DESTINACIJA/CRNA GORA

Skadarsko jezero, sa površinom od 370 do 530 km2, zavisno od vodostaja, predstavlja najveće jezero na Balkanu. Nalazi se u zetsko-skadarskoj kotlini, zadržavajući preko rijeke Bojane kontakt sa Jadranskim morem. Crnoj Gori pripadaju 2/3 jezera dok je 1/3 na teritoriji Republike Albanije. Crnogorski dio jezera sa priobaljem, površine 40.000 ha, proglašen je Nacionalnim parkom 1983. godine. Samo jezero je kriptodepresija, što znači da se neki djelovi njegovog dna nalaze ispod nivoa mora. Takva mjesta nazvana su sublakustrični izvori ili oka. Ima ih oko 30. Najdublje ''oko'' je Raduš, dubine 60 m, a po nekim podacima i dublje, dok je srednja dubina jezera 5.01 m.

Skadarsko jezero je ptičiji raj, posjeduje preko 270 vrsta ptica, od kojih su mnoge prorijeđene i ugrožene. Kao značajno stanište vodenih ptica Skadarsko jezero je 1996. godine Ramsar konvencijom upisano u Svjetsku listu močvara od međunarodnog značaja. Skadarsko jezero predstavlja jedino stanište pelikana na jugu Evrope. U tom smislu NP Skadarsko jezero uredio je prostor za osmatranje ptica koji se nalazi u sjevernom rukavcu jezera (Put Stanaja) i koji je obilježen plutačama narandžaste boje. Izgrađena je i platforma za posmatranje ptica i prilaz istoj je moguć vodenim i drumskim putem.

KULTURNO NASLIJEĐE SKADARSKOG JEZERA

Mnogobrojni kulturno-istorijski spomenici, arheološka nalazišta, manastirski kompleksi i utvrđenja, razbacani u širokoj lepezi u basenu Skadarskog jezera, govore da je još u XIV i XV vijeku ovo područje bilo značajno kulturno središte. Jezero je puno ostrva i poluostrva na kojima se nalaze tragovi burne istorije i vrijedna kulturna baština: Žabljak (XV v.) - prijestonica nekadašnje Zete, Lesendro - tvrđava na stijeni usred jezera, tvrđava Grmožur itd. Izuzetnu grupu kulturnog nasleđa čini tradicionalno narodno graditeljstvo, stara nenaseljena i zapuštena ribarska naselja, smještena na samoj obali jezera, Raduš, Krnjice, Poseljani, Karuč, u kojima se nekada stanovalo i živjelo od ribarenja. Sa velikim brojem biljnih i životinjskih vrsta, velikim brojem ostrva, manastira, crkava i džamija, Nacionalni park Skadarsko jezero predstavlja prirodni park, most gdje se sreću tri kulture, prostor sa velikom ekspanzijom turizma, eko turizma, seoskog i nautičkog turizma, prostor sa razvijenim umjetničkim kolonijama, kupalištima, prostor idealan za posmatranje ptica, izlete
biciklom, vožnje kajakom, čunovima itd.


Prvi turisti koji su organizovano posjetili Skadarsko jezero bili su Česi za koje je 1890. godine organizovan izlet brodom ''Danica'' do ostrva Beška. Još 1902. godine firma ''The Anglo- Montenegrin trading Company LTD'' svojim parobrodom ''Danica'' održavala je redovnu brodsku liniju Rijeka Crnojevića- Virpazar-Plavnica-Skadar. Kao nastavak tradicije stare preko sto godina Republika Crna Gora je pokrenula inicijativu za ponovno uspostavljanje trajektne linije Virpazar-Skadar, kao jedan od vidova razvoja turizma, trgovine i drugih privrednih djelatnosti Republike.

Ovim putem sam samo htio da podijelim moje oduševljenje Skadarskim jezerom sa nadom da će ga neko vidjeti mojim očima. Elem, gore navedeni tekst kao i slike sam samo preuzeo sa drugih adresa dok ću u donjem dijelu postaviti moje slike. Uživajte.

Ostrog:)

Jedan dan u „Splendidu“ 17 plata!

Jedan dan u najskupljem apartmanu u bečićkom hotelu „Splendid“ košta
7.000 evra, pa bi za desetodnevni aranžman prosečan Srbin morao da radi
14 i po godina!
________
Montenegro ,zove tebeeee.....

Da ne bude da ja zbog mojih Apatinaca nešto protiv letovanja u CG .
Ali ,kad se malo čita i ovo .....

