Da li ste (ili bili ) PODSTANAR ?

Poznate su muke podstanarske -maltretiranje loših gazda , ograničenja, preskupe stanarine ,loše instalacije ili uopšte loši uslovi  stambenog  prostora koji plaćate . 

Da li ste podstanar ,ili ste bili ,kakva su vaša iskustva ?

Bio kao đak /student .
Ne mogu da navedem neke veće primedbe ,u moje vreme se nije bog zna šta ni tražilo ,niti su postojali stanovi "bez gazde " ili "cimera" .
Baba kod koje sam bio sve vreme ,mi je i kuvala sva tri obroka ,škola/fax na 5 minuta hoda ,cimera sam imao samo periodično (kad babin "prijatelj" sa kojim je cugala malo jače otvori diznu ,onda je uzimala još jednog podstanara ,ali to nikada nije dugo trajalo ) mogao sam dovodim devojke kad i kako hoću ,čak i da napanjim el.gitaru ....dakle ,bilo je ok .
Jedina primedba bi mogla biti -slabo grejanje . Moji su plaćali sve unapred ,tako i ogrev ,no baba je obično pocugala veći deo ,pa je grejanje bilo prilično slabo ,ali iskreno ,u odnosu na ostale beneficije ,nije mi smetalo.Vreća za spavanje ,i ok .

Naravno -stan se plaćao i preko raspusta ,i kad nisam bio tamo ,kao neka vrsta "rezervacije" ,ali zato za 4 godine nikada nisam menjao stan.

Bila naravno uz one ratne godine,u Srbiji...pa za 3 godine promjenih nekoliko stanova.
Tada su ljudi koristili veliki priliv naroda iz Hrvatske i Bosne,em izdavali neuslovno,em trazili crno ispod nokta...tako da u novoj eri,prvo upadnem u stan,podrumski,bez kupatila i WC-a...naravno sve to ima na spratu,ali nije dozvoljena upotreba.Sreca blizu stanovala familija od muza,pa se dnevno perkali u lavoru a vikendom kupanje kod strica.Kasnije preselim u normalniji stan...cijena je nesto veca,uz obecanje da ce da oslobodi jos jednu sobu na tom spratu,da imaju i djeca sobu.Elem,prodju dva mjeseca,gazdarica postavlja uslov da kupim komplet spavacu sobu pa onda mogu da koristim.Tu sam ostavila ruke svoje cisteci kadu i solju od kamenca...djeca mala,ali nece da udju u zutu kadu da se kupaju....danima ribanje i kad sam joj sve sredila,odselimo.To je bila selidba na -20°C.Poslije nadjemo sladak stancic,dvorisna kucica....gazde nasmijane prijatne,prvih dana zovu na kafu,kolace...a bogami narednih dana ulaze u stan...kazu njihovo je ,imaju pravo...obilazi sve,odvrce slavine da nisam slucajno unistila gumice i tako to.Idemo dalje ...nadjemo lijep kucerak...ima kupatilo,,sobu za djecu i tu se ustalimo....gazdu nadjem mjesecno u zlatari,dam kiriju koja je bila 3 x manja nego prethodne i tu se sprijateljimo i sa komsijama...ne zna se ko je bolji bio od koga...taj period mi je najljepsi period u zivotu bio.Odatle krenuh za Italiju,plakanje na sve strane i ostase lijepe uspomene.Jadan je onaj ko mora biti podstanar,ali bolje i to nego sa svakakvim roditeljima.

