Kratke i poučne priče

First topic message reminder :

Sanjam noćas, vedro i čisto nebo, sunce sija iz sve snage, sanjam kako igram fudbala ispod Gradine.
Sanjam kako moja ljubav stoji pored terena, navija za mene, i kad postignem gol ljubi me po kosi.
Sanjam idem u školu, čitam pismeni ispred razreda i Profesor Jokić sav zadovoljan češka bradu. I svi moji školski drugari, i živi i pokojni su tu i bodre me.
Sanjam stojim na livadi i kosim travu zajedno s pokojnim djedom,a baba nam nosi vode sa bunara. Sanjam da igramo košarke pored osnovne škole i svi smo zajedno, i Srbi i Hrvati, i radujemo se svakom postignutom košu.
Sanjam Borovaču i kako ja i buraz Vlade sjedimo pored jezera i on me ubjeđuje da se nije tu utopio, da me je neko slagao. I ja ga grlim čvrsto i pitam ga gdje je bio cijelo ovo vrijeme…
Sanjam moga starog kako stoji ispred Zvijezde, nakrivio zera kapu, i pita me hoću li sa njim u Drvar na neku proslavu, pa ćemo poslije u Knin da kupimo rakije i vina da ima za slavu.
Sanjam razvilo se kolo našim ulicama, igramo svi zajedno, i ja, i stari, i stara , i seje moje, i drugovi, i drugarice, i Srbi i Hrvati, i svi ljudi koje sam volio i koji su me voljeli…

Sanjam... da nije ni bilo rata...

Srbo Peuljanac (preuzeto sa sajta Carstvo Lokvanja)

Pismo iz CKM magazina


Molio bih vas za savet o jednoj vrlo važnoj stvari! Naime, već duže
vreme sumnjam da me žena vara. Na to upućuje mnogo toga - kada smo
zajedno i nju neko zove, ako se ja javim, ona spusti slušalicu. Osim
toga, često izlazi sa “prijateljicama”, a kada je pitam sa kim ide,
kaže da su to neke sa posla koje ne poznajem. Pokušavao sam da ja vidim
u taksiju kada dolazi kući, ali uvek izađe stotinak metara ranije pa
ostatak prepešači. Tu sam ja shvatio da je moguće da se ona i ne vraća
taksijem, pa sam rešio da proverim celu stvar. Pre neko veče, u vreme
kada se obično vraća kući, izašao sam i sakrio se iza svog automobila -
odakle imam pregled na čitavu ulicu - u nameri da proverim ko to nju
vraća kući. Dok sam čučao iza auta, primetio sam da mi je čitav zadnji
desni blatobran zarđao sa unutrašnje strane. Molim te, gđo, Saveta, da
mi odgovoriš na sledeće pitanje: Treba li da promenim ceo blatobran,
ili da probam da sastružem rđu i premažem blatobran zaštitnim sredstvom?

Zivot cine trenuci

U treptaju oka i otkucaju srca uvek je stajao
ceo zivot,a u uzdahu ljubav,a sve to samo u dusu stati moze i ceo
svemir ispuniti u trenu..

Kad nadu prelijes iskrenom zeljom i
sve to uvijes meko u ljubav, sve ce se zvezde nasmesiti i pogledati
tvoju... nemoj se tada zbuniti samo.

Esencijalna vrednost
ljudskoga uma i lepote je u simbolici i gestovima,samo ih treba
prepoznati,a to se naravno jedino srcem moze i zato cuvajte srce svoje.


Koliko god praznina bila duboka i teska,ako je ispunjavamo
lepim mislima i zeljama, mnogo cemo je olaksati i smanjiti njenu
dubinu,a praznine se uvek premoscavaju pogledom u buducnost.

Nikada
ne napustaj sopstvene snove,jer ce ih neko pokrasti,a ti ces onda
ispunjavati tudje i biti nesracan i tuzan celoga zivota..

Samo na stazi ljubavi,cvece mirise na srecu,a sunce ima zlatan sjaj i mozes ga slobodno gledati.

Ne otvaraj dush na vetrometini,jer ces prehladiti emocije,a one se od toga tesko i sporo lece.