GITARISTA NEVERNIH BEBA: Crnogorci me tukli zbog duge kose!

Mlada glumica zahteva mir u Bečićima - Mirku napalo hotelsko obezbeđenje

PILA S NJIM: Posle Ukrajinke u Budvi silovana Hrvatica!


SKANDAL U CRNOJ GORI: Brutalno pretukli upravnika odmarališta pred 300 dece

Sve su linkovi -i sve se desilo u poslednje dve nedelje .

Nije baš reklama za turističku sezonu ?

(mafijaške sačekuše po kafićima u CG nisam stavio ovde -da ne bude "previše" )

Cene pića u jednoj diskoteci u Budvi -u EVRIMA (da nema zabune ) 




A cena ležaljke (ili suncobrana )  je skuplja od cene noćenja (koja takođe nije mala ) pa izvol*te ...
Montenegro ....zove tebeeeeee...........

Nejdeš i mirna Bosna , nek se 'ebu sami .

podbarac ::

Nejdeš i mirna Bosna , nek se 'ebu sami .

Pa i ne idem (o) 
Kao nikada ,jedva 2 % turista je iz Srbije .Ako tu uračunaš one na "Sunčanim skalama" i filmskom festivalu......katastrofa za crnogorski turizam . 
A ko i da ide -uz ovakve cene ? 



U Srbiji se dobije 700 grama "kaprija" za 300 rsd (koliko u CG košta "štapić )

Izgleda da je glavno "in mesto "u CG -Budva ? 
Ne kažem ,lepo je tamo ,bio .
No ,čitam novine i ispada sledeće :
Sav mogući "estradni" i "politički šljam" ,"starlete" "pevaljke" ,sve se to slilo tamo ? 
Da ne nabrajam ,od "Cece i dece" do raznih Tijana Ajfon ,Soraja ,Sandri Afrika , itd . 
Pola dnevnih novina su (sve sa slikama ) o tima ,što su svi -u Budvi .
E ,pa ,da milione imam ,ne bih išao tamo gde su krimosi i kurvetine u ogromnoj koncentraciji . 
Ne zato što sam nešto pa previše "konzervtivan" ,nego iz principa .

Montenegro kao Monte Karlo ? 

Danubius ::

Montenegro kao Monte Karlo ? 

Neke cene su i kod nas takve (pogotovo ove u trgovinama)

Samo ne znam kakva su im primanja dole.

Postoji rasireno misljenje da je Crna Gora skupa za letovanje, ja ne mislim tako, cak smatram da je izuzetno povoljna, ali nas narod bi hteo za dzabe.

savo ::

Postoji rasireno misljenje da je Crna Gora skupa za letovanje, ja ne mislim tako, cak smatram da je izuzetno povoljna, ali nas narod bi hteo za dzabe.

Nije problem u smeštaju.Problem je što te sve ostalo košta jako mnogo,što većini naših ljudi predstavlja problem.
Beš takav odmor ako je  smeštaj povoljan ,a sve što popiješ i pojedeš ,pa i ona ležaljka,suncobran te koštaju više nego na drugoj destinaciji.Znači nosi od kuće.Onda to nije odmor.Ima i drugih mesta za  letovanje.

Treba samo otvoriti bilo koje domaće novine ,pa shvatiti da se sav ženski ološ (mislim na "starlete" ,"klaberke" ,"pevaljke" , "modele" ,"učesnice rijalitija" ,"prepoznatljiva lica" (ženske osobe za koje se ne zna čime se "bave" ,dakle ,"elitne prostitutke" ) + Anastasija Ražnjatović (i njoj slična "zlatna mladež" ) "spustio" u Budvu .
I kakve li slučajnosti -tamo su baš sada usidrene jahte "poslovnih ljudi" iz celog regiona ,a tamo "odmaraju" (u hladovini "Top Hilla" ) i svi mogući "žestoki momci" ,dileri i makroi . 
Pa ,koga zanima ta vrsta turističke ponude .....

Danubius ::

Treba samo otvoriti bilo koje domaće novine ,pa shvatiti da se sav ženski ološ (mislim na "starlete" ,"klaberke" ,"pevaljke" , "modele" ,"učesnice rijalitija" ,"prepoznatljiva lica" (ženske osobe za koje se ne zna čime se "bave" ,dakle ,"elitne prostitutke" ) + Anastasija Ražnjatović (i njoj slična "zlatna mladež" ) "spustio" u Budvu .
I kakve li slučajnosti -tamo su baš sada usidrene jahte "poslovnih ljudi" iz celog regiona ,a tamo "odmaraju" (u hladovini "Top Hilla" ) i svi mogući "žestoki momci" ,dileri i makroi . 
Pa ,koga zanima ta vrsta turističke ponude .....