Kao student bila sam podstanar 4 godine. U tih četiri godine svaki stan u kome mi nešto malo nije odgovaralo sam mijenjala. Imala sam sreću da je i otac bio podstanar tokom školovanja pa je dobro razumio moje probleme i nikada nije ni pomišljao da tražim dlaku u jajetu.
Čim sam počela raditi ponovo sam postala podstanar. E to je bila propast u početku. Moja plata 20 DM a stanarina 30 DM, razliku stanarine i troškove za hranu su moji krpili jer tek smo izašli iz rata, pa dok ja malo stanem na svoje noge... Sjećam se jedne prilike, brat srednjoškolac, traži od tate da mu kupi patike, a tata jadničak, brine kako da obezbijedi meni za stanarinu veli bratu: "čekaj da seka stane na svoje noge, biće i patike i sve ostalo", a moj brat ljutito na to odgovori: "ima skoro 30 godina a još nije prohodala"  
Kasnije je bilo za nijansu bolje, ali stalno muke i krpljenje do kraja mjeseca. Nema šta nije bilo, od spavanja u sobi u kojoj nema nikakvog grijanja (grijala se samo gazaričina soba a mene je trebao grijati zid njene sobe), do fine male pomoćne zgrade sa kuhinjom i sobom i kupatilom ozidanim na sred dvorišta :rlol: Bože mili, čudim se što me sad sve boli
Poslije toga odlučim da putujem na posao. Ustajanje svako jutro u 4 i 15 h, pa rad to 15 h, pa nema autobusa, pa nema nikakvog prevoza, pa stopiram, stojim na -20 stepeni, pa dođem kući naveče u sedam i prvo se otkravljujem od zime, pa tek onda jedem i brzo idem na spavanje da bi mogla ustati ujutro i ponovo ići na posao. Inače plate koje sam tada zarađivala sam dobila tek par godina kasnije i to putem suda. Bože mili, gdje li mi je bila pamet da se tako mučim  
Kasnije dobijem ovaj posao, doselim u stan u kome je brat stanovao, sve klimavo, staro, gazda penzioner misli da je izdao apartman u Luvru, zove za sve živo, ćaskao bi...a onda dođu poplave i na brzaka otkaz i traži novi stan. I evo, i sada smo podstanari istina u boljem stanu od prošlog. Gazdarica je u Njemačkoj čujemo se samo povremeno (jednom u par mjeseci), nismo s njom imali problema do sada, no bez obzira na to mogu reći da je idealan podstanar onaj koji uopšte ne koristi stan i uredno svakog prvog pošalje novac po kuriru jer većina stanodavaca nas najradije ni očima ne bi vidjela. Ko je osjetio podstanarski život znaće o čemu pišem.

Sada sam postanar...
Gazde su mi dobre,pomazemo jedni drugima...
Imamo citav jedan sprat kuce za sebe... :)
A i ovdje sam vec 2-3 godine u ovom stanu,pa smo i prijatelji...

Nisam al kako sam počeo nervirati ženu moglo bi mi se lako desiti .
Život u zajednici sa roditeljima se ne konta kao podstanar , 'ebga to je i gore nego bit podstanar . Živeli smo supruga i ja sa detetom kod mojih dok nismo kupili stan , meni se nije dopadalo a mogu misliti tek supruzi . Manmo se sad divana kako je moglo i drukčije i ostalih tralala priča . Da je moglo tako bi i uradili , razne okolnosti su tome doprinele .

Živela sam, kao podstanar, par godina dok sam studirala. Iskustvo podstanarskog života ostalo mi je duboko utisnuto za sva vremena! Naravno, negativno.
Iz udobnog, komfornog i toplog porodičnog doma, prešla sam u sobičak sa ograničenom upotrebom kuhinje, kupatila i grejanja... Čak i osvetljenja!
Nisam imala izbora! Prelazak u studentski dom bio je nešto najlepše što mi se desilo nakon tog podstanarstva.

Jesam, nakratko. Meni nije bio problem što nisam imala komfor, nisam kraljica Elizabeta da mi treba devet soba, ali mi svakako nije prijalo to što sam živela u tuđem stanu sa malom bebom i mužem, sredinom devedesetih, u nemiru, haosu, okružena ratobornim komšilukom, sa umobolinim gazdom stana koji je malo malo imao nekakve zahteve jer je znao da nemamo kuda...

Kao podstanar ne znam nikoga da ocekuje i trazi 9 soba...ali tih devedesetih su izdavali za debele pare cetvoroclanoj porodici sobu i kuhinju....naravno da sam ocekivala sobu za dvoje djece,da ne spavam u kuhinji....tad uzeh i stan sa "poljskim WC-om"....to govori dosta o nuzdi i kraljevskoj krvi....ahahahhahah

Astra ::

tad uzeh i stan sa "poljskim WC-om"....to govori dosta o nuzdi i kraljevskoj krvi....ahahahhahah

Nađem ja stan: soba i kuhinja. Pomoćna zgrada tzv. ljetna kuhinja. Staro jeste, stara zgrada, star namještaj, grijanje...nešto se ne sjećam da sam imala grijanje, valjda neka grijalica ili tako nešto. A kupatilo najnovije! Velika kada, veliki bojler, nova šolja, nov lavabo, azruno plave pločice ma sve šljašti ali, jedino što je to kupatilo ozidano na 30-ak metara od sobe i kuhinje na sred dvorišta. I tako, krenem da se kupam, obučem trenerku, kaput, ponesem kesu sa čistim vešom, peškirima i proprtim snijeg do kupatila Kad sve obavim u kupatilu, onda fino opet sve to popakujem i kao Brzi Gonzales trkom u sobu. Naravno i kod mene su u pitanju bile devedesete...

