

Njegova strast bila je
kartografija, a njegov visoki čin otvorio mu je privilegovani pristup
Imperijalnoj Biblioteci u Konstantinopolju. Priča dalje kaže da je Piri
Reis započeo da radi na novoj mapi 1511. godine, a nameravao je da
izradi mapu koja bi objedinila sva skorašnja

Španska i
Portugalska otkrića. Za izradu ove mape koristio je dvadesetak
različitih mapa od nekoliko izvora sakupljenih tokom njegovih brojnih
putovanja. Prema njegovim rečima, osam ovih mapa potiče još iz doba
Velikog Aleksandra Makedonskog iz IV veka pre Hrista. Koristio je i
Arapsku mapu Indije, četiri portugalske mape Kine i Indijskog Okeana kao
i zaostavštinu svog ujaka, mapu zapadnih područja koju je sačinio
Kristofer Kolumbo. Piri Reis ne navodi poreklo ostalih mapa koje je
koristio. On je lično na mapi napisao komentare koji nam govore šta je
tačno radio sa kojim delom mape. Također navodi da on nije odgovoran za
originalno istraživanje i kartografiju terena na mapi, te da je njegova
uloga bila da da sakupi podatke sa sakupljenih mapa i sačini jednu na
osnovu podataka.

Kontraverza

Mapa Pirija
Reisa prikazuje zapadnu obalu Afrike, istočnu obalu Južne Amerike i
severnu obalu Antarktika. Mapa prikazuje obalu Antarktika u neverovatnom
detalju. Jedna od zagonetki, mada ne najveća, jeste kako je Piri Reis
uspeo da nacrta ovako preciznu mapu Antarktika celih tri stotine godina
pre no što je ovaj kontinent otkriven. Pravi problem nastaje kada
pokušamo da odgovorimo na pitanje kako je uspeo da sa velikom
preciznošću na mapi prikaže obalno područje Antarktika pod ledom.
Neoborivi dokazi sakupljeni geološkim istraživanjima ovog kontinenta
govore da je Zemlja Kraljice Maud poslednji put bila bez leda pre oko 6
000 godina, negde oko 4 000. godine pre Hrista

Zvanična nauka
tvrdi da je ledeni prekrivač koji prekriva Antarktik star oko milion
godina. Mapa Pirija Reisa otkriva nam da je severni deo Antarktika
istražen pre no što ga je prekrio led. Ovo navodi na pomisao da je karta
ovog područja sačinjena pre milion godina, ali bi to bilo nemoguće jer
ljudska rasa nije ni postojala u to doba. Novija i mnogo preciznija
istraživanja dokazala su da je ovaj deo severne obale Antarktika
poslednji put bio bez leda pre 6 000 godina. Još uvek postoje neslaganja
u naučnom svetu o tome kada se završilo poslednje Ledeno doba i
različiti navodi ukazuju na period između 9 000 i 13 000 godina pre
Hrista. Prema tome, najveća misterija je ko je onda sačinio detaljnu
mapu kopna severne obale Antarktika pre 6 000 godina? Koja je, nama
nepoznata civilizacija posedovala tehnologiju koja je bila u stanju da
uspešno završi ovakav poduhvat?

Dobro nam je poznata činjenica,
ako je verovati tradicionalnoj istoriji, da se prva civilizacija razvila
nekih 3 000 godina pre Hrista na Srednjem Istoku, a zatim i u dolini
Inda i u Kini. Nijedna od ovih civilizacija nije postojala niti je mogla
da sačini ovu mapu. Pa ko je onda pre 6 000 godina posedovao znanje i
tehnologiju potrebnu da se učini nešto što je nama tek u današnje vreme
pošlo za rukom?

Kroz ceo Srednji vek u cirkulaciji su bile
pomorske mape zvane "portolani" i bile su to precizne mape najčešćih i
najuobičajenijih plovnih puteva, a prikazivale su obale, luke, moreuze,
zalive, plitka područja i slične druge podatke neophodne za uspešnu
navigaciju i plovidbu. Većina ovih "portolan" mapa bavila se Mediteranom
i Egejskim morima, ali i drugim poznatim plovnim putevima, baš kao i
knjiga o jedrenju koju je napisao Piri Reis. Ali nekoliko "portolan"
mapa prikazivalo je u to doba nepoznate plovne puteve. Ove mape mornari
su čuvali kao najstrožu tajnu kao, uostalom, i samo znanje o njihovom
postojanju. Navodno je i Kristofer Kolumbo bio u posedu jedne ovakve
"specijalne mape".

