Igre iz vašeg detinjstva ....

First topic message reminder :

koje su vam ostale u sjecanju pa i danas dan rado ih se sjetite ? :roll:

ja kad vidim moju djecu da se povjest ponavlja u igrama,rado im se pridruzim i osvjezim sjecanje na moje djetinstvo.

cesto se igram sa njima pantomime,sakrivacha a moja djevojcicha obozava "lastika" ,preskakanje gume.
haha tu se mutti dobro schwitzeni nije potreban fitness :joker:

znam sa sinom i juriti loptu ali kad promasi pa zakachi moju nogu :roll: weeee,odmah se sjetim :roll: kad sam bila dijete tako sam i ja igrala nistha nisam bila bolja..hahaha.

Ahahah, zato sam i pitala.
Ja sam volela kao mala da igram lastiz.Pa onda one skolice, i bacanje krede.Kauboja i indijanaca igrali smo jos kao deca i pravili one suknje od vrbe i peruske stavljali na glave,volela sam da igram i fudbal sa decacima.
Odledjeni zaledjeni , bila je jedna od glavnih igara, gde su devojcice jurile decake da ih zalede i obrtno....
Joj kako sam ja volela kao mala onog okruglog kengura kao loptu da skacem na njemu a nisam ga imala.Kasnije sam skakala na decijim igrackama.Onaj trotinet (skuter ) volim da vozim i dan danas, nedavno mi ga je muz bacio kaze pokvario se .....
Ah volela sam da idem leti svaki dan na bazene a glavne igrice su bile guranje u vodu.Taj sport sam prenela i danas na svoju decu( al bez guranja , mada geni rade svoje).
Pa ne igram vise ja te igre , nisam dete, jedino nekada zmurke, bagminton sa decom, fudbal i kosarku....I tako nekada pravimo zurke pa pustimo nasu muziku popnemo se na sto i plesemo, ali nismo nesto odavno pravili neki zesci haos.

Dok me jos sjecanje sluzi,evo da se prikljucim,bilo je mnogo raznih igara s loptom,kao Neka bije.....Izmedju dvije vatre......10,9,8.....udaranje o zid......sa plohom takodjer,iscrtane skolice i ne znam vise kako se i zvalo sve to....kad sam gledala svoju djecu,prosto mi bilo zao sto toga vise nema.Ja zivim u CH,moja kcerka je trener malenih do 4 razreda osnivne skole i sad joj ja dajem ideje sta da radi s tom djecicom a ona se cudi kako su sve to tako lijepe igre i ne moze vjerovati da su odumrle.
TV,raznorazne konzole su unistili djetinjstvo nasoj djeci,ali vrijeme je takvo,ako nema i ne zna nista o video igricama,nije cool,nije pravi....nije dovoljno dobar za drustvo.

Nedavno sam igrao klikere sa klincima iz kraja....Odrao sam ih,ali im nisam pokupio klikere! :yahoo:

Malena sam naucila siti da bi obukla svoju bebu,onu sa velikom glavom a bez kose(kosa je kasnije dosla) i sto su joj se sklapali kapci na ocima.Sila sam joj haljinice,i hlace,pa kupavce kostime.Onda bi od kutije od kosulje ili cipela,napravili stan za bebu,komplet namjestaj.Onda bi se tako igrali iza zgrade dok god ne bude vrijeme da jedemo,a uvijek smo tesko napustali igru uz vjecno:Samo jos malo,mama!

Jedva cekam svoje unuke da dobijem da se igram s njima i pricam im bajke,jer moje djetinjstvo je obiljezeno kraljevicima i princezama,zmajevima i patuljcima.

Astra ::

Malena sam naucila siti da bi obukla svoju bebu,onu sa velikom glavom a bez kose(kosa je kasnije dosla) i sto su joj se sklapali kapci na ocima.Sila sam joj haljinice,i hlace,pa kupavce kostime.Onda bi od kutije od kosulje ili cipela,napravili stan za bebu,komplet namjestaj.Onda bi se tako igrali iza zgrade dok god ne bude vrijeme da jedemo,a uvijek smo tesko napustali igru uz vjecno:Samo jos malo,mama!

Jedva cekam svoje unuke da dobijem da se igram s njima i pricam im bajke,jer moje djetinjstvo je obiljezeno kraljevicima i princezama,zmajevima i patuljcima.

hehehe Sećam se i ja tih "golih i glavatih" beba (NE : NISAM SE IGRAO SA LUTKAMA :evil: :P ) Ko ih je samo osmislio, glava je bila nesrazmerna , kao da imaju hidrocephalus :lol: ..pa su mame od "restlova" šile kojekakve haljine.....A ne sada ove Barbike sa celim repertoarom dodataka....pa se deca ne igraju sa njima :ne

Video-igrice proterale maštanje i Barbike


[You must be registered and logged in to see this image.]




Krpenjače, lutke od kukuruzovine, pravljenje baza i kuvanje ručka od blata smenile su Barbike, autići, lastiš i gumene lopte, a prelazak u 21. vek, kako tvrde odrasli Novosađani, iskorenio je maštu i pravu igru iz dečjeg sveta. Nove igračke današnjoj deci zanimljive su jedva nekoliko dana, a deca najviše vremena provode u kući, ispred televizora i računara. Psiholozi kažu da moderne igračke nisu štetne i da i današnja deca imaju maštu, ali da nemaju potrebu da je koriste.

