VOJVODJANSKA KUHINJA.....za početnike

First topic message reminder :

Vojvođanska kuhinja

Istorija vojvođanske kuhinje (iz knjižice sa istim nazivom autorki dr Anđelije Ivkov – Džigurski i mr Ivane Blešić):

Još krajem XVIII veka na prostoru Vojvodine je pisano o pripremanju hrane, kada je Zaharije Orfelin objavio prvu knjigu kuvarskih recepata u Sremskim Karlovcima. «Prvi srpski kuvar» sastavio je i štampao jeromonah Jerotej Draganović u manastiru Krušedol, na Petrovdan 1855. godine. U Novom Sadu je iz štampe 1877. izašao «Kuvar» Katarine Popoivić – Midžine, a u Velikom Bečkereku 1914. štampan je «Kuvar zaboravljenih jela».

Gatronomija Vojvodine se formirala kao odraz složenih uslova života, geografskih karakteristika, prirodnih uslova i društvenih zbivanja na ovom prostoru. Na području Vojvodine javlja se velika mešavina kuhinja, a samim tim i veliki broj različitih jela. Ova kuhinja je mešavina različitih uticaja naroda koji vekovima žive na ovom prostoru. Na ishranu i pripremanje jela u Vojvodini, mnogo je uticao dolazak Nemaca. Oni su doneli svoja jela, običaje, pripremanje zimnice, vina, gajenja voća i vinove loze, pa je srpsko stanovništvo poprimilo dosta njihovih jela i načina pripremanja hrane. Takođe, u Vojvodini je prisutno bogatstvo kulinarskih znanja i međusobnog uticaja mađarske, rumunske ili slovačke kuhinje, a mnogobrojna jela su izvedena iz ruske ili neke druge kuhinje iz okruženja.

Različiti uticaji čine vojvođansku kuhinju specifičnom, a time i atraktivnom za turističku potražnju, tim više što se od ovih oblika koji odražavaju promene u kulturnom životu sela, najmanje promenila ishrana stanovništva.


Uticaj se uočava i u nazivima mnogih jela sačuvanih do danas: iz nemačkog fruštuk/doručak (Das Früstück), jauzna/užina (Die Jause), foršpajz/predjelo (Die Vorspiese), rinflajš/goveđe meso (Die Rindfleisch), cušpajz/varivo (Die Zuspeise), knedle, štrudle, krofne...iz mađarskog: perklet/prženo meso u sopstvenom sosu (Pörkölt), gulaš (Gulyás), paparikaš (paprikás)…

Od starina su hranu u kući pripremale najstarije žene oslobođene glavnih poljoprivrednih poslova, a ostatak ukućana je bio na njivi.

Doručak je po običaju bio nešto kaloričniji. Često se jela sveže pečena lepinja ili hleb, namazani svinjskom mašću i posuti mlevenom crvenom paprikom.

Tokom zime u Vojvodini su od starina postojala tri obroka: doručak ili fruštuk (u 7 sati), ručak (uvek u podne) i večera u (18 časova). Tokom leta, kada su dani bili duži, bilo je i više obroka. Pored uobičajenih tu je pre podne oko 10 sati bila jauzna ili mala uja, a popodne oko 17 časova je bila velika uja. Za ove obroke se obično spremale jabuke u šlafroku, hleba i masti sa alevom paprikom i sl. Oni koji su se zatekli na njivi često su znali da pojedu samo neko sezonsko voće i hleb.


Danas je teško izdvojiti neka jela kao karakteistična za pojedine narode (pošto se kod više njih javljaju ista jela), jer živeći zajedno, prenosili su jedni drugima kroz godine svoja iskustva, običaje i stvorili vojvođansku kuhinju.

Slobodno se može reći da je gastronomija jedna od najatraktivnijih turističkih ponuda Vojvodine i da se u Vojvodini na dijetu zaboravlja. Ovde se dobro jede.
Prijatno!

