Igre iz vašeg detinjstva ....

First topic message reminder :

koje su vam ostale u sjecanju pa i danas dan rado ih se sjetite ? :roll:

ja kad vidim moju djecu da se povjest ponavlja u igrama,rado im se pridruzim i osvjezim sjecanje na moje djetinstvo.

cesto se igram sa njima pantomime,sakrivacha a moja djevojcicha obozava "lastika" ,preskakanje gume.
haha tu se mutti dobro schwitzeni nije potreban fitness :joker:

znam sa sinom i juriti loptu ali kad promasi pa zakachi moju nogu :roll: weeee,odmah se sjetim :roll: kad sam bila dijete tako sam i ja igrala nistha nisam bila bolja..hahaha.

A da li se ko igrao mame i tate i cika doktora?

A ko nije?

Eh lepi dani mog detinjstva.....

I tako , radi evociranja uspomena ....cesce sebe uhvatis da se ponasas kao ginekolog? Pregled grudi, preventivno, pa sve drugo, sledeca molim, hehehhe?

Hej,a jeste li se igrali sa svojim klincima :D Ja se secam vremena kad su bile aktuelne sege.Moj sin nije mogao da predje Maria,pa je bio bas nesrecan.A mama sedi celu noc,odigra igricu do kraja da bi sinu ujutru pokazala kako.Joj,kako je bio srecan.Sad smo se zamenili on pokazuje oko racunara.

sreca moja pa se ne zovem Mario da i mene predjes za noc

Crna_ovca_chata ::

sreca moja pa se ne zovem Mario da i mene predjes za noc

hmmm,,a da te prekrstimo :scratch:

Gledajuci avatar-mogla bi se zvati i Ninja-woman , hehehe...Samo jos treba da hoces da se igras :joker:

mogla bi da se igram posto mi je ovo 100-ti upis na ovom forumu

dakle ja sam doktorica,a ti neophodno trebas detaljan pregled

Stanje u cekaonici ordinacije :danubius , montoya, crna_ovca_chata, njuskalo...ostali pristizu i staju u red ....Hoce li biti ono, kako to vec ide kod lekara "molim, skinite se do pojasa"? Dalje radnje po utvrdjivanju stanja pacijenata? :joker:

ako vec i oni trebaju "detaljan"pregled,skidanje neophodno..:twisted:

dijagnoza bice postavljena u tren oka,kako ce podnijeti terapiju zavisi sto su ocekivali od "pregleda" ;)
dakle ...?

El se to ono skidaju jedan drugom :scratch:

Ja tju da delim terapiju zenskom delu.Svakoj obavezno injekcija u ....

e sad netjete me vutji za jezik,vucite za neshto drugo

ovco gdje ti je "rep":scratch: :P

Moratjes da povuchesh za neshto drugo


Hihihiihihihihhihihihhii :bom:

jeli da se upali :scratch: ..fitilj ?

biche onda pljoc,pljoc..:geek: :joker:

To posle eksplozije bude pljuuuuuuuc!!!

Crna_ovca_chata ::

To posle eksplozije bude pljuuuuuuuc!!!

E, ovo me podsetilo na dve igre iz detinjstva...Naravno da nismo imali petarde, ni nista slicno...Elem, uzme se prazna kutija od boje ,od 1 kg, i na poklopcu (koji se moze skidati) izbusi rupa.Onda se u tu konzervu stavi grumen karbid-a (to je neka siva, zrnasta materija, nemam pojma odakle nam, ili zasto je sluzila u stvari ) Na karbid se pljune, a onda zatvori poklopac, i stavi prst na onu rupu .(SADA znam da karbid +voda daju eksplozovni gas) Saceka se malo....i prinese sibica otvoru...Onda dolazi do eksplozije -i poklopac leti po pet metara u vis...(sto je sreca, inace bi nekoga unakazilo) Druga kombinacija je tkzv "topich" Uzme se supalj kljuch (od onih ormara iz "kombinovanih soba" iz 70-tih) parce zice i ta zica se veze na siri deo kluca-a drugi kraj na kraju ima ekser, koji tacno pasuje u otvor kljucha.Predhodno se ceo kljuc napuni oguljenim sibichama (crveni deo, tamo gde se pale) Ostaje samo da se , drzeci ovu napravu za polukruznu zicu u ruci, tresne od zid...i buuummmm...E, posle se pocelo preterivati, pa je kljuc menjalo parce vodovodne cevi, ekser-sraf debljine malog prsta, a sibice salitra i barut...Kako niko nije ostao bez ruke(ili glave) ni danas mi nije jasno....

danubius ::

Crna_ovca_chata ::

To posle eksplozije bude pljuuuuuuuc!!!

