Infarkt srca i druge koronarne bolesti....

Infarkt srca – šta je to ?
Infarkt srca se javlja kada nam je zaustavljen dotok krvi u srce. Bez krvi i kiseonika koji ona nosi, deo našeg srca umire. Infarkt srca ne mora biti uvek sa smrtnim ishodom. Brza intervencija može ponovo osposobiti dotok krvi u srce i tako nam spasiti život.

Šta prozrokuje infarkt srca ?


Infarkt srca se javlja kada se zaustavi dotok krvi do srca. Ovo se obično dešava zbog masnih naslaga na zidovima krvnih sudova – koronarnih arterija.
Svako začepljenje jedne od koronarnih arterija ili neke od njenih ogranaka, te prekida snabdevanja krvlju dela srčanog mišića kojeg hrani začepljena arterija, dovodi do infarkta. Taj deo srca umire. Zapravo, srčane ćelije tog dela srca umiru.
Ako ovo začepljenje traje 30-ak minuta (prema nekim istraživanjima i kraće), srce je nepovratno oštećeno. Srce je doživelo svoj “srčani udar”, tj. infarkt miokarda. Sada se treba boriti da ga i preživi.
Stvari poput napornih vežbi, iznenadnog emocionalnog stresa ili nekontrolisanog korišćenja lekova mogu prouzrokovati infarkt srca. U velikoj broju slučajeva, ne postoji jasan razlog zašto je nastao infarkt srca ili naznaka kada će on nastati.

Koji su simptomi infarkta srca ?


Najčešći simptom infarkta srca predstavlja oštar bol u grudima.

• ovaj bol pacijenti opisuju kao nelagodnost, pritisak, stiskanje ili težinu koju osećaju u grudima
  
• bol se može širiti niz levo rame i ruku do drugih delova tela, kao što su ledja, vrat ili desno rame
  

Dobar deo pacijenata pored navedenih imaju i barem jedan od sledećih simptoma:

• bol u želucu
  
• znojenje
  
• otežano disanje
  
• osećaj slabosti i umora
  
• osećaj dezorjentisanosti
  

sonia ::

Koji su simptomi infarkta srca ?


Najčešći simptom infarkta srca predstavlja oštar bol u grudima.

Ovaj simptom ja periodično imam Toliko je jako da skoro ne može da se diše Dešavalo se par puta poslednjih godina , no pošto smo vrata do vrata sa Internom,a nisu navikli da me vide bledog kao krpa - bilo je da me zveknu odmah na EKG ......ama baš ništa ne pokazuje ?

Boli tebe uvo bre.Srčani mišići..Srce kažu ne može da boli..Ono te samo drapne,i noge napred..:D

Kijara-brm ::

Boli tebe uvo bre.Srčani mišići..Srce kažu ne može da boli..Ono te samo drapne,i noge napred..:D

upravo tako.....to se nemoze predvideti kad che te zvekne.Jedina sreca u nesrechi kad se to desi da te sto pre liferuju kod mesara na sto da te obradi:)))

montoya ::

Kijara-brm ::

Boli tebe uvo bre.Srčani mišići..Srce kažu ne može da boli..Ono te samo drapne,i noge napred..:D

upravo tako.....to se nemoze predvideti kad che te zvekne.Jedina sreca u nesrechi kad se to desi da te sto pre liferuju kod mesara na sto da te obradi:)))

Kažu najlepša smrt..:))))

danubius ::

sonia ::

Koji su simptomi infarkta srca ?


Najčešći simptom infarkta srca predstavlja oštar bol u grudima.

Ovaj simptom ja periodično imam Toliko je jako da skoro ne može da se diše Dešavalo se par puta poslednjih godina , no pošto smo vrata do vrata sa Internom,a nisu navikli da me vide bledog kao krpa - bilo je da me zveknu odmah na EKG ......ama baš ništa ne pokazuje ?