Kada se Piri Reis privremeno penzionisao u
Galipolju, prihvatio se u to doba veoma teškog zadatka da sve mape koje
je nameravao da koristi za izradu svoje mape svede na isti razmer, a
zatim i da započne posao oko izrade mape. Ukupno mu je trebalo tri
godine da sačini svoju novu mapu. Kada je završio, na mapu je dodao i
ovaj zapis:

" Autor ove mape jeste skromni Piri ibn Hadži
Muhamed, poznat kao nećak Kemala Reisa. Galipolje, u svetom mesecu
Muharemu 919 godine (1513. godine nove ere)"

Mapa je potom prezentovana Sultanu Selimu I koji ga je zauzvrat načinio Admiralom.

Ova mapa nije bila jedina zaostavština Pirija Reisa kartografiji. 1521.
godine on piše mornarski vodič kroz obale i ostrva Mediterana. Kitab-i
Bahriye ("Mornarska knjiga" ili „Mornarički priručnik")

Iako
nikada nije otkriveno kojih šest mapa je Piri Reis koristio, a da nije
naveo njihovo poreklo, kao što nikada nisu pronađene mape koje potiču iz
vremena Aleksandra Makedonskog, nema nikakve sumnje da je jedna od mapa
korištenih za izradu zasigurno bila i mapa koju je nacrtao sam
Kristofer Kolumbo.

I mapa i knjiga koju je Piri Reis napisao
bile su nesumnjivo od velike vrednosti Otomanskoj Imperiji. Fokus im je
bio na otkrića Španskih i Portugalskih moreplovaca pa su najverovatnije
ukazale sultanu na pretnju Otomanskoj Imperiji koju su predstavljala
otkrića evropskih moreplovaca u Indijskom okeanu i Arapskom moru.

Priča dalje navodi, ne bez ironije, da je knjiga koju je Piri Reis
napisao bila povod za njegovu smrt. Naime, u knjizi je Reis zahtevao od
Sultana da protera Portugalce iz Crvenog mora i Golfskog zaliva, te ga
je Sultan postavio kao glavnokomanujućeg flote. 1551. godine u bici
protiv portugalaca Piri Reis gubi većinu svojih brodova i, iako već u
osmoj deceniji života, biva osuđen na smrt.

Do 1929. godine kada
ponovo otkrivena, mapa je bila potpuno zaboravljena. Svega nekoliko
istoričara, sa izuzetkom Kahle-a posvećuje pažnju ovoj mapi.

Ali
1954. godine diplomac sa Harvard Univerziteta u Kembridžu, u državi
Masačusets, profesor istorije nauke na Keene State koledžu Dr. Charles
Hapgood [Čarls Hapgud] daje zadatak svojim studentima da pobliže
ispitaju ovu mapu. Nakon punih sedam godina istraživanja i mnogo
odbačenih hipoteza, Hapgud izdaje knjigu.

U uvodu za svoju knjigu, Maps of the Ancient Sea Kings, iz 1979. godine, Dr. Charles Hapgood navodi:

"Ispostavlja se da su precizni podaci prenošeni od usta do usta. Čini
nam se da su karte proistekle od nama nepoznatih civilizacija i da su
prenošene generacijski, najverovatnije preko Minojske kulture sa Krita i
Feničana koji su kroz period od više od hiljadu godina bili najveći
moreplovci starog sveta. Mi danas imamo dokaze da su ove mape sakupljene
i da su bile proučavane u velikoj Biblioteci u Aleksandriji i da su
geografi koji su tamo radili uz pomoć ovih starih mapa pravili nove."

Prema hipotezi koju je postavio Dr. Charles Hapgood, Piri Reis je
najverovatnije došao u posed jedne ili više ovakvih mapa koje su nekoć
bile locirane u Velikoj Aleksandrijskoj Biblioteci, čuvenoj i
najvažnijoj biblioteci starog sveta. Hapgood je sačinio rekonstrukciju
prema kojoj su kopije ovakvih dokumenata kao i neki originali prebačeni u
tadašnje regionalne centre za obrazovanje među kojima je bio i
Konstantinopolj, današnji Istanbul. Tokom četvrtog krstaškog pohoda
1204. godine, krstaši su uspeli da prodru u Konstantinopolj i tada su
ove mape počele da cirkulišu među evropskim mornarima.