E, ovo me podsetilo na dve igre iz detinjstva...Naravno da nismo imali petarde, ni nista slicno...Elem, uzme se prazna kutija od boje ,od 1 kg, i na poklopcu (koji se moze skidati) izbusi rupa.Onda se u tu konzervu stavi grumen karbid-a (to je neka siva, zrnasta materija, nemam pojma odakle nam, ili zasto je sluzila u stvari ) Na karbid se pljune, a onda zatvori poklopac, i stavi prst na onu rupu .(SADA znam da karbid +voda daju eksplozovni gas) Saceka se malo....i prinese sibica otvoru...Onda dolazi do eksplozije -i poklopac leti po pet metara u vis...(sto je sreca, inace bi nekoga unakazilo) Druga kombinacija je tkzv "topich" Uzme se supalj kljuch (od onih ormara iz "kombinovanih soba" iz 70-tih) parce zice i ta zica se veze na siri deo kluca-a drugi kraj na kraju ima ekser, koji tacno pasuje u otvor kljucha.Predhodno se ceo kljuc napuni oguljenim sibichama (crveni deo, tamo gde se pale) Ostaje samo da se , drzeci ovu napravu za polukruznu zicu u ruci, tresne od zid...i buuummmm...E, posle se pocelo preterivati, pa je kljuc menjalo parce vodovodne cevi, ekser-sraf debljine malog prsta, a sibice salitra i barut...Kako niko nije ostao bez ruke(ili glave) ni danas mi nije jasno....

hahhahahaahah ...ups...ti si mogao biti Nikola Tesla Nr.2

A je li ko spomenuo PILJKE.....bacali pa hvatali kamenčiće i gulili prste.... Sećete li se klik-klaka?

slatkicass ::

A je li ko spomenuo PILJKE.....bacali pa hvatali kamenčiće i gulili prste.... Sećete li se klik-klaka?

Naravno....klik-klak , dve plasticne kugle na konopcu, sa prstenom , pa udri jednu o drugu , ceo dan,,,,kada dosadi , baci se skalamerija na elektricne zice, i sa malo srece, izazove kratki spoj (mislim da su zato i zabranjeni i nestali) Nego,,,,znate li sta je "tapkanje"?

Ne mogu se setiti? Misliš li na tapkaroše ispred bioskopa ili....?

slatkicass ::

Ne mogu se setiti? Misliš li na tapkaroše ispred bioskopa ili....?

Vraga....kada mo MI bili mali , u PROSLOM VEKU(slatkicass , Luckasta -generacijo, hehehe) negde krajem sezdestih, pojavile su se prve slicice, ZIVOTINJSKO CARSTVO.Obicne papirne , kakvi "samolepivi preslikaci" ?Za mladji svet, koji se toga ne seca -nalazile su se pakovane u nekim malim cokladicama, mozda 5x4 cm, debljine mozda 2 -4 mm .Dakle, cela se ubaci u usta-i za pet sekundi-nemaaaaaaa je...E te slicice su se lepile u album (secate se onog lepila Karbon Zagreb, belo, smrdljivo, sa onom plasticnom "cetkicom"?) i sve bi bilo ok da.....izvesni Beloglavi sup, slicica 91 , nije se mogla NIGDE naci(zato je crvenoglave agame , br 6, bilo na stotine) Kada se naposletku, pomocu trikova i ta ptichurina nasla (moljakanjem rodjaka po drugim gradovima ,nudjenjem 100 za jednu) poslalo se , i za uzvrat se dobio paket "slatkih proizvoda Kras Zagreb" -i album....u kome su SVE slicice bile uredno prekrizene hemijskom olovkom...od uvoda odoh van teme...Dakle , "tapkanje"...Svako ulozi po jednu slicicu, stavi se na beton, i svako ima pravo udariti dlanom jednom...koja slicica se okrene, pripada onome ko je "tapkao" Verovatno je vakum koji nastane pod dlanom digao slicice...uglavnom, tapkalo se do "zadnje" i ako ste nekome "odneli" sve slicice, to se zvalo "ofuljati nekoga" Poenta-igralo se posteno , satima , i iz 15 ulice su dolazili klinci sa svojim slicicama ...mi smo se znali druziti i igrati....(ps pre pojave prvih "pravih slicica" smo isto radili sa polomljenim gornjim delovima kutija od sibica, koje su isto imale sliku ...Najmanje se cenila "obicna" , gde je samo pisalo "Drava Zagreb-100 zigica" a najvise kada vas je zapala slikica jelena...Eh, ta stara , dobra vremena , kada smo imali mnogo manje, a bili mnogo srecniji )

Hvala što si me podsetio, kako se ne bih sećala :sunny: To su bile najslađe čokoladice. A sećaš li se igre *kompanija* i ređanja pločica od polomljenih crepova?

Jel neko igrao fote kad je bio mlad?

anja007 ::

Jel neko igrao fote kad je bio mlad?

FOTE -vrhunac svakog jednocifrenog , a i ranih dvocifrenih rodjendana.Igralo se ovako-svako je odabrao neki predmet, ključ, privezak , neku sitnicu, i "voditelj" je znao kome "fota" pripada,,,,Onda se pitalo_"Šta da radi ova fota?" Igrači su se trudili da zadaju što "škakljiviji" zadatak. Naravno-po mogućnosti, dečak na devojčicu.
MASNE FOTE su bila već druga kategorija.Tu su zadaci bili uvek poljupci, od "u obraz" do "filmskih" Zbog "diskrecije" se zadatak obavljao uvek u drugoj, obavezno mračnoj sobi...i uvek je bio obavljen -a neke su morali i prekidati, heheheh :drunken: :cheers: :bball:

Ahahah, zato sam i pitala.
Ja sam volela kao mala da igram lastiz.Pa onda one skolice, i bacanje krede.Kauboja i indijanaca igrali smo jos kao deca i pravili one suknje od vrbe i peruske stavljali na glave,volela sam da igram i fudbal sa decacima.
Odledjeni zaledjeni , bila je jedna od glavnih igara, gde su devojcice jurile decake da ih zalede i obrtno....
Joj kako sam ja volela kao mala onog okruglog kengura kao loptu da skacem na njemu a nisam ga imala.Kasnije sam skakala na decijim igrackama.Onaj trotinet (skuter ) volim da vozim i dan danas, nedavno mi ga je muz bacio kaze pokvario se .....
Ah volela sam da idem leti svaki dan na bazene a glavne igrice su bile guranje u vodu.Taj sport sam prenela i danas na svoju decu( al bez guranja , mada geni rade svoje).
Pa ne igram vise ja te igre , nisam dete, jedino nekada zmurke, bagminton sa decom, fudbal i kosarku....I tako nekada pravimo zurke pa pustimo nasu muziku popnemo se na sto i plesemo, ali nismo nesto odavno pravili neki zesci haos.

Dok me jos sjecanje sluzi,evo da se prikljucim,bilo je mnogo raznih igara s loptom,kao Neka bije.....Izmedju dvije vatre......10,9,8.....udaranje o zid......sa plohom takodjer,iscrtane skolice i ne znam vise kako se i zvalo sve to....kad sam gledala svoju djecu,prosto mi bilo zao sto toga vise nema.Ja zivim u CH,moja kcerka je trener malenih do 4 razreda osnivne skole i sad joj ja dajem ideje sta da radi s tom djecicom a ona se cudi kako su sve to tako lijepe igre i ne moze vjerovati da su odumrle.
TV,raznorazne konzole su unistili djetinjstvo nasoj djeci,ali vrijeme je takvo,ako nema i ne zna nista o video igricama,nije cool,nije pravi....nije dovoljno dobar za drustvo.

Nedavno sam igrao klikere sa klincima iz kraja....Odrao sam ih,ali im nisam pokupio klikere! :yahoo:

Malena sam naucila siti da bi obukla svoju bebu,onu sa velikom glavom a bez kose(kosa je kasnije dosla) i sto su joj se sklapali kapci na ocima.Sila sam joj haljinice,i hlace,pa kupavce kostime.Onda bi od kutije od kosulje ili cipela,napravili stan za bebu,komplet namjestaj.Onda bi se tako igrali iza zgrade dok god ne bude vrijeme da jedemo,a uvijek smo tesko napustali igru uz vjecno:Samo jos malo,mama!

Jedva cekam svoje unuke da dobijem da se igram s njima i pricam im bajke,jer moje djetinjstvo je obiljezeno kraljevicima i princezama,zmajevima i patuljcima.

Astra ::

Malena sam naucila siti da bi obukla svoju bebu,onu sa velikom glavom a bez kose(kosa je kasnije dosla) i sto su joj se sklapali kapci na ocima.Sila sam joj haljinice,i hlace,pa kupavce kostime.Onda bi od kutije od kosulje ili cipela,napravili stan za bebu,komplet namjestaj.Onda bi se tako igrali iza zgrade dok god ne bude vrijeme da jedemo,a uvijek smo tesko napustali igru uz vjecno:Samo jos malo,mama!

Jedva cekam svoje unuke da dobijem da se igram s njima i pricam im bajke,jer moje djetinjstvo je obiljezeno kraljevicima i princezama,zmajevima i patuljcima.

hehehe Sećam se i ja tih "golih i glavatih" beba (NE : NISAM SE IGRAO SA LUTKAMA :evil: :P ) Ko ih je samo osmislio, glava je bila nesrazmerna , kao da imaju hidrocephalus :lol: ..pa su mame od "restlova" šile kojekakve haljine.....A ne sada ove Barbike sa celim repertoarom dodataka....pa se deca ne igraju sa njima :ne

Video-igrice proterale maštanje i Barbike


[You must be registered and logged in to see this image.]




Krpenjače, lutke od kukuruzovine, pravljenje baza i kuvanje ručka od blata smenile su Barbike, autići, lastiš i gumene lopte, a prelazak u 21. vek, kako tvrde odrasli Novosađani, iskorenio je maštu i pravu igru iz dečjeg sveta. Nove igračke današnjoj deci zanimljive su jedva nekoliko dana, a deca najviše vremena provode u kući, ispred televizora i računara. Psiholozi kažu da moderne igračke nisu štetne i da i današnja deca imaju maštu, ali da nemaju potrebu da je koriste.