Sve zavisi od toga kakvog tipa je taj bol. Prvo, ne mora da bude srce, mozda su pluca? Pushish, je l'? :joint:
Ako i jeste od srca, moze da bude prolaznog karaktera, tj. da se javlja periodichno, tako da u trenutku snimanja, EKG bude sasvim normalan. Trebalo bi da uradish test opterecenja. Ibez nervoze ( ebesh shefa) :geek:
I trece, mogu da budu mishici, ako ..... ma znash ti to vec.... :ptica:

Kijara-brm ::

Kažu najlepša smrt..:))))

To ni ti htela.....da ja odapnem, pa da ti budeš adminka, aaaaaaaa ?

sonia ::

Trebalo bi da uradish test opterecenja. Ibez nervoze ( ebesh shefa)

Ma jesu.........mogu još i dzak cementa da nosim usput.....ništa

A da znaš kako je moja šefica bljak.......ne bi mi davala takve predloge

Srce prekida,prepada,infarkt,jedan drugi,treci.....sljedeci bi mogao biti smrtonosan.....u tom se pojavi kancer,jede ziva covjeka,prepolovi ga.....ne moze vise nista ...ne jede ne pije danima jedva dise,nema sna...isrpljen organizam maximalno,..............a ono jebeno srce koje je skljocalo i prepadalo,nikako da otkaze.
Ima li tu pravde i znanja.....kad treba da ne kuca,ono se bori kao najzdravije.

Umanjite rizik od bolesti srca i krvnih žila
Dovoljno kretanja i zdrava prehrana važni su čimbenici za zdravlje srca. No, organizam često opterećujemo lošom prehranom, viškom kolesterola, pušenjem, alkoholom i nedostatnom tjelesnom aktivnošću. Ne treba zaboraviti ni stres ni prekomjernu tjelesnu težinu, koji svakako ne čine dobro zdravlju.
S obzirom na to da vitalnost organizma i osjećaj zdravlja uvelike ovise o nama samima, uz malo truda možemo utjecati na razne činitelje koji pridonose razvoju bolesti srca i krvnih žila. Imajte na umu sljedeće neprijatelje zdravlja srca i krvnih žila, jer upravo na njih možete utjecati snagom svoje volje...
Pušenje - Bolesti srca i krvnih žila najčešći su uzrok smrti pušača. Duhanski dim sadrži brojne štetne tvari, poput nikotina, ugljičnog monoksida i katrana, uz oko 4000 ostalih sastojaka različita stupnja štetnosti, od kojih 43 djeluju kancerogeno. Na sreću, nikad nije kasno za prestanak, jer se poboljšanje zdravlja uočava vrlo brzo, a nakon nekoliko godina gotovo potpuno nestaju rizici za razvoj bolesti uzrokovanih pušenjem. Nema čarobne formule za prekid pušenja koja će svakome odgovarati. Za to trebate biti emocionalno spremni i donijeti odluku sami, a ne na nagovor okoline. Ipak, potražite podršku dragih osoba.
Stres - Povećava rizik od srčanog udara i bolesti krvožilnog sustava, a može izazvati i teškoće s mišićnim, probavnim i dišnim sustavom, kožom te poremećaje u prehrani i spolnom životu. Kronični stres povisuje krvni tlak i razinu kolesterola u krvi, povećava potrebu za cigaretama, kavom i pićima te umanjuje funkciju obrambenog sustava. Pokušajte umanjiti stres dijeleći probleme s prijateljima i razmišljajući o dobrim stvarima u životu!
Pretilost i nepravilna prehrana - Mnoga istraživanja pokazuju da je pretilost važan činitelj u razvoju bolesti srca i ateroskleroze. Iako može biti uzrokovana i genetskim činiteljima, češće je povezana s lošim prehrambenim navikama, kao što je prevelik unosa masnoća i šećera, tako da se na nju može utjecati s malo napora. U pojavu pretilosti mogu biti uključeni i stres, premalo tjelesne aktivnosti te pozitivna obiteljska anamneza.
Nedostatna tjelesna aktivnost - Uz pravilnu prehranu, koja uključuje i prehrambene tvari važne za zdravlje srca, od velike je važnosti i redovita tjelesna aktivnost. Stručnjaci preporučuju najmanje 30 do 60 minuta vježbanja srednjeg intenziteta, tri do četiri puta tjedno. Redovito vježbanje održava tijelo u dobroj kondiciji, zbog čega se lakše i uspješnije odupire bolestima. Aerobne vježbe (hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje...) dobre su za zdravlje srca i krvnih žila te izdržljivost, a anaerobne (npr. dizanje utega) su važne za snagu mišića i fleksibilnost.