Hapgood dalje piše:

"Većina ovih mapa predstavljala je Mediteran i Crno More, ali su
opstale i mape drugih područja. Među njima su bile i mape Severne i
Južne Amerike, mape Arktika i okeana Antarktika. Jasno je da su davni
moreplovci putovali od Severnog do Južnog pola. Koliko god to zvučalo
neverovatno, iz podataka sa ovih mapa proizlazi da su stare civilizacije
istraživale Antarktik još u doba kada obala Antarktika nije bila
prekrivena ledom. Također je jasno da su ovi stari moreplovci
raspolagali instrumentima za navigaciju kojima su mogli veoma precizno
dsa određuju koordinate u prostoru i da su ovi instrumenti nadmašivali
svu tehnologiju i nanje Starog i Srednjeg veka kao i ono modernih
vremena sve do druge polovine XVIII veka..."

Ovi dokazi o
postojanju naprednih tehnologija podržavaju mnoge druge hipoteze
iznošene dugi niz godina koje govore o davnim, nestalim i zaboravljenim,
naprednim civilizacijama kao što su Atlantida ili civilizacija Mu.
Naučnici su mnogo puta bili u stanju da opovrgnu ovakve hipoteze zbog
nedostatka dokaza i prikažu ih kao mit, ali ova mapa nam pruža dokaze
koji ne mogu olako da budu zapostavljeni. Ovi dokazi nam nalažu da
preispitamo sve ostale dokaze koji su u prošlosti izneseni i
zapostavljeni, u novom svetlu i otvorenog uma."

Dve godine
kasnije, Hapgudove hipoteze dostižu neočekivanu popularnost kada izlazi
kontraverzni bestseler po imenu "Chariots of the Gods?" [Kočije
Bogova?], prva knjiga još čuvenijeg autora po imenu Erich von Däniken. U
ovoj knjizi monumentalne važnosti, koja je doživela više od dvadeset
izdanja i koja je prodata u više miliona primeraka, Deniken po prvi puta
iznosi šokantnu teoriju da su našu planetu u više navrata kroz istoriju
posećivali vanzemaljci. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja ruševina
izgubljenih gradova, potencijalnih aerodroma i mnogo naučnih činjenica,
Deniken tvrdi da su našu civilizaciju potpomagala bića sa neke druge
planete. Njegova najkontraverznija teorija tvrdi da smo i mi sami
potomci ovih "Bogova" i prikazuje arheološke dokaze koji potpomažu
njegovu teoriju.

Kao jedan od dokaza Erich von Deniken navodi i
mapu Pirija Rajsa, koja je, prema Denikenu, načinjena uz pomoć mapa koje
su vanzemaljci napravili uz pomoć osmatranja iz vazduha.

1953. godine jedan turski mornarički oficir šalje mapu Pirija Reisa
Birou za Hidrografiju američke mornarice. Biro je u pomoć pozvao
penzionisanog Kapetana američke mornarice koji se posvetio proučavanju
davnih mapa, čoveku po imenu Arlington H. Mallery. Nakon dužeg
ispitivanja, Mallery je otkrio koji je metod projekcije korišten da se
sačini mapa Pirija Reisa. Kako bi proverio preciznost sa kojom je mapa
sačinjena, napravio je mrežu i prebacio mapu Pirija Reisa na globus.
Rezultat je bio fascinantan: mapa je bila neverovatno tačna. Njegov
zaključak je bio da je jedini način da se načini mapa poput ove bio
pomoću fotografije iz vazduha - ali ko je bio u mogućnosti da takvu
tehnologiju koristi pre 6 000 godina?

Navodno je i sam Biro
za Hidrografiju američke mornarice bio zaprepašćen preciznošću i
detaljima mape, us pomoć koje su čak uspeli da isprave nekoliko grešaka
na današnjim mapama!

Određivanje longitudinalnih koordinata za
izradu mape Pirija Reisa zahtevalo je korištenje sferne trigonometrije
koja u obliku koji bi omogućio izradu ovako precizne mape nije bila
poznata sve do sredine XVIII veka.

Hapgood je uspeo da dokaže da
je urađena geometrijskom metodom i da koristi geografske koordinate pod
pravim uglovima raspoređene u mrežu, ali i da je očigledno kopirana sa
starije mape koja je projektovana us pomoć sferne trigonometrije koja u
to doba nije bila poznata!

Ne samo da su rani geografi znali
da je Zemlja okrugla nego im je bio poznat i obim Zemlje sa preciznošću
od oko stotinjak kilometara.

Hapgood je tada poslao svoju
kolekciju starih mapa čoveku po imenu Richard Strachan [Ričard Strečan]
koji je u to vreme radio na Institutu za Tehnologiju u državi
Massachusetts [Masačusets], popularnom MIT-u. Zamolio ga je da proceni
koliki je nivo poznavanja matematike bio potreban kako bi se načinile
originalne mape. Odgovor je stigao 1965. godine. Strachan je bio uveren
da je bilo neophodno izuzetno dobro poznavanje matematike, sferne
trigonometrije, zaobljenosti Zemlje kao i metoda projekcije.

