Moj stih za danas je...(STIH DANA )

First topic message reminder :

Nije to nagovaranje, rodjeni moji.
Ko nece dalje da cita - nek slobodno zazmuri.
Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje koje nestrpljivo zuri,
pitanje vece od brda,
i jedna treperava dusa sto veruje u cuda,
i ako se u vama neke lepote talasaju
i neke svetlosti radjaju,
onda je sasvim svejedno da li zmurite
ili ne zmurite
jer cuda se vec dogadjaju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

On bese voljen…bar je tako
On mislio I srecan bio.
Po sto je puta srecan svako
Ko veru nije izgubio,
U kome zelje razum guse,
Ko uziva u sreci duse
Ko pijan putnik u krevetu,
Ili k’o leptir na svom cvetu.
A|l jadan onaj, ko u glavi
Sve predvidi I prozre lako,
Ko smisao im vidi pravi ,
Ciji je duh I srce jadno
Zaledilo iskustvo hladno.

Puskin, Evgenije Onjegin

Teško je dijelit pjesmu I pjevače:
suza pripada oku koje plače,
bol pripada usni, rijeka moru nekom,
I lišće oluji. Ona je daleko.
Sanjam da me sanja. Noć je. Izgubljena
I prazna je ruka, ako nije njena.
Nož pripada rani, uže svome vratu,
Raširene ruke – kazaljke na satu.
Izgubljena ptica,
pripada li jatu?

Zvonimir Golob

ako imas herca,pokloni mi bundu od nerca :joint:

...Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva
Poljubac je susret najveci na svetu...

Pesma nad pesmama

...“Na postelji svojoj nocu
trazih onoga koga ljubi dusa moja,
trazih ga, ali ga ne nadjoh.
Sada cu ustati, pa idem po gradu ,
po trgovima i po ulicama
trazicu onoga koga ljubi dusa moja.
Trazih ga , ali ga ne nadjoh.
Nadjose me strazari, koji obilaze po gradu.
Vidjeste li onoga koga ljubi dusa moja?
Malo ih zaminuh, i nadjoh onoga
koga ljubi dusa moja; i uhvatih ga,
i necu ga pustiti dokle ga ne odvedem
u kucu matere svoje
i u loznicu roditeljke svoje.
Zaklinjem vas, kceri Jerusalimske,
srnama i kosutama poljskim,
ne budite ljubavi moje,
ne budite je, dok joj ne bude volja.”

Kupi mi vreme koje sam prodala
Na glupe stvari i nevažna lica
Sada mi ono nedostaje
I tražim minute u hiljadu sinica

Kupi mi vreme koje sa sanjala
I u snovima lenjo provodila
Tamo sam nekog tražila
I često od svakog tamo se sakrila

Kupi mi vreme koje mi nedostaje
Sada kada ga imam tako malo
Voz koji ode nema ga više
A moj život stoji i još malo kuca
U mestu će stati vremene sve tiše i tiše...

vidis ovu padajucu suzu,poljubi me sad u guzu :joint:

Poklanjam ti svoju sutnju
mozda ces glas duse cuti.
Poklanjam ti zaspale suze,
mozda ce ti srce probuditi.
Poklanjam ti poglede sto mole
mozda tvoje oci sjaj nekom poklone
Poklanjam ti sve sto imam dati
mozda ces i ti vise poklanjati.

Bilo je vremena kad si znao reci VOLIM TE ,
topila sam se kad sam te rijeci cula , nakon tih rijeci dolazili su
udarci . Nisam do danas razumila kako je tvoje srce kucalo , udari me pa
me ljubi, hladno , puno mrznje ali znam da je znalo i voljeti. Bio si
mi skola koja me je zarazila, srce prestade da kuca ali mili moj jos
zivi , zivi i zeli biti voljeno, voljeno ali ne od tebe .

Dozvoli mi da zamislim kako se vraćaš kući
iz tame, između tela i uma,

dajući znake života
kao što drveće maše iz senke.

