Koliko nas ima u nama samima

brunolino ::

Da li se kad zapitamo koliko licnosti ima u nama?! Jesmo li jednoslojna bica ili viseslojna?!Sa koliko njih mi u sebi razgovaramo?! Ili svedemo samo na jednu individuu?!Koga prvo trazimo od tih nas i zasto?! Jesmo li paralelni dio necega tko je bio prije nas ili ce biti poslije nas?! Jel dusevna bol poziv tih nas da nesto ne stima ili samo semafor koga cemo prvo zvati od tih nas?! Stvarno koliko nas ima u nama samima i da li cemo ikad saznati odgovor na ova pitanja?!

.

Bruno..mogu li ja na svaku recenicu posebno da govorim...

Nut ::

Bruno..mogu li ja na svaku recenicu posebno da govorim...

samo raspali i ne pitaj me to Ti nikada...

Mene u meni malo...bar ne koliko bih zeljela,ali opet je to bolje nego biti pun sebe.

Bruno@

Citat :

Da li se kad zapitamo koliko licnosti ima u nama?!

...

Poneki od nas sigurno da DA...

Citat :

Jesmo li jednoslojna bica ili viseslojna?!

Suvisno pitanje...

Citat :

Sa koliko njih mi u sebi razgovaramo?!

..

To je vrlo individualno..

Citat :

Ili svedemo samo na jednu individuu?

...Mi nista ne svodimo
..Mi se ponasamo onako kako se osecamo..tako i razmisljamo....

Citat :

!Koga prvo trazimo od tih nas i zasto?!

..

Sva ova pitanja mogu biti posebni postovi..jer su veoma kompleksna

Ne trazimo mi nikoga..nego ''traze nas''...

Citat :

Jesmo li paralelni dio necega tko je bio prije nas ili ce biti poslije nas?

To ne mozemo znati..mozemo samo nagadjati...

Citat :

Jel dusevna bol poziv tih nas da nesto ne stima ili samo semafor koga cemo prvo zvati od tih nas?!

...

Ih o ovome se moze pisati tri dana..Odgovoricu samo ovako..Dusevna bol moze postojati i kada sve stima ....Bol je put i nacin da rastemo..

Citat :

Stvarno koliko nas ima u nama samima i da li cemo ikad saznati odgovor na ova pitanja?!

Saznalo s e odavno..u coveku zive najmanje dve persone.....u zavisnosti od procenta naseg psihofizickog i dusevnog zdravlja...dajemo prostora za vise individua..Ako smo dusevno bolesti..u nama ima vise intrudera sa kojima komuniciramo...Ponekad se previse opustamo..i zauvek preselimo u dom nekog naseg ... koji zivi u nama ..i tu ostajemo zauvek..

pitanja jesu kompleksna , zato sam ih postavio...odgovori mi se vecinom dopadaju...kratki , jasni i britki...ali sto Ti napisala , mozemo 3 dana o svakom pitanju...

..imamo u duši i sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi bogovi i đavoli koji su ikada postojali....svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi. :329340:

montoya ::

..imamo u duši i sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi bogovi i đavoli koji su ikada postojali....svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi. :329340:

..Montoya...ti to nesto o kolektivno nesvesnom..ili sam ja pogresno razumela...

kakvo pitanje takav je odgovor...zar ne? :329340:

mislim da nekada mozemo biti paralelno 2 licnosti u istom trenu , a da i ne osjetimo...osjetimo , ali tek kasnije...s onim famoznim , jesam li ja to bio/la... :329340:

brunolino ::

mislim da nekada mozemo biti paralelno 2 licnosti u istom trenu , a da i ne osjetimo...osjetimo , ali tek kasnije...s onim famoznim , jesam li ja to bio/la... :329340:

Ako dozvolis da te ono drugo tvoje JA prevari, onda da.

Zbunjena ....Rodila sam se ,pa valjda, kao jedna osoba...tako tvrdi nauka ,a i sve drugo...ide i pripoveda u tom pravcu...odrastanjem,sazrevanjem,postajem gomila...Kako gomila?.Lepo..primiris se i osluskujes sebe i cujes puno glasova...i to uglavnom poznatih...Ali guzva je toliko velika da je skoro nemoguce da od te silne gomile, cuti svoj..A,nuzno ga je cesto cuti..!

Ali,ocigledno se izgubio negde..u moru drugih ,zaboravila sam svoj glas..jer od drugih koji su navalentni moj je verovatno davno zaboravljen...