Budva postala kao Zrće. Slična turistička ponuda-samo drugi akteri.

Jesam muško i nisam fin al ja onu gore neb kresno .

podbarac ::

Jesam muško i nisam fin al ja onu gore neb kresno .

Skoro je crkavala od od jeftinog akva filera kojim su joj napumpali dupe.
Eto je već lovi novu žrtvu za ,za  zaa-možda novi mozak. :D

podbarac ::

Jesam muško i nisam fin al ja onu gore neb kresno .

To ti je ona što joj se nedavno razlila guzica ,pa cela nacija "pratila "oporavak na VMA . Po zanimanju "klaberka" i "učesnik Farme" ,a kresao je (valjda i sad ) neki naš "kontraverzni biznismen" ,izvesni "Makarona" .



Jes * da verovatno i ti i ja izgledamo bolje od "Makarone" ,ali ne možemo da poklanjamo "Maseratija" ,stan u BG ,gliser,i krpice od hiljadu eura komad i sl -a ta "radnje" radi samo uz taj "poticaj" .
Što bi rekli pojedinci na FB -Neš* *ebat (a ni ja ) :brdski2:
A i tako ne bi...ta je hodajuća kesa silikona -dupe ,sise ,usne ,jagodice ,lažna kosa ,zubi ,filteri na očima ....ko ona gumena lutka iz sex shopova .
Po nekoj logici stvari ,mene i ne čudi što se oko nje grabe Montenigeri i Albanci (lovani ,naravno) ,valjda da je "šetaju" po Budvi ,seljačka posla .

Cula sam da je u Budvi,jeftinije platiti da legnes na Soraju nego na lezaljku .

Astra ::

Cula sam da je u Budvi,jeftinije platiti da legnes na Soraju nego na lezaljku .

Soraja je debelo umešana u ondašnji kriminal ,prisustvovala je i ubistvu ,dva puta su joj već palili džip i sl .


Ona je "uložila novac" u gradnju luksuznog kompleksa u Budvi ,i "država" ne pita odakle nezaposlenoj osobi milioni evra da "investira " ? 

Tijana Ajfon je za nju "poštena radnica" ,ta celo leto "odmara " u Budvi . Izašao je i snimak razgovora gde se otvoreno jada drugarici da se već tri puta kresnula taj dan ,a očekuje je tek "posao" uveče .Snimak je puštan i javno na televizijama. 


Naravno ,što bi u normalnim zemljama bio dokaz prostitucije ,nikom ništa .
Poznato je da tokom "sezone" prostitutke migriraju ka "letovalištima" ,ali je Budva verovatno svetski fenomen po broju silikonskih sisa po kvadratnom metru . Spisak je beskrajan ,te ga neću ni stavljati ,no mora se odati priznanje crnogorskim turističkim radnicima -od ničega su napravili milione . Niti imaju čisto more ,ni dobru uslugu koja bi trebala da pokrije zahteve bogatih gostiju ,u hotelima često nema ni tekuće vode ,smeće je svuda ,ali su se oni izgleda fokusirali na "jahtaše" i "vanpansionske usluge" gde se inkasiraju silne pare .
Dakle ,braćo Srbi ,"obični turisti" *ajte vi lepo na Zakintose i Sitonije ,ovde samo što ne postave table "Sirotinja ,odabij,samo za "elitu" " . :brdski2:

Ne znam sta bih ti rekla,licno poznajem zenu koja zivi od prostitucije....trenutno je deveti mjesec trudnoce i jos fata koji franak dok se ne porodi,jer kaze,poslije 2 sedmice ne moze radit.Muz joj zivi na visokoj nozi s njenim zanatom,a najbolje od svega,jako je ljubomoran.Kako da joj objasnim da glumi jer mu je dobro....kad se zaposlila na normalnom poslu,on je glumio ljubomornog muza ...neko ce ju jebat na poslu,dok nije dala otkaz i sad se bavi iskljucivo prostitucijom.....kad je muzu dobro,onda sta da vise kazem.