U
pismu koje je američki oficir i komandant jedinice za izviđanje američke
avijacije Harold Z. Ohlmeyer napisao Čarlsu Hapgudu piše da je
Norveško-Britansko-Švedska ekspedicija na Antarktik potvrdila da su
geografske odlike terena Zemlje Kraljice Maud kao što su kopnena masa,
obala, reke i planinski lanci, platoi, zalivi, a koje prikazuje mapa
Pirija Reisa do u tančina verodostojne. Istraživači su do ovih detalja
došli koristeći sonar i seizmička osluškivanja, a sam teren nalazi se
ispod gotovo 2 kilometra leda.

Charles Hapgood je 1953.
godine napisao knjigu "Earth's shifting crust: a key to some basic
problems of earth science" (kasnija izdanja ove iste knjige nose naziv
"Path of the Pole") u kojoj je postavio teoriju koja bi trebalo da
objasni iz kog razloga Antarktik nije bio pod ledom sve do 4 000 godine
pre Hrista. Ukratko, Hapgood tvrdi da je razlog zbog kojeg na Antarktiku
nije bilo leda i koji je bio mnogo topliji položaj kontinenta u to
doba. On kaže da se ceo Antarktik u to vreme nalazio oko 2 000
kilometara severnije, a ne na južnom polu, i da se nalazio van polarnog
pojasa, u hladnom, ili čak umerenom temperaturnom pojasu.

Razlog
zbog kojeg se kontinent, po njegovom mišljenju, pomerio na svoju
današnju lokaciju treba da se traži u tzv. Pomeranju Zemljine kore. Ovaj
mehanizam, koji se razlikuje od mehaničkog pomeranja tektonskih ploča
ili pomeranja kontinenata, je ustvari pomeranje celokupne spoljašnje
kore planete, koja se naziva litosfera, u odnosu na mekšu unutrašnjost.
Hapgood detaljnije opisuje ovu teoriju u svojoj knjizi "Maps of ancient
sea-kings". Ova teorija poslata je na razmatranje čuvenom Albertu
Ajnštajnu koji je pokazao iznenađujući entuzijazam, te u uvodu za knjigu
"Earth's shifting crust" kazuje:

"Polarne regije raspolažu
sa konstantnim depozitima leda koji nije simetrično raspoređen oko
polova. Zemljina rotacija utiče na ove asimetrično nataložene mase i
prouzrokuje centrifugalni momentum koji se prenosi na krutu, ne tako
elastičnu Zemljinu koru. Kada konstantno uvećanje centrifugalne sile
prouzrokovane na ovaj način dostigne određenu tačku, celokupna Zemljina
kora se pomeri u odnosu na unutrašnjost planete".

Bila ova teorija tačna ili ne, misterija ostaje.

Mapa Pirija Reisa je predmet koji uopšte ne bi trebao da postoji. Prema
današnjim saznanjima, niko nije bio u stanju da sačini toliko preciznu
mapu, i sa potpuno preciznim longitudinalnim koordinatama u to vreme.
Prvi instrument koji je bio u mogućnosti da približno izračuna
koordinate meridijana izumeo je englez John Harrison [Džon Harison]
1761. godine. Pre toga nije postojao način da se dobije prihvatljiva
vrednost meridijana - greška je mogla da iznosi i više stotina
kilometara. A mapa Pirija Reisa je samo jedna od niza mapa koja
prikazuje nepoznate krajeve, nemoguće znanje i preciznost koja i danas
zapanjuje.

I sam Piri Reis je priznao da je za izradu mape
koristio mnogo starije mape koje su i neki drugi kartografi koristili za
izradu mapa velike preciznosti.

Jedna od takvih mapa je i
Dulčert Portolan mapa iz 1339. godine na kojoj je mreža paralela Evrope i
Severne Afrike savršeno precizna, a meridijani koji presecaju Mediteran
i Crno More prikazani su na mapi sa odstupanjem od samo pola stepena!

Mapa koju je sačinio Turčin Hadži Ahmed 1559. godine prikazuje 1 600 km
širok kopneni pojas koji povezuje Aljasku i Sibir, prirodni most koji
povezuje dva kontinenta, Ameriku i Aziju, a koji je pod vodom od
završetka poslednjeg ledenog doba kada je nivo vode na planeti porastao i
ova teritorija na mapi postala morsko dno.

