ENCIKLOPEDIJA SLATKOVODNIH RIBA

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Smuđ

(Stizostedion lucioperca)

Smuđ je jedna od najzanimljivijih sportskih riba. Razlikujemo pet vrsta smuđa. Tri vrste naseljavaju slivove Baltičkog, Crnog, Kaspijskog i Aralskog mora, a dve vrste naseljavaju područje Severne Amerike. Kod nas smuđ naseljava reke dunavskog sliva i jezera Panonske nizije. Voli duboku, čistu i tekuću vodu, sa šljunkovitim ili kamenitim dnom. Ne voli prebrze niti prehladne vode. Najviše mu odgovara temperetura od 10-18 stepeni C. Zadržava se se oko podvodnih krševa, kamenja, potopljenih stabala, pod mostovima i u blizini potopljenih plovnih objekata. Najviše voli šljunkovito dno, virove i limane. Kada dodje do zagađenja vode prvi strada. Uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, ali za sada u ograničenim količinama. U Evropi se godišnje ulovi više od 10 000 tona smuđa, što svedoči o privrednom značaju te vrste.
Smuđ naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase. Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i imaju bledožutu boju. Životni vek smuđa je oko 17 godina. Smuđ je riba aktivna tokom cele godine kako zimi tako i leti. Optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Donja optimalna granica koncentracije kiseonika u vodi za smuđa je oko 6,5 mg/l pri temperaturi vode od 20 stepeni. Prema ovim vrednostima smuđ je otporan na visoke temperature u vodi bogatoj kiseonikom, a vrlo neotporan na deficit kiseonika. Ako se zagade vode, smuđevi stradaju među prvima. Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela ženke). Jaja su sitna, u dijametru imaju 1 do 1,5 mm. Tokom zime je aktivan tokom celog dana, pretežno u priobalju, naročito ako mu vodostaj to omogućava. Mrešćenje pada u proleće, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, u reci na dubini od 0,5-1m. U jezerima mrest je zabeležen čak na dubinama do 17m. Ukoliko žive u jezerima gde nema tekuće vode, prilaze obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, tražeći pri tome što čistiju i bistriju vodu. Mresni supstrat je najčešće šljunak. Na njemu mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, pažljivo očišćenim. Svadbena igra sastoji se u tome da ženka miruje postavljena iznad gnezda, mužjak brzo pliva u krug oko nje na 1 m rastojanja, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj. Potom se, naspramno postavljeni, mužjak i ženka snažno tresu plivajući, kad dolazi do mresnog čina, tokom koga i mužjak i ženka jednokratno ispustaju celokupnu kolicinu i mleca i ikre. Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, a čuva ih mužjak. Nakon mresta, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da vodi brigu o ikri. Embrion se u jajnim opnama razvija oko nedelju dana. Mladi brzo rastu. Postaju polno zreli sa 3, najčešće sa 4 do 7 godina.Takođe je interesantno da se smuđevi tokom mresta ne hrane, odnosno, ne uzimaju hranu.

Mamci i pribor za lov:

Tipična hrana smuđa su bodorka, balavac i grgeč. U proleće, smuđevi, posebno sitniji primerci, rado uzimaju i gliste i krupnije puževe. Zbog vrlo dobro razvijenog sloja sudovnjače oka, smuđ ima sposobnost relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi, kao i u uslovima loše osvetljenosti, što mu omogućava da lovi ribu u svim uslovima i na svim lokacijama. Leti se intenzivno hrani ujutru, dok se sa približavanjem zime počinje hraniti i predveče. U toku zime aktivan je celog dana. Plen progoni iz dubine, nikada se ne bacajući po površini. Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvih mrazeva u novembru, kao i u rano proleće, ako je ono blago. Srednje toplo, vlažno vreme, mutni i maglovit dan je idealan za smuđa. Kad je visoka voda treba ga tražiti u većoj dubini u priobalju pod potopljenim vrbama tokom većeg dela dana, a to je obično sa proleća i sa jeseni. Kad je voda niska, vredi ga čekati uveče iza prepreka koje prave limane i oko rtova. U bistrim vodama, gdje je dozvoljeno, peca se noću. Odmah po otvaranju sezone u kasno proleće definitivno najbolje mesto za pecanje smuđa je zapenjena voda ispod mjesta gdje voda pada sa veće visine (vodopada, prelivnice). Tu se odrasli kapitalni smuđevi okupljaju u velikim jatima i pecaju se na živog kedera. Tokom letnjih meseci trebalo bi pecati na mestima sa šljunkovitim dnom ili jakim padom dubine. Obratite naročitu pažnju na potopljena ostrva, jer je upravo to struktura koja proizvodi bogat ulov tokom cele godine. Karbonski tvrđi štap dužine od 3 do 3,5m namjenjen pecanju šarana ili štuke je idealan je za smuđa. Smuđ pruža lep otpor, ali nije snažan. Iz tog razloga, najlon nosivosti 3,6 kg je sasvim dovoljan. Ukoliko u vodi ima dosta potopljenih panjeva, potreban je najlon nosivosti 5 kg. Udice veličine 8 do 10 su idealne.

Mrtva ribica je najbolji mamac za smuđa u toku cele godine. Možete koristiti bilo koju slatkovodnu ribu, ali su mu bodorka, balavac, jegulja i grgeč omiljeni. Morska riba kao što su tune i sardine nisu dobri mamci za smuđa, mada će privući mnoge druge ribe. Veličina mrtve ribe treba da da bude između 8 i 10 cm i težine do 60 g i treba je spustiti na samo dno vode. Mamac otežajte olovom kako bi sigurno legao na dno. Možete koristiti sveže ili zamrznute mamce. Metod "oživljavanja" mrtve ribe su 1967. godine izmislili Albert Drašković i Henri Limouzin. Osnovu ovog sistema čini jig glava. Udicu provučete kroz riblja usta, kroz telo i kroz stomak izvadite vrh udice napolje. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Pustite ga da padne na dno, što identifikujete blagim opuštanjem najlona. Oživljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj način riba kao da skakuće po dnu glumeći bolesnu ribu. Dubinski metod se može koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom. Najbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. Na nju postavite predvez dužine 40 cm i dve trokrake udice. Mrtvu ribu ili parče pričvrstite na udice. Iznad mamaca postavite jedno veće ili više manjih olovaca da drže mamac i najlon pripijene na dno.

Za razliku od mrtvih mamaca, živi treba da budu iznad dna na 30 do 60 cm. Zabacite što bliže nekoj podvodnoj prepreci. Približite se vodi i potražte brojna jata sitne ribe. Smuđ mora da bude u blizini. Standardno vezivanje sa klizećim olovom se koristi kada se peca sa živim mamcem. Olova moraju da budu laka, 20 do 30 g, jer će smuđ odustati od mamca ako osjeti otpor. Plovak treba da bude polistirenski, velike nosivosti i do 60 g.

