PRODUZITE ZIVOTNI VEK LAPTOP BATERIJI

Dobro je da periodično ispraznite bateriju do kraja. Naglašavamo – periodično, ne i stalno. Praksa pokazuje da je kod mnogih uređaja poželjno da se otprilike jednom mesečno baterija od 100% (ili nekog drugog višeg stepena napunjenosti) dovede do 0%, odnosno da se isprazni. Tačno je da postoje neke novije baterije na koje ova stavka navodno nema veliki uticaj, ali je isto tako tačno da u praksi najveći broj laptopova (a u slučaju Srbije to posebno dolazi do izražaja jer se ovde u puno slučajeva mogu naći stari modeli) ipak vidi korist od ove mere.

Problem kod ovakvog saveta jeste što se mora uzeti u obzir da je izrazito povezan sa narednim savetom, o kome ćete više pronaći ispod. Naime, periodično pražnjenje baterije do kraja je zapravo savet za one koji puno drže svoj laptop priključen na struju (a stalo im je da očuvaju kapacitet i upotrebljivost baterije što duže). Takvi korisnici bi trebali da povremeno isprazne bateriju, a idealno bi bilo kada bi s vremena na vreme čupali strujni kabl, te puštali da laptop neko vreme radi isključivo na bateriju.

Ovo je veoma loša stvar za kapacitet baterije. Empirijski se pokazuje da je broj ciklusa punjenja baterije (odnosno, njen životni vek) zapravo sve manji što se više puta ona prazni do kraja i potom puni do 100%! Dakle, baterija će vam pre crći što je više puta budete praznili od 100% do 0% a potom punili od 0% do 100%. Stoga nemojte nikako da stalno idete između krajnosti. Miksujte! Postavlja se pitanje gde je onda idealan balans, odnosno kom procentu potrošenosti ciklusa baterije treba težiti kao tački od koje treba početi punjenje sa ciljem da se ostvari što veći broj ciklusa punjenja.

Različiti proizvođači imaju različite odgovore na ova pitanja – a sve u skladu sa tipom, vrstom i proizvođačem baterija koje koriste. Tako neki preporučuju i do 50%, a neki do 35%-40%. U svakom slučaju, najveći broj ciklusa ponovnog punjenja, samim tim i idealna mera trenutka kada ponovo priključiti laptop na struju u najvećem broju slučajeva, se kreće između 40% i 50%. Dakle, najbolje je priključiti laptop ponovo na struju kada istrošenost baterije bude između 40% i 50% i to su ne samo statistike koje potvrđuju različiti proizvođači, već se radi i o konzistentnosti po pitanju karakteristika novih Litijum-jonskih baterija, u šta se u ovom tekstu nećemo upuštati. Naravno, slobodno ispraznite bateriju i u većem procentu, ali neka vam informacija o 40%-50% uvek ostane usađena kao trenutak kada je idealno ponovo priključiti strujni ispravljač, pod uslovom da je dostupan. To je, kako bi anglikanci rekli, “sweet spot” kada je punjenje baterije u pitanju.

Radi se o savetu koji je možda i najbitniji od svih za najširu grupu korisnika. Danas veliki broj laptopova stiže sa preinstaliranim aplikacijama za menadžment potrošnje. Ako laptop ne dolazi sa instaliranim Windows operativnim sistemom, onda se najčešće svejedno isporučuju na nekom od pratećih diskova. Da, znamo da mnogi korisnici ne vole korišćenje ovakvih programa, ali to je navika sa desktop uređaja, koji nemaju tih problema sa potrošnjom i baterijom, i stoga mogu sebi da dozvole da ignorišu potrebu za menadžmentom potrošnje. Verujte nam na reč, to je loša navika koju su mnogi od nas povukli sa desktopova! Loša navika makar kada su laptopovi u pitanju.

Kada ne bismo imali takav program, oslanjali bismo se isključivo na Windows-ov power management, koji je istina dosta poboljšan u „sedmici“, ali i dalje mnoge aplikacije pojedinih proizvođača nude više od njega. U svakom slučaju, optimizovanju korišćenja baterije dosta pomažu opcije podešavanja kada da se zatamni ili ugasi ekran, kada da se uđe u standby režim, kada da se isključe hard diskovi, a tu su i posebne opcije ili „cake“ koje dodatno koriste. Nikako nemojte ignorisati ovu opciju, jer vam može drastično pomoći kako da produžite jedan ciklus baterije, tako i njen ukupan životni vek.

U najmanju ruku, omogućiće vam da optimizujete potrošnju notebook računara u skladu sa vašim potrebama i zahtevima. Ovakve aplikacije su višestruko korisne iz više razloga, ne samo zbog baterije. Ako ste prevashodno u nezahtevnim Windows aplikacijama, zašto bi vam CPU uvek radio na maksimalnom taktu i generisao puno toplote? Ako se ne igrate, zašto bi radio diskretan GPU ako i integrisan može da sasvim korektno obavi posao, i tako dalje, i tako dalje.