Tvoj zivot je,samo tvoja kutija za nakit i ne ubacuj u nju nepozeljne stvari nikada dragi moj.
_________________
Ljudi misle da oni oblikuju price ....Zapravo je obrnuto....

ZA SVE STO NEMAJU VREME ZBOG POSLA

Čovjek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
SIN: 'Tata, smijem li te nešto pitati?'
OTAC 'Da, naravno, reci, što je?
SIN: 'Tata, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: 'To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?' kaže gnjevno
SIN: 'Samo sam želio znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: 'Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat.'
SIN: 'Oh,' dječak odgovori, spuštene glave.
SIN: 'Tata, molim te, možeš li mi posuditi 25 dolara?'
Otac
je bio bijesan 'Ako je jedini razlog što me pitaš da ti posudim 25
dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada
se okreni i odi ravno u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne
radim svaki dan za takve dječje idiotarije!'
Dječak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovjek je sjeo i postao još ljući zbog dječakovog pitanja...kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?'
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara...stvarno ne pita često novac...
Čovjek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
'Jesi zaspao, sine?', upitao je.
'Ne, tata, budan sam" odgovori dječak.
'Razmišljao
sam...možda sam bio prestrog prema tebi maloprije. Imao sam težak dan i
iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.'
Dječak
se uspravio, smiješeći se. 'Oh, hvala ti, tata!', poviknuo je. Tada,
posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Kad je vidio da dječak već ima novac, opet se počeo ljutiti.
Dječak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
'Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?', planu otac
'Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.', odgovori dječak.
'Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra doma ranije. Želim večerati s tobom."
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprost.
Ovo
je samo kratki podsjetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smijemo
dozvoliti da vrijeme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vrijeme s
ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Sjeti se
podijeliti tih 50 dolara s nekime koga voliš.

Da
umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zamijeniti. Ali
obitelji i prijateljima koji ostanu za nama nedostajat ćemo do kraja
života.

Secaš li se onog dana kad sam te molila
da mi pozajmiš svoj novi auto, koji sam zatim slupala?
Mislila sam da ceš me ubiti,
ali ti to nisi ucinio...
A secaš li se kad sam te nagovorila
da podemo na plažu iako si ti govorio da ce padati kiša,
i kiša je zatim i padala?
Mislila sam da ceš viknuti: »Jesam li ti rekao?!«
Ali ti si ostao miran...
Secaš li se kad sam ocijukala sa svima
da kod tebe izazovem ljubomoru,
i ti si bio ljubomoran.
Mislila sam da ceš me ostaviti,
ali ti to nisi ucinio...
Secaš li se kad sam prevrnula tortu od jagoda na tepih tvoga auta?
Mislila sam da ceš me istuci,
ali ti to nisi ucinio...
A seticeš se sigurno i one veceri
kad sam ti zaboravila reci da na slavlje treba doci u vecernjem odelu,
pa si došao u farmerkama?!
Mislila sam da ceš me ostaviti,
ali ti to nisi ucinio...
Istina, mnogo toga nisi ucinio.
Ali uvek si bio sa mnom strpljiv,
voleo si me i štitio.
Za mnoge stvari bih te molila za oproštenje da si se vratio iz rata
Ali, ti se nisi vratio...

Zlatno pravilo:
Samo jednom živimo na ovom svetu.
Sve ono dobro što ga jedni drugima možemo uciniti, ljubaznost koju možemo iskazati, ucinimo odmah.
Ne odgadjajmo to i ne zanemarujmo, jer ovim svetom necemo proci drugi put.

DJEVOJKA I MOMAK SE VOZE NA MOTORU

ONA:"NEMOJ TAKO BRZO VOZITI,SMANJI"

ON:"NE,BAS NAM JE DOBRO"

ONA:"NIJE MO DOBRO,MOLIM TE"

ON:"KAZI MI DA ME VOLIS..."

ONA:"VOLIM TE I TI TO ZNAS"

ON:"ZAGRLI ME......(DJEVOJKA ZAGRLI MOMKA)"

ON:"SKINI KACIGU S MOJE GLAVE I STAVI JE NA SVOJU GLAVU,MOLIM TE"

SLJEDECE JUTRO U NOVINAMA:

"MOTOR JE IMAO SAOBRACAJNU NESRECU,JER SU OTKAZALE KOCNICE.NA MOTORU SU BILE 2 OSOBE.JEDNA JE POGINULA,A JEDNA PREZIVJELA..."