Može se pecati varalicom u obliku metalne kašike ili male ribice. Varalica mora da liči na prirodnu hranu koju smuđ može da nađe u svojoj okolini. Ukoliko varaličarite u jesen treba koristiti krupnije varalice. Dobro su se pokazale Risto Rap, Rattlin' Fat Rap,Tail dancer kao i razne "zvečke"- varalice koje proizvode zvuk. Kada se lovi na spinera iza njega na udicu treba postaviti glistu ili veću pijavicu. U rano proljeće plitkoroneći vobleri vode se brzinom koja je jedva dovoljna da vobler radi. Sa vremena na vreme povucite štap da varalica napravi pauzu u radu što može natjerati smuđa da napadne varalicu. Ova tehnika je dobra ako je voda duboka od 1,5 m do 3 m. Smuđ se uspešno lovi i na varalicu od meke plastike - tvister. Najviše uspeha se postiže belim i žutim tvisterom, sa dvostrukim repom i crvenom glavom.

Ako se izuzmu kapitalci, smuđ se bori tromo i brzo se zamara. Ponekad, mada retko, dok ga izvlačimo, ugine pa na obalu izvučemo mrtvog smuđa. To se objašnjava tako što on doživi veliki stres (srčani udar) tokom pokušaja da se oslobodi udice. Mamci su: vijun, brkica, čikov, peš, beovica, sitna živa žaba, punoglavci, crna ritska glista, bela buba, repić od raka.

ENCIKLOPEDIJA SLATKOVODNIH RIBA 155klf10

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Som

(Silurus glanis)

Som naseljava vode severne i istočne Evrope, Azije, sve do Kaspijskog mora. Nema ga u Francuskoj, Španiji i Italiji, a reka Rajna predstavlja zapadnu granicu tog grabljivca. Istočnu granicu čine reke Sir-Darja i Amu-Darja. Boravište soma su prvenstveno reke crnomorskog sliva i to njihovi donji tokovi. Zadržava se u dubokim virovima sve dok ga glad ne natera da pođe u lov. Ne ide daleko od svoje loge, jer je lenj, a vraća se pošto se prethodno najede. Radije čeka žrtvu, mameći je svojim brkovima. Samo u proleće, kada su vode visoke, povremeno napušta svoju jamu, odlazeći uzvodno. Često zalazi u plavne terene, gde se često i mresti. Prolećno kretanje mu počinje sa izlivanjem reka, početkom aprila. Ne podnosi mutnu vodu, pa ponekad, slično smuđu, ugine u prljavoj vodi. Svaka značajna bujica ga natera da napusti svoju jamu. Od buđenja do mresta prođe dosta vremena, ne manje od mesec dana, i tada se som intenzivno hrani ribom, naročito onom koja se u to vreme mresti. U proleće se hrani i glistama, na koje leti ne obraća pažnju, naročito krupni primerci.
Od svih naših slatkovodnih riba, prvo mesto po veličini i težini pripada somu. Izgled mu je originalan i nema sličnosti ni sa jednom drugom ribom. Jedina sličnost mu je sa manićem, ali je njegova glava neuporedivo šira i spljoštenija, i čini skoro jednu šestinu celokupnog tela. Na telu nema krljušti, već debeo sloj sluzi. Čeljust mu je ogromna, puna sitnih zuba usađenih poput četke. Na gornjoj vilici ima dva duga brka, a na donjoj vilici dva para kratkih brkova. Oči su mu male u odnosu na glavu i znatno podignute. Rep mu je veoma spljošten sa bokova, a naročito pri kraju i zauzima više od polovine tela. Repno peraje je izuzetno dugačko. Boja tela mu se menja u zavisnosti od godišnjeg doba i vode u kojoj živi. Najčešće ima crna leđa, žućkastobeličasti stomak, ponekad crvenkast, i skoro uvek išaran tačkama plave boje. Bokovi su mu zelenocrni, prekriveni maslinastim pegama. Grudna i trbušna peraja imaju žutu prugu po sredini. Somovi u jezerima i drugim mirnim vodama su uvek tamnije boje.
Mresti se od aprila, pa ponekad sve do jula. Polnu zrelost ženka postiže u svojoj trećoj ili četvrtoj godini i tada položi i do 500.000 jajašaca ikre. Mužjak brižno čuva ikru, razgoneći od gnezda svu ostalu ribu. Mali somovi se izvaljuju posle desetak dana i izvesno vreme ostaju u gnezdu, hraneći se planktonima i sitnim životinjicama. To traje sve dok ih roditelji ne rasteraju. Za odrasle somove je svojstveno da jedu svoju decu. Za jednom ženkom obično idu 3-4 mužjaka, od kojih ona odabere jednog, pa zajedno odlaze na mesto za mrest. Ženka grudnim perajima iskopa jamu u koju izbaci ikru. Po svoj prilici, mresti se u više navrata. Odrasli somovi žive u paru, pa ako upecamo jednog, u blizini je i drugi. Mladi somovi rastu brzo prvih 5-6 godina, skoro geometrijskom progresijom, tj. svake godine im se udvostručava težina. Prema nekim istraživanjima, somovi od 80 kg imaju 35 godina, a somovi od 250-320 kg više od 100 godina. Takvih primeraka ima u rečnim jezerima, gde rastu znatno sporije nego u reci gde je obilje hrane.

Mamci i pribor za lov:

Posle mresta somovi odlaze u svoja staništa, najdublje jame. Što su jame dublje i nepristupačnije, to su oni mnogobrojniji i krupniji. Somovi od 8-15 kg nisu uvek u jamama. Nalazimo ih i na dubinama do dva metra. Njihovo pojavljivanje na površini obično nagoveštava promenu vremena. Naročito su nemirni kad je nevreme praćeno grmljavinom. Tada ne mogu spokojno da leže na dnu, pa se dižu u gornje slojeve, plivajući bez ikakvog cilja. Za vreme noćnih nepogoda na površinu se dižu i najkrupniji primerci. Som lovi noću i u ranu zoru, pa ga tada treba i loviti. Uveče se nalazi na ulasku brzaka u vir, a pred zoru i tokom dana je u viru ili na izlasku iz njega.
Lovi se dubinski na čekanje, ali i na plovak (u određeno doba godine) i varalicom u pokretu. Prava staništa somova su ušća reka i potoka, naročito kada se voda zamuti noseći razne crve i vodozemce. Tada ispod ušća sačekuje sve što voda donese. U rano proleće se dobri rezultati postižu blinkerisanjem. Varalice treba vući kroz površinske slojeve, ravnomerno i ujednačeno. Som tada rado napada mrtvu ribicu montiranu kao varalicu. Ako koristimo lak pribor, skoro da nećemo uloviti soma. Obavezni su štapovi za teški ribolov, sa jakim vrhovima, najlon ne tanji od 0,50 i dvokrake ili trokrake udice veličine da na nju stavimo veliki mamac, iako je snažan, som je slabiji borac od šarana, ali i njega treba dobro zamoriti, sve dok mu na površini ne ugledamo beličast trbuh. Mamci treba da budu na dnu, mada u određeno vreme dobro grize na „balerinu" i to kraj same obale. Takodje som se ponegde vrlo uspešno lovi na bućku. Kod nas je ova tehnika najzastupljenija na Dunavu, u Đerdapskoj klisuri. Najčešći mamci za soma su: snop crnih glista, crna ritska glista, pijavica, durdubak, džigerica, pileća creva, krupniji keder, rovac, larva vodenog cveta, žaba, domaći sapun. Meso soma je pomalo masno, ali vrhunskog kvaliteta i bez kostiju.