- Mi smo se po ceo dan igrali. Sami smo pravili krpenjače, punili ih pocepanim čarapama. Kad se jedna podera, pravimo drugu i tako ukrug. Imali smo i klikere, a mame su nam šile i lutke. Sve je zavisilo od naše mašte. Sada gledam svoje unuke koji imaju punu sobu raznih irgačaka sa reklama, a ne umeju da se igraju. Zanimljive su im dan-dva, a onda se opet nameste i gledaju televiziju ili igraju neke igrice na kompjuteru i stalno im je dosadno - priča Marica Pavlov baka Milice (7) i Marka (9).
Desetogodišnja Tijana Ivanović kaže da i dalje voli da se igra svojim Barbikama i Bratz lutkama, ali joj je zanimljivije da sa drugaricom igra igrice na kompjuteru.
- Imam sedam Bratz lutki i 43 Barbike, a neke od njih su ostale još od moje sestre. Imam i kućicu, nameštaj, kola i sve ostalo za Barbike, ali one samo tako stoje. Lepše mi je kad igramo igrice, gledamo televiziju, ali nekad i izađemo i vozimo bicikle. Ostale igre sa loptom ili lastišem su mi glupave - kaže Tijana.
Kako tvrde vaspitači i animatori, malim Novosađanima treba pomoć i u igri.
- Ranije je bilo dovoljno samo da se okupe i odmah je započinjala prava igra. Sada deca ne znaju da komuniciraju kao nekada i treba ih bukvalno organizovati i pokazati im kako se igra. Generalno, igre koje mi igramo su brze i okretne i obavezno takmičarskog karaktera jer ne znaju da budu ravnopravni i prosto da se zabavljaju - kaže animator Željko Podobnik u dečjem svetu poznat kao Željko Veseljko.
Radmila Velbabović, koja je osnovala jedinstveni Muzej igračaka „Fantazi“ u Novom Sadu, kaže da se o autentičnim novosadskim igračkama i igrama ne zna mnogo.
- Nema mnogo podataka o našim starim igračkama jer su ih ljudi uglavnom pravili od trske, kukuruzovine, žice ili od krpa, a onda su došli italijanski vozovi i lutke od celuloida. Postoji naš vozić „Tjempo“, ali se ništa ne zna o njegovom proizvođaču - kaže Radmila Velbabović.



Kompjuteri nisu štetni
- Igračke su tradicionalno bile samo umanjeni elementi života, a njihov oblik zavisi samo od ključnih vrednosti društva. Informatička tehnika je dobra u smislu da deca treba da steknu i te sposobnosti i ne bih ih izbacila kao nekorisne, ali u igri sa nedovršenim igračkama poput gline, plastelina i papira dete uključi svoju maštu i višestruko razvija svoje sposobnosti. Danas deca nemaju potrebu da se organizuju jer im je sve ponuđeno, a dečja mašta i dalje postoji, ali prosto nemaju potrebe da je koriste - objašnjava dečji psiholog Ibolja Gera.

ne bih ja bash rekla da ne treba mashte za kompjuterske igrice....

ja sam se igrala svachega, lastish, shkolice, ledenog chike :D arachkinje barackinje :) shugice, zmurke, klikere.... jooooj ne mogu sve ni da se setim

Schveca ::

ne bih ja bash rekla da ne treba mashte za kompjuterske igrice....

ja sam se igrala svachega, lastish, shkolice, ledenog chike :D arachkinje barackinje :) shugice, zmurke, klikere.... jooooj ne mogu sve ni da se setim

ne bih ja bash rekla da ne treba mashte za kompjuterske igrice.......Klinci neće da igraju igricu čak ni po "pravilima " , nego nalaze po netu tkzv "šifre" koje ima daju mogućnost da imaju neograničeno života, municije , šta već treba u igrici Na you tube postoje očigledni primeri kako se neki nivoi prelaze.Tako se deca uče da "varaju" i biraju lakši put . Umesto da igraju komplikovanu igricu danima, na taj način je predju za dan-i onda dodje ono-daj novu, ova je bez beze...Veruj, imam jednog takvog kući , 2 kutije diskova ima , samo sa igricama, koje su sad "bez veze "