“САД САМ БИО НА МОРУ У ЦРНОЈ ГОРИ И НИКАД ВИШЕ”
08.08.2018. 08:03

Браћо Црногорци, стварно ми није по вољи да вас кудим, али сцене на улицама и шеталишту у Сутомору су за сваку осуду.

Баш дуго нисам био на летовању у Црној Гори, чини ми се шест-седам година, и сад сам схватио (тј. присетио се) зашто сам тај део Јадрана заменио за Грчку. Делује да је чак и море у Албанији прихватљивија опција.

Но, да кренемо од почетка. Ако идете колима до Бара или Сутомора, рачунајте да ће вам из Београда бити потребно око девет сати вожње, не рачунајући паузе које правите. Пут је такав какав је, и у Србији и у Црној Гори, а вожња кањоном Мораче је тек озбиљна авантура.

Мислио сам да ће у мом термину бити мање туриста у Сутомору, али ништа од тога. Људи колико хоћеш, плаже дању крцате, а клубови, ресторани и кафићи ноћу пуни к’о педесетица у највећем кркљанцу. Али ‘ајде, тога има свуда.

Али онога чега нема готово нигде, овде има у изобиљу – ђубрета. И то у толикој мери да се галебови не гозбе само на мору, него и по сутоморским улицама.

Кућа нам је била удаљена двадесетак минута лаганог хода до места где смо се купали, а до тамо нити једне једине постављене канте. Не само на улицама, него и дуж шеталишта где је по правилу најпрометније. Ако понесеш кесе са ђубретом, буквално нећеш имати где да их бациш успут. Из тог разлога су флаше, лименке пива, полупоједени кукурузи, целофани, дечје пелене – ма све што вам падне на памет – разбацани по улицама.

У једној од улица која избија на пијачицу смрди као на депонији. А верујте ми, био сам на депонији у Винчи. Људи из општине очигледно нису дорасли задатку, односно не могу да схвате да у Сутомору летује неколико (десетина) хиљада људи. Можете да видите младе родитеље како гурају колица пробијајући се кроз нешто што бисмо могли да назовемо леглом заразе.

Чак су и посетиоци овог летовалишта успели да се „одомаће”, па у немогућности да баце ђубре где му је место, остављају га поред најближе бандере, у каналу, дворишту вртића и школе који нису радили, па чак убацују и у туђа дворишта.

Ноћу се кесе са ђубретом остављају на гомили која је заједничка за неколико кућа, па их ђубретари покупе ујутру. И то под условом да изгладнеле мачке не изроваре по њима и не направе још већи проблем. Уз сав ризик са мачкама, и ми смо били принуђени да ђубре остављамо тако, поред улице. Друга опција не постоји.

Па, зар је толико тешко да се од новца који туристи оставе доле макар један одсто издвоји на решавање комуналних проблема? Двадесетак великих контејнера и педесетак обичних канти за отпатке би решило сав проблем. Зато се људи и одлучују да летују у Грчкој која је, барем што се хигијене тиче, за Црну Гору лично и персонално Швајцарска.

Постоје и позитивне стране Сутомора, наравно. Свако вече смо клопали у другом ресторану и нисмо имали буквално ниједан проблем. Макар је у њима уредно и чисто, конобари су љубазни, а порције веома обилне, приступачне и, што је најбитније, укусне.

Наравно, не можете очекивати лепоту грчких острва од Сутомора, али су плаже сасвим ОК. У близини постоји пар дивљих плажица са сунцобранима, лежаљкама и кафићима, а бродићима (коштају 3-4 евра) можете да се одвезете и до Краљичине плаже.

Штета само за оно ђубре…

Jedan lep, nostalgičan tekst -koji ima vrlo malo sličnosti sa današnjom stvarnom slikom Montenegra .
Ali -vredi pročitati .
Inače -ja sam bio u Igalu /Herceg Novom 1995 (i dosta puta pre ) ,i otprilike je bilo tako ,dok nismo videli traktorske kolone i ono što nas je dočekalo u rodnom gradu . Nismo ga mogli prepoznati.
A ni današnju Crnu Goru ni "klijentelu" koja ide u Budvu ,sv Stefan i sl -nemam želju da vidim ili upoznam ,niti se verovatno "može prepoznati" nekadašnja Crna Gora.
----

Kako pamtimo letovanja u Crnoj Gori devedesetih




Kada me neko pita gde je najlepše more kao iz topa kažem – Boka Kotorska, Luštica, Crna Gora. I to nema nikakve veze sa razumom.