Greo*ta bi bila ne zabeležiti ovaj Vojvođanski (tačnije ,Sremački ) doručak . 
Prvo fruštuk -onda "na put " .

E, a niko ne stavlja recept za onaj fini sos od paradajza. Ne onaj obični sos paradajz, nego onaj sa brašnom što se služi uz kuvano meso, to mi se mnogo sviđa.

justicija ::

E, a niko ne stavlja recept za onaj fini sos od paradajza. Ne onaj obični sos paradajz, nego onaj sa brašnom što se služi uz kuvano meso, to mi se mnogo sviđa.

Dinsta s crni luk i doda paradajz. na kraju se ubaci bela zaprška i šećer po želji.

John Doe ::

justicija ::

E, a niko ne stavlja recept za onaj fini sos od paradajza. Ne onaj obični sos paradajz, nego onaj sa brašnom što se služi uz kuvano meso, to mi se mnogo sviđa.

Dinsta s crni luk i doda paradajz. na kraju se ubaci bela zaprška i šećer po želji.

Moja je baba bila Sosa iz N. Bečeja i od nje sam učila da kuvam, spremla je supu, danas ja kuvam isto kao ona nekada, domaću, od junećeg mesa, po mogućstvu ribića ili rozbratne, zeleni, i po neki krompir i to se u mom domu zove "rinflajš" (rindfleisch- goveđe meso). Služim sa sosom od paradajza ili belim, sa belim lukom ili mirođijom.
Sos od paradajza pravim tako da na vrelo ulje stavim dve kašike brašna i nalivam supom do željene gustine. Od začina koristim samo so i šećer. Kuvam petnestak minuta, mešajući.
Ako je to taj ukus koji ti Justi pamtiš, pravi se izuzetmo lako. Probaj, prijatno.

Mima65 ::

John Doe ::

justicija ::

E, a niko ne stavlja recept za onaj fini sos od paradajza. Ne onaj obični sos paradajz, nego onaj sa brašnom što se služi uz kuvano meso, to mi se mnogo sviđa.

Dinsta s crni luk i doda paradajz. na kraju se ubaci bela zaprška i šećer po želji.

Moja je baba bila Sosa iz N. Bečeja i od nje sam učila da kuvam, spremla je supu, danas ja kuvam isto kao ona nekada, domaću, od junećeg mesa, po mogućstvu ribića ili rozbratne, zeleni, i po neki krompir i to se u mom domu zove "rinflajš" (rindfleisch- goveđe meso). Služim sa sosom od paradajza ili belim, sa belim lukom ili mirođijom.
Sos od paradajza pravim tako da na vrelo ulje stavim dve kašike brašna i nalivam supom do željene gustine. Od začina koristim samo so i šećer. Kuvam petnestak minuta, mešajući.
Ako je to taj ukus koji ti Justi pamtiš, pravi se izuzetmo lako. Probaj, prijatno.

JD kuva fantastično, stvarno nije što je moj i on taj sos pravi tako kako je opisao, a ovaj sos za koji sam pitala, pamtim da sam jela kod kumine mame u Bačkoj Palanci i upravo je tako služeno kao što si opisivala. Inače kumini roditelji su kolonizirali šezdesetih, ali su se zaista sasvim asimilirali u sredinu i prihvatili i način života i sve što je Vojvodina, pa tako i kuhinju.

To je jedna od jednostavnijih stvari koje se da napraviti a ukusno i zdravo. 
Ima varijanta gde se služi sa renom ali ja više volim sos. Iskeno više bele soseve od belog luka ili mirodjije, nego paradajz sos, ali uopšteno, sve soseve volim. 😊
Negde mi je drago što sam rasla uz babu koja je bila vrsna kuvarica, jedino mi je žao što nisam naučila kisela testa, štrudle, da mesim. 😢
Probaj da skuvaš ili nauči tvog Karapandžu! 😜😂

Dosta se često pravilo kad su zemljani radovi u punom jeku , očas gotovo a bogme je znalo i biti ukusno.