Jeste li nekada puštali zmajeve ? Mi jesmo.......Kostur zmaja se pravio od trske (onaj "krst") a telo od onog masnog papira iz mesara-to je vazilo kao najbolji materijal.Lepilo se naravno, karbofixom(lepilo za papir, pravio ga je "karbon" Zagreb, a bio je pakovan u kutijama od po 50 tak grama, sve sa plastičnom četkicomPosle jedno tri otvaranja kutije, to belo lepilo se pretvaralo u smrdljivu , tvrdu masu koja se vise nije dala ničim rastvoriti.) Za rep se koristio tkzv "krep" papir, u vise boja.Konopac-naravno, onaj tanki, za zatvaranje zimnice.(nekada se zimnica zatvarala celofanom, i vezivala konopcem , nije bilo gotovih poklopaca na navoj) Ukrašavanje, naravno , vodenim bojicama .Te zmajeve smo znali pustati satima na Dunavu u vreme vetrovitih dana, i nismo se previse uzbudjivali ako bi se pocepao...Pravili smo nove...Danas deca imaju ove gotove, Kineske , od plastične folije i vec oslikane , sa celim mehanizmom za otpustanje konopca...Mog klinju je to zanimalo nekih pola sata....nasao sam ga ispod kreveta, neki dan, zato ovo pisem .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovih par pahulja me je podsetilo na naše zimske igre..Naravno, br 1 -sankanje .Na ceni su bile metalne sanke , i to od vodovodnih cevi Dobro namazane slaninom su naravno, letele....samo je trebalo tri konjske snage izvuci ih na bent (bent, nasip pored reke, mi nemamo brda ili pogodne padine ) br 2-hokej..Štap se pravio od obicne krovne letve (naravno da je bila puna iverja, ko bi je obradio ) a konzerva mesnog nareska je bila pak ."Ledena dvorana "je bila , naravno zamrznuta bara , i niko nije imao klizaljke.Klizaljke su pak posebna prica tamo negde krajem 60 tih su pojavile neke grozote od klizaljki, i to po sistemu zavrtanja za djonove cipela.Imale su neku vrstu žleba koji bi se kačio za ivicu djona , a mogle su se pomerati negde do velicine 42 Naravno-obavezni rekvizit -francuski kljuc, bez njega se nisu mogle montirati. E sad, ni po muke, da mi deca nismo imali samo po jedne zimske cipele...i nije bilo djona koji je mogao izdržati taj teret Kada se otkine-ne smeš ići kući , jer bude batina ...Pored te bare je živeo neki sirotinjski obućar , koga smo mi deca posprdno zvali Djepeto-nikada nisam video veću sličnost , nego što je bio taj mali starčić...tako smo mi lepo odmah išli kod njega , i sedeli dok bi nam zalepio djon nazad nekim tutkalom za koji danas nisam siguran da nije bilo lepilo lične proizvodnje(Cela operacija je trajala oko 2 sata-sve sa sušenjem). Ta usluga se plaćala -cigaretama.Mi deca nismo imali novaca, kao ova današnja, ali su se cigarete onda još kupovale na komad , i toliko smo imali , za 5 cigareta. Mnogo kasnije smo saznali zašto je to išlo tako Naš "Djepeto" je preživeo koncentracioni logor , i iako sam nije pušio , ostala mu je ta manija da sakuplja cigarete-jer su one tamo značile život, čak mnogo dragocnije od hleba .Jadnom čoveku nije samo to ostalo iz logora-pravio je i neku vrstu"nanula" sa djonom od drveta i jednim jedinim kajšem preko.To nije bio ni muški ni ženski model , a nisu imale ni brojeve , nego su više bile po principu male-srednje -velike Kupovale su ih samo starije Romkinje , jer je već naveliko bilo gumene i plastične obuće Kasnije smo čuli, da mu je to "umeće " spasilo tamo život Pravio ih je do smrti.

Ovu temu ostavljam, pisacu kad se uozbiljim ::da

El sad sam pod utiskom Dobro vece, i umirem od smeha :lol:

Sve sto je Dani napisao u vezi hokeja na zaledjenoj bari mogu da prekopiram.Nasmejao sam se za pak od konzerve mesnog nareska.Eto imali smo pak iste firme.Pitam se samo kako nije bila konzerva pastete.Sve u svemu bilo je to lepo vreme i mi deca smo zaista posedovali mastu da iz nicega sebi napravimo ugodjaj,sto nesto nisam siguran da ovi danasnji klinci znaju.jos bih zimskim sportovima dodao skijanje,jer eto desilo se da su postavljali cevi ili telefonske kablove,nije ni bitno vise,ali je bitno da su iznad njih postavljali plastike koje ih kao stite od nekog buduceg kopanja.E te plasike sirine 15-tak cm i duzine oko metar smo mi na veliko vukli kucama,grejali jednu stranu i krivili da bi imale oblik skija.Neki su pokusavali i da je probuse na sredini,vezu klanap i da kao imaju vezove za skije.Ali smo se jako dobro ispraksovali u voznji tih skija.Ali prvi put kad sam stao na prave skije video sam da to nije ni blizu onoga skijanja.Ali je sluzilo svrsi.

Crna_ovca_chata ::

Sve sto je Dani napisao u vezi hokeja na zaledjenoj bari mogu da prekopiram.Nasmejao sam se za pak od konzerve mesnog nareska.Eto imali smo pak iste firme.Pitam se samo kako nije bila konzerva pastete.Sve u svemu bilo je to lepo vreme i mi deca smo zaista posedovali mastu da iz nicega sebi napravimo ugodjaj,sto nesto nisam siguran da ovi danasnji klinci znaju.jos bih zimskim sportovima dodao skijanje,jer eto desilo se da su postavljali cevi ili telefonske kablove,nije ni bitno vise,ali je bitno da su iznad njih postavljali plastike koje ih kao stite od nekog buduceg kopanja.E te plasike sirine 15-tak cm i duzine oko metar smo mi na veliko vukli kucama,grejali jednu stranu i krivili da bi imale oblik skija.Neki su pokusavali i da je probuse na sredini,vezu klanap i da kao imaju vezove za skije.Ali smo se jako dobro ispraksovali u voznji tih skija.Ali prvi put kad sam stao na prave skije video sam da to nije ni blizu onoga skijanja.Ali je sluzilo svrsi.