A PRAVA ISTINA JE

MOMAK
JE NA POLA PUTA SHVATIO DA SU KOCNICE OTKAZALE,ALI NIJE ZELIO DA KAZE
DJEVOJCI.ZELIO JE POSLJEDNJI PUT CUTI OD NJE RIJECI VOLIM I POSLJEDNJI
PUT OSJETITI NJEN ZAGRLJAJ.ZATIM JOJ JE REKAO DA STAVI NJEGOVU
KACIGU,JER JE ZNAO DA CE ONA PREZIVJETI......IAKO JE TO ZNACILO DA CE
ON POGINUTI......

VOLIO JE VISE OD SVOG ZIVOTA

SUTRADAN JE DJEVOJKA SEBI PRESIJEKLA VENE....

VOLJELA GA JE VISE OD SVOG ZIVOTA...

Što možes danas, ne ostavljaj za sutra (narodna poslovica)

Jednog
dana, moj prijatelj je otvorio jednu od fioka koje su pripadale
njegovoj ženi. Izvadio je zamotuljak u ružinom papiru i pomislio: "Ovo
nije bilo šta, ovo je nešto specijalno."
Odmotao je paketić i
bacio papir, a onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je
ovo kupila kad smo bili prvi put u New Yorku, pre otprilike osam ili
devet godina. Nije to nikada upotrebila. Čuvala je za neku "posebnu
priliku".

"Dobro... ja mislim da je sada prilika za to."
Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona
imati na sahrani. Njegova žena je umrla. Okrenuo se prema meni i rekao:
"Ne čuvaj nikada ništa za posebne prilike, svaki dan u tvom životu je poseban."

Još
uvek se sećam njegovih reči... one su promenile moj život. Više čitam,
a manje čistim. Više sedim na terasi i uživam u pejzažu, i ne smeta mi
korov u vrtu i nepokošen travnjak. Provodim više vremena s porodicom, a
manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina
ispunjena užicima, a ne kurs preživljavanja. Više ništa ne čuvam.
Upotrebljavam moje kristalne čase svaki dan. Obučem moj novi sako, kad
idem u supermarket, ako mi je želja. Ja ne čuvam moj najbolji parfem za
specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kad poželim. Fraze:
"jednog dana" i "jednog od ovih dana" nestale su iz mog rečnika. Ako
nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti,
slušati ili raditi SADA.

Nisam siguran u to, šta bi žena mog
prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovde sutra. Mislim
da bi bila više u kontaktu sa svojom familijom i najbližim
prijateljima. Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za
oproštaj zbog nekih nesporazuma, i pomirila se s njima. Verujem da bi
išla da jede u kineski restoran, to je bila njena omiljena hrana.

Upravo
ove neuradjene male stvari što meni smetaju. Smeta mi što sam prestao
da vidjam moje dobre prijatelje koje sam ja "jednog dana" hteo nazvati.
Smeta mi što ne pišem pisma, koje sam mislio pisati "jednog od ovih
dana". Smeta mi i žalosti me da nisam rekao mojim roditeljima, mojoj
braći i deci, češće, koliko ih volim. Sada pokušavam da ne zakasnim, ne
držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život smehom
ili radošću. I svaki dan kažem sebi samom, da je danas jedan poseban
dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut... je poseban.

Ovo je priča o planinaru koji se želeo uspeti na najvišu planinu.
U
tu je pustolovinu krenuo nakon dugih godina priprema. No, kako je svu
slavu želeo za sebe, odlučio da se popne na planinu sam.
Počeo da
se penje. Vreme je odmicalo i postalo je kasno. Umesto da pripremi
logor za noć, nastavio je da se penje sve dok se nije smračilo.
Gusta je noć obavila planinske vrhove. Oko čoveka sve je bilo crno.