Krompir paprikaš sa kobasicom

Ja tu ne bih  ništa dodao na izrečeno .
Sem vruća *leba i paradajza. 

Vojvodjani, negdje smo vec pisali, ali ne nalazim. ..
Treba mi dobar, provjeren recept za "madjaricu" ...

bosankaa ::

Vojvodjani, negdje smo vec pisali, ali ne nalazim. ..
Treba mi dobar, provjeren recept za "madjaricu" ...

Evo ,ova pravi već 20 godina ovako . 
Ne bi trebalo da ti je problem ,to je jedan od onih "ne znam šta ću ,pa hajde na brzinu da nešto...." kolača .
----

Mađarica

Ja ovaj recept imam i pravim već dvadesetak godina ali pod nazivom Korice. Tek sam poslednjih nekoliko godina saznala da mu je uobičajen naziv Mađarica, pa tako sam i ja ovde stavila taj naziv. 




Sastojci

korice

3 jajeta
7 kašika šećera
180 g. masti (ja nemam uvek, koristim maslac)
1/2 dcl. mleka (pola male šoljice za kafu)
1 kašikica sode bikarbone
oko 550 g. brašna

fil

1 l. mleka
250 g. šećera
10 kašika brašna
125 g. maslaca ili margarina
3 kašike kakao
100 g. čokolade za kuvanje

glazura
100 g. čokolade za kuvanje
3 kašike ulja 


Priprema

Umutiti jaja, šećer, mast i mleko, dodati brašno i sodu bikarbonu. Ostaviti testo pola sata da se odmori. Podeliti na 5 delova. Ja izmerim vagicom da mi budu iste težine. 
Od testa razvući tanku koricu veličine otprilike 35x25 cm. Ja to radim direktno na obrnutoj tepsiji koju sam malo posula brašnom. Peći na 180 stepeni oko 8 do 10 minuta tako da korice ostanu blede i mekane, čim se malo ohlade dobiće na čvrstini. Takođe, ja odsečem i ravno sve krajeve korice, kolika je tepsija, po ivicama, čim je izvadim iz rerne, tako da odmah dobijem potpuno ravnu koricu bez onih malih zadebljanja i uvijenih krajeva po ivicama. 

Fil
brašno, kakao i šećer razmutiti sa malo mleka, oko 2 dcl.,u glatku smesu, ostalo mleko staviti da prokuva.
Zakuvati u vrelo mleko i kuvati nekoliko minuta uz mešanje. Ja to radim mikserom. 
Skloniti sa vatre, dodati kockice čokolade i mešati dok se ne istope, zatim umiksati u tako vrelo i maslac. Ostaviti da se ohladi fil. 

Korice filovati filom pa kolač pritisnuti nečim i ostaviti da prenoći. 
Sutradan staviti i glazuru.

Ja za glazuru stavim zajedno čokoladu i ulje u mikrotalasnu i lagano zagrejem.