- Mi smo se po ceo dan igrali. Sami smo pravili krpenjače, punili ih pocepanim čarapama. Kad se jedna podera, pravimo drugu i tako ukrug. Imali smo i klikere, a mame su nam šile i lutke. Sve je zavisilo od naše mašte. Sada gledam svoje unuke koji imaju punu sobu raznih irgačaka sa reklama, a ne umeju da se igraju. Zanimljive su im dan-dva, a onda se opet nameste i gledaju televiziju ili igraju neke igrice na kompjuteru i stalno im je dosadno - priča Marica Pavlov baka Milice (7) i Marka (9).
Desetogodišnja Tijana Ivanović kaže da i dalje voli da se igra svojim Barbikama i Bratz lutkama, ali joj je zanimljivije da sa drugaricom igra igrice na kompjuteru.
- Imam sedam Bratz lutki i 43 Barbike, a neke od njih su ostale još od moje sestre. Imam i kućicu, nameštaj, kola i sve ostalo za Barbike, ali one samo tako stoje. Lepše mi je kad igramo igrice, gledamo televiziju, ali nekad i izađemo i vozimo bicikle. Ostale igre sa loptom ili lastišem su mi glupave - kaže Tijana.
Kako tvrde vaspitači i animatori, malim Novosađanima treba pomoć i u igri.
- Ranije je bilo dovoljno samo da se okupe i odmah je započinjala prava igra. Sada deca ne znaju da komuniciraju kao nekada i treba ih bukvalno organizovati i pokazati im kako se igra. Generalno, igre koje mi igramo su brze i okretne i obavezno takmičarskog karaktera jer ne znaju da budu ravnopravni i prosto da se zabavljaju - kaže animator Željko Podobnik u dečjem svetu poznat kao Željko Veseljko.
Radmila Velbabović, koja je osnovala jedinstveni Muzej igračaka „Fantazi“ u Novom Sadu, kaže da se o autentičnim novosadskim igračkama i igrama ne zna mnogo.
- Nema mnogo podataka o našim starim igračkama jer su ih ljudi uglavnom pravili od trske, kukuruzovine, žice ili od krpa, a onda su došli italijanski vozovi i lutke od celuloida. Postoji naš vozić „Tjempo“, ali se ništa ne zna o njegovom proizvođaču - kaže Radmila Velbabović.



Kompjuteri nisu štetni
- Igračke su tradicionalno bile samo umanjeni elementi života, a njihov oblik zavisi samo od ključnih vrednosti društva. Informatička tehnika je dobra u smislu da deca treba da steknu i te sposobnosti i ne bih ih izbacila kao nekorisne, ali u igri sa nedovršenim igračkama poput gline, plastelina i papira dete uključi svoju maštu i višestruko razvija svoje sposobnosti. Danas deca nemaju potrebu da se organizuju jer im je sve ponuđeno, a dečja mašta i dalje postoji, ali prosto nemaju potrebe da je koriste - objašnjava dečji psiholog Ibolja Gera.

ne bih ja bash rekla da ne treba mashte za kompjuterske igrice....

ja sam se igrala svachega, lastish, shkolice, ledenog chike :D arachkinje barackinje :) shugice, zmurke, klikere.... jooooj ne mogu sve ni da se setim

Schveca ::

ne bih ja bash rekla da ne treba mashte za kompjuterske igrice....

ja sam se igrala svachega, lastish, shkolice, ledenog chike :D arachkinje barackinje :) shugice, zmurke, klikere.... jooooj ne mogu sve ni da se setim

ne bih ja bash rekla da ne treba mashte za kompjuterske igrice.......Klinci neće da igraju igricu čak ni po "pravilima " , nego nalaze po netu tkzv "šifre" koje ima daju mogućnost da imaju neograničeno života, municije , šta već treba u igrici Na you tube postoje očigledni primeri kako se neki nivoi prelaze.Tako se deca uče da "varaju" i biraju lakši put . Umesto da igraju komplikovanu igricu danima, na taj način je predju za dan-i onda dodje ono-daj novu, ova je bez beze...Veruj, imam jednog takvog kući , 2 kutije diskova ima , samo sa igricama, koje su sad "bez veze "

Jeste li nekada puštali zmajeve ? Mi jesmo.......Kostur zmaja se pravio od trske (onaj "krst") a telo od onog masnog papira iz mesara-to je vazilo kao najbolji materijal.Lepilo se naravno, karbofixom(lepilo za papir, pravio ga je "karbon" Zagreb, a bio je pakovan u kutijama od po 50 tak grama, sve sa plastičnom četkicomPosle jedno tri otvaranja kutije, to belo lepilo se pretvaralo u smrdljivu , tvrdu masu koja se vise nije dala ničim rastvoriti.) Za rep se koristio tkzv "krep" papir, u vise boja.Konopac-naravno, onaj tanki, za zatvaranje zimnice.(nekada se zimnica zatvarala celofanom, i vezivala konopcem , nije bilo gotovih poklopaca na navoj) Ukrašavanje, naravno , vodenim bojicama .Te zmajeve smo znali pustati satima na Dunavu u vreme vetrovitih dana, i nismo se previse uzbudjivali ako bi se pocepao...Pravili smo nove...Danas deca imaju ove gotove, Kineske , od plastične folije i vec oslikane , sa celim mehanizmom za otpustanje konopca...Mog klinju je to zanimalo nekih pola sata....nasao sam ga ispod kreveta, neki dan, zato ovo pisem .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovih par pahulja me je podsetilo na naše zimske igre..Naravno, br 1 -sankanje .Na ceni su bile metalne sanke , i to od vodovodnih cevi Dobro namazane slaninom su naravno, letele....samo je trebalo tri konjske snage izvuci ih na bent (bent, nasip pored reke, mi nemamo brda ili pogodne padine ) br 2-hokej..Štap se pravio od obicne krovne letve (naravno da je bila puna iverja, ko bi je obradio ) a konzerva mesnog nareska je bila pak ."Ledena dvorana "je bila , naravno zamrznuta bara , i niko nije imao klizaljke.Klizaljke su pak posebna prica tamo negde krajem 60 tih su pojavile neke grozote od klizaljki, i to po sistemu zavrtanja za djonove cipela.Imale su neku vrstu žleba koji bi se kačio za ivicu djona , a mogle su se pomerati negde do velicine 42 Naravno-obavezni rekvizit -francuski kljuc, bez njega se nisu mogle montirati. E sad, ni po muke, da mi deca nismo imali samo po jedne zimske cipele...i nije bilo djona koji je mogao izdržati taj teret Kada se otkine-ne smeš ići kući , jer bude batina ...Pored te bare je živeo neki sirotinjski obućar , koga smo mi deca posprdno zvali Djepeto-nikada nisam video veću sličnost , nego što je bio taj mali starčić...tako smo mi lepo odmah išli kod njega , i sedeli dok bi nam zalepio djon nazad nekim tutkalom za koji danas nisam siguran da nije bilo lepilo lične proizvodnje(Cela operacija je trajala oko 2 sata-sve sa sušenjem). Ta usluga se plaćala -cigaretama.Mi deca nismo imali novaca, kao ova današnja, ali su se cigarete onda još kupovale na komad , i toliko smo imali , za 5 cigareta. Mnogo kasnije smo saznali zašto je to išlo tako Naš "Djepeto" je preživeo koncentracioni logor , i iako sam nije pušio , ostala mu je ta manija da sakuplja cigarete-jer su one tamo značile život, čak mnogo dragocnije od hleba .Jadnom čoveku nije samo to ostalo iz logora-pravio je i neku vrstu"nanula" sa djonom od drveta i jednim jedinim kajšem preko.To nije bio ni muški ni ženski model , a nisu imale ni brojeve , nego su više bile po principu male-srednje -velike Kupovale su ih samo starije Romkinje , jer je već naveliko bilo gumene i plastične obuće Kasnije smo čuli, da mu je to "umeće " spasilo tamo život Pravio ih je do smrti.