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Štuka

(Esox lucius)

Štuka je svakako jedna od najomiljenijih riba za sportske ribolovce. Naseljava skoro celu severnu poluloptu, sve do najsevernijih delova Skandinavije i Rusije gde se inače mogu naći i najkrupniji primerci. Naša štuka je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Prema nepouzdanim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase. Znatno su realniji podaci o težini do 15 kg. Životni vek procenjuje se na 40 godina, ali se dopušta mogucnost da može da bude i duži. Medu našim predatorskim vrstama štuka je vrsta koja guta najkrupniji plen (u odnosu na sopstvenu veličinu). To objašnjava i njenu alavost za kederima i varalicama jedva manjim od nje same. Dnevna i sezonska distribucija štuke zavisi pretežno od njenog uzrasta. Treba naglasiti da je to predatorska vrsta koja najpre prelazi na ishranu ribom, već posle dva meseca života, pri dužini od nekoliko cm. Pri tom je instinkt toliko jak da se mlađ štuke, u slučaju nepovoljnih uslova za prolećni mrest drugih vrsta i njegovo kašnjenje hrani pripadnicima svoje vrste koji zaostaju u rastu. Već u aprilu i maju se duž obraslih obala bara, kanala i reka mogu videti sitne štuke (penkala) uredno postrojene i "zamrznute" u položaju očekivanja plena. Sa završetkom prve sezone života, u zavisnosti od uslova, štuke dostignu i 30 cm dužine. Tokom te prve godine se intenzivno hrane svakim plenom koji mogu da progutaju. Pri tome, ne biraju hranu i najviše jedu najčešću vrstu ribe u staništu. Onda kad to postane sama štuka nastupa nemilosrdni kanibalizam. Odrasle štuke se osim ribom hrane i žabama, sitnim vodenim pticama i neopreznim sitnim sisarima. Izduženo telo pokriveno sitnom krljušti štuke je prava mišićna opruga, koja omogucava da se pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s2, što je rekord među ribama. Ipak maksimalne brzine plivanja štuke nisu tako imponzantne i ne prelaze 60km/h. To govori da štuka nije uporni progonitelj i da u slučaju neuspešnog napada brzo odustaje od daljeg gonjenja plena. Izuzetno ubrzanje omogućava snažno razvijeno repno peraje, srazmerno debela repna drška, dodatna propulzivna površina daleko pozadi i međusobno blisko i naspramno postavljena neparna peraja, te spreda valjkast i zašiljen oblik tela koji lako probija vodu. Moćno oružje za hvatanje plena su velika usta, puna oštrih zuba različitog oblika i veličine, postavljenih na svim kostima glavenog skeleta u viličnom i jezičnom predelu, na koje se ribolovci, u svim priručnicima obavezno upozoravaju. Pri uzimanju hrane, štuka plen hvata s'boka i okreće ga napred glavom, te ga tako guta. Snažna muskulatura usta i ždrela je u stanju da prostor usne duplje višestruko proširi, što uz ogroman zev i rastegljiv želudac, omogućava relativno sitnim štukama gutanje krupnog plena. Štuka se mresti prva, već krajem zime, u našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. Ženka, u zavisnosti od veličine, polaže 16-75 hiljada komada ikre, čija inkubacija, posle oplođenja traje 10-15 dana. Nakon 1,5-2 meseca, sa porastom do dužine 3-5 cm, prelazi se definitivno na ishranu ribom, a to se otprilike dešava u vreme proplivavanja tek izvaljene mlađi grgeca i ciprinidnih riba, štukinog prvog plena.

Mamci i pribor za lov:

Štuka je izraziti vizuelni predator. Dakle, vid joj je glavno orijentaciono čulo. Oba oka su okrenuta napred, što daje stereoskopski vid, koji omogućava dobru predstavu o dubinskoj oštrini. Od organa lateralnog sistema, posebno je značajna grupa senzornih papila na spoljašnjoj strani donje vilice. Najbolji uspeh u lovu štuka postiže pri dobroj dnevnoj svetlosti, ali ne i pri prejakoj, kad i druge ribe dobro vide nju, pa to treba imati u vidu kad se planira odlazak u ribolov. Sa zamućenjem vode lov se produžava, jer u nedostatku povoljnih uslova za lov ima više promašaja, pa i više pokušaja. Busija koju štuka uzima zavisi od terena. Ako nema granja, panjeva i potopljenih vrba, ili su zauzete krupnijim primercima, dobra je i podlokana obala. U nedostatku bolje busije, i ravna površina betonskog zida je dobra, a kad nema druge, štuka legne i na golo dno i vreba. To stajanje štuke u busiji je savršeno mirno "zamrznuto", sve do trenutka približavanja plena, kada štuka, polako mašuci grudnim perajima, počinje ukrućena da prilazi plenu. Kad u dejstvo stupi rep, napad je uveliko u toku, a plen obično tada počinje da beži, što je vec prekasno. Pri tome je štuka u stanju da izvanrednom brzinom iz pravolinijskog plivanja uvijanjem tela promeni pravac i da parira izrazito naglim promenama pravca plena u pokušaju bega.

Lov štuke u proleće

Buđenje prirode u rano proleće, u Februaru, je pravi trenutak za ljubav kod štuke. Jedna štuka, ženka, okuplja oko sebe veći broj mužjaka i ljupki čin mrešćenja se odvija u manjim kanalima ili zalivima, na zatravljenim mestima, poplavljenim nadolazećim prolećnim vodama. Optimalna dubina za ljubavnu romansu je između 0,5 i 1,2 m. Već tada ova lepotica često plaća svoj prvi danak (ne)civilizaciji. Omamljena od stvaranja novog života, mora da se bori sa "Ljubiteljima prirode", gonjenim instinktom predaka i naoružanim motkama, mrežama i raznim oštrim baštenski alatkama. Za one koje vole riblje meso, čak iako štuku u to vreme kupuju u prodavnicama gde ne bi trebalo da je bude, jedna proverena informacija: meso štuke u periodu mresta nije dobrog kvaliteta, jer je zbog nalivanja ikre siromašno mineralnim i hranljivim materijama. Budite oprezni i sa ikrom štuke i pred mrest. Jajašca su obavijena sluzavom opnom, koja ima nadražujuce dejstvo i služi za zaštitu. Zbog toga štuka i nemora da pravi gnezda za mrest, kao što to čine neke druge vrste, smud npr. Izuzev patuljastog američkog somčeta - cverglana ni jedna druga riblja vrsta ne jede ikru štuke. No i ovaj "antipatični došljak iz Amerike" je dovoljan da, u vodama nastanjenim štukom, bitno doprinese desetkovanju njene populacije. Sa daljim buđenjem proleća i početkom prolećnih poljoprivrednih radova, na poljima oko kanala u kojima žive štuke dolazi vreme za plaćanje sledećeg danka. Da bi se njive mogle obrađivati moraju se predhodno ocediti od suvišne vlage, a to se reguliše tako sto se drastično snizi nivo vode u kanalima. Tako dobar deo ikre ostane na suvom i propadne. Posle mresta, štuka kratko vreme miruje, a onda počinje intenzivno da se hrani i prelazi na svoj razbojničko - samački način života. Ni jedan živi stvor, koji je manji od nje, a kreće se po njenoj teritoriji nije bezbedan. Ipak, oko 95% njene hrane čini riba i to uglavnom, bolesna ili povređena. štuka se zbog toga može nazvati i sanitarcem voda koje nastanuje i u kojima je riba uvek u dobroj kondiciji.