Da, zanimljivo kako u to vreme nismo bili preplavljeni plastikom ? Mleko je bilo u staklenim flašama , pivo takodje -a gajbe su bile drvene .E , pivska gajba je bila idealna za logorsku vatru-samo ju je trebalo napuniti koječime , i vatra je ostajala "unutra", naravno, dok ne bi izgorela cela gajba . Džakovi od luka (i danas su isti) su zamenjivali sve druge mrežice-od košarke do odbojke (Šta mislite koliko treba džakova od luka , da se napravi odbojkaška mreža?) Ovo ne spada u igre-ali, sećate se kako su nam izgledale jelke ? Gro ukrasa su činile tkzv" salon bombone" , nešto grozno i nekusno , ali i to je dolazilo na red kad se smazalo sve drugo. Pa kada se naleti na neku od pre tri godine....Naravno, umesto "bombone " se zamota papir , pa u kutiju za sledeću godinu. Staklenih ukrasa jedva je i bilo, umesto toga su bili orasi i šišarke obojeni u "srebrno"-naravno, bojom za cevi od peći. Sneg je zamenjivala vata , a i nešto što se zvalo "andjeoska kosa " ,(ubio me bog , ako to nije bila staklena vuna ) A svećice...prave , u nekim držačima, , i mnogo pametno je trebalo rasporediti da se jelka ne zapali....Pa kada praznici odavno prodju , jelka se osuši, i samo ju je trebalo malo prodrmati-sve iglice bi se sasule odjednom. To je bilo poslednje zadovoljstvo od praznika -šta je ostalo od jelke , išlo je u peć.....

Docarao si mi djetinjstvo....nista tu ne treba dodavati.......

Igre su bile bash vesele.
Moje okruzenje se sastojalo od grupe decaka i nas tri devojcice.
Volela sam uvek vishe drugove od drugarica ali bila sam dobar prijatelj svima.
Mene su vishe voleli zbog oca...pilota koji je radio i kao instruktor mladim padobrancima i unapredjenju aerokluba :"Jasnica"
Pravio je najbolje zmajeve na svetu.
Pak papir,bambus,telo a rad na repu od novinske hartije...trajao je danima.
Bio je to raskoshan rep...koji smo pravili svi.
Onda kokoshka kanapa i pushtanje nebu pod oblake.
Mi bismo skicali,cicali....orilo se celo naselje a ja bih bila sva vazna.
Sa decaima sam igrala :klis i mashke,klikere a na obliznjoj reci Mlaci i Ja senici...hvatala zabe i beloushke koje smo posle vracali u reku i na taj nacin dokazivali hrabrost.
jJa to nisam drzala u rukama i jako sam se bojala...ali ne bih priznala da su me sekli na komade :)
Sankali smo se na asvaltu koji je imao malu padinu zbog takve konfiguracije terena.Tu su bili drvoredu dudova pa smo cesto zaradjivali i cvoruge.
ja sam imala uvek psa i macku u svom okruzenju pa bi oni veselo lajali a mi se zacenjivali od smeha.
Igrali smo dobro rukomet
i jako voleli fote.
masne su postale tek posle zavrshene 14 godine zivota.Secam se da sam tada pruzala otpor,nisam zelela da ljubim svoje drugove a oni su mi u znak pijeteta i velike sloge,pretukli prvog momka u zivotu :(
otac je umro kada sam imala bash tih 14godina.naglo sam odrasla,postala zrela...maksimalno izbegavala svoje drugove da me ne vide da tugujem.
Eh dani...dani...vratio si me secanju davnih dana.suze mi podjoshe same ...ali hvala ti >lepo je setiti se svega toga :)

To su sve generacijske stvari.....a ima nas dosta ovde bliskih godina Neke stvari su iste na svim mestima , kod svih generacija...Recimo, kao dete sam živeo na Dedinju , kod jednog extremno bogatog čoveka gde mi je majka radila...Sad zamislite, ti ljudi nisu imali dece, i radilo je jos četiri devojke, ili mlade žene koje isto nisu imale dece-ja jedino dete tamo...Ma nema gde me nisu vukli sa sobom i šta sve mi nisu kupovali...Ja sam, kao neki mladi grof , za užinu dobijao prašku šunku u zemičkama sa maslacem (NE MARGARIN, ni slučajno, seljak iz Ljiga je 3 puta nedeljno donosio sveže, sir , kajmak i ostalo) jagode sa šlagom, sokove su mi cedili iz svežeg voća.... Druga deca su jela "masti leba " i marmelade ...No NIŠTa nije bilo lepše , od popeti se na zid, dok mi komšijin klipan drži "lopovske lestve" i KRASTI zelene kajsije........i to crvljive To je vredelo više od svega , toga se sećam, lica ljudi, i imena , tih što su me tetošili-ne .....

A jel se neko sjeca igre Eberecke-ebertucke-eber koga cete.
Podjele se djeca u dvije grupe,uhvate za ruke i naprave kao neki zivi zid,te prozivaju dijete iz suprotne ekipe da trci i pokusa da tako razbije zid,razdvoju ruke.Ako uspije,vodi sa sobom jedno dijete,a a ko ne,ostaje u ekipi.Naravno pobjednik je ekipa kod koje su presli svi ucesnici.

Klikeri na prvom mestu...a igrali smo se kao klinci i partizana i nemaca (naravno niko nije hteo da bude nemac).Podelimo se u dve grupe,napravimo puske od dasaka i pucaj jedni po drugima po ceo dan.Kasnije kada se odraslo,uglavnom smo krenuli sa sportskim aktivnostima...kosarka,fudbal....a sa devojcicama,zna se masne fote. [You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.] e ovo, pa žmirke, pa fute, pa lastiša ...kako je to bilo lijepo vrijeme.