Ovu temu ostavljam, pisacu kad se uozbiljim ::da

El sad sam pod utiskom Dobro vece, i umirem od smeha :lol:

Sve sto je Dani napisao u vezi hokeja na zaledjenoj bari mogu da prekopiram.Nasmejao sam se za pak od konzerve mesnog nareska.Eto imali smo pak iste firme.Pitam se samo kako nije bila konzerva pastete.Sve u svemu bilo je to lepo vreme i mi deca smo zaista posedovali mastu da iz nicega sebi napravimo ugodjaj,sto nesto nisam siguran da ovi danasnji klinci znaju.jos bih zimskim sportovima dodao skijanje,jer eto desilo se da su postavljali cevi ili telefonske kablove,nije ni bitno vise,ali je bitno da su iznad njih postavljali plastike koje ih kao stite od nekog buduceg kopanja.E te plasike sirine 15-tak cm i duzine oko metar smo mi na veliko vukli kucama,grejali jednu stranu i krivili da bi imale oblik skija.Neki su pokusavali i da je probuse na sredini,vezu klanap i da kao imaju vezove za skije.Ali smo se jako dobro ispraksovali u voznji tih skija.Ali prvi put kad sam stao na prave skije video sam da to nije ni blizu onoga skijanja.Ali je sluzilo svrsi.

Crna_ovca_chata ::

Sve sto je Dani napisao u vezi hokeja na zaledjenoj bari mogu da prekopiram.Nasmejao sam se za pak od konzerve mesnog nareska.Eto imali smo pak iste firme.Pitam se samo kako nije bila konzerva pastete.Sve u svemu bilo je to lepo vreme i mi deca smo zaista posedovali mastu da iz nicega sebi napravimo ugodjaj,sto nesto nisam siguran da ovi danasnji klinci znaju.jos bih zimskim sportovima dodao skijanje,jer eto desilo se da su postavljali cevi ili telefonske kablove,nije ni bitno vise,ali je bitno da su iznad njih postavljali plastike koje ih kao stite od nekog buduceg kopanja.E te plasike sirine 15-tak cm i duzine oko metar smo mi na veliko vukli kucama,grejali jednu stranu i krivili da bi imale oblik skija.Neki su pokusavali i da je probuse na sredini,vezu klanap i da kao imaju vezove za skije.Ali smo se jako dobro ispraksovali u voznji tih skija.Ali prvi put kad sam stao na prave skije video sam da to nije ni blizu onoga skijanja.Ali je sluzilo svrsi.

Da, zanimljivo kako u to vreme nismo bili preplavljeni plastikom ? Mleko je bilo u staklenim flašama , pivo takodje -a gajbe su bile drvene .E , pivska gajba je bila idealna za logorsku vatru-samo ju je trebalo napuniti koječime , i vatra je ostajala "unutra", naravno, dok ne bi izgorela cela gajba . Džakovi od luka (i danas su isti) su zamenjivali sve druge mrežice-od košarke do odbojke (Šta mislite koliko treba džakova od luka , da se napravi odbojkaška mreža?) Ovo ne spada u igre-ali, sećate se kako su nam izgledale jelke ? Gro ukrasa su činile tkzv" salon bombone" , nešto grozno i nekusno , ali i to je dolazilo na red kad se smazalo sve drugo. Pa kada se naleti na neku od pre tri godine....Naravno, umesto "bombone " se zamota papir , pa u kutiju za sledeću godinu. Staklenih ukrasa jedva je i bilo, umesto toga su bili orasi i šišarke obojeni u "srebrno"-naravno, bojom za cevi od peći. Sneg je zamenjivala vata , a i nešto što se zvalo "andjeoska kosa " ,(ubio me bog , ako to nije bila staklena vuna ) A svećice...prave , u nekim držačima, , i mnogo pametno je trebalo rasporediti da se jelka ne zapali....Pa kada praznici odavno prodju , jelka se osuši, i samo ju je trebalo malo prodrmati-sve iglice bi se sasule odjednom. To je bilo poslednje zadovoljstvo od praznika -šta je ostalo od jelke , išlo je u peć.....

Docarao si mi djetinjstvo....nista tu ne treba dodavati.......

Igre su bile bash vesele.
Moje okruzenje se sastojalo od grupe decaka i nas tri devojcice.
Volela sam uvek vishe drugove od drugarica ali bila sam dobar prijatelj svima.
Mene su vishe voleli zbog oca...pilota koji je radio i kao instruktor mladim padobrancima i unapredjenju aerokluba :"Jasnica"
Pravio je najbolje zmajeve na svetu.
Pak papir,bambus,telo a rad na repu od novinske hartije...trajao je danima.
Bio je to raskoshan rep...koji smo pravili svi.
Onda kokoshka kanapa i pushtanje nebu pod oblake.
Mi bismo skicali,cicali....orilo se celo naselje a ja bih bila sva vazna.
Sa decaima sam igrala :klis i mashke,klikere a na obliznjoj reci Mlaci i Ja senici...hvatala zabe i beloushke koje smo posle vracali u reku i na taj nacin dokazivali hrabrost.
jJa to nisam drzala u rukama i jako sam se bojala...ali ne bih priznala da su me sekli na komade :)
Sankali smo se na asvaltu koji je imao malu padinu zbog takve konfiguracije terena.Tu su bili drvoredu dudova pa smo cesto zaradjivali i cvoruge.
ja sam imala uvek psa i macku u svom okruzenju pa bi oni veselo lajali a mi se zacenjivali od smeha.
Igrali smo dobro rukomet
i jako voleli fote.
masne su postale tek posle zavrshene 14 godine zivota.Secam se da sam tada pruzala otpor,nisam zelela da ljubim svoje drugove a oni su mi u znak pijeteta i velike sloge,pretukli prvog momka u zivotu :(
otac je umro kada sam imala bash tih 14godina.naglo sam odrasla,postala zrela...maksimalno izbegavala svoje drugove da me ne vide da tugujem.
Eh dani...dani...vratio si me secanju davnih dana.suze mi podjoshe same ...ali hvala ti >lepo je setiti se svega toga :)