FONTOŠ

MADJARSKI FONTOŠ KOLAČ

Živim u selu gde je većinsko stanovništvo Madjarske nacionalnosti.Oni kao i svi mi imaju svoje običaje.Jedan od tih običaja je kada prave svadbu obavezno prave i Fontoš kolač.Svadba je obično subotom a Fontoš se pravi u četvrtak dva dana pred svadbu.Sakupi se nekoliko žena i one zajedno u Zadružnoj pekari naprave 200-300 kolača,zavisi od veličine svadbe .Testo umesi mašina a one posle ručno oblikuju kolač. Posle se Fonotoš razvozi traktorom tako što se sakupi omladina uglavnom su to drugovi i drugarice budućih mladenaca ,oni okite traktorsku prikolicu krep papirom i raznim ukrasnim trakama i tako svi zajedno sa fontoš kolačima u prikolici,obilaze selo i dele kolač svim zvanicama a dobije kolač i onaj ko nije pozvan na svadbu a samo se poznaje sa budućim mladencima ili njihovim roditeljima.Tako sam i ja par puta dobila Fontoš od poznanika iako nisam bila pozvana na svadbu.Na žalost i ovaj običaj kao i mnogi drugi polako iščezava,sve se redje vidja četvrtkom okićena traktorska prikolica puna Fontoš kolača.(odavno nisam jela Fontoš)pa sam poželela sama da ga napravim.Recept mi je dala komšinica koja je i sama nekoliko puta učestvovala u pravljenju kolača za svadbu.Svidja mi se kako je uspeo to je taj ukus.Evo recepta.
Sastojci:
1 kg brašna
1 komad kvasca
500 ml mleka
1 čaša(od jogurta)šećera
100 g masti
100 g margarina
1 mala kašikica soli
pola male kašikice mlevenog bbera
1 kesica mlevenog karanfilića
Za preliv
1 čaša šećera
pola čaše vode
1 kašika ulja
Za premazivanje
1 umućeno jaje
PRIPREMA
Od ukupne količine mleka odvojiti malo pa sa kašikicom šećera staviti kvasac da uskisne.
U ostatak mleka staviti šećer pa ga ugrejati da bude mlako.Mešati da se šećer istopi.
Mast i margarin dobro izraditi viljuškom da masa postane kompaktna.
U posudu za mešenje staviti pola količine brašna dodati,umućen margarin i mast,mleveni biber,mleveni karanfilić,so ,nadošli kvasac i mleko sa šećerom..Postepeno dodavati ostatak brašna pa umesiti testo.
Ostaviti testo na toplom mestu da se udvostruči.Onda ga podeliti na devet delova.Svaki deo razvući u dugačku traku.Za jedan kolač potrebne su tri trake.Jednu samo uvrteti smotati je u krug a druge dve umotati jednu oko druge pa je staviti u krug sa unutrašnje strane one prve.Ja sam od ove količine napravila tri kolača a može se napraviti više ili manje zavisi koju veličinu kolača želimo.Ostaviti u tepsiju na pak papir,premazati umućenim jajetom pa ostaviti tako da odmori još 15 minuta.
Nakon toga staviti u zagrejanu rernu na 200 stepeni da se peče oko 30 minuta.
Za to vreme u posudu staviti šećer vodu i ulje.Nije potrebno da se kuva samo treba mešati da se šećer lepo istopi u vodi.
Gotov kolač dok je još vruć premazati prelivom sa svih strana pomoću četkice pa ga ostaviti na rešetku da se potpuno ohladi.


Ovaj post bi mogao na tri teme - Ovde, u običaje Vojvođanske a i na obredne hlebove. Ali neka ga ovde sa sve tačnim merama. Slike čim tin proradi.

dobaaaar

ZoxZoja ::

FONTOŠ

MADJARSKI FONTOŠ KOLAČ

Vidim da na netu postoji ovaj kolač pod tim nazivom -mada ja nikada za njega nisam čuo ? 

FONTOŠ na mađarskom znači -važan. 

No FONJOŠ znači "upleten" ,pletenica,"naborati" ,teže prevodivo ali u tom smislu  . 

Pošto se taj kolač sprema na ovaj način 




....biće da i sami vojvođanski Mađari prilagodili ime i izgovor komšijama . :brdski2:
"Važan" ili "Upleten" -svejedno kako se zove, kad  se krka .  :brdski2:

Stiže Božić pa da s vama podelim i recopis kako mi pravimo Česnicu. Recept sam našla na netu ali skoro pa identično je pravile i moje babe a danas moja mama. Jedino se u našoj kući ne koristi med nego se ova u suštini suva pita posipa sitnim šećerom.