Juče mi je na Fejsbuk fidu osvanuo Forbsov članak o ekskluzivnom, elitnom letovalištu u zalivu Luštica i o tome kako će taj kompleks promeniti pejzaž regije. Gledam u one preskupe modele i fotke hotela u kome bih jedva imala za kafu, i nešto mi se steže u stomaku dok razmišljam kako su u pravu – menja se, ne samo Luštica, cela obala se transformiše već jako dugo. Lepo je, uglavnom elitno, i da imam taj novac letovala bih tamo. Samo to više nikada neće biti ona 'moja Crna Gora', ona gde si kod kuće ali na moru. Sada će tamo odlaziti Bekamovi živi bili, a ja ću, budući da više nismo zemlja pod sankcijama, otkrivati sve ono što je mojim roditeljima bilo normalno, a što je i meni dostupno zahvaljujući jeftinim letovima i erbienbiju – Hrvatsku, Grčku, Maltu, Španiju...

Ipak, i dan danas, kada me neko pita gde je najlepše more kao iz topa kažem – Boka Kotorska, Luštica, Crna Gora. I to nema nikakve veze sa razumom, niti sa beskonačnim i besmislenim poređenjima drugih obala i crnogorske kao da je u pitanju neko takmičenje, to ima veze sa čistom nostalgijom. Sa uslovnim refleksom koji je izgrađen još u prvim prelascima autobusom preko kanjona Morače po mrklom mraku, smrzavanju na Zlatiboru i mislima o tome da će sa svanućem doći toplota i to veliko plavo.


Pritom, to što na očima imam ružičaste naočare nostalgije ne znači da se ne sećam svih falinki koje su naša letovanja devedesetih u Crnoj Gori imala, naprotiv. Sećam se kako se trčalo kući na kupanje u Risnu kada bi konačno stigla tekuća voda, kako su nam pokrali peškire i kupaće kostime sa terase garonjere u prizemlju, kako je često nestajalo struje. Sećam se kako smo, kad smo bili u Budvi, jedva otkrili neku skrivenu plažu na kojoj nije bila gužva, ali je tamo nekada dolazio i čika koji je sa sobom nosio pištolj. Jasno kao dan mi je pred očima i pretovarena golf dvojka koju smo dovezli autovozom a u koju je stalo prtljaga kao da je torba Meri Popins, sa sve ekspres loncima, kilogramima luka, i brdom konzervi, jer kako drugačije opstati dve nedelje na letovanju. Sve to ima čak i svoju draž. Prosto dolazi iz jednog konteksta koji najbolje shvataju oni koji su ga i doživeli.

Letovanje i raspad Jugoslavije
Najjasnija podela generacija u Srbiji može se videti po tome ko je gde letovao. Ukoliko ste od malih nogu letovali u Crnoj Gori nemajući predstavu da postoje i neka hrvatska ostrva to znači da imate do trideset godina. Ukoliko ste stariji sećate se tih zlatnih jugoslovenskih letovanja, a Crnu Goru ćete doživeti kao ono more kojim ste morali da se zadovoljite nakon rata. Prvoj generaciji Crna Gora je alfa i omega, druga još uvek uzdište za kampom na Lastovu. Ipak, da se rat umešao i u sećanja onih mlađih, govori i priča Jelene Paligorić, dramaturškinje.

Jelena sa preplanulim društvom na moru
- Tata je radio u Inex Interexportu i tu je bilo odmaralište Zlatna obala, najlepše mesto u Crnoj Gori. U tom odmaralištu smo provodili leta, tata bi uplaćivao to preko sindikata, onda nas ubacivao u prepune vozove. Tu se desila i prva mamina ratna trauma. Pruga kod Titograda je bila minirana, mama je sa mnom i sestrom bila 48 sati u vozu sa naoražanim mladićima do zuba koji su išli dalje. Tu je mama igrala za sestru i mene scene iz filma „Život je lep“ pokušavajući da nas zabavi svih 48 sati. Ja to pamtim kao jedan od najblesavijih događaja iz detinjstva – priseća se Jelena za VICE.

Sindikalna letovališta i legendarno Sutomore
Kao odjek nekadašnje države još par godina su se održavala i sindikalna odmarališta pre nego što su i ona iščezla. Sestre, Martina i Raisa Peterović jedno vreme su išli u letovalište Beopetrola u Petrovcu koje je nažalost pratilo i trovanje hranom.