Astra ::

Srce prekida,prepada,infarkt,jedan drugi,treci.....sljedeci bi mogao biti smrtonosan.....u tom se pojavi kancer,jede ziva covjeka,prepolovi ga.....ne moze vise nista ...ne jede ne pije danima jedva dise,nema sna...isrpljen organizam maximalno,..............a ono jebeno srce koje je skljocalo i prepadalo,nikako da otkaze.
Ima li tu pravde i znanja.....kad treba da ne kuca,ono se bori kao najzdravije.

E, srce je snaga celog organizma... Kad ono stane, gotovo je.
U najtezim trenucima, organizam skuplja svu snagu i bori se ( pred sam kraj chovek oseti kao da mu nije nishta), a tu snagu pokazuje putem srca, koje sad mora da pomaze, pa dok moze...
..................................................................

[quote="danubius"]

Kijara-brm ::

Kažu najlepša smrt..:))))

To ni ti htela.....da ja odapnem, pa da ti budeš adminka, aaaaaaaa ?


Pa ti ćeš tak i tak odapeti.sad bolje da te strefi srčka u letu.Nego da se mučiš...

Niko jos nije za sjemena ostao i najgore ne mozemo birati kako cemo otici,ali i infarkt(neuspio) ostavi posljedice,invalidnost....i ostale hendikepe pa sad ,ni to se nikome ne svidja.

Zaista vrlo potrebno da znamo i sve je tako.

Nisam gojazna,ne pusim,ne konzumiram alkohol,nemam masnoce u krvi,dovoljno se krecem,ali imam genetsku hipertenziju i tu nema pomoci.
A tome doprinosi i moj nacin zivota i posla,koji je dosta stresan, pa sta mi preostaje.Dobro rece moj doktor,ne zaboravite popiti lek.To jedino mogu,ali nacin zivota i genetiku ne mogu menjati.

Slichno je i kod mene-bilo. Stres je jako bitan faktor rizika kod hipertenzije. Lichno sam iskusila, rizikujuci da izgubim svoj zivot i zivot bebe koju sam nosila. Bilo je to pre 4 godina, oboje smo dobro, hvala Bogu, ali sam zauvek upamtila shta stres moze i sad ,pokushavam da na zivot gledam sa sunchane strane ulice.......
Nishta nije na ovom svetu vredno da bi gubili zdravlje zbog toga...
Hipertenzija, je samo simptom, zato uzrok mora da se trazi... i ako je moguce, reshi... Lekovi su zadnja solucija, zato pokushajte bez njih a promenite shto mozhete....

Postavlja se pitanje kada treba početi sa dijetetskom zaštitom od kardiovaskularnih bolesti? Ispitivanja su pokazala da postoji zavisnost između telesne mase novorođenčeta od telesne mase trudnice, tako da gojazne trudnice uglavnom rađaju krupniju decu. Novorođenčad, koja imaju na rođjenju više od 4,5 kg imaju veću šansu da budu gojazne osobe pošto se rađaju sa većim brojem masnih ćelija. Stoga su od najvećeg značaja dijetetske mere u toku trudnoće, prve dve godine života, u pubertetu i adolescenciji, period između 40-te I 65-te godine.

Dobra ishrana treba da bude u skladu sa mediteranskom piramidom ishrane, koja je zasnovana na ishrani zemalja Sredozemlja. Karakteristike ove ishrane su velika potrošnja voća, povrća, integralnog hleba, žita od celog zrna, orašastog voća, integralnog pirinča, mahunarki, hladno ceđenog maslinovog ulja i morske ribe, a umeren unos piletine, ćuretine, posnih sireva i drugih mlečnih proizvoda od obranog mleka. To je ishrana sa malo zasićenih, a mnogo nezasićenih masnoća i dijetnih vlakana. Obroci treba da budu raznovrsni sa puno povrća, voća, supa, salata, svežih začinskih biljaka, belog luka, limuna, a sa malo kuhinjske soli (5-10 g dnevno). Maslac i margarin treba da se zamene hladno ceđenim maslinovim uljem. Unos crvenih mesa treba da se smanji na jedan obrok nedeljno. Pored odgovarajućeg izbora namirnica važan je način pripreme hrane - kuvanje na pari, kratko pirjanjenje, dinstanje i pečenje bez masnoće. Kuvana jela i salate se samo prelivaju hladno ceđenim uljem.