To su sve generacijske stvari.....a ima nas dosta ovde bliskih godina Neke stvari su iste na svim mestima , kod svih generacija...Recimo, kao dete sam živeo na Dedinju , kod jednog extremno bogatog čoveka gde mi je majka radila...Sad zamislite, ti ljudi nisu imali dece, i radilo je jos četiri devojke, ili mlade žene koje isto nisu imale dece-ja jedino dete tamo...Ma nema gde me nisu vukli sa sobom i šta sve mi nisu kupovali...Ja sam, kao neki mladi grof , za užinu dobijao prašku šunku u zemičkama sa maslacem (NE MARGARIN, ni slučajno, seljak iz Ljiga je 3 puta nedeljno donosio sveže, sir , kajmak i ostalo) jagode sa šlagom, sokove su mi cedili iz svežeg voća.... Druga deca su jela "masti leba " i marmelade ...No NIŠTa nije bilo lepše , od popeti se na zid, dok mi komšijin klipan drži "lopovske lestve" i KRASTI zelene kajsije........i to crvljive To je vredelo više od svega , toga se sećam, lica ljudi, i imena , tih što su me tetošili-ne .....

A jel se neko sjeca igre Eberecke-ebertucke-eber koga cete.
Podjele se djeca u dvije grupe,uhvate za ruke i naprave kao neki zivi zid,te prozivaju dijete iz suprotne ekipe da trci i pokusa da tako razbije zid,razdvoju ruke.Ako uspije,vodi sa sobom jedno dijete,a a ko ne,ostaje u ekipi.Naravno pobjednik je ekipa kod koje su presli svi ucesnici.

Klikeri na prvom mestu...a igrali smo se kao klinci i partizana i nemaca (naravno niko nije hteo da bude nemac).Podelimo se u dve grupe,napravimo puske od dasaka i pucaj jedni po drugima po ceo dan.Kasnije kada se odraslo,uglavnom smo krenuli sa sportskim aktivnostima...kosarka,fudbal....a sa devojcicama,zna se masne fote. [You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.] e ovo, pa žmirke, pa fute, pa lastiša ...kako je to bilo lijepo vrijeme.

Uz klikere, koji su valjda nezaobilazni deo detinjstva svakog od nas, tu je bila i igra 1-2-3. Svako je imao svoj autić (Ah, Matchbox je tih godina mogao da živi samo od kupaca u Beogradu), na trotoaru se iscrta staza sa što je moguće više krivina, prepreka (šrafirana polja na kojima se ne sme zaustaviti), i kreće se redom. Auto se "ćuška" prstom, svako ima pravo na tri ćuškanja i onda u krug. Ako izletiš sa staze ili se zaustaviš na prepreci - nazad na start. Eh, kad se samo setim koliko smo lonaca vruće, hladne, kakve-hoćeš vode dobili po glavama, jer smo igrali tik ispred zgrade; čitaj: pod prozorima.

I nešto što smo mi zvali "Indijanska vatra". Dve grupe, svaka ima svoju lozinku, krijemo se po celom kraju, pa ako sa'vataš nekog iz protivničke grupe imaš pravo da ga "mučiš" dok ne oda lozinku. Mučenje se sastojalo u hvatanju obema rukama podlaktice "žrtve" i okretanje kože u suprotnim smerovima. Pecka, jeste malo neprijatno, ali je daleko od bola. Upravo zbog tog osećaja peckanja igra je i dobila ime koje je nosila.

Posle - klasika: basket, basket, i za promenu basket. A uz njega i devojčice koje navijaju, koje se utrkuju koja će ići da napuni flaše sa vodom, koje će rado čuvati majicu, peškir, šta god...

Eh, otplovih ja... A kišan dan...

Čitajući ove postove , svi smo se nekada igrali istih igara ... Bila su to druagčija vremena . Vremena druženja s grupom vršnjaka i prirodom . Računala tehnologija promijenila je značaj i vrstu igre dječjega svijeta , danas . Djeca se danas ne znaju igrati grupnih i društvenih igara . Ništa osim računala i igara u kojima pobijeđuju računalo nije im zanimljivo ...

trule-kobile, care care koliko ima sati,klise,hokej na zaledjenoj bari, izmađu 2 vatre ,školice,Indijanska vatra,zmurke,klikeri,slicice,skrivanje sa devojcicama....igrao sam i lastis...hehehe...karte,bridz ,remi,tablic,magarac,jamb...sah...frizbi....podelimo se u timove i kao fudbal...prskanje velikim crevima koji se sluzili za navodnavanje parkova...indijanaca.....(druga sam pogodio u oko sa strelom..ceo raspust proveo u bolnici..srecom sa okom je sve bilo u redu....pa onda suplje bele cevi koje smo nalazili na gradilistima..pravili od papira fisheke stavljali spenadle na vrhu...jednom su me pogodili i zabila se u obraz...hehe......

ali najvise smo voleli da igramo ..igru...sa loptom...po dvoje u parovima polja od pravougaonika...jednom sme lopta da se sutne,igrac rukom dobacuje loptu..protivnickom igracu..a on nabacuje svom igracu na glavu ili na nogu i ubacuje u suprotno polje.....i tako do 21 poena kao u stonom tenisu....

ne racunam..fudbal..i basket..po ceo dan....

i da zaboravio sam..ima jos jedna igra..mi smo je zvali dzamije...
igra se....tako sto se u jednoj kocki...u sredini .poredjaju parcici cigle od 5 komada....2 tima po par igraca.....prvi tim treba da pogodi dzamiju i srusi loptom.. ...onda protivnicki tim razvrsta na cetiri strane...i loptom gadja..igrace..dok oni pokusavaju ponovo da podignu dzamiju...:)

kako sam mogao da zaboravim corave bake...pa kad nekog uhvatis..bas ga izvvatas ... :joint:

Eh detinjstvo,kako me uhvati nostalgija za tim danima.Bilo je svih mogucih igara ali mi je najvise ostalo u secanju kada me brat ucio da igramo trule kobile pa mi se desilo da sam udarila glavom o pod i onesvestila se.Moj jadan brat je mislio da sam mrtva,pa je poceo da kuka na sav glas.To me valjda i osvestilo,pa sam ga cudno pogledala i pitala sta mu se desilo.Kada je shvatio da se meni nije nista desilo tako snazno me zagrlio i poljubio i rekao da sam najbolja sestra na svetu.Danas nema ni trule kobile ni preskakanja kanapa ni corave bake,deca nemaju pojma sta je to.Ostala su samo secanja,koja ponekad tako neminovno ozive i zovu nas bar na tren u te dane detinjstva.