Uh podstanarstvo! Ne volim ni da se setim a mogla bih citavu knjigu o tome napisati.
Bila sam podstanar dugi niz godina. Prvo kao srednjoskolka i student sa bratom, pa onda i jedno cetiri godine u braku.
Ono dok smo samo brat i ja bili podstanari, nije bilo strasno. Mladost sve podnosi.
Ali ostao mi je jedan podstanarski stan urezan u secanje. Uzmemo sobu u kuci kod bake i deke.
Na prvi pogled divni i dragi ljudi. Upotreba kupatila se podrazumeva.
I bi tako par nedelja, a onda poce prica, nesto se zacepilo, ceka se majstor pa koristite poljski wc.
Dobro, hajd bice to dan dva. Vidimo i oni koriste. Potraja to vise od ocekivanog. U medjuvremeu kazase da se jako cesto kupamo -ko je video toliko kupanje i odredise subotu za kupanje????
Naravno da nismo hteli to da prihvatimo i pocesmo traziti novi stan. U to vreme je jako tesko bilo naci stan.
Na sto provera smo bili da li smo brat i sestra ili momak idevojka, jer oni ne zele kupleraj i sl gluposti.
I dok smo mi trazili stan, morali smo ispostovati nova pravila. Ves sam susila u dvoristu kako bog zapoveda.
U sobi pored nas bile dve sestre ( usedelice) crnogorke. I one su morale postovati nova pravila.
Jednom zaboravim da pokupim ves i setim se negde kad je vec pao mrak.
Odem da ga pokupim i vidim dedu kako se primako vesu i miluje  lice gacicama.
Ja sokirana, vrisnem i pravac soba. Cuju me te devojke ( brat nije bio tu) istrce,
pitaju sta se desilo, ja ispricam a one padose od smeha u stilu- pa znamo on to stalno radi-
Pomislim e vala meni nece. Ispricam bratu kad je dosao, on otrci kod dede, malko ga je samo protresao, malko davio i pustio.
Isto vece smo spakovali nas kofercic i pravac kod drugog brata i ostali tamo dok nismo nasli stan.
Kad se brat ozenio i dobio dete tek su tad nastupile muke. Na telefonski poziv po oglasu prvo ide pitanje _imate li dece?
-Imamo- Zao nam je- cuje se sa druge strane.
A tek gazde i gazdarice, strasno! Sve od zla oca i jos gore majke.
Srecom brat je ubrzo sagradio kucu te podstanarskim mukama dodje kraj. Ali avaj, ja se uskoro udadoh i sve Jovo nanovo.
Nastavice se

I tako sad vec u braku poce nasa nova etapa podstanarstva.Dodouse mi smo uvek birali komforaniji stan ali svaki je bio u kuci ili neka nus-prostorija i uvek sam morala loziti.Stanovi u zgradi su bili papreno skupi i za nas misaona imenica.
Te strasne muke nikad necu zaboraviti.
O tome da se kirija povecava kako im zatreba para necu ni da pisem, O tome kako su davali sebi za pravo
da udju u stan kad hoce ( to jest pokusavali dok muz nije dreknuo) takodje necu da pisem.
Opisacu jos samo dva primera iz naseg cetvorogodisnjeg podstanarstva.
1. Ja trudna cetvrti mesec. Nadjemo presladak stan u strogom centru bez gazde! Aleluja,...konacno sami!
Gazdarica divna i krasna i stan izdaje na duszi period.*Nemoj deco da se posle mesec dva selite, ja to ne volim, mene vidjati neccete, donesite kiriju i placene racune i ostanite u
stanu do resenja vaseg stambenog pitanja* Boze kavu smo  srecu imali komentarisemo nas dvoje.
I bi tako skoro tri meseca.
Jedno jutro budi me zvono na vratima- neocekivano. Da skratim, gazdarica je dala stan na prodaju bez da nas je obavestila.
Stan u centru i svrate zainteresovani i oni koji i nisu ali kad su u setnji ajd' da svrate.I sladak stancic u centru  bi ocas posla prodat
Opet muka naci stan a meni se primice termin za porodjaj. I najgore od svega u tom stanu smo se grejali na struju a sve sto se nudi potrebna su drva ili ugalj. Treba  krajem januara naci drva i ugalj i imati para za to, za stan i za bebu koja dolazi-
.
A mnogi kad cuju da ce beba uskoro, nece da izdaju stan.
2.Naidjem na oglas gde je samo ulica i broj ali bez telefona.
Stacemo, sednemo na bus i tamo.Pozvonimo a vrata nam otvara starija gospodja romske nacionalnosti.
Vrlo ljubazno nas primi, odusevi se mojim *stomakom* i uvede nas u svoju kucu bez naseg pristanka.Prosto nas uvuce u kucu.
Tamo njen suprug, sin, snaja i unuce. Svi lepi i crni.
Kuca prelepa, divno opremljena, oni savrseni- Iznesmo im problem da ipak ne mozemo uzeti stan jer nemamo za drva.
Pa imamo mi-rekose- dok ima u supi, lozicete i vi, kad nestane kupicemo.
Odemo da pogledamo stan u pomocnom objektu a stan kao lutkica.
Jedna soba zakljucana, ta se ne izdaje jer su tu stvari od unuka, oni su otisli u novogradnju.
Predivni ljudi u svakom pogledu. Uzesmo stan i sutradan se doselismo.
Ja zaista nemam reci kojim bih mogla opisati te divne ljude.
Toliko paznje, toliko ljubaznosti toliko slobode, ne ostetih do tad.
I da skratim, desetak dana pre porodjaja oni dosli kod nas na kafu nepozvani (nikad do tad nisu).
Imaju nesto da nam kazu. ONi ce tu zakljucanu sobu da isprazne od viska stvari a ostalo ostaje i soba pripada *nasem unuku*  koji ce uskoro doci na svet.
Ja se rasplakala od srece a muz pita koliko ce biti doplata za tu sobu.
Oni se uvredise. *Pa kako da naplatimo sobu *nasem unuku* pa vi ste nasa deca.
Bili smo tu vise od godinu dana i odatle smo otisli u nas stan.
Na rastanku ne znam ko je vise plako, oni ili mi.
Posecivali smo se sve dok su bili zivi, Nazalost nisu dugo ziveli ni jedno, mozda jos jedno pet sest godina.
Dakle nije bitno koje si vere i boje, vec kakav si covek a oni su bili LJUDI!
Iz mog dugogodisnjeg podstanarskog iskustva izvukla sam pouku, naucila mnogo o ljudima i njihovim cudima.