Uz klikere, koji su valjda nezaobilazni deo detinjstva svakog od nas, tu je bila i igra 1-2-3. Svako je imao svoj autić (Ah, Matchbox je tih godina mogao da živi samo od kupaca u Beogradu), na trotoaru se iscrta staza sa što je moguće više krivina, prepreka (šrafirana polja na kojima se ne sme zaustaviti), i kreće se redom. Auto se "ćuška" prstom, svako ima pravo na tri ćuškanja i onda u krug. Ako izletiš sa staze ili se zaustaviš na prepreci - nazad na start. Eh, kad se samo setim koliko smo lonaca vruće, hladne, kakve-hoćeš vode dobili po glavama, jer smo igrali tik ispred zgrade; čitaj: pod prozorima.

I nešto što smo mi zvali "Indijanska vatra". Dve grupe, svaka ima svoju lozinku, krijemo se po celom kraju, pa ako sa'vataš nekog iz protivničke grupe imaš pravo da ga "mučiš" dok ne oda lozinku. Mučenje se sastojalo u hvatanju obema rukama podlaktice "žrtve" i okretanje kože u suprotnim smerovima. Pecka, jeste malo neprijatno, ali je daleko od bola. Upravo zbog tog osećaja peckanja igra je i dobila ime koje je nosila.

Posle - klasika: basket, basket, i za promenu basket. A uz njega i devojčice koje navijaju, koje se utrkuju koja će ići da napuni flaše sa vodom, koje će rado čuvati majicu, peškir, šta god...

Eh, otplovih ja... A kišan dan...

Čitajući ove postove , svi smo se nekada igrali istih igara ... Bila su to druagčija vremena . Vremena druženja s grupom vršnjaka i prirodom . Računala tehnologija promijenila je značaj i vrstu igre dječjega svijeta , danas . Djeca se danas ne znaju igrati grupnih i društvenih igara . Ništa osim računala i igara u kojima pobijeđuju računalo nije im zanimljivo ...

trule-kobile, care care koliko ima sati,klise,hokej na zaledjenoj bari, izmađu 2 vatre ,školice,Indijanska vatra,zmurke,klikeri,slicice,skrivanje sa devojcicama....igrao sam i lastis...hehehe...karte,bridz ,remi,tablic,magarac,jamb...sah...frizbi....podelimo se u timove i kao fudbal...prskanje velikim crevima koji se sluzili za navodnavanje parkova...indijanaca.....(druga sam pogodio u oko sa strelom..ceo raspust proveo u bolnici..srecom sa okom je sve bilo u redu....pa onda suplje bele cevi koje smo nalazili na gradilistima..pravili od papira fisheke stavljali spenadle na vrhu...jednom su me pogodili i zabila se u obraz...hehe......

ali najvise smo voleli da igramo ..igru...sa loptom...po dvoje u parovima polja od pravougaonika...jednom sme lopta da se sutne,igrac rukom dobacuje loptu..protivnickom igracu..a on nabacuje svom igracu na glavu ili na nogu i ubacuje u suprotno polje.....i tako do 21 poena kao u stonom tenisu....

ne racunam..fudbal..i basket..po ceo dan....

i da zaboravio sam..ima jos jedna igra..mi smo je zvali dzamije...
igra se....tako sto se u jednoj kocki...u sredini .poredjaju parcici cigle od 5 komada....2 tima po par igraca.....prvi tim treba da pogodi dzamiju i srusi loptom.. ...onda protivnicki tim razvrsta na cetiri strane...i loptom gadja..igrace..dok oni pokusavaju ponovo da podignu dzamiju...:)

kako sam mogao da zaboravim corave bake...pa kad nekog uhvatis..bas ga izvvatas ... :joint:

Eh detinjstvo,kako me uhvati nostalgija za tim danima.Bilo je svih mogucih igara ali mi je najvise ostalo u secanju kada me brat ucio da igramo trule kobile pa mi se desilo da sam udarila glavom o pod i onesvestila se.Moj jadan brat je mislio da sam mrtva,pa je poceo da kuka na sav glas.To me valjda i osvestilo,pa sam ga cudno pogledala i pitala sta mu se desilo.Kada je shvatio da se meni nije nista desilo tako snazno me zagrlio i poljubio i rekao da sam najbolja sestra na svetu.Danas nema ni trule kobile ni preskakanja kanapa ni corave bake,deca nemaju pojma sta je to.Ostala su samo secanja,koja ponekad tako neminovno ozive i zovu nas bar na tren u te dane detinjstva.

istrazivaca smo igrali, slicno kao zmurke ali na vecem prostoru 1 km u precniku

PJER ::

i da zaboravio sam..ima jos jedna igra..mi smo je zvali dzamije...
igra se....tako sto se u jednoj kocki...u sredini .poredjaju parcici cigle od 5 komada....2 tima po par igraca.....prvi tim treba da pogodi dzamiju i srusi loptom.. ...onda protivnicki tim razvrsta na cetiri strane...i loptom gadja..igrace..dok oni pokusavaju ponovo da podignu dzamiju...:)

Igrala sam i ja dzamiju, kad bi me majka pustila napolju...To je bilo retkost :(

Sanjalica ::

PJER ::

i da zaboravio sam..ima jos jedna igra..mi smo je zvali dzamije...
igra se....tako sto se u jednoj kocki...u sredini .poredjaju parcici cigle od 5 komada....2 tima po par igraca.....prvi tim treba da pogodi dzamiju i srusi loptom.. ...onda protivnicki tim razvrsta na cetiri strane...i loptom gadja..igrace..dok oni pokusavaju ponovo da podignu dzamiju...:)

Igrala sam i ja dzamiju, kad bi me majka pustila napolju...To je bilo retkost :(

Ccc,,,,,ma držali je zatvorenu dok se nije udala, jadno dete ........ [You must be registered and logged in to see this image.]

