24. mart 1999.

Povodom rasprave Kacin -Šutanovac


[You must be registered and logged in to see this image.]


Saopštenje Centra za evroatlantske studije povodom odgovora Jelka Kacina na pismo Dragana Šutanovca o dostupnosti dokumenata o NATO bombardovanju zgrade RTS 1999. godine

Pozdravljamo sugestiju jednog visokog međunarodnog zvaničnika koji se bavi Srbijom, Jelka Kacina, izaslanika Evropskog parlamenta za Srbiju, da se deo pisma koje mu je uputio ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac, navodno tražeći njegovu pomoć pri rasvetljavanju određenih okolnosti u slučaju NATO bombardovanja zgrde RTS, može shvatiti i tako da “Šutanovac traži širu međunarodnu pomoć u uspostavljanju efikasne i potpune civilne kontrole nad nekim službama u sklopu Ministarstva odbrane”.

Saglasni smo sa Kacinovom ocenom da je to “legitimno i pohvalno i za tranzicijska društva neophodno, jer je jedan od najvažnijih kriterijuma demokratije puna kontrola civilnih struktura nad vojnim strukturama”, i o tome smo tokom naših redovnih aktivnosti često podsećali domaću i međunarodnu javnost, no nismo sigurni da je to zapravo bila namera ministra Šutanovca. Pre će biti da je ministar Šutanovac po ko zna koji put pokazao nepoznavanje elementarnih procedura i mehanizama koji Ministarstvu odbrane i Vladi Srbije, čiji je član, stoje na raspolaganju ili, još gore, ponovo demonstrirao aroganciju koju je do sada pretežno rezervisao za pripadnike civilnog društva koji otvaraju složene teme i političke protivnike, u cilju zataškavanja teških zločina koji su pripadnici ili štićenici Ministarstva odbrane činili u prošlosti.· Dobro je što je rasprava na ovako visokom nivou obelodanjena tokom izborne kamanje u Srbiji, jer do sada ·stanje u sektoru bezbednosti u njoj nije ozbiljnije razmatrano, bez obzira što ono značajno utiče na sve druge politike.

Podsećamo Kacina· da su Komitet pravnika za ljudska prava· (JUKOM) i porodice žrtava, nedavno, javno pozvale· republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac “da tela pod njenom jurisdikcijom hitno postupe po zahtevu oštećenih porodica i pokrenu efikasan postupak protiv organizatora i izvršilaca žrtvovanja radnika RTS-a 1999, i tako ne dopusti zastarevanje slučaja.” JUKOM je tom prilikom javnost obavestio da “do danas nije saslušan nijedan svedok, niti potencijalni osumnjičeni, niti se ijedno tužilaštvo nedvosmisleno izjasnilo o svojoj nadležnosti za ovaj slučaj, dok su državna tela koja poseduju materijalne dokaze o umešanosti vojske odbila da te dokaze proslede sudu.“

Smatramo da su ideja i strategija o zastarevanju zajednički plan koji je tajni deo sporazuma o pomirenju SPS i DS. Porodice radnika RTS su još aprila 2009. podnele Tužilaštvu za organizovani kriminal zahtev za obnovu i proširenje postupka u slučaju mogućeg žrtvovanja šesnaestoro radnika RTS, koje su, po uverenju samih porodica i šire javnosti, izvršili tadašnji državni i vojni vrh Republike Srbije. U zahtevu se, između ostalog, kaže: „Na suđenju pred Okružnim sudom u Beogradu 2001 – 2002, Dragoljub Milanović pojavio se kao pojedinac, a na kao deo društvene, političke i vojne hijerarhije (u ratu je imao čin generala) čiji je deo bio, i čija je naređenja izvršavao.“U proleće prošle godine smo javnost obavestili da Ministarstvo odbrane ili nadležno tužilaštvo ne saoštavaju istinu o postojanju dokumenata koje porodice radnika RTS i njihovi pravni zastupnici traže na uvid, objavivši kontradiktorne odgovore koja smo na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama dobili od ta dva tela. Tužilaštvo za organizovani kriminal je, naime, decembra 2010. obavestilo CEAS da se po zahtevu za proširenje postupka još ne postupa, navodno zato što mu Ministarstvo odbrane i njegova organizaciona jedinica, Vojno bezbednosna agencija, još nisu dostavili sva dokumenta koja o ovom slučaju imaju, a Ministarstvo odbrane tvrdilo je suprotno.