Čitave si dvorane znala da ućutkaš
samo jednim bleskom svoje domišljatosti,

nekim si muškarcima ovladala
čistim mirisom, čistim stavom.

A sada tvoj najbolji trik:
da ponovo započneš život koji se završava
pretvaranjem u zlato.

U septembru (mesecu koji se stara o svim
ostalim)
dozvoli mi da prizovem tvoje najbolje crte,

da nekako uhvatim nedodirljivost
života, poput ogledala.

Džejms Bern

Bez glasa, bez vida, bez

duše živim ja – mrtva.

I nosiše me i previše

dok srce još uzavrelo bješe

Tek čudna mi tromost obuze tijelo

i osjetih bol

Na dlanu oćutjeh miris krvi

i ugledah srce svoje

Lelujav mjesec

Lelujavo srce

Srce mene – mrtve


Frida Kahlo

Moj život je sladak, posut ružama...
Moj život je gorak kao pelin i slačica...
Čitam bajke o Aladinovoj lampi...
Verujem u čuda i ljubav prema Bogu...
Ja sma ateistkinja, biram Sartra, verujem u zlatnu nijansu pšenice...
Zapravo to su suprotnosti, s kojima ne umem da se izborim...

Marija Bujanjska

To sto vise nema ljubavi
ni krivica sjena prošlosti
ne treba da se zaboravi
da smo se nakad voljeli

Koraci - Paul Valery

Koraci tvoji, kad se rode
iz moje ćutnje, sveti, sneni,
i postelji moga bdenja hode
zanemeli i zaledjeni

kako su blagi, uzdržani,
o, čisto biće, senko draga!
Bogovi!...sve što me slutnjom hrani
nose mi tvoja stopala naga!

Ako usnama iz daleka
poljupca okrepu i spokoj
već spremaš bicu što te čeka
u mojim mislima duboko -

zastani, preslatko stvorenje
što i postojiš i ne postojiš,
ne hitaj s nežnim ispunjenjem
ka onom čiju čeznju pojis,

Jer ja sve ovo vreme dugo
živeh od toga što te čekah,
i srce mi ne beše drugo
osim koraka tvojih jeka.

Kada bi srce imalo ono što voli, duša što je raduje, usne kog žele da
ljube, ruke kog žele da miluju, noge kud vole da putuju - život bi bio
najljepša pjesma. Ali i najljepše pjesme imaju kraj. I obično nisu duge .
( Ivo Andric )

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Izidji samo preda me
Oci da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Cutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je medju nama doslo

V. Popa

NEMAM VREMENA

Nemam vremena
za prazne zagrljaje,
za uzaludne reči
izgovorene samo
da bi prekinule tišinu,
za varljiv treptaj duše,
za pogrešne dodire,
za skupljanje krhotina
razbijenih iluzija.

Nemam vremena
za duga iščekivanja,
za neostvarena nadanja,
za neispunjene želje,
za prekinute snove,
za besmislena
odlaganja
neminovnog.
...(Z. Aćimović)

Cekasmo se dugo, a kad smo se sreli,
Dala si mi ruku i posla si sa mnom,
I iduci stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i srece smo hteli.

Oboje smo strasno verovali tada
Da se besmo nasli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnja i davno prezivljenih jada...

I za navek kad se rastasmo, i tako
Stezuc svoje srce rukama obema,
Otisla si placna, zamrzla i nema,
Ko sto bese dosla, tuzno i polako.

("Susret", Jovan Ducic)

Neka me ne bude kad budem prestala da volim
jer tada od mene nece ostati nista
mozda samo ugarak neki goli
od citavog ovog velikog ognjista.

Krv i perje

Ševo uspomena
To tvoja krv teče
A ne moja
Ševo uspomena
Stegao sam svoju šaku
Ševo uspomena
lijepa mrtva ptico
Nije trebalo da sletiš
I zoblješ iz moje ruke
Zrnca zaborava.