Zbog ovakve ishrane stanovništvo mediteranskog podneblja ima mali procenat kardiovaskularnih oboljenja. Iskustvo pokazuje da individualno podešena mediteranska ishrana značajno utiče na smanjenje indeksa telesne mase, smanjenje gojaznosti, insulinsku rezistenciju, na nivo masnoća u krvi, poboljšava odnos LDL i HDL holesterola i reguliše krvni pritisak. Time se, značajno doprinosi prevenciji kardiovaskularnih bolesti, pre svega, nastanku angine pektoris, infarkta miokarda, šloga ili gangrene.

Preporuke

Masti treba da čine manje od 30 odsto ukupnog energetskog unosa. Unos zasićenih masti treba da iznosi najviše 1/3 ukupnog unosa masti. Zasićene masti treba zameniti delom polinezasićenim, a delom mononezasićenim mastima. Učešće složenih ugljenih hidrata u ukupnoj energetskoj vrednosti treba da je najmenje 55 procenata. Redukovati energetski unos, ukoliko postoji gojaznost i smanjiti unos soli na najviše pet grama na dan.

Ako mogu da biram kako ću da umrem , odlučio bih se za jedan solidan infarkt .
Čak i lepo zvuči----umro od srca

danubius ::

Ako mogu da biram kako ću da umrem , odlučio bih se za jedan solidan infarkt .
Čak i lepo zvuči----umro od srca

ne mlati se, bre..... nije to bash tek tako... ppp...daleko bilo

danubius ::

Ako mogu da biram kako ću da umrem , odlučio bih se za jedan solidan infarkt .
Čak i lepo zvuči----umro od srca

nemoj sefe danas tako,danas se slavi, a za umiranje ima vremena.
Inace slazem se sa tobom,jos kad bi bilo u snu,nista lepse.

Zaboravili smo da pomenemo da je 30. septembra bio Svetski dan srca


Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok obolevanja i smrtnosti u svetu i kod nas. U Srbiji je stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti iz godine u godinu u porastu - oko 50 odsto svih smrtnih slučajeva posledica je upravo ovih oboljenja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od bolesti srca i krvotoka u 1991. godini umrlo je oko 33.500 osoba ili grad veličine Mladenovca, a 2005. oko 43.500 ljudi, što je otprilike grad veličine Arandjelovca.

Prema procenama stručnjaka, ukoliko se primarna prevencija ne shvati kao najefikasniji način lečenja, već 2015. godine možemo da očekujem da u Srbiji od bolesti srca i krvotoka umre oko 70.000 ljudi.

"Smanjenje faktora rizika i njihovog uticaja na razvoj kardiovaskularnih bolesti, preokupacija je savremene svetske kardiologije. Lekar, da bi predupredio oboljenje može da propiše odredjeni lek koji u velikoj meri može da spreči napredovanje koronarne srčane bolesti. Na primer, na upravo završenom kongresu Evropskog udruženja kardiologa u Beču, objavljen je početak ARRIVE studije koja u Nemačkoj, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i Americi, u narednih pet godina prati delotvornost svakodnevne upotrebe acetisalne kiseline (ASK), aktivnog sastojka aspirina protekt 100, u malim dozama u prevenciji prvog infarkta srca i šloga kod više od 12.000 pacijenata sa umerenim rizikom. Istraživanje pokazuje da, na primer, aspirin protekt 100 primenjen i kao samo jedna tableta na dan uspešno sprečava nagomilavanje krvnih pločica, koje mogu da prouzrokuju nastanak krvnih ugrušaka u periodu kada je još moguće izbeći ili bar ublažiti infarkt ili šlog", rekao je za "Politiku" profesor dr Miodrag Ostojić, povodom 30. septembra, Svetsog dana srca.

...to je za one što imaju srca...

cojle ::

...to je za one što imaju srca...

da vidim one koji ga nemaju........

INFARKT_ KAKAV TAKAV, OD SRCA JE

Постоје извесни фактори који убрзавају ову болест а то су:

• породична склоност ка обољењу, јер је болест чешће испољена у појединим породицама.
  
• чешће је запажено обољење код гојазних особа, као и код особа са повишеним масним материјама у крви.
  
• повишени крвни притисак значајно доприноси овом обољењу.
  
• болест се чешће јавља код страсних пушача, који пуше већи број цигарета,а посебно уколико је пушење присутно више година.
  
• Код болесника од шећерне болести чешћи је инфаркт, нарочито ако се болест нередовно лечи, при чему код њих пролази са слабије израженим боловима, или чак и без њих.
  