Lov štuke u leto

Iako se štuka ,u principu, može upecati preko cele godine, njen apetit je ipak promenljiv. Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Prvi razlog za to je obilje hrane koja je dostupna u svakom trenutku. Zato je ona relativno retko aktivna u pogledu lova i dobar deo vremena provede u mirovanju, sita. Drugi razlog, za smanjenu mogucnost ulova, je velika zatravljenost vode. Pored toga sto fizicki onemogucava varalicarenje, zatravljenost je opasna i za život, ne samo štuke, nego i svih ostalih ribljih vrsta. Dogada se da na manjim kanalima sa niskim vodostajem i visokom temperaturom vode koncentracija kiseonika toliko opadne da dode do gušenja ribe. To je još jedan faktor koji utice na brojnost, ovoga puta ne samo štuke, nego i svih ostalih vrsta. Slicna pojava se ne dešava na vecim i dubljim vodama, pogotovo ne na otvorenim tekucim vodama. Krajem leta štuka kao da oseca da se bliže posniji dani, pa pocinje intenzivnije da se hrani. U to vreme su šanse za uspešan ulov povecane i tada je štuka zakacena za varalicu, najborbenija.

Lov štuke u jesen

Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme kada se gomile vikend - ribolovaca upucuje na vode sa kantama prepunim sitnih kedera i kada se izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuka, koje se ni jednom u svom životu nisu izmrestile. To je još jedan danak koji štuka placa, ovoga puta ribolovcima koji se ne mogu oznaciti kao sportski. Ovde se mora postaviti principijelno pitanje: da li je vece zadovoljstvo upecati 25 štuka ukupno teških 6-7kg ili dva komada od po 3-3,5kg, da ne govorimo o jednoj od 6-7kg? O tome koja je od ove tri varijante bolja za sportske ribolovce, ako se gleda na malo duže vremenske staze, nema potrebe raspravljati. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveci primerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu, ako imate dobru intuiciju i ako citate dobre casopise o ribolovu, imacete šanse da se veoma srecni vratite kuci sa pecanja. To je vreme kada se vecina vrsta bele ribe, glavne štukine hrane, sprema za prezimljavanje. Štuka se tada spušta u niže slojeve vode i lovi prikradanjem, uz kratke i munjevite napade.

Lov štuke u zimu

Sa nailaskom zime i hladjenjem vode, opada intenzitet metabolizma štuke. Ona se tada mnogo rede hrani, mada sa uzimanjem hrane ne prestaje, jer je to vreme sazrevanja ikre. Zimi, kada vode pokrije led, štuka je najmanje ugrozena u odnosu na ostale periode godine. Posto su vode koje nastanjuju bogate trskom, koncentracija kiseonika skoro nikad ne padne ispod dovoljnih granica, a minimalne kolicine hrane nikad ne nedostaju. Led, koji onemogucava ribolov, je najbolja zaštita koja štuki pruža šansu da sa dolaskom prvih toplijih prolecnih dana ponovo pokusa da obezbedi potomstvo, koje ce jednoga dana možda biti i izvor zadovoljstva za prave, sportske ribolovce.

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Bucov

(Aspius aspius)

Pripada rodu (Aspius) iz familije Cyprinidae. Predstavlja riblju vrstu veoma zanimljivu za sportski ribolov. U našim uslovima naraste do 80 cm i dostiže maksimalnu težinu do 8 kg. Zbog nedostatka zuba usta su mu duboko usađena, te pripada gutačima koji svoju lovinu prihvataju zubolikim izraštajima na škrgama i prosleđuju je ka hrapavom ždrelu. Kod primeraka dužine do 2 kg telo je izduženo, naoružano vrlo jakim perajnim sistemom koji se završava veoma moćnim repom. Krupniji primerci blago su pogrbljeni od glave do leđnog peraja, sa spuštenim trbuhom. Boja leđa kod bucova je tamno zelena, bokovi su srebrnasto-plavkastog sjaja dok je trbuh bele boje.
Živi u celoj Evropi osim severne Škotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske. U Skandinaviji živi samo na jugu, dok Finske reke posećuje samo na zapadu. Obitava u svim većim kanalskim sistemima, rekama i jezerima. Veći deo dana provodi u mirnoj vodi. Na prelive prirodne ili veštačke, stubove mostova i usća voda, dolazi uveče i rano ujutro da bi se hranio. Što su primerci veći jata su manja, tako da nije nikakvo čudo videti kapitalnog bucova da lovi sam. Hrani se pretezno (crvolikim) beskičmenjacima, člankonošcima, kauglerom i drugom sitnom ribom.
Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini, a mužjaci u petoj godini života (veličina preko 30 cm). Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do kraja maja, ženka polaže oko 100.000 jaja čiji razvoj traje od 14-21 dan.

Mamci i pribor za lov:

Za uspešan lov je dobro imati štap akcije "A" ili "B", težine bacanja 20-40 grama ili 30-60 grama ako se očekuju krupniji primerci. Štap treba da ima dobre bacačke mogućnosti jer se u lovu na bucova mora daleko zabacivati, čak i do 50m. Debljina najlona ne bi trebalo da prelazi 0,30mm. Najbolje su marke elastičnih, srednje mekih najlona. Neistegljivi i kruti najloni nisu pogodni jer se lako i brzo upredu. Mašinica treba da ima velik prenos (da bude brza) od 1:5 i veći. Poželjan kapacitet špulne je najmanje 100 m najlona 0,40 mm. Kočnica treba da bude tačno podešena u zavisnosti od debljine i jačine najlona. Veštačke mušice koje se koriste su na udicama veličina 1-10, obično su ručni rad i spadaju u kategoriju fantastičnih mušica što znači da nisu pravljene po uzoru na nekog insekta iz prirode. Kod pravljenja sistema za lov, dobro je kombinovati mušice svetle i tamne boje, zatim manje sa većim... Sisteme sa mušicama treba zabacivati nizvodno, odnosno poprečno na tok vode i brzo ih povlačiti sa visoko podignutim vrhom štapa. Najbolja mesta za ovakav lov koja su i ujedno omiljena mesta na kojima bucov boravi i lovi su prelivi, kamene regulacije (neperi, šporovi) i peščane plaže. Najbolje doba dana za lov su pozno jutro i rano popodne, a najbolji uslovi za ribolov su razdoblja kad vodostaj Dunava stagnira ili kad je u manjem porastu. Na opisani način se bucov lovi od marta do kraja novembra. Ne treba dozvoliti da udarci krupnih bucova budu iznenađenje. Kočnica mašinice treba da bude popuštena jer je udarac bucova "surov", a osim toga krupan primerak na udici je izuzetan borac. Svaka greška pri zamaranju takvih primeraka se kažnjava gubitkom ribe jer su udice relativno sitne pa su za zamaranje potrebni strpljenje i puna kontrola situacije u svakom trenutku.

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Amur

(Ctenopharyngodon idella)

Beli amur je biljožder sivozelenih leđa i bokova sa svetlijim trbuhom i sivim perajama. Pripada šaranskom rodu. Telo mu je vretenastog je oblika. Može dostići težinu od 50 kg, i dužinu čak i do 2 metra, a prosečna lovna težina mu je od 3-12 kg. Kod nas je prenet iz Mađarske, a inače je poreklom je iz velikih reka u Kini i Sibiru. Za mrest mu je neophodna temperatura vode od 37 stepeni, tako da je njegov mrest kod nas za sad samo veštački.