O problemima koje smo identifikovali u nadzoru nad sektorom bezbednosti u Srbiji, kao i o nekim od direktnih posledica takvog stanja poput još uvek nerešenih slučajeva Topčider, Leskovac i RTS, upozorili smo javno i Jelka Kacina na prošlogodišnjem skupu povodom otkazivanja parade ponosa. Ocenili smo da preterane i neutemeljene pohvale koje stižu na račun ministra unutrašnjih poslova Ivice Daćiča, ministarke pravosuđa Snežane Malović i ministra odbrane Dragana Šutanovca, i od strane samog Kacina, i zatvaranje očiju od strane EU i SAD o velikim propustima u sektoru bezbednosti zarad mira na Kosovu, ne doprinose stvaranju situacije u kojoj je moguće ove predmete adekvatno sudski rasvetliti i nastaviti proces uspostavljanja kontrole nad sektorom bezbednosti. Teško je očekivati da se tako nešto desi u zemlji u kojoj je loše sprovedena reforma pravosuđa, a čiji je član vlade Milutin Mrkonjić, visoki zvaničnik SPS u vreme NATO bombardovanja bio i član najužeg Miloševićevog tela za ratnu propagandu koje je izdavalo naređenja tadašnjem Ministarstvu odbrane o tome šta treba žrtvovati zarad medijske kampanje protiv NATO.

Inače, ministar odbrane Dragan Šutanovac je za skupštinskom govornicom u februaru 2011, izjavio: „Ne postoji ni jedna stvar koju sam ja izbegao da obelodanim. Čak sam skinuo zaštitu vojne tajne i sa one priče koja je vezana za televiziju, u kojoj se vidi da ono što nažalost, se desilo nije bilo kontrolisano na način na koji nas neko optužuje. Moj interes nije da sakrijem bilo šta. Moj interes je da se sve to istera na čistinu, kao i vaš… Hajde da napravimo taj anketni odbor. Mislim da bi to bilo zaista korisno i za građanstvo, za parlament, za Vojsku i da demistifikujemo više tu priču po kojoj postoje neke tamo tajne stvari a koje ministar odbrane neće da stavi na uvid javnosti.“

Podsećamo da je za formiranje skupštinskog anketnog odbora potrebna saglasnost svih parlamentarnih stranaka, dakle i koalicionog partnera DS, SPS. Predsednik SPS Ivica Dačić je pred nekoliko svedoka direktorki CEAS na proslavi godišnjice rada OSCE u Srbiji, na njen zahtev da podrži formiranje odbora, javno rekao da “njegovi sigurno tako nešto neće dopustiti”.

Smatramo da su nosioci petoktobarskih promena tada imali legitimitet da pregovaraju sa glavnim akterima miloševićevog režima o njihovom negonjenju za zločine za koje su bili odgovorni ili koje su počinili, jer je cena bila nenasilna smena vlasti. Ali, osam godina posle početka demokratske konsolidacije, a svega par godina po ubistvu premijera Đinđića upravo od strane struktura koje su ostale netaknute, praviti sporazum o pomirenju sa SPS kao što je to učinio DS pred formiranje ove Vlade, nemoralan je i po društvo štetan korak. Demokratska stranka za tako nešto nije imala ni legitimitet ni legalitet, ali, nažalost, jeste imala razumevanje zapadne međunarodne zajednice. Takav dogovor predstavlja uvredu onima koji su nužne i teške kompromise pravili u istorijski opravdanom trenutku i za doborobit velike većine izbegavajući krvoproliće, kao i za sve žrtve Miloševićevih struktura i njihove porodice.

Nadamo se da će se tokom izborne kampanje , a pogotovu u prvim godinama nove vlade ako ona formalno bar bude proevropska, naći akteri koji će smoći snage da javnosti Srbije kažu istinu o situaciji u sektoru bezbednosti i predlože mere, strukturalne i personalne, koje se moraju učiniti da bi se ona popravila. Vreme je da prestanu da se preplaćuju “usluge” predstavnicima starog režima i da se Srbija istinski posveti tranzicionoj pravdi.

Presudnu ulogu u tom procesu mogla bi da odigra koalicija Preokret, koju CEAS podržava. U njoj su najbliži saradnici pokojnog premijera i SPO, ljudi i stranke koji su na najbrutalniji način iskusili šta sve može Miloševićeva zločinačka mašinerija i kolika je cena njene infiltracije u nove strukture, kao i organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima tranzicione pravde.

Beograd, 28.3.2012.
[You must be registered and logged in to see this link.]