Božićna trpeza: Vojvođanska slatka česnica

Recept za česnicu kakva se pravi u Vojvodini drugačiji je od klasične božićne česnice, sličan je baklavi, veoma sočan i ukusan.
Naziv česnice potiče od reči "čest" - deo jer se lomi na delove i svakom se daje po deo.
Domaćica je mesi u rano Božićno jutro, a u zavisnosti od regiona može biti samo sa šećerom i medom ili sa suvim voćem, orasima i šećerom.
U nju se stavlja "parica" - dinar ili talir jer se verovalo se da novac-parica donosi sreću ne samo onom ko ga nađe već i samoj kući te su ga domaćini otkupljivali i zadevali na kućnu ikonu.
Recept za božićnu česnicu
Ritualno se nekada lomila, a danas se seče.

Sastojci:
1 kg tankih kora
ulje
mleko
Fil:
500 g mlevenih oraha
350 g šećera
300 g suvog grožđa
100 g suvih smokava koje su se tada posebno po veoma visokoj ceni nabavljale za česnicu.
Premaz:
med

Okruglu tepsiju u kojoj će te peći česnicu namazite uljem.
Složiti tri kore jednu preko druge s tim da svaku poprskate mlekom i uljem.
Na treću pospete ravnomerno fil od oraha, grozđica i smokava, zatim posložite ponovo po tri kore koje isto treba poprskati svaku sa mlekom i uljem.
Tako slagati dokle god imata fila i kora.
Zadnju koru premazati samo uljem i prekriti folijom.
Česnicu peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni i peći oko 20-25 minuta.
Pred kraj skinuti foliju i ostaviti da se uhvati lepa zlatna boja.

Čim je izvadite iz rerne, česnicu premazite je medom.

Dok slazete česnicu, negde oko sredine treba staviti paru - dinar koji ste prethodno prokuvali.
Kore za česnicu su se nekada mesile, a od okrajaka se pravio "karavaj" ili " kopito", kako su stari i nazivali česnicu. Ti okrajci su se nosili marvi, tamo se lomili i delila da ih ona pojede.



P.S. Obećavam da ću na Običajima ovih dana da ispričam i šta je to Komad ili Komađe koje je za vezano za Česnicu i Božić kod nas u Banatu.

Leba i masti ... za fruštuk ili jauzn ili za večeru ... kad mama il' baba ima neka važna posla pa nema vremena da se bakće kuvanjem. Evo jednog zanimljivog prisećanja o tome.

А можда је маст била маснија кад смо је ми јели
"Од сендвича сам у детињству највише познавао:
- леба-масти-соли-и-алеве-паприке и
- леба-масти и шећера.
Е сад бивало је времена кад је функционисало и
- леба и пекмеза (па се онако мајсторски замажеш од ува до ува),
- или леба и мармеладе (Подравка или Будимка, из канти од 5кг),
- могло се, пре мармеладе, за подлогу, добити и магарина,
- а сад ко не памти УНРА - ужегли маргарин, утолико боље по њега.
У неким су кућама малтретирали децу са кајмаком:
- леба-кајмака-и-шећера.
Јер тада је млеко било са кајмаком ко са сантом леда, и загоревало је, за разлику од овог данашњег, које смеш слободно да га оставиш на индукционом шпарету - неће ђаво да му буде.
- Па сам тео да кажем: добра бре ова данашња маст - нинашта не мирише, нити има укус - можеш ко парафин д аје једеш. Нас су мучили са неком од мангулице, видим то се данас ваља за тешке паре - онда је било банбадава, а ми смо патили за оном што светли у мраку...."

Tako nekako -zar ne ?

Čia semenke , salatice i sl ?
Jednom se živi .Holesterol ? Svakako .
Od nečega se mora umreti .
Moj deda je živeo 88 godina -sve na svinjetini i junetini (i vinu...umereno 1,5 l na dan )
Piletina -ništa . Krompir -3 godišnje . Salate i spanać ? Imao je izreku -nisam krava da pasem .