Jacques Préver

Ako ti je stalo premalo, izgubit ćeš je. Ako ti je stalo previše, bit ćeš povrijeđen.

Bogat si tek kad imas nesto sto nikad ne bi mogao kupiti novcem...

How like a winter hath my absence been
From thee, the pleasure of the fleeting year!
What freezings have I felt, what dark days seen!
What old December's bareness everywhere!


~William Shakespeare, "Sonnet XCVII"

" Idem putem oka bistra
..važnija sam od ministra"

Umela je i s prolećem da se posvadja,

da ga otera u tri lepe jeseni

I sd mi kaže:

Napiši nešto, ideš mi uz vinio!

Učim da te zaboravljam.


Goran Lazović

If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you;
If you can trust yourself when all men doubt you,
But make allowance for their doubting too;
If you can wait and not be tired by waiting,
Or being lied about, don't deal in lies,
Or being hated, don't give way to hating,
And yet don't look too good, nor talk too wise
R.Kipling

Ne znadosmo u prijateljstvo pretvoriti
ljubav, što morala je proci. Koliko izlišnih
uvreda, koliko jalovih rana! Sad plutamo,
u mirnom i hladnom moru bola, dvije sante:
jedna muškog, druga ženskog spola.
A kad i to prode - jer i to ce proci -
hocemo li moci jedno drugome gledati u oci?

PONOVNI SUSRET

Da li si mogla da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
s mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava
citavo jedno kratko proljece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svijet, nekada mirisan i raspjevan,
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vrijeme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
njihov je sjaj u nama.

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.

Koraci - Paul Valery

Koraci tvoji, kad se rode
iz moje cutnje, sveti, sneni,
i postelji moga bdenja hode
zanemeli i zaledjeni

kako su blagi, uzdrzani,
o, cisto bice, senko draga!
Bogovi!...sve sto me slutnjom hrani
nose mi tvoja stopala naga!

Ako usnama iz daleka
poljupca okrepu i spokoj
vec spremas bicu sto te ceka
u mojim mislima duboko -

zastani, preslatko stvorenje
sto i postojis i ne postojis,
ne hitaj s neznim ispunjenjem
ka onom ciju ceznju pojis,

Jer ja sve ovo vreme dugo
ziveh od toga sto te cekah,
i srce mi ne bese drugo
osim koraka tvojih jeka.

Nemoj da odeš više u onaj grad
Gde smo od sebe zaboravili pola
Nikad sa zvezda nije teži pad
Nego na beton kraj kafanskog stola

U očima sam sve gugutke podavio
Pa sam im dugo krkljao crno opelo
I sve sam svoje osmehe okrvavio
Nije sve belo što liči na belo

Peroni katkad plaču kišom
Sat i koferi. Svako negde žuri noćas..
Gde ću kad nemam nigde da se vratim
Za svakim vozom teža je samoća

I samo mraka napune se prsti
Ne idi tamo nikada zacelo
I bar ti ptice iz očiju pusti

Nije sve belo što liči na belo..

I molio sam oči
Da suze ne liju,
I molio sam prsi
Da tako ne biju .

I preklinjo sam ljubav
Ta da me ne kuša ,
Al' ljubav ,oči ,srce ,
Niko me ne sluša .

A jedan cvetić ,što ga
Najlepši rodi maj,
Čuo je što sam krio ,
Najtajnij' uzdisaj.

Miris se toga cveta
S uzdahom zamrsi ,
I cvetak porumene ,
Pade mi na prsi .

Pa sad mi cvetak draži
Od samih očiju ,
Pa sad mi cvetak bliži
Od samih prsiju .

Pa sad me ljubav goni
da ištem oproštaj -
Gle , šta učini sa mnom
Maleni cvetak taj.


Jovan Jovanović Zmaj

Reci, kad bi moj osmeh bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.

Kad bih jos jednom
mogao da volim...

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i zivot bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
morao da se smesim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih jos jednom
osetio da volim,volim? ....