Mamci i pribor za lov:

Amur je dakle biljožder i hrani se velikim količinama vodenog bilja, tako da su najbolji mamci za lov amura pre svega neživi mamci - kuvani mladi ili stari kukuruz, svež mlad kukuruz, polubareni krompir i grašak, svila mladog kukuruza, detelina, komadići vodenog bilja, plodovi trešnje, višnje, džanarike, mahovina. Peca se i na hlebne valjke, koricu hleba i boili kuglice namenjene šaranu. Sitniji amur često zna da uzme i glistu. Lovi se uglavnom na dubinske mamce, mada se može vrlo uspešno pecati i na plovak. Amur je vrlo snažna riba pa se za njegov lov koriste jači štapovi obavezno puni. Najlon takođe mora biti jak, debljine bar 0.40mm, za krupnije primerke i 0.50mm, jer tanje najlone lako kida. Lovi se na šaranske udice. Amur na udici je veliki borac i treba ga polako zamarati, jer ako ga brzo dovedete u plićak, amur to često zna da iskoristi i naglim pokretima telom uspeva da se otkači sa udice.

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Bandar

(Perca fluviatilis)

Životni vek i brzina rasta grgeča umnogome zavise od uslova staništa u kome živi. Najviše trenutno stabilno stanište grgeča kod nas je Vlasinsko jezero. Pri dužini od 4-7mm hrane se račićima i planktonima. Pri dužini od 40-50mm prelazi polako na ishranu sitnim beskičmenjacima faune dna: larve insekata, pretežno komaraca, tubifeks. Dostizanjem dužine od 13-15 cm grgeči se hrane ribama. Početkom leta, pri veličini od oko 5 cm, vraća se u priobalje ili na dno do dubine od oko 3m i prelazi na ishranu faune dna. Tu boravi do kasne jeseni, kad sa padom temperature polako odlaze ka dubinama gde će prezimiti. Preživljavanje zavisi od uspeha u ishrani tokom prve godine života. Odrasli grgeči su često usamljeni, ali u mladosti love plen i kao jatni predatori. Njihova brzina plivanja i ubrzanje nisu impozantni, te im pojedinačno većina riba lako umakne, ali mogu da koriste kolektivni lov u jatu, kad ono što promakne jednome može naleteti sledećem lovcu. Love isključivo danju, najviše u zoru i sumrak, ali i preko dana, zavisno od potrebe za hranom i mogućnosti zadovoljenja, tj. količine dostupne hrane. Noć provode u plitkoj priobalnoj vodi na dnu, potpuno neaktivni. Grgeč je u mladosti izdužen. S godinama mu visina tela raste. Kolorit je kod našeg grgeča u osnovi zelenkasto zućkast, sa vertikalnim crnim prugama (od 5 do 8) duž bokova tela. Nijanse boje tela, broj i debljina pruga mogu varirati i u okviru istog staništa. U našem podneblju, životni vek grgeča varira od populacije do populacije. U pojedinim populacijama njihov životni vek jedva da pređe 6-7 godina. Ipak ima populacija u kojima se mogu sresti i mnogo stariji. Vreme mresta je od marta do aprila.

Mamci i pribor za lov:

Na tekućim vodama bandari su obično na šljunkovitom dnu, a na jezerima, ritovima i barama, najradije zaposedaju podvodna uzvišenja s razlogom nazvana „grgečkim brežuljcima“. Tu na padinama tih brežuljaka bandar strpljivo čeka svoj plen. Tamo gde je stajaća voda obrasla trskom i na podvodnim livadama zalaze i na dubine i od 10-15m. Za lov bandara koristite fini pribor. Najlon ne treba da je deblji od 0.30mm, a udice od 16-12. Podjednako uspešno na mirnim vodama, možete koristiti plovak ili dubinski lov, a za krupnije primerke upotrebite varalice uz laganu vuču. Sitniji bandari zagrizu i crviće naročito crveno obojene, a krupniji grozd crvića, naročito ako je neki od crvića na udici živ. Kao mamci se najčesće koriste tanka crvena ili rosna glista, puž golać, punoglavac, sasvim sitna ribica ili žabica, komadići riba i meso raka. Na sitnije kedere se mogu dobiti veći primerci. Najpoželjniji keder je pucavac koji se lovi uglavnom samo pomoću čerenca, a mogu poslužiti i sitnija crvenperka i bodorka. Mamac treba postaviti tek malo iznad dna, i tada se mogu očekivati krupniji primerci. Za vreme letnjih vrućina bandar se sa uspehom može loviti na prirodne i veštačke mušice.

Naslov: Re: ENCIKLOPEDIJA SLATKOVODNIH RIBA Čet Maj 07, 2009 2:41 pm

Mrena (Barbus barbus)
Leđa su joj tamnozelena, bokovi tamnozlatni, trbuh bjelkast. Tijelo je izduženo vretenasto, usta velika, mesnata, a na gornjoj usnici su po dva mala brčića. Glava joj je šiljasta, a oči malene. Na prednjem dijelu leđne peraje ima nazubljenu kost. Čvrsta je snažna riba koja pliva čelom prema struji. Može narasti do 7-8 kilograma težine. Naseljuje tekuće vode srednje Europe. Živi u jatima i putuje za vrijeme mrijesta uzvodno. Noćna je riba i po danu se zadržava u strujama i pod slapovima, a uveče traži hranu i po plićacima.
Osjetljiva je na studen pa pod jesen, čim vrijeme zahladi, traži zaklone i pada u neku vrst zimskog sna iz kojeg se budi tek nakon toplijih preoljetnih velikih voda. Mrijesti se od svibnja do konca srpnja. Mrijesti se u jakoj tekućoj vodi, a ikru lijepi po kamenju i šljunku.
Malene mrenice se izlegnu nakon tjedan-dva i izlaze u manje pritoke i potoke dok ne porastu. Rastu prilično brzo. Oprezna je i snalažljiva u struji. Najbolje je vrijeme lova u kolovozu i rujnu, a može se protegnuti i na listopad, ako je vrijeme toplo a voda bistra, i proljeće ako je toplo vrijeme i nizak vodostaj. Najbolji rezultati postižu se predvečer i zorom jer je ina noćna riba. Naći ćemo je u dubokim snažnim strujama rijeka, uz strme i podlokane obale s pješčanim dnom. Uzima hranu sa dna, zato mamac mora biti na samom dnu, što znači da najlon s udicom treba dobro opteretiti olovom. Najbolja meka je glista, sir i žganci. Mrena grize oprezno i udica mora biti dobro pokrivena mamcem. Treba je brzo zategnuti čim se osjete prvi udarci na udici. Meso mrene je puno sitnih kostiju, ali je ukusno i dobro. Za vrijeme mrijesta ne valja jesti ikru mrene jer izaziva proljev i grčeve. Meso nije štetno, a njezin otrov u ikri je termostabilan i ne uništava se ni kuhanjem ni pečenjem.

Lovio je moj tata, a sada je lovi i moj muž na Crnoj reci. Ukusna riba.