• Физичка неактивност и чести психо стресови такође су доказани као фактори који фаворизују болест.
  

Kardio-vaskularni sistem je kompleksna tema i moze da sadrzi dosta podtema. Uglavnom se radi o srcanim aritmijama (nepravilan rad srca), ubrzanom ili usporenom radu srca, urodjene srcane mane, stecene srcane mane i jos mnogo toga. Srce je pumpa koja nas drzi u zivotu i treba ga osluskivati i cuvati, jer ono samo JEDNOM prestaje da radi!!!

LJUBAVNICA ::

Kardio-vaskularni sistem je kompleksna tema i moze da sadrzi dosta podtema. Uglavnom se radi o srcanim aritmijama (nepravilan rad srca), ubrzanom ili usporenom radu srca, urodjene srcane mane, stecene srcane mane i jos mnogo toga. Srce je pumpa koja nas drzi u zivotu i treba ga osluskivati i cuvati, jer ono samo JEDNOM prestaje da radi!!!

Naravno....nesto ima i odvojeno po temama , ali nije losa ideja napraviti ceo podforum "bolesti srca" i sve sto ide uz to.
Daj predlog sta da se obuhvati ,koje teme , ja otvaram podforum .

Sestrinske intervencije u lecenju bolesnika sa akutnim infarktom miokarda

Ciljevi lecenja su: oslobadjanje od bola stabilizacija hemodinamike srca, ogranicavanje infrakta i prevencija komlikacija (kardiogeni sok, ruptura srca, poremecaji sprovodjenja, akutna srcana insuficijencija, naprasna smrt)

Medicinska sestra ucestvuje u lecenju bolesnika koga prema savremenim shvatanjima cine:
- mirovanje bolesnika ( u postelji u toku prvih dana bolesti je prinudan- polusedeci), bitno nenaprezanje bolesnika, redovno presvlacenje rublja i masaza predilekcionih mesta, masaza donjih ekstremiteta, i vezbe disanja.
Kontrola diureze i stolice, takodje bez naprezanja.
-oksigenoterapija- kako je priliv krvi u miokardno tkivo manji zbog tromba ili stenoze, a zbog bola disanje je povrsno i ubrzano, pa su to dva problema, koja se resavaju primenom 100% kiseonka.
-medikamentozna terapija- nije u domenu samostalnog rada sestre, ali postoje standardi u ovom domenu gde su sestre samostalnije nego u drugim oblastima ( pripremiti sedative, ako bol ne popusta, tromboliticka terapija-nakon 4-6h, antikoagulantna-4-6h nakon pojave bola
-Briga o psihickom stanju pacijenta ( razgovor, dozirane informacije, opustena relaksacija)
Permanentno pracenje je obavezno, uz umece prepoznavanja komplikacija koje mogu zivotno ugroziti pacijenta, kao i poznavanje svih mera za hitnu intervenciju su osnovni zadaci sestre koja je uz bolesnika sa AIM.

Imala sam koksaki virus 2005-e godine, a nisam ni znala.. Svratim tako kod tetke ( med.sestra kod kardiologa) i ona me natera da mi uradi EKG
( nikad se ne nalazite sa rodbinom na poslu :eee: ). I doktor uzeo da cita i video da nesto nije kako treba, oziljak bla bla i posumnjao je na koksaki i pravac Torlak. Dok sam cekala rezultate, radila sam eho srca i nosila sam holter. Sve u svemu, koksaki je projurio i ja sam na nogama "prelezala" taj virus. Kako sam razumela doktora, imam male srcane zaliske koji se nisu formirali kako treba :eee: .... i od tada kad god je promena vremena, ziga me srce ali razbila sam koksaki
Ako me koksaki nije ubio, nista me nece ubiti

Hestija ::

Imala sam koksaki virus 2005-e godine, a nisam ni znala.. Svratim tako kod tetke ( med.sestra kod kardiologa) i ona me natera da mi uradi EKG
( nikad se ne nalazite sa rodbinom na poslu ). I doktor uzeo da cita i video da nesto nije kako treba, oziljak bla bla i posumnjao je na koksaki i pravac Torlak. Dok sam cekala rezultate, radila sam eho srca i nosila sam holter. Sve u svemu, koksaki je projurio i ja sam na nogama "prelezala" taj virus. Kako sam razumela doktora, imam male srcane zaliske koji se nisu formirali kako treba .... i od tada kad god je promena vremena, ziga me srce ali razbila sam koksaki
Ako me koksaki nije ubio, nista me nece ubiti