Oronteus Fineus
mapa. Još neverovatnija je Zenova mapa iz 1380. godine koja prikazuje
veliku kopnenu masu koja se proteže na Sever sve do Grenlanda, a
nezamislivo je precizna. Potpuno je nemoguće da je neko u XIV veku bio
sposoban da proračuna i prikaže ovako preciznu koordinatnu mrežu
meridijana i paralela.

Mapa koju je 1532. godine sačinio Oronteus Fineus je isto tako veoma precizna, i prikazuje Antarktik bez polarne kape.

Zaključak

Ove mape, i niz drugih, kao naprimer Zheng He-ova mapa sveta, Pizzigano
nautička mapa iz 1424. godine, Cantino mapa sveta iz 1502, Albertin Di
Virga mapa sveta iz 1410, prikazuju geografske osobine naše planete
koristeći znanja koja danas smatramo plodovima novog doba. Štaviše, za
izradu ovako preciznih mapa korišteni su podaci uzeti sa još starijih
pradavnih mapa koje su zauvek izgubljene. Mapa koje su, verovatno,
pripadale izgubljenim civilizacijama. Da li je moguće da su ove davne
kulture raspolagale znanjem i tehnologijom koju mi smatramo svojom
kreacijom i na koje smo posebno ponosni u današnje vreme?

Neko je sve ovo znanje pretočio u mape u vreme u kojem smo mi još uvek
živeli na veoma primitivan način, i to koristeći nekoliko preostalih
parčića koje vreme nije uništilo i zaturilo, ali, videćemo da ove mape
nisu jedino znanje koje su nam naši preci ostavili u amanet, a mi
zaboravili kako da ga koristimo.

Mapa Pirija Reisa najčešće
se pominje kada se raspravlja o mogućnosti da je nekada davno ovu
planetu nastanjivala veoma napredna civilizacija, možda naprednija od
naše, a koja je na nepoznat način nestala sa lica zemlje i tek sada
polako počinjemo da nagađamo šta bi moglo da prouzrokuje ovakav tragičan
ishod.

Najstarija nama poznata civilizacija, kultura
Sumerana u Mezopotamiji, javlja se niotkuda oko 4 000 godina pre Hrista i
nema nikakvog pomorskog iskustva. Ali Sumerani nam sa strahopoštovanjem
govore o precima koji su bili "bogovi", a zvali su ih Nefilim.

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Civilizacije Maja

Duboko
unutar džungli Meksika i Gvatemale šireći se ka vapnenačkom grebenu
poluostrva Yucatán [Jukatan] nalaze se čuveni hramovi i palate
civilizacije Maja. Dok je Evropa bila zavijena u Srednjevekovnu tamu,
ovaj inovativni narod sačinio je astronomske mape neba, razvio jedini
pravi i originalni sistem pisanja na američkom kontinentu, usavršio
matematiku i neverovatno precizan kalendar. Bez prednosti koje pružaju
metalne alatke, bez zaprežnih životinja pa čak i bez točka, Maje su
gradili velike gradove koji i danas zadivljuju svojom arhitektonskom
preciznošću i raznolikošću. Njihovo kameno nasleđe, koje je preživelo
mnoge vekove, nastavlja da živi na mestima poput Palenque, Tikal, Tulum,
Chichén Itzá, Copán i Uxmal, kao i među sedam miliona potomaka
civilizacije Maja.

Maje
su verovatno najbolje poznata kultura od svih klasičnih civilizacija
koje su se razvile na području koje danas nazivamo Mezoamerika. Javljaju
se na poluostrvu Yucatán
oko 2600. godine pre Hrista, vrhunac dostižu negde oko 250. godine nove
ere na teritoriji današnjeg Meksika, Gvatemale, severnog Belizea i
zapadnog Hondurasa. Gradeći na nasleđenim izumima, znanjima i idejama
ranijih civilizacija kao što su Olmeci, pamte se i po svojoji studioznoj
i dekorativno bogatoj ceremonijalnoj arhitekturi, uključujući
hramove-piramide, palate i opservatorijume sagrađene u potpunosti bez
korištenja metalnih alatki. Bili su vešti zemljoradnici, krčili su
velike površine tropske šume i gradili pozamašne podzemne rezervoare za
kišnicu tamo gde nije bilo dovoljno površinske vode. Poznavali su i
veštine pletenja, bili dobri grnčari i krčili puteve kroz džungle i
močvare podstičući razvoj zanata i razmenu zanatlijskih proizvoda sa
udaljenim narodima i plemenima.