Ovu igru(džamija ) ne znam .....u "moj kraj" se nije igrala.

A kako se zvalo ono...poreda se 3 oraha,jedan na vrh i tako par hrpica i onda sa odredjene udaljenosti gadja ko ce vise oraha i hrpica tako da rasturi.

Periodično nam je "dolazilo" da pravimo mehure od sapunice . Obična slamka (ne plastična ) posudica sa sapunicom -i duvaj . Naravno , pobednik je bio onaj ko napravi najveći koji će poleteti .
Danas naravno imaju oni" kompleti" sa onim kružnim "instrumentom" i već pomešanom smesom.

.

Zasto je ljude
uvek privlacilo nesto sto svetluca? Sta to ima tako magicno u tom
laznom, nestalnom sjaju mehurića ?

Ljudi su cudni... iako teoretski
znaju prave vrednosti u praksi ih uvek privuce ono sto sjaji, sto blesti
i sto im u najboljem slucaju ostavi samo vlazan trag na dlanu...
Ali onda smo bili još deca , nije nam bilo važno....

To je zaista bilo djetinjstvo kada se ulicama cula cika,vriska djece.Svi onako razdragani,veseli...Bilo je toliko tih igara u kojim smo prosto uzivali.Igralo se izmedju dvije vatre,lastisa,klikera,corave bake,trule kobile,vruce-hladno,limuna i narandze,odledjeni-zaledjeni,jelence barjance(mislim da se tako zvala igra),pa onda zimske igre...od grudvanja,sankanja na metalim sankama...pa sto Dani spomenu jos kad se podmazu slaninom...pa niz ulicu smrti(tako smo zvali ulicu koja je bas strma ,a i svi smo se plasili spustati niz nju,ali bas zato nam je i bila izazov),pa skijanje...Pa proljece cim grane...djecaci se snalaze za kuglagere(lezajevi) pa se prave romobili(ispod se stave po cini mi se tri lezaja pa odozgo ide daska i na prednji dio,tj na prvom kuglageru bude neka rucica(letvica) koja je omogucavala upravljanje.Mi,djevojcice ubjedjivale roditelje da idu u Jugoplastiku i kupe nam rosule...
Koliko je tada djecija sreca bila neizmjerna...Male stvari cinile su nas srecnim i zadovoljnim...A danas...djeca ne znaju za takve stvari...Odmah svi dobiju ono sto pozele...a kako su dosta vremena pred tv-om i gledaju onaj zivot koji ima samo na filmu i uzive se ute u loge...i ne pozele da se igraju igara kojih smo se mi igrali...Odmah pocinju sa lego kockicama,ali ne onim koje su nekada bile pa su se pravile kucice na zelenim povrsinama.Sada se sklapaju roboti,svemrski brodovi i neki "super" likovi iz "crtaca"...Bicikla se vise ne voze pony...nisu "IN" ...nema vise pravljenih romobila...Zamjenili su ih metalni,na kojima se stoji...laki za upravljanje,a i tockovi su im gumeni...pa nema buke po ulici.Rosule su otisle,a dosli roleri...Nema vise zeljeznih sanki..ljepse su drvene,pa jos sa platnom...ih...
I sve to nekako...vremena se mijenjaju...novi "izumi",ali ono sto je ocigledno i zalosno je to da nasa djeca ne znaju da uzivaju...Gledam moju djecu...uzivanje im je ako im dozvolim da sjednu za komp...da se igra nitendo wii,nitendo ds i slicne stvari...U stvari oni i ne zele vise da budu djeca!Od malih nogu pocinju da se ponasaju i da lice kao njihovi uzori sa tv.
Mojoj djeci je smijesno,ali mene tako tuga uhvati kad vidim njihove "igre" i kad se sjetim veselih igara iz mog djetinjstva...:((

zmurke i sankanje definitivno,cak na sankanje jos uvek idem sa nekim ortacima hehehehe,najlepse smo igre imali,smara me ova generacija gamera,mi smo do osmog igrali klikere po dvoristu skole.........

Lastiš,školice i sa barbikama najviše...
Ova današnja deca se uopšte ne znaju igrati..Sve je vezano za morbidne igrice na netu .Retkost je videti da se još neko igra starih dobrih igara...

Kijara-brm ::

Lastiš,školice i sa barbikama najviše...
Ova današnja deca se uopšte ne znaju igrati..Sve je vezano za morbidne igrice na netu .Retkost je videti da se još neko igra starih dobrih igara...

To si potpuno u pravu i neznaju da se igraju onako kako smo mi to nekada radili......