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Belica

(Leucaspius delineatus)

Belicu mnogi ribolovci mešaju sa beovicom (uklijom, kauglerom, kederom), ali ako se pažljivo posmatraju mogu se uočiti razlike. Belica je primetno manja od beovice. Bočna linija nije puna i prekida se najdalje od 12-13 krljušti iza glave. Peraja su joj bezbojna, i njena boja uglavnom zavisi od dna i vode u kojoj boravi. Rečna belica je dosta svetlija od jezerske. Ledja su obično blago zelenkasta ili žućkasta. Bokovi su srebrnasto beli sa prugicama jarko srebrnasto-plave boje. Telo je izduženog oblika i prekriveno sitnom srebrnastom krljušti koja lako otpada. Prosečna dužina je 6-8cm, a maksimalno naraste do 12cm. Belica je sitna, jatna riba, živi u jezerima, kanalima i rekama sa sporim ravničarskim tokom, i uglavnom se drži površinskog dela vode. U našoj zemlji pretežno naseljava nizijske vode, a ima je i u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Mresti se leti, a polnu zrelost dostiže u drugoj godini života.

Mamci i pribor za lov:

Belica nema nikakav privredni značaj i vrlo se retko namenski lovi, i to pre svega jer može dobro poslužiti kao mamac za lov grabljivica. Belica je veoma proždrljiva, hrani se ogromnim količinama planktona. Grabi bukvalno sve što padne na vodu. Kao mamac možemo koristiti sve što nam padne pod ruku, čak i parče vunenog konca ili kuglicu stiropora, najbolje na hleb ili crviće. Lov belice je odlična škola za početnike. Zahteva nežan pribor, laganu pecaljku dužine 3-4m, vrlo tanak najlon 0.10-0.16mm i

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Deverika

(Abramis brama)

Deverika takođe pripada šaranskom rodu. Telo joj je spljošteno i izdignuto sa bočne strane pa izgleda poput dlana. Manji primerci su srebrnkaste boje, dok krupniji primerci imaju tamnozelenkasta leđa i nešto tamnije telo. Kod deverike je izuzetno upadljivo analno peraje po kome se razlikuje od Crnooke deverike (Abramis sapa) (na slici dole) kod koje je ovo peraje znatno duže i koja naraste najviše do 30cm. Prava deverika može narasti do 70cm i dostići težinu oko 5kg. Najcešce stanište deverike su reke, ali se sreće i u jezerima i kanalima gde ima dovoljne dubine i dovoljno kiseonika. Kao i većina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato je uvek uniformno,jedinki približno istog uzrasta, i na područjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se srecu čista jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu naći i ostale "bele ribe", kao protfiš, bodorka, itd. Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine, koje određuje temperaturu vode, i od doba dana, koje određuje dinamiku ishrane. Preko zime, deverike se krtože, osim u slučaju da pronađu područje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova isl.) gde ima dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleća i zagrevanjem vode, deverike postaju aktivnije i kreću u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. Mlade jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužici i školjkice i dr.). Jelovnik starijih je sličan, samo što jedu vrste većih dimenzija. U bogato zatravljenim područjima, deverike ce "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, nego zbog obilja račića i larvi raznih insekata u toj vegetaciji. S proleća deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru i predveče. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i večernji period. Sa nastupanjem jeseni i zahlađenjem, prelazi se ponovo na režim sličan onom u proleće do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika borave i na muljevitim, i na peskovitim pa čak i kamenitim terenima. Ujutro i u manjoj meri, predveče u leto, deverike prilaze obali iz dubine i matice reke, radi ishrane, a najveći deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim delovima matice. Letnje noći provode u plićoj vodi. Brzina rasta deverike je vrlo promenljiva i zavisi od odlika staništa, pre svega količine dostupne hrane u njemu. Mresti se od aprila do juna, kada ženka položi od 100000 do 500000 komada ikre.

Mamci i pribor za lov:

Deverika je vrlo plašljiva riba i neophodno je ne praviti buku na mestu na kome pecate. Takođe pri naglim promenama vremena deveriku je teško pecati jer tada po pravilu uopšte nije zainteresovana za hranu. Može se loviti skoro cele godine, mada nešto slabije zimi kada se povlači u dublje slojeve vode. U toplim danima aktivnija je po oblačnom vremenu nego po sunčanom. Deverika ne uzima odmah mamac, vec ga drži u "trubici" i ne mrda sa mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da pocne da guta, kreće na stranu. To se slaže sa ribolovnom literaturom (i praksom), po kojoj deverika, izdižući mamac, podiže i obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlači pod vodu. Najčešći mamci koji se koriste u lovu deverike su crvići, crvena ili ritska tanja glista, hlebni valjčići, kuvana pšenica, sitnija zrna svežeg graška, testo, korica hleba, valjčići od brašna i kuvanog krompira i najstinija zrna kuvanog kukuruza. Lovi se finim priborom, tankim najlonom od 0.15mm - 0.18mm, sitnim udicama broj 14 i 16, za nešto krupnije i udica 12. Štap je poželjno da bude duži (oko 4m), tanak i osetljiv. Najbolje je pecati na plovak (neki laganiji, uskog tela), ali i pecanjem na dubinac se mogu postići solidni rezultati.

Godina : 39 Datum upisa : 04.12.2008

Odličan potez i dobro obrađena tematika.
Možda još da dodaš koje su minimalne dimenzije primeraka za izlov, kao i kada je lovostaj na određene vrste.

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

Babuška

(Carassius Auratius Gibelio)

Babuška je sve češća na našim ribolovnim vodama. Prvi put se kod nas pojavila početkom osamdesetih i njena populacija raste, obično na štetu karaša sa kojim se može ukrštati. Svoju brojnost babuška duguje specifičnom načinu razmnožavanja, kao i gotovo neverovatnoj prilagodljivosti i otpornosti na sve moguće uslove života u vodi. Pari se zajedno sa karašem u maju i junu. Prosečna lovna težina babuške kreće se oko 500 grama, ali je moguće naići i na babušku tešku preko 2 kilograma. Ovo je riba dna, sa koga jede delove biljaka i životinjice. Leti, kada je vreme toplije i metabolizam brži, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro potpuno latentno stanje. U stanju je da preživi u u vodama koje se potpuno lede zahvaljujući kožnoj izlučevini koja se ne mrzne. Takođe, kao i karaš, u toku sušnih mjeseci, babuška je u stanju da se ukopa u zemlju (da se ukrtoži) i tako ukopana preživi potpuno isušivanje bare ili jezera.
Babuške su ribe dna, tu se hrane, pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mjesto gdje se nalazi jato babuški po mehurićima koji se pojavljuju na površini vode. Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana, posebno rano ujutro i predveče babuške prilaze bliže obali i hrane se među priobalnim biljem. Tada se podižu i na 70-80 cm od dna. Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se kreću i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To čine iz dva razloga: vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takođe isti ambijent je bogat prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižu pecanjem neposredno uz rastinje ili u rupama - čistim delovima vodene površine okružene njime. Na vodama gdje nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba tražiti što dalje od obale, što je najčešće slučaj na većim jezerima.