Uvek su nas ucili poslusnoscu..makar pojedine''Uradi ovo,kaze jedan'','' ne,ne smes to ,kaze drugi''....i tako u nedogled...
Gde je moj glas?.''.Ostao prigusen''Drugi su ga nadjacali''...
''Tako pocinje pricu cura''..zaleci se da ne zna kako da se oslobodi,gomile nepristojnog sveta u svom umu.......a,ja ,se odmah zapitah, zasto imam slabu orijentaciju u prostoru,i nisam li suvise zatvorena u svom ,pa spoljasnji ne primecujem,makar onoliko koliko treba....a treba ,jer zivimo u ''nekakvom'' drustvu,drustvu,ogrezlom u nemoralu,prostakluku,prljavstini i pandemijskoj zgadjenosti sopstvenim postojanjem....Pa,onda mu dodje bolje moj svet...ovaj spolja i ovako nema sta da ponudi...ali je bitno razabrati svoj glas,jer onda nema mesta ambivalenciji....ja ga naravno imam ,jer sam svu gomilu drugih gurnula u cosak,sa nadom da to isteram,napolje u pravom momentu...
Brine me ona.....(Moguce da je danas zaista bolje ,onima koji zive u svom svetu-psihoticari... jer je njihov verov.bolji,ako nista drugo,dekorisan je po njihovom ukusu...nego ovaj spolja,koji sto ga vise'kapiras'',sve te vise uvlaci u svoju ''crvljivu''koru )...

''Bilo bi dobro skloniti se skupa sa svojim zivotom ..gurnuti sebe u neki delic sveta'' ...znaci izolovati se, pojedinacno,ali ostati u mnostvu tog trulog zamesateljstva ...''Za druge biti prisutan,za sebe biti odsutan...ne izgubivsi nista od svoje prave sustine,pod uslovom da smo se prepoznali ,a,druge razjurili..Naravno ti drugi ,ne zele da odu...''treba ih pustiti da se izmedju sebe svadjaju'',ali je bitno pronaci svoj...(ti glasovi pripadaju onima koji su ziveli u nekom predhodnom vremenu..aaa..znaci to je stvar...njihova iskustva zbunjuju nas...

Ufffffffffff,al je ovo zamrseno!...Ti iz proslosti su nam natovarili svasta,uz put unistavajuci spontanost i nasu svest opterecenu prevelikom dozom pretpostavki...Potrebna je oluja..da se desi...u umu..nova plodonosna svest..i tek onda se mozda moze ziveti pobednickim zivotom(makar onako kako sam napred pisala...)...zivotom,koji nije samo duga linija ocaja .vec ples u svakom trenutku...pa je onda i smrt verovatno druga pesma...''Igrajuciiiiiiiii,ja odlazim''...
..jer onda,izmedju ostalog nikada nismo usamljeni!...a,usamljeni smo samo onda, ne kada nam nedostaju drugi,nego kada nedostajemo sami sebi...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sta covek zaista zna o samom sebi !Da li je ikada u prilici da se posmatra u potpunosti,kao da je izlozen u kakvoj osvetljenoj staklenoj vitrini?Zar mu priroda ne precutkuje ono najbitnije ,cak i o njegovom telu,da bi ga,ostavljajuci po strani krivine creva,brzi tok struje krvi,isprepletene pulsirujuce zile,zavela i zarobila u jednoj gordoj komedijaskoj svesti!Bacila je kljuc:i raspirila kobnu radoznalost koja je pozelela da kroz pukotinu jednog pogleda iz iiznad sobe svesti i koja sad,u ravnodusnosti covekovog neznanja i istovremeno padajuci u san nosena na ledjima tigra,naslucuje da pociva na onome sto je u njemu nemilosrdno,pohlepno,nezasito i ubitacno...Otkud onda u takvoj konstelaciji sveta potreba za istinom....!...

Nut ::

Sta covek zaista zna o samom sebi !Otkud onda u takvoj konstelaciji sveta potreba za istinom....!...

sto zna o sebi , moglo bi se reci vrlo malo...potreba za istinom je u stvari trazenje izlaza iz sebe...nepovjerenje u svoju postojanost...jesam li to JA i tko sam to JA...zasto sam ja ovakav/a...da li sam tko bio drug/a ili cu biti drugi/a...to su pitanja koja znamo da postavimo...neki ih nikada ne postave...ja sam ih masu postavio , ali odgovora malo nasao...mozda negdje u nekom drugom kosomsu nadjem sve odgovore...ili sebe dobro raskopam... :329340:

....................
Molim te, poslušaj ono što ne kažem
Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, hiljade maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Božije, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam sigurna
da je sve med i mleko u meni
i oko mene
da mi je ime samouverenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontrolišem
i da mi ne treba niko.
Ali, ne veruj mi.
Možda se čini da sam smirena, ali
moja smirenost je maska
uvek promenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoća.
Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da iko zna.
Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da će me otkriti.
Zato frenetično kreiram masku da bi iza nje sakrila
nonšalantno, sofisticirano pročelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zaštiti od pogleda koji zna.
Ali baš takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega sledi prihvatanje.
Ako sledi ljubav.
To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene same,
od zatvora sto sam ga sama sagradila,
od prepreka sto ih sama tako bolno podižem.
To je jedino što će me uveriti u ono u što ne mogu uveriti sama sebe,
da uistinu nešto vredim.
Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usuđujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslediti prihvatanje,
da neće uslediti ljubav.
Bojim se da ćeš me manje ceniti, da ćeš se smejati,
a tvoj bi me smeh ubio.
Bojim se da duboko negde nisam ništa, da ne vredim,
i da ćeš ti to videti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja
sa sigurnim pročeljem izvana
i uplašenim detetom unutra.
Tako počinje svetlucava ali prazna parada maski,
a moj život postaje bojište.
Dokono čavrljam s tobom učtivim tonovima površnog razgovora.
Kažem ti sve, a zapravo ništa,
i ništa o onome što je sve,
i što plače u meni.
Zato kad sam u kolotečini,
neka te ne zavara to što govorim.
Molim te pažljivo slušaj i pokušaj čuti ono što ne kažem.
Što bih volela da mogu reći,
što zbog opstanka moram reći,
ali što reći ne mogu.
Ne volim ništa kriti,
Ne volim igrati umetne, lažne igre,
želim prestati s igrama.
želim biti iskrena i spontana te biti ja,
ali mi ti moraš pomoći.
Moraš pružiti ruku
čak i kada se čini da je to posljednje što želim.
Samo ti možeš iz mojih očiju ukloniti prazan pogled živog mrtvaca.
Samo me ti možeš prizvati u život.
Svaki put kad si ljubazan, nežan i kad me hrabriš,
svaki put kad pokušaš razumeti jer uistinu brineš,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moći da me oživiš možeš udahnuti život u mene.
Želim da to znaš.
Želim da znaš koliko si mi važan,
kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izabereš.
Samo ti možeš srušiti zidove iza kojih dršćem,
samo ti možeš ukloniti moju masku,
samo ti me možeš osloboditi moga senovitog sveta panike,
i nesigurnosti, iz mog usamljenog zatvora,
ako tako odlučiš.
Molim te odluči. Ne mimoilazi me.
Neće ti biti lako.
Dugotrajno uverenje o bezvrednosti gradi snažne zidove.
Što mi bliže priđes
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali uprkos tome što o čoveku kažu knjige,
ja sam često nerazumna.
Borim se baš protiv one stvari za kojom čeznem.
Ali rekoše mi da je ljubav jača od snažnih zidova,
i tu leži moja nada.
Molim te pokušaj pobediti zidove
čvrstom rukom
jer dete je vrlo osetljivo.
Ko sam, možda se pitaš?
Ja sam ona koju znaš vrlo dobro.
Jer ja sam svaki čovek na koga naiđes
i ja sam svaka žena na koju naiđes.........

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Nas" ima prekonekoliko;)))))

Kako starim, sve me manje ima....

Za dve "mene" znam, a one druge cu traziti. Mozda ih i nema vise:55555: 
Jedna je jaka, nesustrasiva, arambasa, jezicara....
A druga je jako, jako ranjiva i dosta sramezljiva.

Mozda treba da se upoznajemo svaki dan iznova,ali meni je to pomalo lucidno...sta da hrljam po sebi i nerviram se,ljepse je kad i samu sebe iznenadim.
Radije trazim mnogolicne u drugim osobama,sa sobom cu izaci na kraj ili si jednostavno smisliti opravdanje,a drugi...sto ih bolje znam,manje ce me boljeti kad pokazu drugo lice.

"Svaki čovek završava boreći se sa sobom ,bivšim " -kaže Richard Bach u "Galebu Džonatanu Livnigstonu"
Kakvi smo ,ili kakvi ćemo ispasti ,uveliko diktira i situacija ,faktori koje ne možemo predvideti .
Niko apriori ne može biti siguran kako će reagovati .
Jedno je hipotetički -drugo je kada nas događaj zatekne ,ili ponese .
Umnogome uopšte ne zavisi od nas koju stranu ličnosti ćemo ispoljiti -čak i one za koje nismo znali da ih imamo . Možemo biti samo sigurni da smo svesna ljudska bića ,a sve ostalo je podložno promeni ,u istom čoveku . Niko ne zna ko je u suštini ,ni šta može da "postane"

Prošla, sadašnja i buduća  

Ja znam za dvojicu!  
Jedan lepršav, neozbiljan, rasut na 100 strana, radoznao, blesav, potpuno otkačen....
A drugi, odgovoran, ozbiljan, studiozan, ali isto tako radoznao.

Rade sinhronizovano...kao veslači u kanuu.
Obojica su uvek budni i spremni za start. Skače onaj koji se traži....

Slušam ih obojicu i uopte ih ne doživljavam kao "lošeg" i "dobrog", nego kao doboro uskladjenu kombinaciju...

Ima me...Vesela, strpljiva, toleranta, ništa me više u životu ne može iznenaditi....veliki deo dana u godini nasmejana i uvek spremna za šalu.

Ozbiljna i odgovorna, smirena i pribrana u teškim situacijama, praktična u rešavanju problema.
Uvek razmišljam unapred, i retko kad pogrešim. Imam svoje stavove koji se u mnogo čemu razlikuju od većine ljudi...

Umem da slušam, umem da ćutim, umem da budem sama sa sobom, umem da razumem što niko ne razume..

Koja je bolja? Koja je vrednija mojim prijateljima?

Nikada neću saznati odgovor na to pitanje.
Znam samo da ljudi vole da budu u mom društvu.
Da me često pitaju za savet.
Koju od svih mene najviše vole?
Onu koju potraže tu će i pronaći.

Ja osećam prijatno u svakoj od mojih "JA"