istrazivaca smo igrali, slicno kao zmurke ali na vecem prostoru 1 km u precniku

PJER ::

i da zaboravio sam..ima jos jedna igra..mi smo je zvali dzamije...
igra se....tako sto se u jednoj kocki...u sredini .poredjaju parcici cigle od 5 komada....2 tima po par igraca.....prvi tim treba da pogodi dzamiju i srusi loptom.. ...onda protivnicki tim razvrsta na cetiri strane...i loptom gadja..igrace..dok oni pokusavaju ponovo da podignu dzamiju...:)

Igrala sam i ja dzamiju, kad bi me majka pustila napolju...To je bilo retkost :(

Sanjalica ::

PJER ::

i da zaboravio sam..ima jos jedna igra..mi smo je zvali dzamije...
igra se....tako sto se u jednoj kocki...u sredini .poredjaju parcici cigle od 5 komada....2 tima po par igraca.....prvi tim treba da pogodi dzamiju i srusi loptom.. ...onda protivnicki tim razvrsta na cetiri strane...i loptom gadja..igrace..dok oni pokusavaju ponovo da podignu dzamiju...:)

Igrala sam i ja dzamiju, kad bi me majka pustila napolju...To je bilo retkost :(

Ccc,,,,,ma držali je zatvorenu dok se nije udala, jadno dete ........ [You must be registered and logged in to see this image.]

Ovu igru(džamija ) ne znam .....u "moj kraj" se nije igrala.

A kako se zvalo ono...poreda se 3 oraha,jedan na vrh i tako par hrpica i onda sa odredjene udaljenosti gadja ko ce vise oraha i hrpica tako da rasturi.

Periodično nam je "dolazilo" da pravimo mehure od sapunice . Obična slamka (ne plastična ) posudica sa sapunicom -i duvaj . Naravno , pobednik je bio onaj ko napravi najveći koji će poleteti .
Danas naravno imaju oni" kompleti" sa onim kružnim "instrumentom" i već pomešanom smesom.

.

Zasto je ljude
uvek privlacilo nesto sto svetluca? Sta to ima tako magicno u tom
laznom, nestalnom sjaju mehurića ?

Ljudi su cudni... iako teoretski
znaju prave vrednosti u praksi ih uvek privuce ono sto sjaji, sto blesti
i sto im u najboljem slucaju ostavi samo vlazan trag na dlanu...
Ali onda smo bili još deca , nije nam bilo važno....

To je zaista bilo djetinjstvo kada se ulicama cula cika,vriska djece.Svi onako razdragani,veseli...Bilo je toliko tih igara u kojim smo prosto uzivali.Igralo se izmedju dvije vatre,lastisa,klikera,corave bake,trule kobile,vruce-hladno,limuna i narandze,odledjeni-zaledjeni,jelence barjance(mislim da se tako zvala igra),pa onda zimske igre...od grudvanja,sankanja na metalim sankama...pa sto Dani spomenu jos kad se podmazu slaninom...pa niz ulicu smrti(tako smo zvali ulicu koja je bas strma ,a i svi smo se plasili spustati niz nju,ali bas zato nam je i bila izazov),pa skijanje...Pa proljece cim grane...djecaci se snalaze za kuglagere(lezajevi) pa se prave romobili(ispod se stave po cini mi se tri lezaja pa odozgo ide daska i na prednji dio,tj na prvom kuglageru bude neka rucica(letvica) koja je omogucavala upravljanje.Mi,djevojcice ubjedjivale roditelje da idu u Jugoplastiku i kupe nam rosule...
Koliko je tada djecija sreca bila neizmjerna...Male stvari cinile su nas srecnim i zadovoljnim...A danas...djeca ne znaju za takve stvari...Odmah svi dobiju ono sto pozele...a kako su dosta vremena pred tv-om i gledaju onaj zivot koji ima samo na filmu i uzive se ute u loge...i ne pozele da se igraju igara kojih smo se mi igrali...Odmah pocinju sa lego kockicama,ali ne onim koje su nekada bile pa su se pravile kucice na zelenim povrsinama.Sada se sklapaju roboti,svemrski brodovi i neki "super" likovi iz "crtaca"...Bicikla se vise ne voze pony...nisu "IN" ...nema vise pravljenih romobila...Zamjenili su ih metalni,na kojima se stoji...laki za upravljanje,a i tockovi su im gumeni...pa nema buke po ulici.Rosule su otisle,a dosli roleri...Nema vise zeljeznih sanki..ljepse su drvene,pa jos sa platnom...ih...
I sve to nekako...vremena se mijenjaju...novi "izumi",ali ono sto je ocigledno i zalosno je to da nasa djeca ne znaju da uzivaju...Gledam moju djecu...uzivanje im je ako im dozvolim da sjednu za komp...da se igra nitendo wii,nitendo ds i slicne stvari...U stvari oni i ne zele vise da budu djeca!Od malih nogu pocinju da se ponasaju i da lice kao njihovi uzori sa tv.
Mojoj djeci je smijesno,ali mene tako tuga uhvati kad vidim njihove "igre" i kad se sjetim veselih igara iz mog djetinjstva...:((

zmurke i sankanje definitivno,cak na sankanje jos uvek idem sa nekim ortacima hehehehe,najlepse smo igre imali,smara me ova generacija gamera,mi smo do osmog igrali klikere po dvoristu skole.........

Lastiš,školice i sa barbikama najviše...
Ova današnja deca se uopšte ne znaju igrati..Sve je vezano za morbidne igrice na netu .Retkost je videti da se još neko igra starih dobrih igara...

Kijara-brm ::

Lastiš,školice i sa barbikama najviše...
Ova današnja deca se uopšte ne znaju igrati..Sve je vezano za morbidne igrice na netu .Retkost je videti da se još neko igra starih dobrih igara...

To si potpuno u pravu i neznaju da se igraju onako kako smo mi to nekada radili......

Kijara-brm ::

Lastiš,školice i sa barbikama najviše...
Ova današnja deca se uopšte ne znaju igrati..Sve je vezano za morbidne igrice na netu .Retkost je videti da se još neko igra starih dobrih igara...

Moja generacija nije ni znala šta su "barbike" nije ih ni bilo .
Ali lastiš i školice , da . Toga se dobro sećam .

I?
Jesi preskako lastis ili bacao plocicu od cigle (crijepa) i igrao cize?