Mamci i pribor za lov:

Bez obzira na položaj vegetacije, najbolji rezultati se postižu na dubinama 2,5 do 3 metra i tu se, po pravilu, javljaju najkrupniji komadi. Za ovakav način pecanja potrebno je imati štapove duge od 6 do 8 metara bez provodnika ili tek nešto kraće štapove sa provodnicima (Bolonjeze teleskope) uz koje ide manja mašnica. Za pecanje babuške sasvim su dovoljna dva štapa, jer kad babuška krene nemoguće je pratiti više štapova. Štap bi trebalo da bude lagan, ali dovoljno žilav i jak da podeli megdan sa ribama teškim kilogram-dva. Pored štapova veoma je važan i ostali prateći pribor. Od najlona, kao osnovni, najčešće se koristi 0,15 ili 0,16, dok se debljina predveza kreće od 0,12 do 0,14 mm. Za pecanje mašinicom, idealan najlon je 0,18 koji je dovoljno tanak da omogući daleka bacanja, a u isto vreme dovoljno jak da može uspešno da uštopuje i kapitalne primerke bauške. Kod dosta ribolovaca postoji uvrešeno shvatanje da debljina najlona ne utiče na apetit babuške. Valja reći da postoje dani kada babuška uzima mamac bez obzira na debljinu najlona, no to su retke i izuzetne prilike. Izbor udice direktno zavisi od veličine babuške koja se očekuje, kao i od vrste mamca. Uglavnom su se najbolje pokazale udice u rasponu 16-12 kao najuniverzalnije, jer podjednako dobro kače i sitnije i krupnije primerke babuške. Kad se radi o konkretnim modelima, dobro su se pokazale udice "Gamakatsu", "Tubertini" i "Kamasan". Jedna od osobina dobre udice je ta, da bez obzira na relativno malu veličinu, može da se uhvati u koštac i sa velikim ribama, pa ih prema tome ne treba izbegavati. Izbor plovka najmanje utiče na krajnji rezultat. Ipak treba izbegavati teške glomazne plovke. S obzirom da se peca na stajaćim vodama sasvim su dovoljni plovci do 2 grama nosivosti. Izuzetno, kada se peca na maloj dubini, najbolje rezultate daju veoma lagani plovci (0,30 - 0,50 grama). Za pecanje babuške na većim daljinama najčešće se koristi Waggler, ili se peca dubinskom metodom sa hranilicom. Na dubljim, čistim vodama uglavnom se koriste klizeći Waggler i hranilica, a na plićim vodama najbolji rezultati postižu se upotrebom fiksiranog Wagglera. Od pribora za ovaj način pecanja neophodan je "Match" štap, ili pak teleskop sa provodnicima sa odgovarajućom mašinicom.
Kao mamac koristi se: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruža, gliste i mesni crvići. Sa proleća i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvići, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica. Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba čekati na udicu namamčenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa koja se pokazala kao vrlo uspesna. Ukoliko se peca na pšenicu na udicu se stavlja od jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je prosječna veličina babuški. Pri mamćenju vrh udice mora uvijek da bude potpuno slobodan. Zrno se obično probada bočno, kroz dvije opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno odgovara za jedno zrno pšenice, 14-tica i 12-tica se uspješno pokrivaju sa dva zrna, dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10. Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca. Česta je pojava da babuška u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste hrane. Tada treba promeniti mamac i tražiti onaj koji im najviše odgovara.

Čuvar Vatre Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008

SunStorm ::: Odličan potez i dobro obrađena tematika.
Možda još da dodaš koje su minimalne dimenzije primeraka za izlov, kao i kada je lovostaj na određene vrste.

Naziv Lat Naziv Period lovostaja Minimalna dužina

Mladica Hucho hucho 1. III - 1. IX 110 cm

Zlatni karaš Carassius carassius Trajni lovostaj

Kečiiga Acipenser ruthenus 1. III - 31. V 40 cm

Som Silurus glanis 1. V - 15. VI 60 cm

Štuka Esox lucius 1. II - 31. III 40 cm

SmuÄ‘ Stizostedion lucioperca 1. III - 30. IV 40 cm

Smudj kamenjar Stizostedion volgensis 1. III - 30. IV 25 cm

Linjak Tinca tinca Trajni lovostaj

Bas Micropterus salmoides 15. III - 15. VI 15 cm

Deverika Abramis brama 1. IV - 31. V 25 cm

Šaran Cyprinus carpio 1. IV - 31. V 30 cm

Bucov Aspius aspius 1. IV - 31. V 30 cm

Jaz Leuciscus idus 1. IV - 31. V 20 cm

Klen Leuciscus cephalus 1. IV - 31. V 20 cm

Skobalj Chondrostoma nasus 1. IV - 31. V 20 cm

Mrena Barbus barbus 1. IV - 31. V 25 cm

Potočna mrena Barbus peloponnesius 1. IV - 31. V 15 cm

Lipljen Thymallus thymallus 1. III - 31. V 30 cm

Grgeč Perca fluviatilis 15 cm

Ohridska pastrmka Salmo letnica 1. X - 1. III 40 cm

Pastrmka Sve ostale vrste 1. X - 1. III 25 cm

Plotica Rutilus pigus 1. IV - 31. V 20 cm

Manić Lota lota 25 cm

Mali vretenar Zingel streber Trajni lovostaj
Veliki vretenar Zingel zingel Trajni lovostaj

Godina : 55 Location : pdgorica Humor : sve Datum upisa : 30.07.2009

Lipljen se ubraja u jednu od najlepših i najelegantnijih
slatkovodnih riba. Telo lipljana je vitko i izduženo, pokriveno
relativnom sitnom, ali čvrstom krljušti. Leđa lipljana krasi neobično
veliko i dugačko leđno peraje metalnoplave boje sa 3 - 4 reda krupnih
crvenih i ljubičastih pega. On ima malu glavu, koja se sužava u
zašiljeni špic sa malim jedva vidljivim ustima i slabo razvijenim
kukastim zubima. Donja peraja su pepeljaste boje sa bledo-crvenim i
violetnim prelivom na vrhu, a repno peraje je crvenkastobakarno, a
bočno peraje je sivo sa crvenim prelivom. Na bokovima iza glave ima
nepravilno raspoređene crne pege. Iznad trbušnih peraja, sa obe strane
tela, ima crvenkaste prelive. Za vreme mresta, naročito kod mužjaka,
sve boje su jače izražene..

Navike, stanište, rasprostranjenost

Lipljen obitava u srednjem delu evroazijskog kontinenta. U Evropi ga ima od Urala na istoku, do Velike Britanije na zapadu. Na severu ga ima na Kaninom i Kolskom poluostrvu i severoistočnim delovima Skandinavije. Južna granica gornji tok reke Ural, pritoke gornjeg i srednjeg toka reke Kame i Volge i basen gornjeg, srednjeg i donjeg toka Dunava. Najjužnije područje lipljena na Balkanu i u Evropi uopšte je reka Ljuća sa Plavskim jezerom. Lipljen je riba hladnih voda i često živi zajedno sa potočnom pastrmkom iako ima svoje područje. Za razliku od pastrmke
on voli mirniji, manje bujičav i relativno veći tok. Živi u manjim
jatima. Lipljen živi u tzv."pastrmskim" vodama: brzim, čistim i hladnim
potocima ili rekama. Lipljen je brži lovac na mušice, koje padaju, ili
samo dodiruju u letu vodenu površinu. U vodama Srbije i Crne Gore lipljen živi isključivo u vodama dunavskog sliva. To su Tara, Drina, Ljuča, Ibar, Ćehotina, Komarnica, Lim, Studenica, Rzav. U vodama jadranskog sliva nema lipljana. Izuzetak je reka Soča, gde živi autohtona vrsta - soški lipljen i reka Morača gde lipljena ima od izvora pa sve do 20 km od Podgorice.