I
dok se tako penjao, tek nekoliko koraka od vrha, okliznuo se i počeo da
pada velikom brzinom. Mogao je da vidi samo crne tačke i da oseća silu
teže koja ga strašno vuče dole. U tim trenucima užasnoga straha pred
očima su mu se odigravali svi lepi i ružni trenuci njegovog života.
Misleći o tome kako je blizu smrti, iznenada je osetio kako ga snažno povlači uže kojim je bio vezan.
Telo mu je visilo u vazduhu... samo ga je uže držalo. U tom je trenutku mogao samo uzviknuti: Bože, pomozi mi!

Iznenada se s' neba začu dubok glas:
- Što želiš da učinim?
- Spasi me, Bože!
- Zaista veruješ da ja mogu da te spasem?
- Naravno da verujem!
- Tada prereži uže kojim si vezan...

Nastupio je trenutak tišine. Čovek odluči da se drži užeta svom snagom.

Spasilačka
ekipa priča kako su idućeg dana planinara našli mrtvog i smrznutog.
Njegovo telo visilo je o užetu za koje se grčevito držao...
...samo tri metra od zemlje...

dakle, ti bi zelio da razgovaras sa mnom?" rece Bog
"ako imas vremena" reko

Bog se nasmesi
"moje je vreme vecnost"
"sta si me hte pitati?"
"sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori:
"sto im je detinstvo dosadno
zure da odrastu,
a potom bi zeleli ponovo biti deca

sto trose zdravlje da bi stekli novac,
pa potom trose novac da bi vratili zdravlje

sto razmisljaju teskobno o buducnosti,
zaboravljajuci sadasnost
na taj nacin ne zive ni u sadasnosti ni u buducnosti

sto zive kao da nikada nece umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu ziveli"

Bog me primi za ruku
ostadosmo na trenutak u tisini
tada upita:

"kao roditelj, koje bi zivotne pouke
zelio da tvoja deca nauce?"

osmehujući se, Bog odgovori:

"da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli
mogu samo voleti

da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju,
nego ko su u svom zivotu

da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima

da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,
nego onaj kojem najmanje treba

da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno bice,
a potom su potrebne godine da se izleci

da nauce oprastati,
tako da sami oprastaju

da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole,
ali to ne znaju izreci niti pokazati

da nauce, da se novcem moze kupiti sve,
osim srece i ljubavi

da nauce da dve osobe
mogu promatrati istu stvar,
a videti je razlicito

da nauce da je pravi prijatelj
onaj koji zna sve o njima,
a ipak ih voli

da nauce kako nije uvek dovoljno
da im drugi oproste
moraju i sami sebi oprastati

ljudi ce zaboraviti sta si rekao
ljudi ce zaboraviti sta si ucinio

ali nikada nece zaboraviti - kakve si osecaje u njima probudio.......