Imala si ludu sreću . Koksaki takav haos napravi ,da ne poželiš ni najgorem neprijatelju . A za "malo srce" ....ma sve su žene u stvari takve , samo vole da kažu a imaju velikoo srce za sve
Ipak periodično poseti kardiologa -ako ti je ovo konstatovano , moraš pratiti stanje .Srce treba za ceo život ,lako sad kad si mlada ,sad "žiga" i kad vidiš zgodnog lika na ulici.

Bilo pa proslo, idemo dalje :eee:

Ajd da vidim da Cak Noris sredi koksaki :rlol:

Hestija ::

Imala sam koksaki virus 2005-e godine, a nisam ni znala.. Svratim tako kod tetke ( med.sestra kod kardiologa) i ona me natera da mi uradi EKG
( nikad se ne nalazite sa rodbinom na poslu ). I doktor uzeo da cita i video da nesto nije kako treba, oziljak bla bla i posumnjao je na koksaki i pravac Torlak. Dok sam cekala rezultate, radila sam eho srca i nosila sam holter. Sve u svemu, koksaki je projurio i ja sam na nogama "prelezala" taj virus. Kako sam razumela doktora, imam male srcane zaliske koji se nisu formirali kako treba .... i od tada kad god je promena vremena, ziga me srce ali razbila sam koksaki
Ako me koksaki nije ubio, nista me nece ubiti

Ajd' da ne ostanemo duzni onima koji citaju ovu temu:

Koksaki virusi su dobili naziv po jednom selu pored Njujorka, gdje je zabeležena prva epidemija.

Podeljeni su u A i B grupe, u zavisnosti od toga koje bolesti izazivaju, a najčešće se povezuju sa oboljenjima srca. Veoma su otporni, borave u spoljnoj sredini, u zagađenoj vodi i hrani, a prenose se putem prljavih ruku ili nedovoljno opranog voća i povrća.

Veliki broj infekcija prolazi bez ikakvih simptoma ili sa simptomima blage prehlade, koja prođe za dva-tri dana. Razmnožava se u površinskim epitelnim ćelijama organa za varenje i lokalnim limfnim čvorovima. Mogu dugo da se održe u organizmu, a njihova veza za određene organe zavisi od prijemnih molekula.

Ako prođe sve barijere i stigne do srca, može da izazove zapaljenje srčanog mišića i zahvati unutrašnji sloj (kesu) srca (miokarditis, perokarditis i endokarditis). U prvoj fazi bolesti javlja se temperatura, poremećaji u radu srca, nepravilno lupanje srca, bol u grudima, zamor, a na osnovu ovih simptoma kardiolog Instituta za zdravlje upućuje zahtev za testiranje na koksaki virus. Broj zahteva za testiranje u posljednje tri godine znatno je povećan..

Pored lakših bolesti, kao što je paraliza facijalnog živca, koja je kratkotrajna i prolazi bez posledica, ovi virusi mogu izazvati bolesti težeg oblika: miokraditis (koji izaziva koksaki virus iz grupe B), meningitis i encefalitis.

Za njihova liječenja koristi se simptomatska terapija, zatim kortikoidi, antibiotici i druge. Do smrti mogu dovesti ako se zanemare simptomi i tielo se izlaže velikom fizičkom naporu. Potencijalno je opasno izlagati se fizičkim naporima, ukoliko je virus aktivan tj. ukoliko je, recimo, doveo do zapaljenja srčanog mišića. Zanimljivo je da je danas kod nas ovo relativno česta infekcija, ali je često ljudi nisu ni svesni...

Masivni infarkt i nije tako laka smrt kao sto se vjeruje.

