Nase glumacke legende

Danas se navrsilo 10 godina od smrti maestralnog Danila Bate Stojkovica. Pamtimo njegove uloge i cuvamo secanje na njega.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Neka ova godisnjica bude povod da tema krene...

На данашњи дан 1924. године рођен је Миодраг Петровић Чкаља, позоришни, филмски и ТВ глумац. "Био сам танак као чакља, провидан, па је од чакља постало Чкаља", тако је наш ненадмашни комичар објаснио порекло свог другог имена.
Каријеру је започео у Драмском студију Радио Београда, 1946. године. Заједно са Гутом Добричанином и Мијом Алексићем наступао је у најпопуларнијој хумористичкој емисији тога... времена "Весело вече". Све је почело са "Сервисном станицом", а затим су следиле Чкаљине бравуре у: Црном снегу, Огледалу грађанина покорног, Музеју воштаних фигура, На тајном каналу, Камионџијама, Врућем ветру, Бољем животу, Љубави на сеоски начин, Позоришту у кући... Запажене су и његове улоге у позоришним представама: Ревизор, Покојник, Ивкова слава, Уображени болесник, Случај шампиона...Најзначајнији филмски пројекти у којима је остварио улоге за памћење су Пут око света и Заједнички стан. Од 2010. године награда публике за најсмешнију представу на позоришном фестивалу "Дани комедије" у Јагодини носи име Миодрага Петровића Чкаље.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Batina je mecku naucila da igra [You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ubice ga Bili kao zeca [You must be registered and logged in to see this image.]

Najveca legenda ikada rodjena na ovim prostorima je pokojni Zoran Radmilovic. [You must be registered and logged in to see this image.]Radovan III

Jedina pozorishna predstava za koju je 99% Srbije chulo. Ipak, i pored toga shto se replike nenadjebivih Zorana Radmilovica, Mire Banjac, Tashka Nachica...redovno koriste u svakodnevnoj konverzaciji, samo je 20% te iste populacije razume...
pa "Majstorska radionica" koju smo svi pratili..mnoga dela ovog neponovljivog glumca su nas zasmejavala i odushevljavala godinama..

Zana ::

Najveca legenda ikada rodjena na ovim prostorima je pokojni Zoran Radmilovic. [You must be registered and logged in to see this image.]Radovan III

Jedina pozorishna predstava za koju je 99% Srbije chulo. Ipak, i pored toga shto se replike nenadjebivih Zorana Radmilovica, Mire Banjac, Tashka Nachica...redovno koriste u svakodnevnoj konverzaciji, samo je 20% te iste populacije razume...
pa "Majstorska radionica" koju smo svi pratili..mnoga dela ovog neponovljivog glumca su nas zasmejavala i odushevljavala godinama..

Na današnji dan 1985 godine preminuo je veliki glumac Zoran Radmilović ...



Rodjen je u Zaječaru 11.maja 1933.godine. Njegov deda po ocu je bio Ričard Lang, Nemac, koji se krajem 19 veka oženio Srpkinjom, prešao u pravoslavlje i uzeo ime Radmilo. Sledeća generacija ponela je prezime Radmilović.

Još u gimnaziji se amaterski bavio glumom, (Milan Srdoč je vodio dramsku sekciju), što je nastavio po dolasku u Beograd. U KUD „Ivo Lola Ribar“ igrao je kod Soje Jovanović, koja ga je i ubedjivala da konkuriše na Akademiji. Otac mu je bio advokat, pa je želeo da ga sin nasledi. Tako je Zoran najpre studirao prava, potom arhitekturu, pa engleski, i na kraju je ipak upisao glumu na FDU. Diplomirao je 1963.godine, u klasi Mate Miloševića, i od 1962.godine bio angažovan u Beogradskom dramskom pozorištu. Iste godine je debitovao na filmu – igrao je u „Čudnoj devojci“ Jovana Živanovića.