Jednom davno, sva ljudska osecanja i svi ljudski
kvaliteti, nasli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je
DOSADA zevnula treci put, LUDOST je, uvek tako luda, predlozila:”Hajde
da se igramo zmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju
osecanjima.
INTRIGA je podigla jednu obrvu, a RADOZNALOST je, ne
mogavsi da precuti zapitala:”Zmurke? Kakva je to igra? “To je jedna
igra” - zapocela je da objasnjava LUDOST, ja pokrijem oci i brojim do
milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim, polazim u potragu, i
koga zadnjeg pronadjem, taj je pobednik.
ENTUZIJAZAM je zaplesao,
sledilo ga je ODUSEVLJENJE. SRECA je toliko skakala da je nagovorila na
igru i SUMNJU i APATIJU koje nikada nista nije interesovalo. Ali nisu
svi hteli da se igraju.
ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto
bi se skrivala? Ionako je uvek na kraju svi pronadju. PONOS je mislio
da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo, sto on nije bio taj
koji bi se setio da predlozi igru. OPREZ nije hteo da rizikuje.
“Jedan, dva, tri…”pocela je da broji LUDOST.
Prva
se sakrila LENJOST koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na
putu. VERA se popela na nebo. ZAVIST se sakrila u senci USPEHA koji se
uz muku popeo na vrh najveceg drveta. VELIKODUSNOST nikako nije mogla
da odluci gde da se sakrije, jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za
jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskocila u kristalno cisto
jezero, a SRAMEZLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. DIVOTA je
nasla mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBICNOST je nasla
skroviste samo za sebe! LAZ se sakrila na kraju duge ( LAZ je bila na
dnu okeana ), a POZUDA i STRAST u krateru vulkana. ZABORAV je zaboravio
da se sakrije, ali to nije vazno…
Kada je LUDOST izbrojala 999.999,
LJUBAV jos nije nasla skroviste, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavsi
ruzicnjak, uskocila je pokrivsi se prelepim pupoljcima.
“Milion”- povikala je LUDOST i zapocela svoju potragu.
Prvu
je pronasla LENJOST, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula VERU kako se
raspravlja sa Bogom, a STRAST i POZUDA su iskocile iz kratera od
straha. Slucajno se tu nasla ZAVIST, i naravno, i USPEH, a SEBICNOST
nije trebalo ni da trazi, sama je izletela iz svog savrsenog skrovista,
koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od tolikog trazenja LUDOST je
ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla LEPOTU. Sa SUMNJOM joj je
bilo lakse, jer ona nije mogla da se odluci za skroviste, pa je ostala
da sedi na obliznjem kamenu.
LUDOST je tako, malo po malo pronasla
gotovo sve! TALENAT u zlatnom klasju zita. TESKOBU u izgoreloj travi,
LAZ na kraju duge ( Laz je bila na dnu okeana ), a ZABORAV je zaboravio
da su se uopste igrali.
Samo LJUBAV nije mogla nigde da pronadje.
Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se vec razbesnela,
ugledala je ruzicnjak. Zasla je medju ruze, uzela suvu granu, pocela je
da udara po prelepim ruzinim pupoljcima.
Odjednom se zacu bolan krik. Ruzino trnje izgrebalo je LJUBAVI oci

LUDOST nije znala sta da ucini.
Pronasla je POBEDU, osecaj nad osecajima, ali LJUBAV je postala slepa !
Plakala je LUDOST, i molila LJUBAV da joj oprosti, i na kraju je odlucila da zauvek ostane uz LJUBAV i pomaze joj.
Tako je LJUBAV postala pobednik nad osecanjima, ali je ostala slepa, a LUDOST je prati gde god da ide…
LJUBAV UVEK POBEDJUJE

Prica o majci


Moja
majka je imala samo jedno oko. Mrzeo sam je, bila je sramota za nas.
Ona je u mojoj skoli spremala hranu za ucenike i ucitelje.
Jednoga
dana , moja majka je usla u moj razred da me pozdravi. Kasnije su me
drugovi zadirkivali. Propao sam u zemlju i zeleo sam da moja majka
jednostavno nestane. Kada sam je ponovo video rekao sam joj da me
sramoti, i da je bolje da umre!
Moja majka nije nista odgovorila.
Nisam zastao ni trenutak da razmislim o tome sta sam joj rekao, bio sam
toliko ljut. Bio sam nezainteresovan za njene osecaje…Zeleo sam da odem
od kuce i nikad vise da je ne vidim. Ucio sam puno i tesko.Tako sam
dobio priliku da odem u Singapur na studije. Tamo sam se ozenio, kupio
kucu i dobio decu. Bio sam sretan svojim zivotom.
Ali jednog dana,
moja majka je dosla da me poseti. Nije me videla godinama niti je ikada
videla svoje unuke. Pojavila se na vratima. Moja deca su pocela da je
ismevaju. Ja sam se izdrao na nju-Kako si se usudila da dodjes u moju
kucu i da mi plasis decu? Samo tako se pojavila nepozvana. Idi odavde
odmah! Moja majka je samo tiho odgovorila - Oprostite, mora da sam
pogresila kucu - i nestala…
Nakon nekoliko godina, dobio sam pismo.
Pozvan sam na godisnjicu mature. Zenu sam slagao da moram da idem na
poslovni put. Posle proslave, iz neke radoznalosti svratio sam do svoje
kuce. Kada su me videli, susedi su mi rekli da je umrla. Ni jednu suzu
nisam pustio.Predali su mi jedno pismo, za koje su mi rekli da je od
nje…
Moj dragi sine
Mislila sam na tebe sve vreme. Oprosti sto
sam dosla do tvoje kuce i preplasila tvoju decu. Bilo mi je drago kada
sam cula da si uspeo u zivotu. Zao mi je sto sam ti uvek bila teret i
sramota.
Vidis, kada si bio dete, dogodila se jedna nesreca u kojoj
si izgubio oko. Kao majka nisam mogla da podnesem da odrastes bez
jednog oka. Doktori su te pregledali i rekli mi da je nemoguce. Ja sam
ti onda dala jedno svoje…Bila sam ponosna da znam da moj sin vidi svet
za mene, s tim okom.
S ljubavlju, za tebe uvek
Tvoja majka
Sta su sve roditelji spremni da urade za svoju decu?
_________________