Vjerujte vi mladji,kad imam dobru plohu(tu plocu od komada crijepa) unesem ju u kucu i sakrijem da ne nadje mam,jer nije bilo lako imati dobru koja ide bas tamo gdje zelis,a sa jednom se vec ispraksas po tezini i obliku i tacno znas kakop treba da ju sutnes da ne ode ni predelako ni preblikzu.
Koji je to rekvizit bio.....a zamisli sad djetetu pokazati plohu,hahahaha.

Nije klasična igra -izmislili smo je moj nerazdvojni drug i ja -LOV NA BLAGO

Elem...preduslov -nema nikoga kod kuće (svejedno moje ili njegove , sve je "teritorija ") Krene se od ormara : džepovi zimskih kaputa , putne torbe , sve gde bi -pogadjate , mogao biti novac , naravno -sitniš . Zatim dalje -dižu se jastuci od kaučeva (naravno da je tamo zapadalo , kada nam očevi prilegnu pre ručka, iz džepova pantalona ) , gledalo se ispod ormana -svuda gde god je mogao da se otkotrlja koji novčić .Pa u svim mogućim fijokama . Posebno bogato nalazište je bilo izmedju sedišta kamiona njegovog oca (čovek je bio vozač na duge relacije )
Kupatilo isto nije bilo loše-korpa sa vešom za pranje . Naravno da su majke pregledale džepove -ali mi smo stizali pre njih.A i sitniši su ispali na dno.
Na kraju , ako je ulov bio loš -onda i u teglu sa sitnišem(to je imala svaka kuća , u kuhinjskom "kredencu" )
E sad, mi mali lopovi smo imali kodeks-iz pomenute tegle samo par novčića , da se ne primeti -i nikako papirni novac. Čast je čast !
Tako opirimo obe kuće , i nagrebemo za bioskop . Tj , za "vanpansionske aktivnosti" -jer smo za ulaznicu naravno dobili regularnim putem .
Još jedan kodeks -nije važno gde je plen bogatiji -deli se na ravne časti.
Novac se delio na "kineze "(tkzv "žute banke" 10, 20, 50 para ) i "bledolike "(manja vrednost , to je izgledalo kao da je od aluminijuma ???
I nisu to bile jedine stvari -plen koji smo u tim rovanjima nalazili . Zaboravljene cigarete , kutije šibica od pre sto godina (poklopci su imali slike , obično životinja ) stara pisma (skidali smo markice ) -ma svašta . Suveniri bog zna od kada , porcelanske figurice ,,,,
Uglavnom , jako uzbudljiva igra -za nekoga od 5-6 godina .
Jedanput smo našli čak 20 tak "zlatnika "-"nešto" što je izgledalo tako , u "zlatnoj foliji" .Ogromna radost -jer smo mislili da je unutra čokolada (postojala su takva pakovanja ) I otvorismo par komada ....nešto gumeno je bilo unutra za čega nismo znali šta je ...

Bili su to kondomi ....
Jednom smo našli celu kutiju "viršli" u najlonu , sa lepim zlatnim prstenovima od papira . I to smo otvorili , i zagrizli par komada . Ljuto...
Bile su to kubanske cigare . I dan danas se sećam kako su se zvale-"partagas"

A sećam se i batina koje smo dobili zbog toga....... [You must be registered and logged in to see this image.]

Danubius ::

Kijara-brm ::

Lastiš,školice i sa barbikama najviše...
Ova današnja deca se uopšte ne znaju igrati..Sve je vezano za morbidne igrice na netu .Retkost je videti da se još neko igra starih dobrih igara...

Moja generacija nije ni znala šta su "barbike" nije ih ni bilo .
Ali lastiš i školice , da . Toga se dobro sećam .

Sad ima barbika kakvih hoćeš,pa možeš da se igraš.Tj.podsetiš se mladosti...

Deca se igraju bombaša samoubice?!

[You must be registered and logged in to see this image.]

01. mart 2011. 20:52 > 20:54

Zastrašujući snimak igre dece iz Avganistana, koja simuliraju akciju bombaša samoubice, šokira svet.

Deca se u normalnim sredinama igraju raznih domišljatih igara kojima umeju da iznenade starije i šokiraju odrasle. Međutim, ono čega se igraju deca u Avganistanu je zastrašujuće. Ona se igraju bombaša samoubice i pritom sve to snimaju.

Jedan od tih snimaka završio je na internetu i obišao svet, zbog interesa svetske populacije za surovost koja vlada u zemlji gde talibani kontrolišu veći deo društva, a nemaština i nasilje su svakodneva pojava.

Salma Jafar iz pakistantske organizacije "Save The Children" smatra da je snimak izrazito zastrašujuć.

Nju posebno šokira verodostojnost kojom su deca izvela svoj mali igrokaz.

Bombaš samoubica pozdravlja se s prijateljima i rodbinom , a potom odlazi do svojih meta i peskom simulira detonaciju. Kad se pesak slegne na zemlji, vide se nepomična tela nekoliko dečaka.

Svim akterima igre to je bilo neizmerno smešno, ali zapravo ocrtava strašnu realnost života u toj zemlji.



Dakle , i mi smo se igrali igara sa pucanjem i ubijanjem .No ovo je naprosto sablasno.

Sta smo mi sve radili kao djeca, hahahhaah, bilo je tu svega, igranje lastisa dok su djecaci virili pod suknjice, hahhhhaha, onda skola, klikeri, izmedju dvije vatre, zmurke, karte, domine, corave bake, grudvanje, sankanje, ma bilo ih je mnogo dosta sam i zaboravila, tada su isto bile popularne barbikice ali ja sam voljela one talijanske lutke(tako su ih kod nas zvali) i sve su bile skoro vece od mene...sjecam se kad sam bila mala, spavala sam sa mamom, i obicaj mi je bio da uvrcem kosu dok ne zaspim a ponekad i u snu, mamin posao je bio jako blizu, pa sam ostajala sama a ona bi ujutro umjesto svoje kose ostavljala lutku da bih ja mogla da nastavim spavati kad ona ode......
Bilo je tu i autica i fudbala, cesto sam znala sa svojom djecom da igram fudbala, a zivjeli smo na selu, pa bi me one starije zene gledale kao da sam pala s Marsa....ali mene nije bilo briga uopste, odrasla sam gdje je to sasvim bilo normalno.....nuto, vidi mlade gooonjaa loptu....hahahaaha....A mlada odrasla uz fudbalski stadion pa joj u krvi bio fudbal.....A bilo je i onih igrica kada smo znali popiti i batine, kada odemo na neke tekme u drugi dio grada pa zaratimo nakon utakmica...