Razmnožavanje

Lipljen je riba čiji mrest zavisi od tempereture i većinom se
obavlja od aprila do sredine maja. U planinskim, hladnim rekama, mrest,
upravo zbog temperature vode počinje nešto kasnije. Ženka baca ikru u
blizini mesta boravka, pod uslovom da su vode duboke, a i da su svi
ostali uslovi povoljni. Ikru polaže u jame duboke 50 – 100 cm. U
nepovoljnim uslovima, lipljen na mrest odlazi u obližnje potoke sa
toplijom vodom i pogodnijim dnom. Takve migracije su uobičajene kod
jezerskih vrsta jer se lipljen ne može mrestiti na velikim dubinama.
Polnu zrelost stiče u trećoj godini, dok je potpuno polno zreo u svojoj
četvrtoj i petoj godini. Plodnost lipljena nije velika. U zavisnosti od
starosti, ženka položi u proseku 3 000 - 6 000 jajašaca ikre.. U našim
rekama Srbije lipljan se mresti pri temperaturi vode od 6 do 10 stepeni C. Na plodnost i na mrest lipljana u Srbiji veliki uticaj imaju ekološki činioci, koji na mnogim našim vodama utiču da mrest uspe svake pete godine.

Godina : 55 Location : pdgorica Humor : sve Datum upisa : 30.07.2009

Опис и грађа

Пастрмка главатица има карактеристично велику главу, која јој
заузима од 22% до 25% укупне дужине тела. Зуби и чељусти су јој веома
јаки. Тело има облик издуженог ваљка. Боја тела јој варира од
црвеносиве до тамнозеленкасте, а има тамне пруге у виду шара. Глава јој
је налик мрамору, па је по томе и добила такав латински назив.

Навике, станиште, распрострањеност

Пастрмка главатица живи у рекама у Јадранском сливу, од Југозападних алпа па до Албаније. Живи у рекама - Морача, Соча, Идријица, Випва, Неретва, Зета, Бели Дрим, Бојана и Скадарском језеру.
Загађења и промена станишта довело је до дубиозне разлике као једне од
најугроженијих слатководних риба Јадранског басена. Задржава се у
дубоким вировима.

Размножавање

Пастрмка главатица се мрести када температура воде достигне од 8 до
13ºC. тада женка положи икру на шљунковито дно, а развој ембриона у
јајним опнама, при температури од 9,5ºC и траје око 45 дана. На почетку
се храни планктонима, а касније ситном рибом

ENCIKLOPEDIJA SLATKOVODNIH RIBA Glavatica

ENCIKLOPEDIJA SLATKOVODNIH RIBA Glavatica

Godina : 55 Location : pdgorica Humor : sve Datum upisa : 30.07.2009

potočna pastrmka

Potočna pastrmka ima veću glavu sa tupom njuškom i velikim
ustima u kojima su veoma oštri zubi. Peraja su joj zaobljena i čvrsta i
prilično široka. Leđa su joj u zavisnosti od staništa
tamnozelena, tamnosiva ili tamnosmeđa, a ponekad gotovo siva. Bokovi su
joj obično zelenkasti ili žućkasti, a trbuh srebrnast, žućkast ili
svetlosiv. Ima lepo i proporcionalno telo i ubraja se u dobre i brze
plivače.
Potočna pastrmka se raspoznaje po crvenim ili crnim tačkicama
po telu. Crvenkastih tačkica obično ima nešto manje i mogu biti u
prelivima od jarkocrvene do svetlocrvene boje. U vreme mresta boje
postaju nešto intezivnije, jače i lepše. Ona koja živi u plićim vodama,
gde je dno šljunkovito, obično je svetlijih boja, a ako nastanjuje
dublje vode, pećine ili špilje, skoro je crna. Mlade pastrmke se od
starijih razlikuju po boji, koja im se ustaljuje tek posle druge godine.
Potočna pastrmka koja nastanjuje istu reku može se
razlikovati i to u zavisnosti od mesta življenja, pa se događa da se
pastrmka iz gornjeg toka reke dosta razlikuje od one iz donjeg toka
iste reke.

Navike, stanište, rasprostranjenost

Potočna pastrmka živi u brzim, tekućim, naročito bistrim
potocima, sa šljunkovitim ili peščanim dnom – tipične pastrmske vode.
Skriva se pod korenjem drveća, kamenjem ili izdubljenim delovima obale.
Voli hladnu vodu bogatu kiseonikom.

Razmnožavanje

Potočna pastrmka se mresti, u zavisnosti od klimatskih
uslova, od oktobra do kraja februara. Mužjak i ženka, repom i glavom,
iskopaju jamu na odgovarajućem mestu - na šljunkovitom dnu duboku oko
20 cm u koju ženka položi 500 do 3000 jajašaca ikre, koju mužjak odmah
oplodi. Jajašca su narandžaste boje veličine oko 5 mm. Za oko dva
meseca iz ikre će se izvaliti mlađ. Ženka postaje polno zrela od druge
do treće godine.

ENCIKLOPEDIJA SLATKOVODNIH RIBA Potocna_pastrmka

ENCIKLOPEDIJA SLATKOVODNIH RIBA Potocna_pastrmka

Godina : 55 Location : pdgorica Humor : sve Datum upisa : 30.07.2009

Mladica ima lepo, dugačko i valjkasto telo, i ona je najveći
predstavnik pastrmskog roda. Pliva meteorskom brzinom, a repno peraje
je snažno poput vesla. Škržni poklopci su veliki i široko ih otvara.
Boja joj je izrazito lepa i na snegu deluje veličanstveno. Po telu ima
crne pege. Glava i leđa su joj tamnosmeđa do zelenkasta, a kod ponekih
primeraka blago ružičasta sa prelivima, što je vezano za mesto
obitovanja. Za vreme mrešćenja je još lepše i tada dobija neku
bakarnoljubičastu boju. Najveća ikada ulovljena mladica bila je teška
59,4 kilograma i duga 186 cm. Bilo je to 1873. godine. Zvanično
priznati rekord drži primerak od 34,511 kilograma ulovljen 1985.u Austriji.

Navike, stanište, rasprostranjenost

Mladica se drži, i to krupniji primerci, dubokih virova sa
skrovitim mestima pod obalom, odakle povremeno kreću u potragu za
hranom, uglavnom na brzake - ujutru na ulaze, a uveče na izlaze virova.
Kad se nahrani mladica se vraća u svoje skrovište i ljubomorno ga čuva
od uljeza. Hrani se ribom i rakovima. U Srbiji najlepši primerci se mogu naći kod Bajine Bašte pa nizvodno do sela Crnca pre početka Zvorničkog jezera u Opštini Ljubovija, mada je ima i nizvodno sve do ušća Drine u Savu, pa čak zaluta i u savske vode pogotovo oko ušća i to za vreme jakih zima kada ona traga za belom ribom, a naročito skobaljem koji joj je omiljena hrana.

Razmnožavanje

Mladica se mresti od marta do aprila, izleže 10-25000 jajašaca. Polno je zrela sa 5 godina kad je dugačka 50-60 cm.
ENCIKLOPEDIJA SLATKOVODNIH RIBA Mladica4

ENCIKLOPEDIJA SLATKOVODNIH RIBA Mladica4

» RIBA (i morski plodovi ) RECEPTI