Oko
300. godine pre Hrista Maje su usvojile hijerarhijski sistem vladavine
sa kraljevima i plemstvom. Civilizacija se zatim razvila u detaljno
strukturisana kraljevstva tokom Klasičnog perioda koji je trajao od 200.
do 900. godine nove ere. Njihovo društvo sastojalo se od mnogo
nezavisnih država, a svaka od njih imala je sela u kojoj su se
stanovnici pretežno bavili

poljoprivredom ali i urbana središta sagrađena oko ceremonijalnih centara. Civilizacija Maja počinje da propada oko 900. godine nove ere kada su - iz razloga koji do danas ostaju pod velom misterije - Maje sa juga napustile svoje gradove. Kada su Maje sa severa asimilirane u društvo Tolteka oko 1200. godine nove ere njihova dinastija je praktično i završena, iako su neki periferni centri nastavili da prosperiraju sve do dolaska Španskih Konkvistadora početkom XVI veka.

Istorija Maja može da se okarakterizuje kao ciklus uspona i padova:
gradovi-države se uzdižu do slave pa zatim propadaju samo da bi bili
zamenjeni novim, još većim. Mogla bi, također, da se okarakterizuje i
kao istorija kontinuiteta i promene, vođena religijom koja ostaje temelj
njihove kulture. Oni koji i danas poštuju drevne Majanske tradicije kao
što su verovanje u uticaj kosmosa na živote na zemlji i potreba
iskazivanja poštovanja Bogova kroz rituale izražavaju se kroz moderni
spoj Hrišćanstva i Majanske vere.
Slike Civilizacije Maja