Nedavno nam je umro dobar prijatelj od toga. Supruga je bila s njim.
Par dana se osjecao kao malo umorno,,,,Sto su pripisali omorini. Skoro 2m visok covjek, "zdrav" k'o dren,,,,

To vece, sjede gledaju tv, on na podu, ona iza njega,,,,odjednom se uhvatio za prsa, podigao se na koljena, ali najstrasnije od svega je zvuk koji je proizveo. Ona kaze da je bilo nesto sto nikad prije nije cula.
Cim je skocio, odmah je i pao. Ona ga je okrenula: lice je bilo crno skoro. Dala mu je CPR, i uspjela ga povratiti. Uzimajuci taj prvi dah, ponovo se podigao u sjedeci polozaj, par sekundi, i opet pao. E tad je vidjela svu patnju na njegovom licu. Par uzdaha, i ponovo je rpestao da dise.
Ona je nastavila CPR dok hitna nije stigla, za par minuta. Proglasen je mrtvim u bolnici sat vremena kasnije.
E sad, sta li su mu radili u bolnici, da ga povrate, oni znaju, ali kakva je to patnja za njega bila, niko ne zna.

I pored toga,mnogo je strasnije kad je taj uzasan bolni grc na licu mjesecima....nepodnosljiv bol koji cak ni morfijum ne moze da sanira....stvar je u trajanju...a ja sam oba roditelja gledala mjesecima upravo tako i molila se Bogu da ima podari bar infarkt koji u inat nece da dodje i pomogne.

CPR- kardiopulmonalna reanimacija je metoda prve pomoci i izbor broj jedan kod ozivljavanja.

Nakon provere, ako osoba nije u svesnom stanju i ne dise , pocinje se sa ovom metodom.

Vreme je najbitnije ovde, bukvalno pitanje zivota i smrti.

Akitni cardiac arrest pogodi godisnje oko milion ljudi samo u Evropi i jedan je od glavnih uzrok iznenadne smrti.
Svaki minut bez CPR-a povecava rizik od smrti za 7-10%
Pocinje se uvek kompresijama na srcu ( 30x u ritmu od 100 kompresija po minutu)
Na 30 srcanih dolaze kasnije 2 plucne- dva udaha- Zatvoriti prvo nos, i svaki udah otprilike 1sec.

30x- 2x sve dok medicinsko osoblje ne stigne..

Kalcijum je gradivni mineral i cini skoro 2% naseg organizma. Zadnjih godina je bacen akcenat na njegovu ulogu u sprecavanju nastanka kardiovaskularnih bolesti. 
Jos ne postoje studije koje su to potpuno dokazale potpunu redukciju rizika njegovim uzimanjem, ali se zna da ovde ''vise je manje'', naime, preterani unos suplemenata upravo dovodi do povecanog rizika od infarkta ( utice na stvrnjavanje zida arterija)  - http://www.bmj.com/content/341/bmj.c3691

Pazljivo...

Prema istraživanju Republičkog zavoda za zdravstvo ,Srbija spada među prve u Evropi po preveremnoj smrtnosti stanovništva ,a najčešći uzrok su infarkt miokarda i druge koronarne bolesti . 
Čak svaki drugi stanovnik Srbije ,godišnje oko 50 000 umire od ovog uzroka ,što je više nego broj umrlih od svih drugih bolesti ,uključujući i maligne tumore ,tj rak . 
Razloge ovakve rasprostranjenosti uopšte nije teško locirati ,a kako nam ide ,teško da će doći do poboljšanja u sledećim godinama .

John Doe ::

Preživeo jedan. Dobar put do prosvetljenja.

Vi prosvetljeni, a svi pusite...

Tema je ozbiljna. 
Oziljak nakon infarkta ostaje...Opomena...

Zato -

-Prestanak pusenja, jer negativno utice na volumen krvnih sudova koji sa godinama postaju rigidniji.
-Izmene u ishrani I odgovarajuca th su takodje bitne stavke za unutrasnje zidove istih i njihovo ciscenje.  
 -Redovna aktivnost ( radi bolje oksigenacije celija).
-Izbegavanje stresa...

Najnovija studija uradjena u Norveskoj je izazvala veliku paznju- Za nesto malo vise od jednu deceniju, bolesti kardiovaskularnog sistema, a konkretno i  infarkt, redukovane su za neverovatnih 70% !

Razlozi su jednostavni:
Skoro da niko ne pusi.
Zdravija ishrana.
Mnogo vise aktivnosti.

I ponovo u kompletu- Zdravije zivotne navike...

Bolji lekovi su samo mali delic...

Odgovornost je nasa!

Zdravo srce  :heart1:





Jan Mannsverk, overlege ved hjertemedisinsk avdeling ved UNN Tromsø.
FOTO: JAN FREDRIK FRANTZEN, UNN