U svakom slučaju, ako i ne koristite ovakvu aplikaciju iz razloga što ste „softverski čistunac“, obavezno koristite makar Windowsov power management. Vaše baterije radi.

Jedna od uobičajenih zabluda, koja ima korena u zdravorazumskim pretpostavkama, jeste da ćete, pod uslovom da vam notebook uglavnom radi priključen na struju, očuvati bateriju tako što ćete je izvaditi, a laptop ostaviti da radi samo pod strujom. Greška! Nećemo vas daviti pričom o tehnologijama i načinu rada savremenih baterija, niti osnovama elektronike pričom o parazitivnim kapacitivnostima, ali nam verujte na reč – to u principu nije tačno.

Vađenje baterije je pomalo besmisleno iz nekoliko razloga, od kojih neki nemaju veze sa njenim trajanjem. Šteta koju možete pretrpeti usled nestanka struje (pod uslovom da baterija nije u računaru) je daleko većeg obima. Stoga nema previše razloga da pokušavate da se nosite sa ovim problemom tako što ćete izvaditi bateriju i „očuvati njen životni vek“. Nećete ništa posebno dobiti time jer je zapravo za duži životni vek baterije najbitnije da se ona pravilno i u skladu sa svojim karakteristikama puni i prazni, i stoga zapravo nema razloga da to činite.

Ovo je jedan od “pipavijih” saveta i svakako jedan od onih za koje niko neće sam pomisliti da ih treba primenjivati dok ne pogleda statistike ili izveštaje proizvođača ili servisa. Naime, radi se o pojavi koja se naziva “overcharge”, a koja je ponovo tipična u slučajevima kada se notebook često drži povezan na ispravljač, odnosno na struju. Neke baterije imaju ugrađene tehnologije protiv ovakve pojave, ali treba znati da serviseri ne preporučuju da se baterija drži na 100%.

Šta onda zapravo činiti? Postoje softverske alatke koje ograničavaju maksimalni nivo napunjenosti baterije. Serviseri i tehničko osoblje preporučuju korišćenje ovakvih alatki (nekada je ova mogućnost uključena u aplikaciju za optimizaciju potrošnje) kako bi se ograničila maksimalna napunjenost baterije, makar u većem broju slučajeva.

U praksi, to znači da se preporučuje da ograničite maksimalnu napunjenost baterije na između 80% i 90%, te da bi takvo postupanje u slučajevima kada je laptop pretežno priključen na struju trebalo da doprinese da se trajanje baterije produži – ili, preciznije rečeno, da pomogne da se uspori degradacija karakteristika baterije. Dakle, da se ne puni baterija uvek do 100%, već da se ograniči njeno punjenje do nekih 80-90%, zavisno od karakteristika, modela, proizvođača…

Nema jednoznačnog odgovora, ali nam se čini da dosta toga možete saznati malim eksperimentisanjem. Bitno je samo da ne punite uvek bateriju do kraja, odnosno da ograničite stepen njenog punjenja putem neke aplikacije za menadžment baterije laptopova. Teškoća na koju, međutim, nailazimo, jeste pitanje preporuke koji softver koristiti. Svaki proizvođač forsira sopstveni softver, a najčešće univerzalna rešenja za menadžment baterije nemaju toliko opcija. Najbolji savet koji vam stoga možemo dati jeste da se oslonite na Google, gde možete saznati koji je najbolji softver ovog tipa za vaš računar.

Baterijska memorija je karakteristika koja je važila u nekadašnjim vremenima, kada su se koristile NiMH ili NiCd baterije. Danas, međutim, kada se koriste Li-Ion baterije, baterijske memorije više nema. Ostalo je, međutim, uvreženo mišljenje da baterije razvijaju sopstvenu “memoriju” i da se uvek trebaju puniti do 100%, jer ukoliko “zapamte” neki niži kapacitet do koga se pune, nikada više neće moći da se napune više od toga. To nije tačno. Ovakvo razmišljanje je dodatno podstaknuto time što postoje mnoge NiCD ili NiMH baterije u upotrebi nezavisno od laptop baterija. Međutim, trebate znati da za laptopove to ne važi, odnosno da je takvo razmišljanje potpuno pogrešno, i da ćete, naprotiv, doći u situaciju da vam se kapacitet ili broj ciklusa punjenja baterije smanjuje vremenom više nego što bi trebalo (pogledajte još jednom savete na ovoj i prethodnim stranicama vezane za permanentno punjenje baterije do njenog maksimalnog kapaciteta).