- Sećam se limenih posudica i tri kugle sladoleda u njemu, braon, roze i bele, tačnije čokolade, vanile i jagode. E pa od tog sladoleda smo se i otrovale. Mazali su nas vodkom i hladili da nas izlače. Ali je ukus piroške na Svetom Stefanu, nakon što smo četiri dana ispuštale dušu, ukus raja. Najbolja piroška ikada – priča mi Martina o iskustvu koje nije zaobišlo nažalost ni mnoge druge.


Međutim, osim toga, setila se i ogromne vašarske balerine u Sutomoru u kome su takođe odsedale i tako dolazimo do te čuvene tačke Crnogorskog primorja kroz koju prolazi i pruga Beograd – Bar.

- Možete da pričate šta god hoćete postoji more i postoji Sutomore. Sutomore je bilo i ostalo mesto po meri radničke klase, sa sladoledom na kugle i luna parkom, dve plaže i jednom ulicom. Obožavam ga. – staje u odbranu Sutomora Jelena.

Kampovanja, jeftini smeštaji i diskutabilna vozila
Naravno, osim sindikalnih odmarališta, postojale su još dve opcije. Jedni su išli na dobre stare kampove, ali je u Crnoj Gori uvek bio jako veliki bonus ako ste na obali sa vozilom. Makar to bila Golf dvojka moje porodice ili stara Tavrija, u kojoj se vozio Markom 28, sa porodicom u potrazi za kampom koji je ipak zadovoljavao neki standard. I zato su kola uvek bila od presudnog značaja.

Smeštaj koji vam je zapadao je često bio kocka, plaže su često bile pretrpane i za neke nedovoljne čiste. Imati vozilo pomoću kojeg će se ići u potragu za plažama bilo je krucijalno. Tada je smeštaj, kakav god da je, služio samo da se prespava. Dok god su asure, suncobran i ručni frižider u gepeku, sve je super.


- Sećam se odlazaka na more u Crnu Goru koje ti je tu blizu. Nije bilo ono preko agencija, aranžmani i te fore već ili ideš pa šta nađes dole ili preko nekoga poguras pa spustiš cenu i nađes neki smeštaj gde će samo da se prespava, a trudiš se što više vremena da provedeš na plaži. – priča mi Uroš, 29.

To me je podstaklo da se setim žene kod koje smo svako letovanje išli u isti apartman u Krašiće, dok još nisu postali to što su danas. I ono što je bilo najlepše kod svega toga, osim što je smeštaj zaista bio pristupačan za smešne novce, je to što su domaćini gostima često postajali kao neka letnja porodica. Iz sezone u sezonu, ne samo što je cena ostajala ista uprkos ekenomskim dešavanjima, već su padala i zivkanja telefonom za čestitanje novogodišnjih praznika. To se valjda radi sa porodicom, a i valja se setite ljudi sa kućom na moru dok u Beogradu veje sneg i planiraju finansijski manevri za plaćanje struje,

Umesto zaključka, hvala
Međutim, sve ove priče deo su neke prošlosti i tako je možda najbolje. Morali smo i trebalo je da krenemo dalje, van sankcija, van viznog režima i na žalost sve više van letovanja u Crnoj Gori. Ipak želim da verujem da smo se barem sa njima, u svakom smislu rastali u miru, i da ću kada budem zaradila milione opet biti rado viđen gost u nekom od fensi kompleksa, ležaljka do ležaljke sa Adrijanom Limom. Do tada, završila bih sa rečima sagovornice Jelene Paligorić.


Vrhunac bahaćenja, čašćavanje sladoledom u Budvi u Starom gradu
- Crna Gora je užasno bogata i inspirativna zemlja koja daje mnogo više od stomačnih virusa i ružne arhitekture. Crna Gora je bila mikrokosmos uštipaka i krofni u vreme kad se pucalo. To ne smemo da joj zaboravimo. – kaže ona i stavlja tačku na ovaj tekst.

Do rođenja unuke ovde smo nekih desetak godina provodili po tri nedelje , raj .
Sad vidim da nije više tako , otvoreni lokali na plaži , ležaljke , sjebana plaža.
Sa meštanima minimum druženja i dobar odmor bidne.

Ovo objavljuju srpski dnevni listovi : 

Fotografija ploče s cenama suncobrana i ležaljki u Crnoj Gori, koja je objavljena na društvenim mrežama, ne prestaje izazivati ​​lavinu komentara (izvor -MONDO )


Na cenovniku piše: ležaljke 25 eura set, drvene ležaljke 35 eura set, garniture 30 eura set, sofe okrugle 40 eura, nadstrešnice 80 eura, ležaljka bez suncobrana 10 eura.