...joj svega je tu bilo! Žmurke,izmedju dve vatre(tu sam bila odlična),šuge,školice,lastiš nisam nikad volela, pa lutkice ali ne barbike već veće lutke i bebe kojima sam menjala pelene i uspavljivala ih. Grudvanje mi nije bilo omiljeno jer su me uvek umivali.Ali povrh svega sam volela životinja. Trenirala sam jahanje,predvidjali mi dobru karijeru džokeja,ali ništa od toga. Ali konje obožavam i jednog dana ćemo kupiti Haflingera. Fudbal volim ,sad se bratovim klincem igram fuce,dete me obožava jer volm što i on voli. Neki se čude,kao tetka da nisi malo velika za te igre? E pa nisam i volim to dete u sebi! :eee:

ZBOGOM, IGRO


Djeci u EU zabranjeno puhanje balona





[You must be registered and logged in to see this image.]









Dječji
avanturizam i spontano otkrivane svijeta djelomice su skinuti s menija
odrastanja u Europskoj uniji. Nova legislativa o sigurnosti igračaka, a
koja ovih dana stupa na snagu zabranit će mlađima od osam godina puhanje
balona bez nadzora, baš kao i puhanje u zviždaljke koje imaju papirnati
nastavak za odmotavanje, između ostalog. Također, točno je propisano
koliko igračke smiju biti glasne






O slatka, o draga, o regulirana slobodo. Nakon političke i seksualne
korektnosti, čini se da je vrijeme za korektnost igračaka.
Administracija EU zaključila je da je bolje dječji svijet premrežiti
sigurnosnim mjerama i odrastanje staviti pod još intenzivniji nadzor
nego prihvatiti činjenicu da neka igračka u nekom trenutku može biti
pogubna - s vjerojatnošću dobitka jackpota na lotu. Nova regulativa
zabranjuje tako puhanje balona mlađima od osam godina
ako nisu u društvu starijih, baš kao i zviždaljke na napuhavanje i neke
od igračaka koje imaju magnet, prenosi The Telegraph. Nije, doduše,
navedeno smiju li klinci puhati balone od žvake skriveni ispod kreveta.








'Baloni od lateksa moraju nositi naljepnicu o zabrani samostalnog
puhanja mlađima od osam godina, a potrošeni baloni trebaju biti bačeni u
smeće', stoji u službenom tekstu.

Očekivano, nisu svi oduševljeni. Profesor sociologije sa sveučilišta u Kentu, Frank Furedi,
mišljenja je da su igračke i aktivnosti ključni u postizanju dječje
neovisnosti i samopouzdanja. 'Ove zabrane umanjuju iskustvo zabave i
učenja. Igra se pretvara u mjesto opasnosti po propisanim pravilima koja
guše život i avanturizam.

Birokrati Unije nisu samo probušili balončiće zaigranog odrastanja. Usto
su ga i malo stišali. Naime, nametnute su nove restrikcije oko toga
koliko zvečke i instrumenti smiju biti glasni, a na listi za odstrel
našli su se i plišani medvjedići, zečići, žirafe, mravojedi, ili što već
bulji staklenim pogledom u zidove dječjih soba. Za njih će vrijediti
sljedeće pravilo – mora ih se moći oprati u veš-mašini. Kako drži novi
pravilnik, plišana fauna mogući je izvor zaraza ako predugo stoji
necentrifugirana. To će, naravno, potvrditi mnogi kada danas sutra
donesu ispričnicu zbog izbivanja s nastave jerbo ih je plišani medo
krišom zarazio dok su nevino spavali.

Posljedica novog pravilnika o igračkama brine i proizvođače. Mnoge od
njih će poskupjeti zbog novih sigurnosnih mjera i testova koji će morati
biti obavljeni prije nego što slete u roditeljske vrećice.

Ostaje tek pitanje kada će zabraniti olovke, žnirance ili grašak. Sve su
to ubojite stvari ako se netko namjerio biti baš potpuni baksuz. A
onda, logično, slijedi opća zabrana poda, rubova, gravitacije i zraka.
Zarazama i ozljedama pogubnim po život treba napokon stati na kraj.

Drvenih lutaka, erberečke, žmurke, prolazite-prolazite...Najvolela sam, ipak, kauboja i indijanaca. Uvek sam bila indijanac! Sada znam i zašto. :pušač:

determinanta ::

Uvek sam bila indijanac! Sada znam i zašto. :pušač:

hahahahaha I sama sam ti takva sestro slatka:) I meni tek sad postade jasno... :sunce11:

Детињство некада...

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Баш те брига за све,
знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како паметује и педере како
се шетају. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била.
Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак жваки, са којима правиш
ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш
Бадија, пса кошаркаша. Онда одеш код
комшије и крадеш му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, мајка ти
опали два-три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси
видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или
Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ
децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

ПУСТИТЕ бре Европу и геј параде, оћу своје детињство !


Tekst sa Krupljankinog FB ..slika detinjstva jedne generacije [You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

..shkolice(znate ono iscrtano kredom od 1 pa do 6 pa se baca kamen),preskakanje lastiza i fuca na male golitje..uvek sam bila golman jer sam odrasla sa 4 momka u ulici..vazda sam bila odrpana i pocepana,izguljenih kolena :yeeessss: i dan,danas vishe volim mushkarce kao prijatelje jer su iskreniji..sorry cure:)

Aračkinje baračkinje - šta smo naučili iz dečijih igara?

[You must be registered and logged in to see this image.]
U ovoj partiji "Između dve vatre" svi zaradimo neke modrice