---

M.Crnjanski

Nekad u tvome oku ugledam sen duboku
znam da pocinje tvoje dugo cutanje
I lutas,gde stignes,samo da sidro dignes
i nestanes,trag svoj zametnes.

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

V. Popa

Znala sam da ne mogu, da nikad neću prihvatiti
da budem ukalupljena, okovana u lance, makar to bili lanci ljubavi.
Željela sam zadržati slobodu, moći prelaziti granice dopuštenih misli,
riječi, osjećanja, odbaciti sve što bi me stalno i trajno držalo čvrsto u
jednom jedinom kalupu, na jednom mjestu.

Nura Bazdulj Hubijar.

Neka zgasne moja ljubav,
nek je hladna kao stena,
neka zgasne i nestane
u prašini uspomena.

Šta mi vredi da se nadam,
kad za svaku ljubav zna se,
jednog dana,kada ode,
nikad više ne vraæa se?!

Nek izbledi moja ljubav
ko hartija,neka stara,
nek izbledi i izgori
u plamenu zaborava!

Među pogledima
koji su do ruba puni poruge i zime
nismo znali sačuvati
malu škrinju
s našim rukovanjem,
nismo se tražili
pokraj predmeta
što postaju zli, ubojiti i opasni
i mrze naše tijelo,
zastali smo
da beznadne
i tako sumorne slike
objesimo na zidove
što izdaju
sudbinu ove bezimene priče,
dok vrijeme ljušti naslagu uspomena
i gradi maglu,
i gradi saonice,
kada je snijeg odavno zaboravljen,
i kada lavine donose nove brodove,
a onih starih
ima već previše
da bismo na svima mogli ploviti. ....

---

Irena Vrkljan

Da pođem za tobom ja mogao nisam
nekad sem tuge naše ništa nije
k’o izvoru ptica kad žedna poleti
spriječiti ne možeš da sa njega pije

Tragovi tvoji sad ćute pod lišćem
jesen je prerano pronašla svoj dom
riječi su nestale nošene vjetrom
tek prosute negdje na putu su tvom

Sad molim za milost sve korake tvoje
da čuju pod lišćem tragova krik
te riječi da zalud vjetar ne nosi
još jednom da vidim tvoj dragi mi lik

Pusti još jednom da usne ti kažu
da oči su tvoje svo blago što snih
da ruke su tvoje moj jecaj u noći
sva tuga i sreca, moj najljepši stih…

Admir W.Denić

Kakva si da si, dodji, ne oklevaj pri oblacenju.
Neka ti je kosa raspletena, i razdeljak zamrsen,
i jelek otpucen, sta to mari.
Kakva si da si dodji, ne oklevaj pri oblacenju.

Dodji hitrim koracima po travi.
Ako rumenila s tvojih nogu nestane, jer je
rosa pala, ako se prstenovi oko tvojih nogu rasire,
ako biser poispada iz tvoje grivne, sta to mari.
Tagore:))

Koračam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu čašu
U tvom odelu tražim odlutalu toplotu
Pogledom dotičem sve što si ti gledao
Ispisujem ti ime, izgovaram ga tiho
Blagosiljam dane kad čuvaš svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reči koje smo ikada rekli
Sećam se zaveta tvojih očiju
Tvoj se poslednji dodir još ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suočavam
umorna srca tromih nogu
To što smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bih te sačekala.
*
Kerolin Ris

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

I ostaje nam , tako , ta daljina....
....da nas kida.....
Mi , izgubljeni u našoj priči ,
koja ne postoji .....
a ljubav .... ne prolazi......
Želja ...trga i gori ....
ali ne sagorijeva ....
Samo , očaj je put , kojim smjelo gazimo .
A hrabrost ...je posrnula na putu ljubavi .
Klečeći osta da čeka da je očaj smrvi
i utare u put koji drugi izabraše ...
.... za nas ....
Meni , korake ne mogu zabraniti !
Ja ću uz ljubav koračati do novog proljeća...
..... za nas ....

Biljana Milojica