Ista agencija javlja da su "kilometarske kolone" na ulazu u CG ???
Da se ne dodaju "cijene" -smeštaja ,hrane i pića po restoranima (i goriva -što nije zanemarujuće ?)


Koliko malouman treba biti za ovo ?

Nema Rusa ove godine, ko ce im doci to placati.

ISPOVEST PAŠTETA-TURISTE Kako mi je jedan Albanac pomogao da više nikad ne odem u Crnu Goru

Sećanje broj 1: davno beše, bilo je to u Utjehi, Crna Gora. Ko je bio, zna – ništa epohalno, jedna mala gradska plaža, uglavnom prenatrpana, još nekoliko raštrkanih u blizini i to je to. Ipak, kome treba malo mora i kamena da mu priđe, sasvim dovoljno. Kulturni smo, nećemo kuditi domaćina, jel’te…

I tada su, sećam se, Crnogorci kukali (mislim da je bilo pre 20-ak godina, tek su uveli evro) kako im je loša sezona. Izlaziš iz prodavnice, njih dvojica sede ispred, ispijaju pivo i žale se: nema gostiju, nema ni Srba, šta ćemo, jadni. Dnevni budžet za taj put bio je potpisniku ovo redova oko 12 evra dnevno. Mora da su me mrzeli. Zaboravio sam da dođem sa jahtom, izvinite, momci.

Vreo burek, kao bajka, u tri ujutru
Međutim, te godine u Utjehi, jedan čovek nije kukao. Držao je pekaricu blizu gradske plaže. I uvek je bio nasmejan i gostoprimljiv. Njegov burek je bio najjeftiniji i najbolji u celoj Utjehi.

Po naglasku sam shvatio da nije Crnogorac. Bio je Albanac. Jedno veče, vraćao sam se iz provoda koji se sastojao od ispijanja piva na jednoj steni pored mora, ispod punog meseca. Već je bilo oko 3 ujutru, kada sam shvatio da mi krče creva, i to žestoko. A Utjeha pusta, samo se cvrčci čuju, i neka loša muzika iz udaljenog kluba.

Ipak, jedna svetiljka u noći je gorela. To je bila pekarica nasmejanog Albanca. Istrčao je pred mene i rekao:

– Jesi li gladan?

– Uh, kao vuk!

– Jesi li za vruć burek? Sad sam ga spremio – rekao je, ljubazno kao i uvek.

Rekao mi je da sednem za sto ispred pekare i da klopa stiže. I zaista, burek je bio sveže spremljen, ne podgrejan. Verovatno jedan od najukusnijih koji sam probao u životu. Malo i zato što sam bio gladan, i što je došao kao dar sa neba. Ali evo, pamtim posle dve decenije.

– Slušaj, imam bukvalno pola evra u džepu…

– Pa? Platićeš mi sutra – rekao je, nasmejan od uva do uva.

Pitao sam ga kako može da radi tako, od jutra do mraka, bez prekida. Rekao je da ima tih par meseci da zaradi, pa će se odmarati, ima vremena posle. I da mu nije bitno koliko ljudi ostavljaju, jer je svaka mušterija jednaka.

Pare sam mu, naravno, doneo, a pred odlazak sam otišao da se pozdravim sa njim. Zagrlio me je, kao brata.

Sećanje broj 2: Hanioti, Grčka. Prebrojavam se i shvatam da imam 3,5 evra. A jede mi se giros. Toliko i košta u lepom restoranu, tik pored obale. Međutim, mnogo me je sramota da sednem i tražim samo giros. Konobar vidi da se premišljam, poziva me da sednem. Sedam, i naručujem hranu.

– Nešto za piće? Pivo? – pita me ljubazno.

– Ne, hvala, to je to – odgovaram.

Ma, zna on da sam žedan, upekla zvezda, što kažu. Namiguje šeretski. Donosi giros, i pun bokal ledene vode, gratis, jašta.

– Prijatno! – reče on sa naklonom, kao da sam naručio kavijar i šampanjac. Kao da sam Roman Abramovič, minimum

Zašto ovo pišem? Pa, zbog dobre stare, a večito nezadovoljne Crne Gore. Ovih dana, u medijima se pojavila priča o gnevnim vlasnicima crnogorskih lokala, koji su, valjda besni zbog slabije posete, izvređali svoje verne goste iz Srbije. Nazvali su ih pašteta-turistima, sirotinjom kojoj je čak i paradajz skup. Niže ispod najniže vrste. Kako idu, ti siromašni srpski turisti, u brda, daleko od obale, da bi plaćali jeftiniji smeštaj.