Posmatraj stablo. Razmišljaj o njemu kroz godišnja doba. Videćeš kako nailazi na mnoga iskušenja.

U
proleće, radovaćeš se gledajući ga kako mu cvetaju pupoljci. Možda i
nećeš zapaziti kako teško podnosi kasne snegove i hladne vetrove koji
dolaze sa severa.

Sviđa ti se stablo kako se lagano njiše na
toplom letnjem suncu? Ali možda nećeš shvatiti kako je žedno u sušnim
razdobljima. Možda nećeš čuti vapaje za toplom letnom kišom kako bi
utolilo žeđ.

Sviđaju ti se sjajne šarene boje njegove jeseni,
kad se stapa s drugim stablima kako bi ti mogao uživati u prelepom
predelu? Ali primećuješ li njegovo ukočeno telo na hladnoj kiši u
ledenom januaru? Uočavaš li zebnju kad mu vetrovi odnose list po list?

Zimi
će ti se svideti vijugave siluete koje beli sneg i hladnoća stvaraju na
njegovim granama. Ali čuješ li kako mu grane pucaju od studeni i težine
snega?

Promatraj stablo. Razmišljaj o njemu od jednog do drugog godišnjeg doba. Pored lepote uoči patnju.

I
reci sebi: slično mi je. Ima svoja godišnja doba kao i ja. U njima
otkriva svoju lepotu. U njima prolazi svoje kušnje. Jer život, čoveka
ili stabla, ima lepih dana ali i nevremena, oluja, grada, suše…

Ne
postoji život bez iskušenja. Nemoj misliti da život nije zaslužio
življenje. Suprotno. Svako iskušenje skriva jedan trezor. Otkrićeš ga
ako razbiješ školjku patnje. Na dnu se nalazi blago: ono će promeniti
tvoj život u blistavi dragi kamen.

Iskušenje te može srediti.
Matirati. Može se sručiti na tebe kao što se prirodna nepogoda sruči na
stablo. Ali iskušenje je poziv na uzdignuće. Zamisli šta bi bilo od
leptira da ne želi izaći iz čaure. Zamisli koliko bi nestalo lepote kad
gusenice ne bi prihvatile iskušenje promene.

Čovek raste
menjajući se: od razdora u susret, od napuštanja u prihvatanje. Tako
zrijemo prihvatajući mnoga umiranja čitavoga životnog veka, umiranja
vode u nova rađanja.

Ne trči prema iskušenjima. Pusti godišnjim dobima da se pobrinu za taj posao.
Ali
kad se iskušenja ispreče na putu, ne beži. Ne odustaj. Uspravi se.
Guraj napred. Idi dalje. Posmatraj stablo. Misli o njemu kroz godišnja
doba. I uči se od njega.