Location : Iznad vaseg ramena@@@ Humor : Andjeoski @ Datum upisa : 13.11.2010

Aura

Parapsihologija
(od grčkog para - preko, izvan), čime se naglašava da istražuje
fenomene čovekove psihe, ali izvan onoga što spada u klasičnu
psihologiju. Kao mlada grana nauke ima mnogo veće pretenzije no što njen
neopravdani naziv govori, a to je da oslanjajući se na saznanja opšte
psihologije, fiziologije, biologije, kibernetike, fizike, hemije i
drugih naučnih disciplina pronađe odgovore i na takva pitanja kojima se
bave teorijska fizika i kosmologija (strukturom prostomo-vremenskog
kontinuma). Parapsihologija dakle istražuje sve tajanstvene pojave koje
su na bilo koji način u vezi sa ljudskom psihom ili silama, a koje se ne
daju objasniti poznatim prirodnim zakonima. Pojave koje izučava parapsihologija možemo svrstati u dve grupe: 1)
Parapsihički fenomeni: telepatija, vidovitost, psihometrija,
spiritizam, radiestezija, hipnoza, autosugestija, glasologija (govorenje
nerazumljivim jezicima). 2)
Parafizički fenomeni: telekineza, levitacija, teleportacija,
eksteriorizacija, otpomost prema vatri, neosetljivost na bol,
isceljivanje rukopolaganjem, kristalima, bojama, muzikom i mirisima,
bioelektricitet i aura, fotografisanje misli, misteriozno nestajanje
ljudi, neraspadljivost moštiju svetaca i drugi. Podatke
o parapsiholoskim fenomenima nalazimo već u najstarijim dokumentima
Ijudske kulture. To su izveštaji o darovitim pojedincima koji su mogli
predskazati buduće dogadaje ili primati informacije o dogadajima koji se
istovremeno odvijaju, ali su prostorno toliko udaljeni da pod normalnim
okolnostima o njima ne mogu nista znati; o naslućivanju značajnih
događaja ili o snovima koji su se ispunili; o tajanstvenim podvizima
plemenskih vračeva primitivnih naroda; o magijskom delovanju čak i na
daljinu; o indijskim fakirima o čudesnim silama koje isceljuju.. Postojanje
paranormalnih fenomena, tj. fenomena koji se ne mogu razjasniti
nijednom do sada poznatom vrstom energije nameće potrebu naučnog prilaza
u proučavanju i tumačenju zagonetnih sila ispod nivoa grubo fizikalnog
sveta. Aura, bioelektricitet i interakcija organizma i okoline Već
hiljadama godina veruje se da čovečije telo, a takode i sva živa bića,
okružuje aura što je na kraju i dokazano i snimljeno specijalnim
kirlijan -kanlerama. Sovjetski istrživač S. D. Kirlijan,
elektrotehnički inženjer i fotograf amater i njegova supruga Valentina,
pedesetih godina su konstruisali aparaturu uz pomoć koje su proizvodili
snimke na kojima su se uočavali svetlosni obrisi po obodu fotografisanih
objekata (listova raznih biljaka i Ijudskog tela). Kirlijanovi su
snimali tako što su fotografski film ili ploču dovodili u vezu sa
objektom koji su hteli fotografisati, pustajući zatim kroz taj objekat
struju iz visokofrekventnog električnog oscilatora (75.000 -200.000
titraja u sekundi). Aura, oreol, korona, kako se naziva taj svetlosni
energetski omotač, okružuje sva Ijudska bića, životinje i biljke, ali mi
ga golim okom ne zapažamo. Aura
se pominje u svim magijskim tekstovima. Na ikonama sveci imaju krug oko
glave za koji mnogi misle da je aura. Iz prakse je svima poznato da nas
blizina neke osobe čini nervoznim, napetim, sputanim, a blizina druge
osobe, iako je ne poznajemo, može delovati prijatno i umirujuće. Zatim
da ponekad osetimo prisustvo neke druge osobe u istoj prostoriji iako je
ne vidimo, a isto tako i da možemo predosetiti da li nam je neka osoba
naklonjena i ako ona to ne pokazuje nikakvim vidljivim znakom. Objašnjenje
za ovo treba tražiti u postojanju aure, tj. u energetskom polju
(omotaču), čije se vibracije prenose na drugu osobu stvarajući ono što
nazivamo osećanjima. Dr Viktor Injušin sa Kazahstanskog Univerziteta,
izvršio je velika istraživanja sa ljudskim energetskim poljem i
ustanovio je da se ono sastoji od jona, slobodnih protona i slobodnih
elektrona. Iz njegovog posmatranja zaključuje se da se bioplazmatične
čestice konstantno obnavljaju u čelijama i da su u stalnom pokretu.
Izgleda da u samoj bioplazmi koja je relativno stabilna postoji
ravnoteža izmedu pozitivnih i negativnih čestica. Aura, izgleda nije
ništa drugo do energetsko polje koje stvara samo telo, odnosno biopalzma
ili četvrto energetsko stanje o kome govore izvesni naučnici. Dok
senzitivnije osobe auru neke druge osobe mogu registrovati u prisustvu
druge osobe, preko odredjenog uzbuđenja, vidovnjaci je mogu doživeti
vizuelno, u odgovarajućim bojama. Rus
Lakovski ide još dalje, pa tvrdi da osnova života nije materija već
njene nematerijalne vibracije. Temeljne organske jedinice živih bića –
čelije, po njemu su neka vrsta elektromagnetnih uređaja koji, slično
radio-uređajima, emituju i apsorbuju zračenja visokih frekvencija. Na
osnovu eksperimenata on skoro dokazuje da je bolest u stvari posledica
poremećaja ravnoteže u čelijskom električnim oscilacijama. Po analogiji
sa električnom baterijom koja ne provodi sama energiju koju sadrži,
Lakovski je zaključio da energija neophodna za pokretanje i održavanje
čelijskih oscilacija - mora da dolazi spolja, tj. iz kosmosa. U tu svrhu