Da ne bude zabune, baterijska memorija postoji i dalje, tamo gde se pomenuti materijali koriste za izradu baterija. Tipičan primer bi mogle biti jeftine AA ili AAA punjive baterije, koje koriste NiMH kao materijal. One se zaista ne mogu puniti preko kapaciteta koji “zapamti” baterijska memorija, tako da je njihovo punjenje do 100% ne samo preporuka, već i obaveza, ukoliko želite da očuvate njihovu upotrebljivost. Sa baterijama laptopova to nije slučaj.

Toplota je smrt za elektroniku generalno, pa nije neko iznenađenje reći da je problem i za bateriju i njenu dugovečnost. Da ne spominjemo famozne slučajeve sa eksplodiranjem baterija usled pregrevanja, što je bio pravi “hit” pre samo koju godinu. Jednostavno, pregrevanje treba izbegavati, ne samo zbog drugih komponenti, već i zbog toga što redukuje životni vek baterije, kao i trajanje jednog ciklusa. Da sistemske komponente treba hladiti što bolje nije nikakva novost za korisnike računara. Ukoliko je temperatura baterije 50-60 stepeni celzijusa, postoji mogućnost da na godišnjem nivou izgubi od 20% do 40% svog kapaciteta!

Stoga, šta činiti? Pre svega, razmotrite raspored otvora za hlađenje na vašem laptopu i gledajte da ih ne učinite zapušenim, odnosno da laptop držite u takvom položaju i na takvom mestu u stanu/na stolu/na krevetu da ti otvori uvek budu slobodni. Baterije “vole” hladna i suva mesta, iako su, zbog prirode svog položaja u laptopu, najčešće zapravo u neposrednom okruženju procesora i grafičkog čipa, koji su najveći generatori toplote, pa samim tim smeštene u najvrelija područja laptopa. Stoga je savet svih saveta u ovom domenu da obezbedite vašem laptopu eksterno hlađenje putem nekog od laptop kulera sa postoljem.

Radi se o neminovnoj pojavi. Sve baterije će vremenom gubiti kapacitet, ali je bitno znati da je taj proces moguće usporiti. U suštini, sve što smo do sada izneli služi upravo tome – da se uspori gubljenje kapaciteta što je više moguće. Videli ste da na to utiču brojni faktori, od starenja, preko načina punjenja, karakteristika same baterije, održavanja, termalnih uslova.

Određena iskustva iz servisa govore da je moguće napraviti i grafikone, gde se prati gubljenje kapaciteta baterije u zavisnosti od temperature, u zavisnosti od obima punjenja ili pražnjenja u nekom vremenskom periodu, i tako dalje. Međutim, interesantna je preporuka šta činiti sa baterijom ako je na neko duže vreme vadite iz laptopa ili ako se odlučujete da sam laptop “pohranite” na neko vreme u ostavu ili da ga prosto ne koristite. Ona glasi – napunite bateriju do 50%, izvadite je iz računara i odložite na neko hladno mesto.

Ako planirate da ne koristite laptop ili bateriju na duže od 6 meseci (nije redak slučaj kod vlasnika starijih laptopova koji nemaju više toliko izraženu potrebu za korišćenjem starijih mašina, ali isto tako nije retkost ni u firmama koje u svojim magacinima drže uskladištene laptopove), preporuka je da se na svakih 6 meseci baterija ponovo priključi i računar ponovo upali, pa nakon što se baterija dopuni do 50% postupak ponovi. Ovo nismo probali nikada u praksi, iz prostog razloga što nikada nismo bili odvajani od svog laptopa toliko dugo vremena, ali eto, da kažemo da verujemo na reč savetima velikih firmi i njihovih servisera.

Konačno, došli smo do faktora na koji – ne možemo da utičemo. Starenjem baterija gubi svoj kapacitet i svoju sposobnost da funkcioniše, sve dok ne crkne ili dok joj se kapacitet toliko ne smanji da je u stanju da drži laptop u funkciji svega nekoliko (desetina) minuta. Tu već nema pomoći i tada će baterija za vaš laptop pre biti nekakav UPS nego baterija u pravom smislu te reči. Tada nema izbora osim menjanja baterije putem kupovine nove, ili pak kupovine novog laptopa.

Neposredan povod za ovaj tekst je, iskreno govoreći, bila nevolja naše koleginice. Naime, crkla je baterija njenog notebook računara, i tu su nastale nevolje. Ispostavilo se da nova košta preko 130 evra, što je maltene polovina cene nekog ultra-pristupačnog, ili trećina cene sasvim pristojnog laptopa, pri čemu je praktično svaki od njih bolji od njenog starog modela, koji je sasvim zadovoljavao njene potrebe. Ovim tekstom smo želeli da vam pomognemo da ne dođete u takvu situaciju, to jest da u takvu situaciju dođete što je kasnije moguće.




Znaci ovo je sve prevencija Inace baterija kosta oko 100 eura.Pa Vi vidite