1964.godine dobija glavnu ulogu u „Kralju Ibiju“, Alfreda Žarija, u režiji Ljubomira Mucija Draškića, koja se igrala u pozorištu Atelje 212. To je bila prekretnica u Zoranovoj karijeri – došao je do izražaja njegov smisao za komiku i improvizaciju. Iako je u početku loše prihvaćena od strane kritike, kao isuviše avangardna, vremenom je postala omiljena, i na kraju kultna, velikim delom zahvaljujući Zoranovom učešću. Predstava je uspešno odigrana i na brojnim gostovanjima, u Moskvi, Parizu, Veneciji, Njujorku, i potrajala je 14 godina, do 1978.godine. Bilo je uobičajeno gledanje predstave po nekoliko puta, jer je uvek bila drugačija, zahvaljujući Zoranovim iprovizacijama, trajala je od jednog do tri sata.

1973.godine Duško Kovačević piše komediju „Radovan III“, koju je u Ateljeu 212 režirao Muci Draškić. Napravio je legendarnu glumačku podelu: Radovan- Zoran Radmilović, Rumenka-Maja Čučković, Katica-Mira Banjac, Georgina-Tatjana Beljakova, deda Svetislav-Milutin Butković, Jelenče-Milan Caci Mihajlović i kener-Taško Načić. To je priča o čoveku sa sela koji živi u gradu, na 12 spratu solitera, i koji pokušava da se prilagodi…Ponovo je Zoran „nosio“ predstavu svojim briljantnim improvizacijama, ubacujući komentare na aktuelne dogadjaje, i predstava je postala fenomen. [You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]



Glumio je u mnogim filmovima i serijama,a niko mu ne zna ime [You must be registered and logged in to see this image.]

На данашњи дан пре 19 година преминуо је легендарни Драгомир Бојанић познатији као ГИДРА
На сцени националног театра, а затим и Југословенског драмског позоришта играо је Шекспира, Нушића, Гогоља, Дикенса, Брехта... Био је најмлађи Митке у историји југословенског позоришта, али свог Хамлета, што му је била највећа жеља, није дочекао. Снимио је више од 50 играних филмова и велики број телевизијских серија: "Кроз грање небо", "Марш на Дрину", "Валтер брани Сарајево", "Биће скоро пропаст света", "Луде године", "Жикина династија", "Мајстори"... Добитник је низа глумачких награда, међу којима се издвајају "Велика повеља"" на фестивалу у Нишу , 1968. за главну улогу у филму "У раскораку" и "Златна арена"" у Пули, 1974. године за филм "Свадба".

[You must be registered and logged in to see this image.]

Мира Бањац (Ердевик, 4. новембар 1929) је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица, поред Милене Дравић, највећа жива звезда југословенског филма[You must be registered and logged in to see this image.]
Мира Бањац, право име Мирјана Т. Бањац, припада првој генерацији глумаца која је завршила Позоришну школу у Новом Саду (1950). Уз краће ангажмане у позориштима у Сремској Митровици (1949—1951) и Народном позоришту у Бања Луци (1953 — 1955) радила је у Српском народном позоришту у Новом Саду (1951 — 1970). Године 1970. прешла је у Београд и постала члан Атељеа 212.

Ликове жена из народа, своја најуспелија глумачка достигнућа, најчешће остварује својеврсним хумором. Осим у позоришту, где је добила низ признања, играла је и у низу телевизијских драма и серија (на пример главну улогу у серији Марија Стипе Делића и више главних улога у драмама Миленка Вучетића) те на филму.

На великом екрану остварила је више улога за памћење, посебно у остварењима Горана Паскаљевића. Ауторка је сценарија краткометражног филма Лаку ноћ Шњука.

Добитница је бројних награда, између осталог двеју Стеријиних награда, Статуете Јоаким Вујић, Октобарске награде Новог Сада, затим Октобарска награда Београда, Седмојулска награда, три Златне арене, Награда града Загреба (за ТВ серију „Марија“), Златни ловоров вијенац за животно дјело (Сарајево 1991).
2000. године добила је награду Добричин прстен, као највеће глумачко признање у Србији.

2008. године додељена јој је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело.

За време Другог светског рата била је годину дана у Првој пролетерској бригади.