Kažu braća Crnogorci, sve „sirotinja i bijeda“, broje svaki cent. I kukaju ugostitelji, kao onomad u Utjehi, ali ovoga puta za Rusima. Kažu da oni, brate mili, troše Rusi k’o blesavi, a ova srpska sirotinja jedva da se skrpi za paštetu.

E pa, braćo Crnogorci, možda vam zato sve manje ljudi dolazi. Možda baš zato broje svaki cent, i ne ostavljaju bakšiš. Ko je još video da se vređa gost? Šta biste vi? Da vam dolaze samo vlasnici jahti? Pa, tek oni traže ljubaznost. A ni po tome baš niste čuveni, bez obzira da li su vam gosti sirotinja, ili „bogatinja“.

Da vas pitam nešto, onako, bratski. Koliko evra je potrebno da turista, iz Srbije ili odakle god, bude poštovan? 100, 200, 1.000, 10.000 evra? Koliko čovek treba da bude bogat, da bi zaslužio poštovanje, prilikom kupovine, letovanja, posete vašem restoranu?

Ovo su retorička pitanja, ali očigledno to nekim ugostiteljima u Crnoj Gori, i dalje, nije jasno. Mojih dva evra nisu „bijeda“, i vrede kao nečijih 2.000. Kada to shvate, možda im svrate i imućnije mušterije.

Jednostavno (tužno je što to treba napisati, ali izgleda da mora), nije pristojno vređati nekog zbog siromaštva, ili fizičkog izgleda. To je, aman, stvar lepog vaspitanja, a kamoli odnosa turiste i domaćina. Zar je moguće da to treba objašnjavati nekim ljudima u jednoj turističkoj zemlji? Izgleda da jeste.

Ne gledajte nikog sa visine, ne podilazite bogatima, može da vam bude samo još gore.

Avaj, izgleda da se u Crnoj Gori ništa ne menja. Zato je odavno zaobilazim u širokom luku, a pouzdano znam da nisam jedini. Letovanje se pamti po tri stvari – lepoti mora i obale, ljubaznosti domaćina i kvalitetu smeštaja. Ostalo su neprocenjive, lične uspomene.

Hvala vam što ste me oterali
U međuvremenu, bio sam jednom u Albaniji i u Grčkoj, mnogo puta. Ispunili su sva tri uslova, obilato. A nijednom nisam imao veći budžet od oko 20-30 evra dnevno.

Zato Grčku zovem drugom otadžbinom i uvek ću joj se vraćati. Ama, verujte mi, ostavljao bih im i po 200, 300 evra dnevno, samo da imam, kad su mi već srce uzeli. A Albaniju ću posetiti bar još jednom, zarekao sam se.

A Crnu Goru? Najverovatnije, više nikad. Uostalom, šta ću vam ja? Jad i beda, sirotinja, jel’ tako? Fuj, bre, sram me bilo.

Ipak, da niste tako divni (ironija), možda ne bih video sve one divote u Grčkoj. Hvala vam što ste me oterali, zaista.

I nemojte se ljutiti, ali sad stvarno mislim da je Grčka bar 1.000 puta lepša od Crne Gore. Uostalom, šta vas briga šta ja mislim. Glupi, siromašni pašteta-turista, iz Srbije. Zar ne?

Ja idem svake godine u Crno Goru, u Herceg Novi. Ovakva iskustva nikada nisam doživeo. Nema namrgodjenih meštana, ne broje mi svaki cent, ja ne štedim a li se i ne razbacujem. nekada idem u hotel u Toploj, nekada uzmem apartman, svaki put sam zadovoljan, mislim da su zadovoljni i oni sa mnom. Obavezno napravim izlet do neke od planina, najbolje iskustvo mi je kada sam išao na Sinajaevinu iznajmljenim džipovima, organizovala agencija cars4rent iz Podgorice, ne znam da li još uvek posotoji. Tretirali su nas kako i svakog turista čak i bolje od Nemaca i Čeha.
Ukratko, ja volim crnu goru, stalno ću da idem tamo na more, ne verujem da ću imati problema, zato što se znam postaviti prema domaćinima, d apopričam sa njima, oni žive od turizma i naravno da hoće da zarade. I mislim da će čašu vode svako da vam da!