konstruisao je spravu za prikupljanje okolne energije i uz pomoć nje
eksperimentisao sa biljakam i ljudima! Američkoj
bioenergetičarki, naučnom radniku u NASA Barbari en Brenan i
saradniciina pošlo je za rukom da u mračnoj komori zabeleži neznatno
povećanje svetlosti za vreme dok su u njoj boravili ljudi. U drugom
eksperimentu su uspeli da na crno-belom televizoru pokažu deo auričnog
polja, koristeći se aparatom koji se zove kolorazer.U Japanu, Hirosi
Motojama bio je u stanju da izmeri niske nivoe svetlosti koja je
dolazila od ljudi koji su dugi niz godina vežbali jogu. Istraživanja je
vršio u mračnoj komori, koristeći se osetljivom filmskom kamerom. Grupa
sovjetskih naučnika sa Instituta za bioinfromatiku A. S. Popov objavila
je otkriće da živi organizmi emituju energetske vibracije izmedu 300 i
2.000 nanometara. Oni su to nazvali energijom biopolja ili bioplazmom.
Zanimljivo je otkriće da čovekov energetski omotač neprekidno pulsira u
bržem ili sporijem ritmu, da se javlja u više svetlosnih slojeva
različite debljine i da je zadnji sloj na razdaljini od tela od
sedamdeset pet do sto pet santimetara, ali da se taj sloj omotača može
prostirati i dalje, kao što je to slučaj kod jogi vežbača. Na to utiču
telesni metabolizam, brzina i način disanja, emocije, atmosferski uslovi
i drugi faktori. Planetu
Zemlju takođe okružuje energetsko polje, sa njenom magnetnom
aktivnošću. Teorijom polja i interakcijom između polja živih organizama i
polja Zemlje pokušava se objasniti fenomen orjentacije ptica selica.
Kako se psihički život biljaka i životinja bazira uglavnom na
instiktivnoj i nagonskoj svesti, inteligentno ponašanje ovih
predstavnika života (samooblikovanje, samokretanje, samodiferenciranje,
samoograničavanje u prostoru i vremenu), jesu ona bivstveno fenomenalna
svojstva života koja se ne mogu objasniti kao rezultat iznenada iskrslog
uvida. Ptice koje se orijentišu uz pomoć Zemljinog magnetnog polja
ostavljaju svom potomstvu u nasleđe poruke znanje instinktivnog i
nagonskog ponašanja, tj. programe niže svesnih reakcija koje im
omogućavaju snalaženje u najelementamijim životnim situacijama. Ali
i čovek je još uvek i instinktivno i nagonsko biće. On reaguje
nesvesnim delom psihe na sve. Vegetativni živčani sistem, koji organski
predstavlja biljnost u čoveku, uređen je tako da podražava one ritmove
unutar organizma koji su u harmoniji sa spoljašnjim ritmovima. Čovek se,
kao i planeta Zemlja, ponaša poput elektromagneta sastavljenog od
nekoliko triliona isto tako sićušnih elektromagneta. Svaka ćelija može
se uporediti sa elektromagnetom, a u samoj ćeliji deluju još manji
sićušni elektromagneti, kako u jedru tako i u citoplazmi. Ljudsko telo
je energetski sistem sačinjen od organa, tj. skupa čelija sa istovetnim
obrascem vibracija. Čelije nemaju samo histološku sličnost, one imaju
istu energiju - energetsku frekvenciju. Ceo organizam je polarizovan:
glava, tabani, prednja i zadnja strana trupa itd. Bioelektrična
kretanja u telu su tek četvrti vid elektromagnetnih pojava u organizmu.
Ciklično energetsko punjenje vitalnih organa u telu obavlja se putem
akupunktumih ili kineskih kanala. Važnu ulogu u tome imaju polovi,
magnetne emisije interakcija više energetskih faktora. Interakcija
(slaganje) obavlja se određenim ritmovima. Energetsko polje Zemlje, a
tako i čoveka, izloženo je dejstvu talasa energije sa drugih planeta i
ostalih nebeskih tela, što dovodi do prestrukturiranja sila
bioelektrične aktivnosti u čoveku. U prilog ovome idu rezultati
istraživanja ruskog načnika dr Emiljeviča Karsanova, pri Kosmobioloskom
institutu Kijev, koji je ustanovio da postoji uslovljenost javljanja
nekih nervnih oboljenja od trenutnog položaja planeta, a uočeno je da je
kod pacijenata koji se operišu za vreme punog meseca, krvarenje
obilnija i češće su komplikacije, pa zato mnogi hirurzi tada izbegavaju
operacije. Iz
svega navedenog nameće se zaključak da živimo u svetu promenjivog
energetskog polja, čiji uticaji usmeravaju naše ponašanje i sudbinu. Pri
tome su najuticajniji talasi Zemljinog magnetnog i gravitacionog polja
čija su međusobna dejstva u vezi sa silama života. Uticaj Sunca, Meseca i
ostalih planeta preko njihovih elektromagnetnih aktivnosti modifikuje u
izvesnoj meri strukturu energetskog polja Zemlje, što utiče na čovekovu
voljnu aktivnot. Isto tako, samo u znatno manjoj meri, aura ili slično
energetsko stanje druge jedinke, vrši uticaj na druge Ijude. Svest,
istraživana sa biofizičkog aspekta, vezana je za elektromagnetno polje
moždanih talasa. Istraživači su otkrili da su moždani talasi koji čine
biofizičku osnovu svesti, nosioci informacionog sadržaja i da su ti
talasi, u budnom stanju, pretežno locirani u moždanom tkivu.
Neurofizioloski podaci govore da se informacije neprekidno kodiraju iz
neuronske mreže u moždane talase, nejverovatnije u formi
prostorno-vremenskih raspodela moždanih talasa koji se mogu ekscitirati
kroz jedan ili više ultraniskofrekventnih kanala: od 3 do 50Hz (herca);
od 13 do 30 Hz; od 3,5 do 8 Hz; i od 0,5 do 3,5 Hz, od kojih prva dva
pretežno odgovaraju normalnim stanjima svesti, a poslednja dva normalno
nesvesnim stanjima.