KUVANJE U VLASTITOM SOSU ?

Svi mi želimo da postupamo ispravno i donosimo prave odluke .
Medjutim.....
Desi se da obećamo nešto , a sled dogadjaja nas dovede do toga da ne možemo(ili ne želimo ) ispuniti . Kažemo nešto -pa se pojedemo živi , što nam je to trebalo ....tražimo izlaz iz nečega što smo sami nesvesno zakomplikovali ....osećamo moralnu odgovornost prema nekome-a najradije bi se negde sakrili....
Ušli smo u neku vezu(brak) a ne umemo izaći na bezbolan način .Potpisali smo ugovor -koji je postao noćna mora ...prihvatili smo posao , i to nam je neko "učinio" ,a sve je ispalo ogromno razočarenje.....

Milion ovakvih stvari -koje je teško nazvati drugačije -sem kuvanjem u vlastitom sosu , jer se ne radi o nametnutoj stvari -nego smo mi sami "zakuvali" ili aktivno doprineli .

Šta onda, kako postupate ?

Kada mi se ovo desi -progutam "žabu" do kraja .To mi ipak nekako lakše pada , nego ono da se sramotim pred nekim da nemam reč, da ne držim do svoje časti , ličnosti ili dostojanstva.
Ispasti nedosledan , slabić , nezhavalan , neko ko nema svoje mišljenje ili samopoštovanje je daleko gore od onoga drugog...te je poštenije kuvati se u vlastitom sosu , i pojesti ono što se ne jede (a sam si zamesio ) nego ovo...Osećaj jeste neprijatan , no šta se može ...naučiš nešto iz toga , i trudiš se da drugi put paziš .

Danubius ::

Svi mi želimo da postupamo ispravno i donosimo prave odluke .
Medjutim.....
Desi se da obećamo nešto , a sled dogadjaja nas dovede do toga da ne možemo(ili ne želimo ) ispuniti . Kažemo nešto -pa se pojedemo živi , što nam je to trebalo ....tražimo izlaz iz nečega što smo sami nesvesno zakomplikovali ....osećamo moralnu odgovornost prema nekome-a najradije bi se negde sakrili....
Ušli smo u neku vezu(brak) a ne umemo izaći na bezbolan način .Potpisali smo ugovor -koji je postao noćna mora ...prihvatili smo posao , i to nam je neko "učinio" ,a sve je ispalo ogromno razočarenje.....

Milion ovakvih stvari -koje je teško nazvati drugačije -sem kuvanjem u vlastitom sosu , jer se ne radi o nametnutoj stvari -nego smo mi sami "zakuvali" ili aktivno doprineli .

Šta onda, kako postupate ?

Nisam sigurna da baš svak želi postupati ispravno i donijeti pravu odluku . Mnogi ne razmišljaju uopće na taj naćin , mnogi uopće ne razmišljaju , već žive brzopleto , sebićno ili trenutno ...
Osim toga ; što je prava a što kriva odluka , za čovjeka . Vrijedi ona izreka ; kada bi znao gdje ćeš slomiti nogu , ne bi tuda prolazio ... Ili , maožda netko ipak , bi ?!
Sve što čovjek učini , bitno je stajati iza toga i biti svjestan o samostalnoj odluci . Čovjek najčešće čini ono za što sam misli da je za njega u određenome trenutko najbolje , najbolji izbor .

Desi se , kao što pišeš da čovjek nešto obeća ... ali je velika razlika u ne moći i ne htjeti ispuniti obećanje . Također kada se nađemo u nepovoljnoj situaciji , nećemo nikada iz nje izaći ako mislimo kako izlala nema . Za sve postoji izlaz , za sve postoji rješenje ... Nema bezizlazne situacije . Ovisi o pojedincu i njegovom stavu i pogledu na određeni problem .

Brak je odnos koji može biti lijep i dobar i manje lijep i sasvim loš . I ne postoji bezbolan izlazak iz bračne zajednice jer svaka promjena , izaziva stres .

Kako ja postupam ? Za svoj životni izbor sama sam odgovorna kao i za vlastitu sreću . Moj je život u mojim rukama i kada bih nešto trebala izmijeniti , nitko to ne bi mogao učiniti umijesto mene , same .

Da, napravila sam u životu dosta pogrešnih odluka ali kad shvatim da sam pogrešila ja se izvinim i to ispravim.

Dva puta sam se udavala što znači da sam samo tu napravila dve katastrogfalne greške ali nisam sigurna ni danas da bi ih uradila drugačije.
Jednostavno datog momenta jedna odluka može da bude ispravna ali posle izvesnog vremena ljudi se promene i ta odluka iz tog aspekta nije dobra.

Ima par stvari koje sam uradila u životu zbog kojih se kajem, ali ne mnogo, jer prosto tu više ne mogu ništa da uradim pa je glupo da se jedem zbog toga a i nije neka nepopravljiva šteta pa je lakše ne razmišljati o tome i jednostavno ići dalje. Često se desi da nešto što je došlo umesto toga bude mnogo bolje :girlcool:

Danubius ::

Šta onda, kako postupate ?

U životu uvek postoji makar još neka alternativa, pa...suočavam se i rešavam, trudeći se da bude najbolje za mene, a da drugi ne trpe...bar ne mnogo.

Trudim se da nikad ne obecam ono za sta nisam sigurna da  mogu ispuniti.Obecam i ispunim ono sto iskljucivo zavisi od mene.
No desi se da sled dogadjaja ide u smeru, da su svi uslovi tu i dam obecanje. A onda pukne neka karika u lancu i od obecanja ne bude nista.
Prvo pocnem da se zderem, pa da analiziram gde sam napravila propust, sta sam zanemarila, da prebacujem sebi neopreznost. Onda trazim resenje i ako ga ne nadjem sledi opsezan izvestaj zasto je doslo do toga da nisam ispunila obecanje. Naravo, zatim sledi izvinjenje.
Ne volim da me neko oceni kao neodgovornu, jer mogu biti ovakva i onakva ali neodgovorna nikako.

Jbt...posle ovako opseznog obavestenja...aj se meni makar izvini   

ZezaM ::

Jbt...posle ovako opseznog obavestenja...aj se meni makar izvini   

Prvo me podseti sta sam ti obecala   
Posto se ne secam ( a pamtim kao slon) bice da si nesto sanjao

Par puta, sam se kuvala u sopstvanom sosu.
Nije to bilo nešto strašno, no dovoljno da me "sos obari" i da budem ko kuvana noga.
Progutala, trostruko "platila ceh" i naučila se pameti.
Od tada ne dajem obećenja olako.
Tačnije  na kraj obećanja, umesto tačke stavim rečenicu - "Ne garantujem da ću moći ali daću sve od sebe da  bude dobro.."
I kada mi nude nešto  uvek ostavim zadršku....
Ako predugo merim, razmišljam, kalkulišem...odustajem.
Nije mi se svideo osećaj "kuvanog".

Ovih dana se bas kuvam u sopstvenom sosu!
Kod nas postoji jedna izreka:
Das rukama, a vadis dato i nogama i rukama. Tako i ja...No kako stvari stoje, bice mi potrebna debela batina, da izvucem dato