'U legendama niko
Sveti Gral nije osvojio silom. To je uspelo Persivalu, neznom vitezu,
koji je usao u razrusenu kapelu i nasao sto su drugi prevideli, tako
sto je prosto seo i mirovao. Mislim sada da sloboda nije biti ni mocan
ni bogat, ni omiljen ni bez obaveza, vec biti u stanju da volis. Voleti
drugoga toliko da makar i za tren zaboravis na sebe, to znaci biti
slobodan. Mistici i crkvenjaci govore o odbacivanju ovog tela i
njegovih zudnji, o odbijanju da robujes puti. Ne kazu da se kroz put
(telesno) oslobadjamo. Da ce nas zudnja za drugim uzdici iz nas samih
potpunije no ista bozansko. Mlak smo mi svet i nasa ceznja za slobodom,
ceznja je za ljubavlju. Da imamo hrabrosti da volimo, ne bismo toliko
cenili sve te ratne cinove. Ljubav je, kazu, ropstvo, a strast je demon
i mnogi su se zbog ljubavi izgubili. Znam da je ovo istina, ali znam da
i bez ljubavi samo pipamo kroz tunele svojih zivota i nikad sunca ne
vidimo. Kad sam se zaljubio, to je bilo kao da sam prvi put pogledao u
ogledalo i video sebe. U cudu sam podigao ruku i dotakao svoje obraze,
svoje grlo. To sam bio ja. A kad sam se video i privikao se na to ko
sam, nisam se bojao da poneki deo sebe mrzim, jer sam zeleo da budem
dostojan onoga u koga je ogledalo. Tada, posto sam prvi put osmotrio
sebe, osmotrio sam svet i video da je raznolikiji i lepsi no sto sam
mislio. Kao i vecina ljudi uzivao sam u toplim vecerima, u mirisu hrane
i pticama koje probadaju nebo, ali nisam bio ni mistik ni Bozji covek i
nisam osecao zanos o kojem sam citao. Ceznuo sam za osecanjima, mada
vam u to vreme ovo ne bih umeo reci. Reci kao sto su strast i zanos...
svi ih naucimo, ali one ostaju mrtve na stranici. Ponekad ih prevrcemo,
da saznamo sta je s druge strane, i svako ima svoju pricu o nekoj zeni
ili nekom bordelu, o opijumskoj noci ili ratu. Toga se bojimo. Bojimo
se strasti i smejemo se prejakoj ljubavi i onima koji previse vole. A
opet, ceznemo da nesto osetimo.'

Iz knjige 'Strast' ... Dzenet Vinterson

Trazio sam . . .

”Jednog
dana, pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovjek je sjedio i gledao kako
se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno tijelo kroz
taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Činilo se da ne može dalje. Zato
je čovjek odlučio pomoći leptiru: uzeo je škare i razrezao čahuru.
Leptir je s lakoćom izašao. Ali je imao krhko tijelo i smežurana krila.
Čovjek je nastavio promatrati leptira, očekujući da će se svakog
trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo
tijelo i osnažila ga. Međutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je cijeli
svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim tijelom i nerazvijenim
krilima. Nikada nije poletio. Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim
namjerama, nije razumio da je poteškoće kroz koje je leptir morao
proći, izlazeći iz čahure, osmislio Bog, kako bi krv iz tijela leptira
potekla u krila i kad se oslobodi čahure da bude spreman letjeti.
Ponekad su poteškoće upravo ono što trebamo u životu...
Kad
bi nas Bog oslobodio od svih prepreka, osakatio bi nas. Nikad ne bismo
postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikad ne bismo mogli
letjeti.

Tražio sam Snagu . . . I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam Mudrost . . . I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo riješiti.
Tražio sam Bogatstvo . . . I Bog mi je dao Mozak i Tijelo da mogu raditi.
Tražio sam Hrabrost . . . I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam Ljubav . . . I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam Usluge . . . I Bog mi je dao Prilike.

“Nisam dobio ništa od onog što sam tražio...... ali dobio sam sve što mi je trebalo."
Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.

Stari arapin zivi vec vise od 40 godina u Cikagu.
Rado bi zasadio krompir u svom vrtu, no star je vec i nema vise snage za
takav posao.
Ima sina koji studira u Parizu tako da mu je poslao e-mail.
"Dragi Ahmede, jako sam zalostan sto ne mogu zasaditi krompir u mom
vrtu. Siguran sam, da si ovdje, sigurno bi mi pomogao.
Puno te voli tvoj tata"

Ubrzo je starac dobio e-mail slijedeceg sadrzaja:
"Dragi tata, ni u kom slucaju ne kopaj po vrtu.
Tamo sam, naime, "ono" sakrio.
Puno te voli, tvoj Ahmed"

Nije proslo niti 10 sekundi, sjatila se americka vojska, marinci,
FBI i CIA u kucu starog Arapina.
Prekopali su cijeli vrt, svaki milimetar, no nisu nista nasli.