Kad sam bio u Londonu bio sam podstanar kod gospodje Stane, rodjene Zadranke, koja je skoro ceo zivot u Engleskoj. Imali smo korektan odnos, upoznao sam se sa njenom cerkom koja je bila udata za Engleza Dejvida s kim je imala dva sina. Taj stariji je bio decko Boj Dzordza, izasao je u novinama kad je jednom prilikom policija upala u stan popularnog pevaca. Ovi nasi ljudi u Londonu, koje sam vidjao, su me zezali da cu u tom stanu fasovati sidu od Sašice.

Grejanje je bilo na struju. TA peć od 4,5Kw, morala se uključivati u ponoć, kad počinje jeftina struja. U 2:00h, po ponoći, gazdarica bi ulazila u moju sobu i gasila tu peć. Nekoliko puta je čak i stajala ispred strujomera u zgradi, da proveri da li se brojač brzo okreće. Neki klinci su je ukebali u tome, pa su komšije umrle od smeha.Šporet sam smela uključiti samo kad kuvam kafu; bojler jednom nedeljno. Odredila mi je nekakvo lavorče, u koje smem sipati malo tople vode iz kuhinjskog bojlerčeta, da se plaknem... Ne daj bože da bi mi svetlo u sobi bilo upaljeno kad je "skupa struja"!
I tako, učila sam u čitaonici, više se ne sećam kako sam se hranila, ali to sigurno nije bilo kuvano, a dobila sam zapaljenje pluća jer sam se kupala prohladnom vodom, u ledenom kupatilu.

carpathia ::

Grejanje je bilo na struju. TA peć od 4,5Kw, morala se uključivati u ponoć, kad počinje jeftina struja. U 2:00h, po ponoći, gazdarica bi ulazila u moju sobu i gasila tu peć. Nekoliko puta je čak i stajala ispred strujomera u zgradi, da proveri da li se brojač brzo okreće. Neki klinci su je ukebali u tome, pa su komšije umrle od smeha.Šporet sam smela uključiti samo kad kuvam kafu; bojler jednom nedeljno. Odredila mi je nekakvo lavorče, u koje smem sipati malo tople vode iz kuhinjskog bojlerčeta, da se plaknem... Ne daj bože da bi mi svetlo u sobi bilo upaljeno kad je "skupa struja"!
I tako, učila sam u čitaonici, više se ne sećam kako sam se hranila, ali to sigurno nije bilo kuvano, a dobila sam zapaljenje pluća jer sam se kupala prohladnom vodom, u ledenom kupatilu.

hhahahah ovako je bilo meni kod svekrve