Milena Dravić dobitnica je statuete "Joakim Vujić" za 2013. godinu, saopštio je danas kragujevački Knjaževsko srpski teatar koji tu nagradu dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Sto se mene tice nase najvece glumacke legende su: Radmila Savicevic, Olivera Markovic, Milena Dravic, Svetlana Bojkovic, Ckalja, Zoran Radmilovic, Mija Aleksic

ДАНИЛО „БАТА“ СТОЈКОВИЋ (Београд, 11. август 1934 — Београд, 16. март 2002) био је један од најпознатијих српских позоришних, телевизијских и филмских глумаца. Рођен је у Београду 11. августа 1934. године у породици Алексе Стојковића, угледног предратног велетрговца дрвима и угљем. Одрастао je на Чубури, уз рођеног брата Жику, потоњег познатог београдског интелектуалца и публицисту. Живео је у Београду са супругом Олгом. Позоришну каријеру започео је у Југословенском драмском позоришту (1959), а 1962. постао је стални члан ансамбла Атељеа 212. Публика га је посебно заволела у „Звездара театру”, у улогама које је Душан Ковачевић писао за њега. Први пут на сцену ЈДП изашао је 1956. године и играо слугу у „Магбету”, а годину дана касније појавио се као агент у представи „Троје” на сцени Атељеа 212. Филмску каријеру је започео улогом у филму „Издајник“ из 1964. Уследио је низ телевизијских и мањих филмских улога, а најважније су биле улоге у филмовима „Мајстор и Маргарита“ (1972), „Чувар плаже у зимском периоду“ (1976) и Пас који је волео возове (1977). Такође је играо и оца једног од ликова у серији „Грлом у јагоде“. Познат је и по улози малог антагонисте у филму Горана Марковића „Национална класа“ (1979).


[You must be registered and logged in to see this image.]

Nad danasnji dan 1985...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mira Furlan: Živimo u stravičnom vremenu, koje liči na novo ropstvo
Aug
21
[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedna od najpoznatijih regionalnih glumica Mira Furlan, koja je na Sarajevo Film Festival došla predstaviti film "Sa mamom" bh. reditelja Faruka Lončarevića, u kojem je ostvarila glavnu ulogu, govorila je za o iskustvu rada na ovom ostvarenju te aktuelnim projektima.
Govoreći o načinu priprema za emotivnu tešku ulogu majke u ovom filmu, u kojem ona umire od raka, Mira Furlan ističe da se glumci za ovakve uloge uvijek pripremaju iz vlastitog iskustva, te da ni ona ne poznaje drugi način.
"Postoje, naravno, različite glumačke tehnike, ali ja sam instiktivna osoba i glumica. Naprosto, nešto osjetim ili ne osjetim i idem za tim osjećajem", kazala je ona.
Komentarišući dominantne teške životne i socijalne teme aktuelnih filmova u regiji, ali i svijetu, Furlan smatra da je razlog toga što živimo u stravičnom vremenu u kojem cijeli svijet, 99 posto, živi u potpunom siromaštvu, nečemu što liči na novo ropstvo.
"To više nije vrijeme ni kapitalizma, već podivljalog kapitalizma, gdje šačica ljudi drži pod kontrolom sve. Naravno da umjetnici imaju potrebu da nešto o tome progovore, jer je to zaista zastrašujuće", ističe ona.
Furlan dodaje da živimo i u vremenu zastrašujućih zločina koji se dešavaju po cijelom svijetu nekažnjeni. Ratovi su na sve strane, te stoga ne vidi način da autori pronađu izvorište nekih sretnih tema.
Govoreći o aktuelnim projektima na kojima radi, Furlan navodi da je upravo završila rumunski film "America Here We Come" u Bukureštu, u produkciji i režiji Tudora Đurđua.
"Film je jako zgodna komedija o glumcima koji dolaze u Ameriku. Ja igram jednu američki osobu rumunskog porijekla, koja se za njih brine kada ostanu potpuno na milost i nemilost Americi", naglasila je ona.
Glumica ocjenjuje da je radila sa brilijantnim rumunskim glumcima, koji su je potpuno impresionirali.
"To su takvi majstori svog zanata da to uopšte nisam očekivala. A trebala sam, jer rumunski film danas spada u vrhunsku kinematografiju. U zadnje vrijeme malo više radim na Balkanu, prošle godine sam snimala jedan film i u Turskoj. U Americi radim i dva projekta naučne fantastike", zaključila je Mira Furlan.