Istog dana, dobije starac jos jedan mail od sina:
"Dragi tata, sigurno je tvoj vrt vec temeljito prekopan, tako da sada
mozes zasaditi krompir.
Nazalost, vise od toga nisam odavde mogao ucitini.
Voli te tvoj Ahmed.

Strana novinarska ekipa stigla kod nekog seljaka. Treba da im opise svoj dan: sta radi, kako ispunjava slobodno vreme itd. Tu je prevodilac. Namestile se kamere.
Novinar: Je l moze?
Seljak: Moze… Nista, ustanem rano ujutru, trgnem rakijicu…Muvam se malo po kuci, doruckujem, trgnem rakijicu…
Novinar: Stop, gasi…Cekaj, bre, covece…Ovo ide u svet…Ne moze samo da pijes rakiju…Daj nesto drugo…
Seljak: Sta drugo?
Novinar: Sta ja znam? Kazi, recimo, da citas knjige…
Seljak: Ajde, dobro…

Novinar: Moze…

Pale se kamere.

Seljak: Ustanem rano ujutru, uzmem malo citam knjigu…Onda doruckujem, pa opet malo procitam…Onda odem u polje I radim…Dodjem kuci na rucak I pre rucka malo citam …Uvece odem sa drugovima iz sela u bibilioteku pa svi zajedno citamo do kasno…Onda nas bibliotekarka sve izbaci napolje, pa onda, dok ne svane, svi odemo kod druga koji ima stampariju…

Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred
svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite što god. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovomu je ime Uspjeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi k mužu i skupa odlučite kojega biste od nas 3 pozvali unutra."
Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presretan reče:
" Super! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!"
na pak nije bila zadovoljna s njegovim prijedlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspjeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savjet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sjedila u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
Druga dva starca su krenula za njom.
Zaprepaštena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspjeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
Starci su u jedan glas odgovorili:
"
Da si pozvala Bogatstvo ili Uspjeh, druga dva bi otišli. No, ti si
pozvala Ljubav i gdje god Ona ide, nas dvoje je slijedimo !"
Tamo gdje ima Ljubavi, tamo uvijek dolaze Bogatstvo i Uspjeh.

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog
velikog aerodroma. Posto je trebala dugo cekati, odlucila je kupiti
knjigu kako bi joj vrijeme brze proslo. Uz knjigu kupila je i paketic
keksa.
Sjela je u VIP cekaonicu kako je nitko ne bi uznemiravao. Kraj nje je
bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao novine.
Kad je ona pocela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se
sokirala, ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu. U sebi je
pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti, do sada
bih ga vec udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek
pored nje, ne obazirajuci se ni na sta, uzimao je isto tako jedan.
Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka
pomisli: bas me zanima sta ce sada napraviti!!!
Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje!

Ovo je zaista previse, pomisli djevojka, sokirana uzme svoje stvari,
knjigu, torbu i ode prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo
bolje, nakon sto ju je prosla ljutnja, sjela je na mjesto gdje nije
bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori
knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic
keksa jos uvijek netaknut.
Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen,
bio od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je, bez sokiranja,
nervoze ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji komad sa njom,
totalno suprotno od nje, kojoj su bili povrijedjeni ponos i osjecaji.


ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?

Prije nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se
pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija
nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!


U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:

- Kamen kada je bacen;

- Rijec nakon sto je recena;

- Mogucnost nakon sto je izgubljena;

- Vrijeme kada je proslo;

- Ljubav za koju se NE BORI.

Zašto brinuti?





U životu treba brinuti samo o dve stvari :





Jesi li zdrav ili si bolestan.



Ako si zdrav,

tada nemaš o čemu brinuti.



Ali ako si bolestan,

samo o dvema stvarima trebaš brinuti:



Hoćeš li ozdraviti

ili ćeš umreti.



Ako ćeš ozdraviti,

tada nemaš o čemu brinuti.



Ali ako umreš

samo o dvema stvarima trebaš brinuti:



Ideš li u raj ili ideš u pakao.



Ako ideš u raj

tada nemaš o čemu brinuti.



Ali ako ideš u pakao,

bićeš toliko zaposlen pozdravljajući se sa svojim prijateljima tako da nećeš imati vremena za brigu!



Zato, zašto brinuti?







Budi srecan!!!