Detinjstvo
je onaj period koji nas sprema da postanemo ljudi. Ipak taj system ne
uspeva baš uvek, pa su mnogi od nas mnogo veći ljudi dok se spremaju da
to postanu. Prve ljubavi, trojke I petice, drugarstva, prepisivanja,
ukori i rođendani postanu veliki deo onoga što danas jesmo – i to
uglavnom najlepši deo.
Ipak, u dečijim igrama ponekada se kriju
kvarni delovi odraslih nas i nekada baš u tim veselim igrama naučimo
najveće istine u životu.
Između dve vatre
Igrica omiljena među debelim profesorima fizičkog, jer oni za to vreme jedu kroasane iz obližnje kafeterije.
Poenta
igra je da pogodiš nekoga iz suparničkog tima. Mnogi od nas su pri ovoj
igrici dobili i modrice, retki i potres mozga. Ipak, onda kada ispadneš
uglavnom ništa ne gubiš. Samo imaš više vremena da se oporaviš za
sledeći čas. Ponekad se ljudi ubede da je poenta udariti nekog drugog.
Ustvari, koliko god ljudi da pogodoš, to samo znači da se i dalje gađate
a niko ništa nije dobio, osim fiktivnog boda. Oni koji ispadnu sede na
klupi sa ostalim "nesposobnima" i stvaraju drugarstva koja će vrlo
verovatno trajati duže od nekog bezveznog "boda".
[You must be registered and logged in to see this image.]
Janine banjine
Vrlo
kompleksna igra. Izgubiš u papir kamen makaze i onda se natrtiš dok te
ostala deca, uglavnom ona teža, preskaču kao da si kozlić. Još od prvog
igranja upamtiš da zbog najveće gluposti moraš da se natrtiš dok te
konji preskaču – a uvek imaš i izbor da kažeš "Ja neću da se igram i mrš
iz mog peska". Možda privremeno izgubiš drugare, ali na duže strane
sačuvaš dupe.
Vijača
Kada niko neće da se
igra uzmeš vijaču i preskačeš. Brojiš do 10, 50, 100... a uvek sve isto.
Ništa se ne menja a ti preskačeš kao magarac. Glumiš Sizifa i onda
shvatiš da ta igra nema poentu, baciš vijaču i odeš. Ipak, kada
odrastemo - na mnogim životnim poljima i dalje preskačemo vijaču.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Aračkinje baračkinje
Dve
poveće grupe klinaca se uhvate za ruku (potrudiš se da to bude tvoja
simpatija) i onda se Aračkinje dogovore koga će iz druge grupe da zovu
da da "probije lanac". Ako probiješ, vodiš nekog, ako ne probiješ
ostaješ u njihovom timu. Aračkinje baračkinje, koga ćete?
Tada shvatiš da i nije važno u kom si timu, jer uvek radite isto. Ili ne naučiš, pa odeš vojsku.
Igre po bajkama
Igrali
smo se Pepeljuge, Snežane, Rapunzalo, Crvenkape... I još tada bi
trebalo da shvatiš da je jedna Pepeljuga i da ti ne možeš da budeš ona
svaki put – ponekad si sasvim sporedan lik i to je u redu. Dve moje
drugarice su, doduše, volele da budu Zle sestre i da maltretiraju
Pepeljugu, ali o tome neki drugi put.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Čoveče, ne ljuti se
Ovoga
se svi sećaju. Bacaš kockicu i nadaš se šestici da bi prvi "skućio"
svoje pione. I ma koliko naprezao mozak, ponekada se stvari svode na
čistu sreću, (ponekad i varanje) i ne možeš uvek da pobediš. I onda kada
izgubiš, treba samo da se Čoveče, ne ljutiš i da čestitaš pobedu.
Sačekaš sledeću partiju i to je to.
Počnete da igrate masnih fota ,
pa pređete na drugačije korišćenje flaše – i za čas odrastete. Na
žalost, iako uvek odrastemo, vrlo retko odrastemo u ljude pa celog
života igramo "Između dve vatre", umesto da uzmemo Lego kocike i
izgradimo neki šareniji svet.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Svi
se sećamo zabave bez koje niko od nas nije mogao da zamisli svoj dan u
detinjstvu… Okuplanjima gomile dece po našim uličicama i igralištima,
igranjima u zaradu, takozvanog đilitanja, majčinih grdnji zbog prljavih
ruku,plača zbog izgubljenog nam najdražeg porculanca ili zmijice i
beskrajnog druženja zbog koga smo se svi okupljali na jednom mestu. Sate
i dane provodili smo zajedno, samo zbog jedne stvari…
Sve to samo zbog klikera…
Nismo imali kompjutere, ali smo bili presrećni i prezadovoljni kada bi
dobili ili zaradili poneki kliker. Ponekad bi se zbog njih desila i neka
svađa, ponekad i tuča ali par minuta kasnije sve bi se vratilo na
svoje.
To je bila samo jedna od igara koja nas je zbližavala i zbog koje smo
uvek znali da pronađemo jedni druge iako niko od nas nije imao mobilni
telefon…
Bila su to neka ”Dobra Stara Vremana”…

Lastiš, između dve vatre ,mlatretiranje dečaka po kraju jer je to ipak moj park :rlol:

Doktora

Žmurke, leti, uveče....:zlz:
Bilo je super kad se sakriješ negde u živicama, a tvoja simpatija pored tebe, samo moliš Boga da te što kasnije nađu :zlz:

A sećam se i "kobasičara" - igre sa crepovima, deda nam moj pokazao, to smo znali da igramo ceo dan. Nekad se desilo da nekom ode i nos, nehotice naravno.
Kako god, sve je tražilo dosta spretnosti i brzine, nema toga više među decom :(

[You must be registered and logged in to see this image.]

A jeste li igrali?

Cuj,bila i dobra...a tek koji su to klikeri bili staklenci,sestoperci...samo imala sma pametnu sestru...imam je i sad istu takvui,pa sjedne na rosu i ne da nikome igrati...ako ju pokusaju dignuti,ruci ko damjanov zelenko...

A porcelanci....ih

bosankaa ::

[You must be registered and logged in to see this image.]

A porcelanci....ih [You must be registered and logged in to see this image.]

Vidi se da si imala roditelje u inostranstvu .Porcelanac je vredeo 3-5 staklenaca ,i ulagao se samo ako si sve druge izgubio ,kao kockar poslednji žeton .
U moje vreme i staklenci su bili retkost ....pola njih se klikeralo kuglicama iz kuglagera "gvozdencima".
Dobar pogodak "porcelancom " je lomio staklenac napola .Čak i kada ne pukne ,toliko ga ošteti posle par dana ,da skoro više nije ni okrugao .Gurnes ga ,a on samo "sedne" na deo gde ga je porcelanac "odkrajcao" .
[You must be registered and logged in to see this image.]

bosankaa ::

A porcelanci....ih

Ja da me zelja mine,kupovala na kilu sinu klikere...samo se vukli po kuci...niko se ne igra na zapadu klikera....ccccc

Astra ::

bosankaa ::

[You must be registered and logged in to see this image.]

A porcelanci....ih [You must be registered and logged in to see this image.]

Ja da me zelja mine,kupovala na kilu sinu klikere...samo se vukli po kuci...niko se ne igra na zapadu klikera....ccccc

s čim se danas igraju?...NIČIM..
Ispred kompa..ili na fonu(fb)

Retko se još u kvartu mogu videti klinci na basketu,ili da igraju fudbal...