Jedan od najboljih jugoslovenskih filmova:)) Prekobrojna i Milena Dravić, preslatka je ovde.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Преминуо је након напада наци скинхедса, повезаних са групама Крв и част и навијачком United force, који су га претукли јер је био тамнијег тена.

Филмографија глумца Драгана Максимовића
Год. Назив Улога
1970.-те
1971. Домовина у песмама
1971. Хроника паланчког гробља
1972. Савонарола и његови пријатељи
1972. Сарајевски атентат Недељко Чабриновић
1973. Београд или трамвај а на предња врата
1973. Позориште у кући 2 продавац честитки
1974. Траг
1974. Петао није запевао
1974. Једног лепог, лепог дана
1974. Зашто је пуцао Алија Алијагић Алија Алијагић
1974. Слободан превод Мизантропа
1974. Отписани Симке
1974. Отписани Симке
1976. Коштана Асан
1977. Под истрагом Сок
1979. Прва српска железница кнез Милан Обреновић
1979. Сустрети са изузетним људима
(енгл. Meetings with Remarkable Men) Георгије Иванович Гурђијев[2]
1979. Усијање Лука
1979. Господин Димковић Иследник ОЗНЕ
1980.-те
1980. Петријин венац Миша
1980. Дувански пут
1980. Нешто из живота Раде Кундаковић
1980. Осам кила среће
1981. Топола са терасе Милан
1981. Шеста брзина Богољуб
1981. Пад Италије Рафо
1982. Дивље месо
1982. Шпанац Жандар
1982. Приче из радионице Богољуб
1982. Маслина сам ноћас
1982. Twilight Time Тони
1983. Хасанагиница ефендија Пинторовић
1983. Малограђани
1983. Оштрица бријача
1984. Проклета авлија валија
1984. Ријанон
1985. Судбина уметника-Ђура Јакшић Ђура Јакшић
1985. Неуспела мућка Лаза Ласер
1985. Дебели и мршави друг Клисура
1986. Одлазак ратника, повратак маршала
1986. Шмекер Бели
1987. Живот радника
1987. Место сусрета Београд Рестауратор Бошко Шатара
1988. Четрдесет осма — Завера и издаја
1988. Нека чудна земља сликар
1988. Други човек
1989. Време чуда Лазар
1989. Последњи круг у Монци Црни
1989. Време чуда Лазар
1989. Шведски аранжман
1990.-те
1990. Нерниса јача од смрти Бернисин муж
1991. Мала Коста „Кокан“ Марић
1992. Ми нисмо анђели хипик
1992. Црни бомбардер Психо
1993. Електра
1993. Византијско плаво ловокрадица
1994. Жеља звана трамвај свештеник
1995. To Vlemma tou Odyseea
1994-1995. Отворена врата Мића Тодоровић
1996. Иван (ТВ) Грађевинац
1996. Лепа села лепо горе професор Петар
1997. Müde Weggefährten
1997. Псалм
1997. Горе доле отац избегличке породице
1997. Лажа и паралажа (филм)
1998. Свирач (ТВ драма) Капетан Вучета
1998. Стршљен Азем
1998. Ране болесник
1999. Нож Зулфикар Османовић
2000.-те
2002. Држава мртвих Лука Мандић


Sto je najbizarnije njega su napali danju i to pred puno ljudi koji su se tamo nasli i pred njegovim poznanikom s kojim je bio. Niko nije reagovao ni prolaznici ni ovaj negov poznanik, a kad su trebale da se daju izjave u policiji niko nista ne zna i nije video.

Goran Markovic je nedavno zatrazio da se do detalja ispitaju okolnosti pod kojima je ubijen Dragan Maksimovic i da se podigne spomen ploca na mestu gde se desio taj nemio dogadjaj. Nadam se da ce uskoro ubice privesti pravdi i da ce dobiti strogu kaznu za ovo ubistvo. Radi se o velikom glumcu koji je ostvario niz znacajnih uloga na filmu i u serijama, meni je najdraza uloga majstora Bogoljuba u seriji Price iz radionice. Da li je ovo svirepo ubistvo donekle zataskano od naroda i zbog cega vesti nisu bar javile da je preminuo-VELIKO JE PITANJE!

Petar Kralj, Danilo Bata Stojković, Zoran Radmilović, Bora Todorović...